To je malo kompleksno polje. Recimo i cuveni Njutn, genije za to vreme, je morao da upotrebi suludu konstrukciju: kad su ga pitali sta bi se desilo da neka planete udari u zemlju tokom milijardi godina, on je morao da kaze da bi onda bog izmenio zakone fizike i skrenuo tu planetu sa putanje.

  Čovek nije nikakav i ničiji "rob",niti programirani dron ako je vernik,jer sloboda izbora nije ograničena,ona uvek postoji.Gospod izbor nije oduzeo,u tome i jeste suština čitave priče,naročito u pravoslavlju.Već mi je i dosadno da odgovaram ljudima koji misle da vernik možeš biti samo ukoliko si retardirana,ili zatucana i neobrazovana budaletina ,slepa tačka evolucije.
  Sledeći put kada krenete da mi se pozivate na logiku,prisetite se da vam kompletne prirodne nauke stoje na tanušnim i dlakavim nožicama zvanim postulati (aksiomi),koji su sami po sebi isto ono što spočitavate religioznim spisima - nešto u čiju dokazivost ne čačkamo.Nakon toga trk na čitanje o Nikolaju Lobačevskom i njegovoj geometriji,ali rizikujete da vam se nakazna sopstvena slika sveta u kome je kristalno jasno šta je ispravno,a šta nije razbije u param parčad.

ljudi koji ne mogu logicno da razmisljaju su ljudi.

to je previse uobicajeno u domenu religioznosti da bi bilo neobicno. Vecina ljudi su religiozni.

daleko od toga da nauke stoje na tanusnim nozicama. drago mi je sto si to napisao i nadam se da cas procitati ovo.

Aksiomi su osnova logičke gradjevine koju nazivamo matematikom, ali to na takav nacin važi samo za matematiku, koja je jedan dosta poseban skup nauka. Sve ono čime se matematika bavi: tačke, brojevi, skupovi, prave, realno ne postoji. To su ideje o prostoru i količini koje su se razvile u našim umovima tokom evolucije i koje mi primenjujemo na svet da bi smo ga razumeli i koristili. Sama matematika je sistem iskaza povezan logikom a koji počinje od aksioma koje smo iz određenog razloga baš takve odabrali. Ako promenimo sadržaj skupa aksioma, menja se i matematika jer sve naše kasnije tvrdnje direktno zavise od početnih pretpostavki, što pokazuje i slučaj Lobačevskog.

Fizika je naprotiv, nauka koja se bavi realno postojećim fenomenima a primorana je da koristi matematiku kao alat jer se zasniva na postupku merenja, tj. upoređivanja dve veličine od kojih smo jednu izmerili a drugu proizvoljno odabrali. Postulati na kojima se zasniva fizika se biraju na način koji potpuno odgovara empirističkoj osnovi nauke, mada je moguće dati objašnjenja za te postulate u okviru filozofije. Fizika bira svoje postulate po banalnom principu - oni omogućavaju da nam eksperimenti daju zaključke, tj. sistem funkcioniše.

Principi održanja materije, mase, energije, bez kojih ne bi smo smeli da se upuštamo u analizu rezultata mnogih eksperimenata, je nemoguće potpuno dokazati. Mi ih koristimo i gotovo uvek pretpostavljamo kao postulate fizike ne samo zato što deluju logično, nego zato što nije bilo primera da ne važe, jer su i sami principi eksperimentalno ispitivani u okviru određenih uslova pod kojima su eksperimenti vršeni.
Da citiram Hjuma:
Da li će sunce sutra izaći? Ne možemo biti sigurni, ali do sada je svaki put bilo tako.
U slučajevima kada princip održanja mase recimo, ne funkcioniše na tako očigledan način kao u slučaju relativističkih objekata, onih koji se kreću vrlo brzo, fizičari su spremni da modifikuju princip
Isto važi za princip kauzalnosti koji nam je u fizici do pre sto godina davao determinističku sliku sveta, što se menja sa kvantnom mehanikom. Ponovo modifikacije, na osnovu rezultata posmatranja, kojima naše dosadašne predstave o svetu i postulati fizike postaju specijalan slučaj, važeći pod odgovarajućim uslovima.

