u prevodu : ima dugachke ruke .... s obzirom na sklonost ka preuvalichavanju indijskih autora , to nije nishta chudno.



 opis nije kontradiktoran ,vec pesnichki . imati ochi kao krava je u indiji pohvalan epitet (krava je da podsetim sveta zivotinja ) ...  




 zyklon b je sluzio kao pesticid - ako ti sebe dovodish u tu grupu ....  



ne   . buda je izashao iz kruga samsare svojim prosvetljenjem . nirvana nije neko mesto ,pa chak ni stanje - vec negativna odrednica koja oznachava nevezanost za "pojavni" svet .


opet pogreshno   svaka osoba koja dozivi prosvetljenje i propoveda drugima je bodisatva (manja inkarnacija vecnog bude) . poneke vrlo prosvetljenje osobe (koje su potpuno rascistile sa pojavnim svetom) dobijaju titulu bude.

 sam sakjamuni kao osoba je prolazan i lazan kao bilo koja "stvarna" osoba (ja,ti ,mile,pera ,zika ... )

@ bf_109_g_6
Au napredak! Znači ipak ima i pesničke slobode, nije baš sve sušta zbilja. Mali korak za čovečanstvo, ali velik za tebe 

E sad da ja krenem dalje, da ne dangubim, a ti usput koriguj (ali ne ciklonom) 


Po čemu je budizam drugačiji od drugih religija?

Spolja gledano postoje očigledne razlike kao što su način oblačenja, rituali, simbolika, jezik itd. Na doktrinarnom nivou jedna krupna razlika je da je budizam neteističan -- ne zagovara postojanje nekakvog boga stvoritelja svega. Iako u njemu možemo naći čitavu kosmologiju, sa različitim nebesima i paklovima, nema nikakvog traga od posebnog bića koje bi svim tim gospodarilo.

Ono što budizam čini zaista jedinstvenim jeste učenje o nepersonalnosti ili nepostojanju sopstva, duše -- koje se označava pojmom anatta. Taj pojam je prilično teško razumeti. Osnovno religijsko i filozofsko pitanje jeste "ko ili šta sam ja?" A klasičan budistički odgovor mogao bi biti: "neprekidan samopokrećući proces nastajanja i nestajanja telesnih i mentalnih fenomena". To sam ja!? Ništa više! Buda je svaki oblik egzistencije opisao trima karakteristikama: prolaznost, izvor patnje i bez trajne suštine. Ono što logički iz toga sledi je ako je neka stvar prolazna, na nju ne možemo da se oslonimo, ona nas ne može trajno zadovoljiti. A ono što nas ne može zadovoljiti, za to nije preporučljivo ni mudro da ga označavamo kao svoju krajnju suštinu. Ja nisam ni ovo, a ni ono. Vraćajući tu ideju u suprotnom smeru tragamo ili za nečim što je zaista trajno ili za nerelativnim identitetom. Na kraju dolazimo do zaključka da ovaj osećaj sopstva, pošto nema suštinu, jeste zapravo samo proces koji možemo posmatrati i upoznati.

A šta je to što posmatra i upoznaje?

Naše iskustvo se grubo deli na ono koje dolazi od tela i od uma. Pođimo od tela: Na osnovu čega je ono nastalo? Roditelja, jajne ćelije, spermatozoida, ishrane itd. Ono se razvilo, evoluiralo i održalo zahvaljujući ishrani, roditeljima, okruženju itd. Gde je sada onaj dvogodišnji dečak? Koji delić njega je ostao isti? Novo telo je svakako bilo "rođeno", menjalo se zavisno od mnogih uslova. Onda se izmenilo... pa opet. Taj proces menjanja otklanja svako "ja" kao trajan faktor. Pokušaj sledeću vežbu: zamišljaj da uklanjaš deo po deo. Odseci kosu. Jesi li to još ti? Odseci prst, čitavu ruku. Jesi li to još ti? A obe noge i drugu ruku? Koji deo tela je to "ja". Budizam bi rekao da nije nijedan.

