Nisam zeleo da tema krene tamo gde ne treba. Komunikativne etike manjka u svakom slucaju, slazem se.

pitanje je vrlo kompleksno i tesko je konkretno odgovoriti, jer svaki slucaj ima nesto 'svoje specificno'...cinjenica je da majke cesce dobivaju dijete pri razvodu, ali neko mora!...isto pitanje bi se nametnulo da je obrnuto!...ja mislim da zakon vises stiti majku, samom cinjenicom da je nosila i rodila...to ne znaci da vise vodi racuna o djetetu nego otac, ali ima tu nesto prirodno...naravno, uz sve ostale zakonske odredbe!

u danasnje vrijeme su muskarci cesto zrtve verbalnog nasilja, sto bi reklo "ubi u mozak"...ali, to se trpi onoliko koliko muskarac DOZVOLI...isto misljenje imam i za nasilje nad zenama...uzmi svoju sudbinu u svoje ruke!

najvaznija stvar u svemu ovome je da su jedine istinske zrtve djeca!

Уосталом, зашто би мушкарац (рецимо да је сјајан отац) имао право да каже супрузи која га више не воли: "Ти можеш да идеш, али дете/деца остају овде!" ? Па није дете ауто, па да спада под поделу имовине.
Зашто би он имао више "права" над дететом, него мајка. И обратно.
Заиста сваки случај је прича за себе. Ако је икако могуће, треба постићи договор око заједничког старатељства над децом. Први предуслов је не разићи се у "злој крви". Ту обе стране треба да попусте и ето добробити за све.
Мајке или очеви, који "трују" децу против другог родитеља постижу краткорочан ефекат и "успех" у својим сулудим намерама, али дете брзо одрасте и када схвати да је годинама довођено у заблуду, обмани дође крај. Додуше, треба преживети до тада.
Оштећеним очевима не преостаје ништа друго него да се уз помоћ центра за социјалну помоћ, много стрпљења и љубави избори за своје место у дечијем животу. Када дете мајци затражи да види оца,баш да видим ту мајку која ће му то одбити, без обзира што није у договореном термину.

Cekaj da se prekrstim tri puta... 

to je pravac u kome bi trebalo da ide tema.

Slazem se sa Amelas, ali i sa supermoderatorom.


Da, treba preziveti do detetovog punoletstva ili do trenutka kada ce samo odlucivati o tome kod koga ce, kada, kako, koliko....ici i biti.
I posle toga ostaje oziljak jer je izgubljen odnos sa detetom, koji se gradi godinama. Jako zalim takve ljude.

Jedna od najjacih sila ovoga sveta je zenska sujeta... Gde postoji sujeta, posledicno je odsustvo etike, ali i ljubavi prema detetu i zadovoljenja njegovih potreba. Mnooogo je takvih zena, i verujem da postoji gomila takvih slucajeva.

kada bi i otc i majka imali na umu dobrobit deteta, i kada se oboje (OBOJE) ne bi prepucavali preko decjih ledja, ne bi bio problem dogovoriti podelu obaveza prema detetu.
vec rekoh, nije presudno pod cijim krovom dete spava- vazno je da mu se oboje posvecuju.

Trebalo bi ali savrshen sistem ne postoji niti ce verovatno ikada postojati.
I naravno,svaki sluchaj je za sebe ali se zakon kao zakon ne moze baviti pojedinachnim sluchajevima,za to postoje sudovi.I opet,i u sudovima rade ljudi koji sude po iskustvu,uobichajenoj praksi ili po nechem desetom tako da ni pravda u smislu starateljstva nikako nije osigurana kao ni u bilo kom drugom aspektu zivota. 

  a mozda ne bi bilo lose da neko ko je upucen u slovo zakona po tom pitanju ukratko navede nama ostalima kakva je praksa... ipak vecina ne zna kako te stvari funkcionisu.

To bi bilo jako dobro. Mislim da JeJa ima stosta da kaze o tome.

Znam Ja sam.. 

SVe si u pravu.


Dobro misliš. Ali dosta toga nije za javno objavljivanje. Sigurno je da žene nisu dovoljno zaštićene zakonom, da ne kažem, skoro uopšte.. Uostalom, probaj da nazoveš neke od SOS centara.. Za sada je to sve samo šminka.. po mom skromnom mišljenju.

"Брак се у неком смислу наставља и после развода онда када су деца присутна. Заједничка брига, саветовање око важних питања, једноставно, обавезују на контакте и неку врсту блискости.

Живот после развода се стално мења и ви не можете имати контролу над тим променама. Тада нам је једино важно да будемо добар родитељ детету, што је вероватно у вези са подсвесном а понекад и свесном констатацијом да сте неуспела жена ако сте се развели, и да ћете зато све од себе дати да будете добра мајка. Те промене које развод доноси често вам се неће свидети, али ћете, једноставно, научити да живите са њима.

Најчешће суд доноси одлуку о заједничком старатељству, тако да ћете морати веома рано после развода да прихватите да ваше дете неће бити са вама за сваки празник или викенд. Стално ћете мерити које битке и расправе ће вашу децу поставити у центар непријатних тема. У докучивању ових ситуација, мораћете да научите да "изгубите битку да бисте добили рат", тј., да се одлучите за мир који је вашој деци неопходан. Живот нас често затиче са својим преокретима, те једноставно морамо научити да живимо што боље у ситуацијама које нам живот намеће, а не да будемо безнадежно угушени у сопственом бесу и разочарењу.

Ваша "функција" родитеља подразумева разна породична окупљања, која ће вас годинама спајати са бившим мужем: матуре, заједнички одмори, крштења, венчања и сахране. Чворови у стомаку за време поменутих окупљања познати су само онима који су прошли кроз развод. Тада ћете бити у обавези да приђете бившем супружнику са пријатељским ставом, који ћете током година потпуно увежбати. Временом се чворови опуштају, и многе жене успоставе другарски или чак неки рођачки однос са бившим мужем.

Старатељство и алиментација (новац за издржавање деце) не смеју се доводити у везу. Неважно је да ли други око вас то раде. Ако их помешате и направите између њих узрочно-последичну везу, направићете само додатно оптерећење својој деци. Ма колико вам природно изгледало да "ако не плати алиментацију на време, деца једноставно неће бити спремна на време овог викенда" или "нисте луди да дајете паре да би он са драгом и децом ишао на летовање", оваквим понашањем ћете само унесрећити ваше дете, које ће се наћи ухваћено у средини између два родитеља. Дете не разуме ваше компликоване односе и оно вас искрено обоје воли. Ускраћивање једног родитеља или новца за издржавање свети се само вашој деци.

Вероватно нећете никада успети да савладате жељу да будете омиљени родитељ. Како нисте више у истој заједници, дешаваће се да ваш муж од деце чује неке важне вести пре вас. Та чињеница је нешто на шта ћете се тешко навићи. То никако не значи да сте мање омиљени, други на листи или чак неомиљени родитељ, али ћете се сигурно тако осетити. Морате научити да себи опростите када вас обузму такви такмичарски нагони из дубина душе. Имајте на уму да нисте ни прва ни једина која пролази кроз овај сценарио.

Сасвим је у реду да будете бесни на вашег бившег мужа. Некада је чак и важно да избаците сва негативна осећања из себе, али их никада не преносите на децу. Немојте делити ваш бес са децом нити га показивати пред њима. То није лако, али због њиховог менталног здравља они морају волети оба родитеља, те им то никако не ускраћујте."

Krstarica strikes back again