Religija naprotiv, nudi knjige u kojima nešto piše. Bez eksperimenta, bez posmatranja, sa logikom koja se svodi na emotivnu potrebu da dobijemo nešto.
Molitva je jedan od najistaknutijih primera. Smatramo da zakoni univerzuma mogu da se promene zato što nama tako odgovara u tom trenutku.

Jedno je morati reci, a drugo je cvrsto u nesto vjerovati.


Ti ocigledno nisi nista procitao sve sto smo ovdje obrazlozili u temi. Tu su ti dokazi zasto ovo gore sto si naveo nije tacno.

OK, ajde da budemo precizni, Njutn je cvrsto verovao da bi bog sprecio da se nasa planeta sudari sa nekom drugom.

@Torivoje

Postoje milioni primera gde su vernici, iako pametni i obrazovani ljudi morali da upotrebe neku svoju logiku da bi objasnili sebe zasto nesto radi ili ne radi na nacin na koji radi.

I dok bi mozda moglo da se raspravlja o nekom entitetu koji je nastao evoluciom iz prethodnih sazimanja i big bengova i uticao na ishod big benga, za tako nesto jos uvek nema dokaza.

Ali o postojanju nekog personalnog boga koji se brine licno o tvom zivotu, a zanemaruje recimo 3 milijarde nekih drugih zivota, tu nema rasprave. Cak je tvoj bog lokalnog karaktera, i ti sam ne verujes u 10000 drugih bogova koji se pojavljuju u glavama drugih ljudi na nasoj planeti. Cak je i mesto tvog rodjenja tebi nametnulo vrstu religije u koju ces morati da verujes, bez mnogo mogucnosti izbora. Sem ako nisi dosao u dodir sa nekom sektom pa su ti isprali mozak i ubedili te da radish za njih.

Sta je natjeralo tako izuzetno inteligentnog covjeka da vjeruje u takvu neku stvar je i za mene stvarno misterija. Vjerovatno je i njemu bio mozak ispran, ili mozda uopste nije mislio na Boga iz Biblije. "Bog" je veoma sirok pojam.


Potpuno se slazem sa ovim.

Немогуће је одговорити на та питања. Не познајемо Бога. Не постоји начин да ишта сазнамо о њему па тако тако даља прича нема поенту.

Zasto ne mozemo nista da saznamo o njemu/njoj?

Kako smo do sada za ovih 10 000 godina ljudske svesti i kulture otkrili mnogo tajni prirode, zasto takav negativni odnos prema nauci?

Nauka ce nam pomoci, kao i uvek, da otkrijemo nepoznato.

ovde imamo problem prvo sa tim sto boga nije moguce definisati na zadovoljavajuci nacin, tako da bi istrazivanje pitanja njegovog postojanja moglo biti moguce

ako bi smo se odlucili za bilo kakvu definiciju koja bi odgovarala monoteistickom bogu stvoritelju, direktno ispitivanje njegove egzistencije nam definitivno ostaje nemoguce.
samo bi smo mogli proucavati stvoreno i traziti u njemu tvorca, ali ja ne mogu da zamislim na šta bi to moglo da liči.
ako bi smo tražili dokaze za božije delovanje u prirodi, zapravo bi smo tražili čuda. a čuda teško da mogu da budu predmet ispitivanja eksperimentalnih nauka, jer je čudo privremeno ukidanje zakona prirode, a prirodne nauke se bave upravo zakonima prirode. na stranu to što ne bi smo mogli da znamo da li je navodno čudo delo boga ili recimo nekih demona

nauka ne može da se bavi bogom jer nije za to pravljena
sem ako boga posmatramo kao nešto što su ljudi izmislili