Sigurno, kad odeš u crkvu kažeš u ime Svaroga, Tora i Velikog Duha Manitua.
A Isus je Herakle, nego je izgubio na masi.
Daj ne lupaj.

Ljudima je svojsvena religioznost...

Sad pre hiljadu godina nebitno...

Cak je nebitno i u koga su verovali...

Ti si ogranicen naucnim pogledom na svet...

Pa ti to izgleda glupo...

A zapravo si ti glup...

razumevanju nase demokratije slabo pomaze poznavanje rimskih izbora. ali moze da pomogne razvoju kritickog misljenja o takvim temama.

nema razloga zasto ne bi smo jednostavno izucavali pretezno moderne i savremene fenomene.



Mi ne znamo zasto se Nemanja krstio dva puta. Imamo tumacenje njegovih biografa, tj. njegovih sinova. Nemanja je zbog revnosti u veri i izgradnje verskih objekata (pravoslavnih) upao u ozbiljne probleme sa svojom bracom. onda je progonio jeretike. pa je otisao u monahe. sin mu je pobegao od kuce da ode u manastir... rekao bih da su bili religiozni. Primer ti nije bas dobar.
ne vidim otkud ti pravo da tvrdis da znas zasto se nemanja dva puta krstio.
Takodje, nemanja je dobar deo vladavine proveo ratujuci protiv Vizantije i pokusavajuci da se oslobodi njene vlasti.

ne vidim kako je to primanje hriscanstva potcinjavanje vizantiji i kako ja to propagiram.



Sto se mutimira tice, sta sa njim?





i da to za peruna su budalastine, ali to je njihov posao i ne zele da izgube monopol  

Nisam ni kazao da ljudima nije svojstvena religioznost...glup si.
Ako je nebitno, što su ih pokrštavali...glup si.
Naukom se mogu objasniti i pojedine prednosti religioznosti...glup si.
Glupo je kad veruješ u nešto uprkos činjenicama...glup si.

Inače, još uvek nema tvog odgovora zašto Srbija propada bez pravoslavlja?
(kao da si ikad dao odgovor na nebuloze koje prospeš ovde)


Upravo si sam odgovorio. Što više znaš i razumeš to bolje. Nema znanja koje se u jednom trenutku ne može pretvoriti u moć.

Suprotan primer, mi nikako da ukapiramo ko su nam neprijatelji i koji je najveći spoljni problem Srbije, bez obzira na istoriju.
I nikako da ukapiramo šta da uradimo posle pobede u sukobima, bez obzira što imamo Bibliju. 

Ili na globalnom planu:
Da li će Kina da izbegne da napravi problem koji je smena svetskih sila napravila prvih decenija 20og veka?
Deluje kao da hoće, da su na tudjem primeru naučili lekciju.




EPP...ili što bi rekao onaj stari vic o Paklu: I mi imamo Dnevnik 2.

Upravo to, radio je ono što mu se činilo praktičnim.
Što se kaže: Religija je za glupe istina, za pametne laž, a za vladare korist.

Delovalo je iz tvog pisanja da smatraš da je to tada bilo korisno, kao što bi sad bilo učlanjenje u NATO, npr.

Pričamo o robovskoj, vazalskoj religiji.
A ovdašnji poslednji paganski, a prvi hrišćanski vladar, prelaskom u hrišćanstvo postaje šta?

Pa da, sve je to biznis, još od vremena kad je jevrejski drvodelja provalio da reči prave lovu mnogo brže nego rukotvorine.

može biti, nemas dokaz


ko kaze da je on prvi vazal medju srpskim vladarima i šta je tada uopšte značilo biti vazal vizantiji ako ti je najmoćniji sused bugarska?

Na primeru dole vidimo da ponekad nijedan dokaz nije dovoljan.   
Ali  deluje kao da je bio praktičan čovek (čitaj: oportunista), kojeg bi Gojko Stojčević ukorio, a nas pozvao da ga ne pratimo, kad bi mu prećutali o kome je reč.

Biti vazal značilo je da plaćati danak i prepustiti odredjenu kontrolu.
Koren vuče iz keltske reči za roba. 
Robovska vera, kažem ti.

ne, stvar je u metodologiji.

ne postoji dokaz da je mutimir bio vazal.
ne postoji dokaz da nemanja nije bio iskreno religiozan

To raspravi sa kolegom Ćorovićem, kad se sretnete.

Po njihovim ćete ih plodovima prepoznati. 
(iz iskustva znamo da se mnogi iza vere kriju, a drugi koji kao veruju će za svoje slabosti i odstupanje od načela uvek pronaći izgovor)

ćorović tebi nije predstavio svoj misaoni proces i razloge zbog kojih je nešto napisao u nekoj sintezi.
način na koji se stvari pišu u najopštijim delima kakvo je istorija srpskog naroda najčešće nije potpuno precizan ni potpuni tačan jer je to rezervisano za rasprave i monografije. U sintezi se posvećuje pažnja i konciznosti i lepoti izlaganja.

Hocu da kazem da ne mora da znači da su pojedinosti kao što je vazalski status opskurnog srpskog vladara iz gotovo nedokumentovanog perioda istorije tačne. I pisac sinteze to zna. Ali ti neće reći.

Zato nemam šta da raspravljam sa ćorovićem kad ga vidim. Obojica, da tako kažem,znamo zašto je on to napisao i znamo da to nije nužno tačno, kao i da nam je značaj te činjenice zapravo nepoznat čak i ako jeste tačna.

To su neke od začkoljica kod istoriografske literature.


Srbi su u to vreme bili u protoistorijskom dobu. Izmedju istorije i praistorije. O sebi nisu ostavili pisane beleške. Naše znanje se svodi na ono što su drugi o njima pisali. U ovom slučaju jjedan jedini izvor iznosi tvrdnju, pola veka posle dogadjaja. Dovoljno da se tvrdnja odbaci po pozitivističkom pristupu.
A na to možemo da dodamo i da je vizantijska vladarska ideologija smatrala cara za vladara hrišćanske vaseljene tako da se vazalski status sitniša i varvarskog skorojevića kakav je Mutimir podrazumeva.
Čak i ako je on formalno i ritualno priznao prvanstvo vizantijskog cara, to je mogao biti običaj u postupanju sa takvim vladarem, pri čemu se caru ne ustupa nikakva teritorija, danak niti služba nego je reč o načinu na koji se sa Vizantijom utvrđuje savezništvo.

i da ne pišem dalje. Jer bi mi trebali primeri slične prakse itd.

Slažem se sa tobom da ništa nije nužno tačno, ali ako je Mutimir bio sitniš kakav kažeš da jeste koliko bi teško bilo Vizantiji (sa tom ideologijom gospodara svih) da ga podjarmi, makar ritualno?
I opet, ako se tako utvrdjuje i lakše guta služba, onda to jeste religija u kojoj gospodarima trebaju robovi, makar iz zvali tudjom rečju za roba.