A šta je sa umom? Koliko dugo traje bilo koje stanje uma? Sekundu, minut? I ta mentalna iskustva nastala su kao i telo -- zavisno od mnogih uslova. Misli i osećanja su tako nestalni, tako prolazni da ako bi trebalo da neki deo sebe odredim kao "ja" onda bih izabrao ipak telo. A paradoks je: "Osećam kao da ja postoji, ali ne mogu tačno da ukažam prstom gde je ono." Prilično neobično! Gde je onda odgovor? Buda je izuzetan naglasak stavljao na sati -- obično se prevodi kao sabranost pažnje ili svesnost, budnost, pažljivost itd. To je naša sposobnost da znamo. Možeš gledati ove reči, znati da ih vidiš -- i znati da znaš. Uviđati misao nije isto što i misliti, uviđanje ljutnje nije isto što i biti ljut i tako dalje. Objekat nije isto što i naše znanje o njemu. Naša navika je da se utopimo u objekat koji posmatramo do stepena kada prestaje distanca izmedju subjekta i objekta i oni izgledaju kao jedna stvar -- kao JA. Tu u igru ulazi meditacija -- ona sužava polje aktivnosti tako da je taj proces nastajanja /menjanja objekta i subjektovog uočavanja toga moguće posmatrati i bolje razumeti. Drugi aspekt je istraživanje razlika između objekta i subjekta. Postoje li one?

Čitava ova stvar je veoma suptilna i potrebno je nešto vremena da se "ode iza scene", ali izvesno razumevanje principa anatta je ključno za bilo kakvo stvarno razumevanje budizma, zbog čega sam ja inače stigao ovamo. Mnogo je knjiga napisano o ovoj temi, ali samo je sopstveno istraživanje ovoga principa, uz pomoć meditacije, pravi put da se stigne do uvida u našu egzistencijalnu situaciju, koja se može i ovako definisati: ne biti niko, ne ići nikud

Je li budizam religija, filozofija, psihologija ili način života?

On može funkcionisati kao kombinacija sva ta četiri elementa, zavisno od toga šta želiš da uradiš. Kao filozofija on obezbeđuje veoma racionalna objašnjenja prirodnih fenomena. Reč filozofija vodi poreklo iz starogrčkog i znači "ljubitelj mudrosti", što je Buda i bio. Kao psihologija on omogućuje široki uvid u ljudsko ponašanje, a kao način života svojim osnovnim modelom pravila morala, nasuprot monaškim pravilima, obezbeđuje izvanrednu formulu socijalnog ponašanja.

Međutim, kao što si mogao naslutiti iz mojih dosadašnjih odgovora, budizam je religija. Značenje reči "religija" jeste povezati, ujediniti, spojiti, i onda se postavlja neizbežno pitanje: sa čime to? Na nivou svakodnevnog iskustva postoji "ja" i "drugo" i to drugo je tajna života. Nešto od toga, kao što je stenje ili brzina zvuka, može se istražiti relativno direktno, ali -- šta je to drugo? Kako je sve to nastalo? Šta sve to znači? Religija se tiče transcendencije -- postojanja izvan neposredno vidljivog; slobode od ograničenosti svojstvenih materiji -- ona se tiče bezimenog, neuslovljenog.

۩

Čemu nas budizam može naučiti?

Lekcija broj jedan tiče se verovatno morala. Nije to toliko neka lista "ne smeš činiti ovo ili ono", već više razmatranje zakona kamme, koje vodi do boljeg uviđanja da ako činimo dobre stvari imamo više šanse da nam se dobro i vrati, nego kad činimo loše stvari. Kosmički to je veoma precizan zakon, ali na ličnom planu to nije uvek tako očigledno, u smislu da nešto "pogrešno" uradiš i čini ti se da si se izvukao bez ikakvih posledica. Ali preporađanje sve to reguliše na duže staze.

Tu su zatim mnoge psihološke alatke kojima se služimo u suočavanju sa različitim pometnjama koje pogađaju nas ljudska bića. U naše vreme stres je jedna od čestih nedaća i meditacija je veoma korisna u takvom slučaju. Različita učenja o saosećanju i ljubavi daju nam izvanredne lekcije kako da raspetljamo čvorove koji su se zapetljali u srcu tokom niza godina. Najvažnija lekcija je o anatta, impersonalnosti ili nepostojanju sopstva, koja nas uči da sve oko sebe ne uzimamo suviše lično – ah, kakvo je to olakšanje!

Kako budizam gleda na korišćenje životinja za eksperimente i masovnu proizvodnju hrane?

Ti problemi jednostavno nisu postojali u Budino vreme, tako da o tome nema ništa konkretno u spisima. Verovatno ključna tačka budističke etike jesu "pet pravila". Sasvim ukratko -- izbegavanje povređivanja drugih bića, izbegavanje krađe, vernost, ispravan govor, trezvenost. Ovih "pet pravila" jesu uputstva ili sugestije za življenje, ne zapovesti. Budizam generalno "ne ustanovljuje zakon", već ohrabruje ljude da posmatraju pažljivo sopstveni život, postupke i vide kakve im rezultate oni ostavljaju u srcu. Daju se sugestije u vezi sa postupcima koji mogu doprineti našoj patnji, ali nema nikakve posebne kazne za one koji se odluče da ipak ne slede te preporuke. Opšte pravilo je da "ako živite moralno veća je verovatnoća da će u vašem srcu biti mir".Kako ćete tumačiti i primenjivati tih pet pravila zavisi samo od vas, Ali Buda je jasno ukazao da će moralnost i vrlina voditi mira u umu i srcu, a krajnji rezultat je prosvetljenje.

