Datum izlaska: 27. novembar 1991. Platforma: Arcade
Vitezovi okruglog stola, ili kako je Marti Misterija u jednoj epizodi etimološki zaključio: Vitezovi okrugle doline, igra je koja se više približava epskoj fantastici nego nekoj istorijskoj podlozi. Grafički praznik blještavih oklopa u kojima su prelepi Lanselot, Artur i Persival kome bi bilo bolje da je stavio maskata na facata, ponuđeni na izbor jednom ili više igrača, sukobiće se sa plejadom srednjevekovnih protivnika u koje spadaju i likovi sa mačekanjama nalik onim iz japanskih RPG-ova i džinovski mehanizovani oklopnici koji popunjavaju pola ekrana.
Igra uprkos tome nema azijski vizuelni karakter, a takođe je lišena zmajeva i drugih fantazijskih bića, izuzevši Merlinove klonove koji vas gađaju nekom vrstom zapaljivih loptica. Knights of the Round je tipična Capcom tabačina, u ovom slučaju osvežena upotrebom hladnog oružja, koje je u igrama manje zastupljeno od pesnica i čizama. Može se grubo dočarati da koliko se Double Dragon razlikuje od Final Fighta, toliko se i ova igra razlikuje od Golden Axea.
Poteza nema previše, pa ne postoji trčanje pomeranjem palice dva puta u stranu, ali ih ima sasvim dovoljno, uključujući i neke specifične za ovaj naslov. Tu mislimo na postavljanje bloka, udarac iz okreta i poneki specifičan za svakog od trojice raspoloživih junaka. Tokom igre borci će dobijati iskustvo, što će se ponekad odraziti i na oklop i oružje kojim se služe, a bićete u prilici i da zajašete rasnog borbenog konja. Ognjen POPOVIĆ
U ovoj igri kompanije Namco iz 1990. godine u ulozi ste dječarca koji je odlučio da dođe do džeparca radeći u skladištu. Posao mu je naizgled naporan, ali i jednostavan. Sve što treba da uradi jeste da ide iz prostorije u prostoriju i ogromne kutije postavi na unapred označena mesta.
Prostora za manevar je malo, a otežavajuća okolnost je i to što kutije može samo da gura pravolinijskom putanjom u dva pravca. Greške se ispravljaju tako što se naročit broj poteza može poništiti ili čitav nivo odigrati ispočetka. „Kvaka” je u podatku da za razmeštaj kutija imate određeno vreme, a ono neumitno protiče i kada vraćate poteze i kada se odlučite da startujete ispočetka.
Ne računajući bonus deonice, igra ima oko 50 nivoa, koji su podeljeni po težinskim oblastima. Odabir jedne od njih dozvoljava slobodno biranje nivoa, a kad ih sve završite, možete krenuti dalje na sledeću oblast. Pogled na igračko polje izveden je iz ptčje perspektive, dok su tehničke karakteristike tek malo iznad proseka. Kvalitetom se izdvaja vesela muzička podloga, koja, nažalost, brzo dosadi jer se besomučno vrti ukrug.
Boxy Boy će se prvenstveno svideti ljubiteljima logičkih igara, pa ako spadate u tu grupu, nemate razloga za čekanje. Ipak, moramo vas upozoriti da igra, iako ne šarmira novinama, ume toliko da se uvuče pod kožu da slobodno vreme jede za užinu. Šteta je samo što autori nisu implementirali neki oblik podrške za igranje dva ljudska igrača istovremeno. Vladimir PISODOROV
Alien Storm (1990) u suštini je Golden Axe sa vanzemaljcima. Na raspolaganju su vam muški i ženski lik – robot. Svako ima svoje posebno oružje i „supernapad” kojim će očistiti ulice tuđinske napasti.
Naravno, Alien Storm ne bi mogao da prođe kao jednostavni reskin Zlatne Sekire (to uspeva samo Capcom tabačinama). Pored uobičajenog beat ’em up moda, igra nudi još i rail shooter, koji najviše podseća na bonus nivoe u originalnom Shinobiju, kao i mod koji deluje kao horizontalni shooter. Svaka misija je kombinacija navedenih modova, sa pokojim bossom. Začkoljica je u tome što vam je energija za napade ograničena, te ćete u slučaju da ostanete bez nje biti primorani da se služite isključivo nogama i pesnicama. Kao neki vid mikrotransakcije moguće je upotrebiti jedan kredit i time dobiti pozamašnu količinu energije istog trenutka.
Najveća lepota Alien Storma leži u njegovom šarmu. Igra savršeno pogađa atmosferu naučnofantastičnih i horor filmova B produkcije. Vanzemaljci izgledaju kao da nose skrivenu poruku o konzumerizmu, a glavni likovi koriste uzrečice koje su zastarele još sedamdesetih godina. Da ne pominjemo to da mesta koja posećujete u rail-shooter deonicama na kraju izgledaju kao da su isterivači duhova prošli njima. Sam kraj odriče se bilo kakve ozbiljnosti koja je mogla da postoji, što se savršeno slaže sa ostatkom igre. Miodrag KOVAČEVIĆ
Robo i Mobo nisu Mario i Luiđi. Oni se ne bore protiv sila mraka i ne spasavaju princeze iz ruku zlikovaca. Njihov posao nije da izigravaju uzore i ne pada im na pamet da žive u izmišljenom kraljevstvu pečurki. Oni su razbojnici, pljačkaši, momci „s one strane zakona” koji će učiniti sve ne bi li popajali i poslednju dragocenost svojim metama.
Na vama je da im pomognete jer su momci očigledno zagrizli previše nameravajući redom da počiste banku, kuću lokalnog milionera, kockarnicu, umetničku galeriju... Možete igrati sami ili u društvu kada se ekran deli po horizontali i od vas se zahteva kooperativni rad.