U vezi sa tvojim pitanje mogu konkretnije reći da bih ja razmotrio prvo pravilo nepovređivanja kao dobru osnovu protiv okrutnosti prema životinjama. Postoji u kanonskim spisima takođe lista u vezi sa ispravnim življenjem (peti član osmostrukog puta) koja izričito pominje trgovinu živim bićima, otrovima, zatim klanje, ribarenje i još nekoliko drugih zanimanja kao ona koja donose loš rezultat. Znajući to, razmisli o tome da ova naša tela mogu da prežive jedino ako drugi oblici života daju svoj život za to -- bilo da je to biljka ili životinja, to je ipak oblik života. Ko odlučuje je li dozvoljeno koristiti pacove za eksperimente ali ne i mačke, majmune ali ne i delfine? Kada jedna divlja životinja ubije drugu, ona to čini da bi preživela. Je li testiranje na pacovima deo procesa preživljavanja ljudskih bića? Pitanja kao što su vivisekcija, da li droge treba legalizovati ili abortus zabraniti jesu socijalna, ne religiozna, o njima se slažemo ili raspravljamo unutar naše kulture i društva. Budizam, kao religija, tiče se krajnje slobode (od patnje), Istine (sa velikim I) i nadilaženja (ovog uslovljenog sveta).

Ono što nas kao jedinke sprečava da ostvarimo tu mogućnost varira od jedne do druge osobe i ne postoji crno-beli odgovor na mnoga pitanja koja život postavlja pred nas. Ponekad je zanimljivo videti koliko ljudi mogu postati nasilni na, recimo, skupovima ili demonstracijama kojima se propagira mir i dobrosusedstvo. U mirovnom pokretu ima vrlo agresivnih ljudi. Neki pokušaji da se ukloni socijalna nepravda i patnja okončali su se još većim nepravdama i patnjama. Prosvetljeno, egalitarno društvo jeste ideal na kojem i mi kao pojedinci možemo raditi, ali čini se kao da su nepravda i patnja integralni deo sveta u kojem živimo. Dve su važne stvari koje treba imati na umu: (1) kako ti lično odlučuješ da postupiš -- dobro razmislivši o posledicama takvog postupka i (2) kolika se patnja rađa u tvom srcu iz očekivanja da i drugi postupaju onako ti misliš da treba.

Da li budisti jedu mesu i piju alkohol?

Ubijanje životinje radi mesa može se posmatrati u svetlu prvog pravila morala, slično kao i tvoje pitanje u vezi sa eksperimentima na životinjama. Vegetarijanizam se izričito spominje u kanonskim spisima  u vezi sa pokušajem Budinog rođaka da preuzme kontrolu nad monaškim redom. On je prekoreo Budu da je suviše mekan i izložio listu od pet zahteva da se izmene monaška pravila. Jedno od njih bilo je da monasi ne treba da jedu meso. Buda je odbio da se sa ovim saglasi, odbacujući takođe i ostala četiri predloga. Logika kojom se rukovodio pri ovoj odluci jeste da pošto prose hranu monasi treba da budu zahvalni za bilo kakvu hranu koju nezaređeni sledbenici smatraju prikladnom da je ponude. Postoji takođe pravilo koje omogućuje monasima da odbiju meso ako znaju da je životinja ubijena naročito za njih.

Pijenje alkohola odnosi se na peto pravilo i njime se ohrabruje čuvanje jasnoće uma. Ukoliko je um zamućen ili zbrkan, onda će i naše opažanje stvarnosti (tj. istine) biti iskrivljeno. Kao i sa svim pravilima, od vas zavisi -- "Samo čašu vina posle ručka?" "Tri flaše piva u obližnjoj kafani me tako opušta, ali ne zamućuje moj um". Moja odluka je da sačuvam novac i meditiram -- ali ta odluka je samo moja.

◙

Trubuntu, ne znam da li si pisao o ovome, izvini ako jesi, budizam nema Boga jel? Kod njih je sve usredsredjeno na nistavilo odakle sve izlazi i vraca se kako sam citao. Dakle, nema vise svesti koja je stvorila svu ovu "iluziju", sve se je vec oduvek postojalo nestvoreno a to nistavilo je jos uvek nerazjasnjena misterija? Zanima me, ako moze.

Pogledao sam ceo forum i moram da priznam da sam se neprijatno iznenadio stavom prema Budizmu. Uvek sam, naime, Srbiju smatrao tolerantnom sredinom. Pretpostavljam da su se stvari promenile kao posledica delimično i verski uslovljenih sukoba u poslednje dve decenije. Budista u Srbiji ima više nego što se to obično misli, ali pošto oni nisu spremni da agresivno zahtevaju svoja prava, nisu u mogućnosti ni da ih adekvatno ostvaruju. Tako i važeći zakon o praznicima prepoznaje jevrejske, ali ne i budističke praznike. Mnogi od njih, takođe, ne osećaju potrebu da se organizovano sastaju u verskim objektima i sl. Sve to stvara sliku da je Budizam u Srbiji nekakav usputni fenomen, a po nekima i destruktivan za društvo. Mnogi, međutim, previđaju da većina agresivnih tzv. "sekti" sa Istoka zapravo ima hinduističke, a ne budističke korene. Meni je bilo krajnje smešno kad sam video na TV takozvane Budiste koje su Amerikanci prikazivali na Tibetu kako agresivno nastupaju protiv kineskih vlasti. Ta priča je zaista samo za one koji o tome skoro ništa ne znaju...

U vezi Boga u Budizmu ... Budizam je relgiozno-filozofski sistem (dakle, ne čista religija) u kome se ne pominje Bog. Budisti koje sam ja sreo, vole da kažu "ne verujemo u Boga zato što verujemo u ljude". Međutim, Budizam se nije eksplicitno odredio po pitanju Boga. Pominju se, doduše, viša bića u odnosu na ljude, koja bismo po nekim definicijama mogli smatrati za "bogove", ali po budističkom učenju, oni će teže doživeti prosvetljenje baš zato što su zaslepljeni svojim položajem; u najboljoj poziciji su, u tom smislu, ljudi. Istovremeno, nema pomena o nekakvom "vrhovnom biću" koje, odatle, može da se dozvoli i da postoji.

Smatrao si Srbiju tolerantnom sredinom.....

E pa sto bu budisti rekli uvek postoji trenutak kada je potrebno odbaciti iluzije da bi se ugledala istina

@ Luke Jackson

Ovaj topik se odužio, tako da iskreno govoreći više pojma nemam o čemu sam pisao, a o čemu nisam. Zato mislim da će ti lakše biti da pronađeš odgovore na svoja pitanja o stavu budizma prema bogu ako odeš na ovaj link:

Budizam i ideja Boga

Ako te posle bude nešto konkretno zanimalo, javi ovde. 


@ Coolidge & decky999

Znam, možda zvuči kao fraza, ali ja zaista mislim da je Srbija onakva kakvi smo mi. Čitav svet je onakav kakvi smo mi. Naravno, generalni trendovi se menjaju, neki od nas se sećaju i boljih vremena, ali ipak trend je trend, nekakav statistički prosek, a mi smo ipak uvek u jednoj, konkretnoj situaciji, sa konkretnim ljudima oko sebe. I zato je važno ne da naklapamo o budizmu, je li nirvana ništavilo ili sveštavilo, gde je Buda otišao posle smrti i ko je u pravu: mahayana ili theravada (što je zapravo polemika: ko je u pravu - ja ili ti), već da se vratimo na tačku na kojoj jesmo i pokušamo da živimo Budinu poruku, a ne je samo mozgamo. Naravno, pre toga moramo da je upoznamo.

I ovaj forum je takođe Srbija. I kakav je? Tolerantan ili ne? Opet, zavisi kakvi smo mi i kakvim ga postupcima oblikujemo. Čisti primer zakona karme, iliti zakona uzroka i posledice. Lako je od ovog foruma napraviti ludnicu, suviše lako da bi uopšte predstavljalo nekakav izazov. Ali ako se malo zamislimo, malo posvetimo samoposmatranju, a ne uvek onom tamo, izvan i kako se to odnosi prema ovom neprikosnovenom JA, onda je i forum podjednako lepo mesto kao i svako drugo. Sa mnogo dobronamernih nickova sa kojima možeš da proćaskaš ili, ako te tema ne zanima, skokneš na neku drugu. I na kraju, šta hoću da kažem ovim možda predugačkim rečenicama. Jednostavno: da Srbiju (ili već bilo koje drugo mesto) upravo mi gradimo, svakog jutra kad se probudimoi zapitamo: šta danas? Ili kad se ulogujemo ovde. 

Želim vam zaista prijatan dan.