Radnja ove Segine igre iz 1990. godine posmatra se „sa strane”, a ekran je podeljen na tri dela – u gornjem i donjem se odvija akcija (svaki igrač se prati posebno), dok se u sredini nalazi mapa. Naši junaci mogu da se kreću u dve ravni, da se sakrivaju na stepeništu i iza ćoškova, skaču, koriste nekakav pištolj za uspavljivanje i slično. Cilj svakog nivoa je pokupiti dragocenosti raštrkane po mapi i potom se popeti na krov zgrade gde vas čeka dirižabl koji će vas prebaciti na sigurno. Protivnici su raznoliki, od policajaca koji šetkaju tamo-amo i čim vas ugledaju duvaju u pištaljku pozivajući pojačanje, pa sve do oklopljenih specijalaca koji se neće libiti da upotrebe vatreno oružje. Vreme za kompletiranje zadataka je ograničeno, a s obzirom na to da misije nisu preterano teške njegovo proticanje gotovo da nećete ni primetiti. Vladimir PISODOROV
Datum izlaska: 8. decembar 1989. Platforma: Arcade
Jednog toplog dana, usred guste šume, dok je mlađani Toki bezbrižno šetao sa Miho, izabranicom srca svog, pojavio se zli Vukimedlo i oteo mu dragu.
Pored toga što ima jedno od najglupljih imena ikada upotrebljenih u igračkoj industriji, Vukimedlo je, da zlo bude još veće, pretvorio sirotog Tokija u majmuna! Jedino što našem junaku preostaje jeste da do daske odvrne Skid Row – Monkey Business i, poput Brusa Lija, krene u totalnu osvetu.
Tokom svoje avanture Toki se „majmuniše” na ukupno šest šarenih nivoa. U plemenitoj misiji sprečavaće ga različiti pripadnici životinjskog carstva: zeleni majmuni, mini-zmajevi, tigraste ajkule, vodene kornjače, džinovsko oko s nogama i rukama koje lebdi u vazduhu... Naravno, ni Toki nije baš naivan te će ih se rešavati doslovce bljuvanjem kugli. Usput može da pokupi i dva korisna pomagala – sportske patike za veći skok i kacigu koja ga štiti od protivničkih projektila. Jan ČMELIK
Datum izlaska: 4. septembar 1989. Platforma: Arcade
Jedna od mnogih arkada sa tematikom epske fantazije i jedna od retkih koja se izdvaja od ostalih. U običnu skrolujuću akciju ubačeni su elementi FRP avantura, taman toliko da bude dovoljno svakom ko voli FRP, a da se pri tom sačuva jednostavnost izvođenja. Kralj vas šalje da oslobodite princezu od zlog čarobnjaka, a vi ćete uvideti da je zlo duboko pustilo korenje. Usput ćete obići svih pet kontinenata sveta zvanog Kadaš, sresti mnogo različitih rasa, rešiti nekoliko zadataka i na kraju – poraziti zlo.
Možete birati između borca, čarobnjaka, sveštenice i nindže. Svako ima svoje prednosti i mane, karakteristično oružje i borbene tehnike. Uništavanjem protivnika povećavate iskustvo i zarađujete novac. Nivo lika raste čime poboljšavate osobine i eventualno dobijate nove magije. Novac koristite u prodavnicama i krčmama. Svaki lik ima posebno oružje i oklope, ali zato morate kupovati i energiju, protivotrove...
Posebnu pohvalu zaslužuju protivnici koji su veoma raznovrsni i maštoviti. Naravno, na bitnijim mestima vas čekaju poveća čudovišta. Nema idealnog lika za sve protivnike, što pospešuje raznovrsnost, ali i čini igru preteškom. Omogućeno je igranje dva igrača, kao i povezivanje arkadnih mašina da bi igrala sva četvorica. Ognjen POPOVIĆ
Kako se gejming industrija oporavljala od velikog kraha sredinom 80-ih, i konkurencija na tržištu je rasla. Kompanije su nastojale da ostanu u korak sa rivalima, pa makar ”iskopirali tuđi domaći zadatak”. Jedan takav primer je SEGIN Streets of Rage, beat ’em up naslov koji je vukao inspiraciju iz igara poput Double Dragon i Final Fight.
Najveća čar Streets of Rage-a je njegova neprestana akcija. Kao u SEGINOJ prethodnoj beat ’em up igri, Golden Axe, horde neprijatelja će vas saletati sa svih strana, a na vama je da ih porazite kako biste prešli na sledeći ”ekran”. U ratu protiv kriminala niste sami, jer igra podržava i kooperativni multiplejer mod za dva igrača. Gejmplej je dodatno začinjen sa oružjima poput metalnih šipki, bejzbol palica i noževa, ali i pomoćnim itemima koji vraćaju HP, kao što su jabuke i pečeni pilići.
Pored uzbudljivog i dinamičnog gejmpleja, zaštitni znak Streets of Rage serijala je njegov kultni soundtrack koji je komponovao Yuzo Koshiro. U numerama možemo da čujemo jak uticaja house, techno, R&B i hip hop muzike, a sam Koshiro je izjavio da je želeo da bude prvi kompozitor koji bi uveo ove žanrove u svet video igara. Originalni Streets of Rage se danas smatra klasikom u beat ’em up žanru. Serijal je zaživeo i tri decenije kasnije, a 2020. godine je dobio svoj četvrti nastavak.
Circus Charlie je jednostavna arkadna igra. Vaš jedini cilj je da vodite klovna Čarlija preko trambolina, konopaca, lopti i drugih rekvizita i prepreka, ostvarite po koji bonus egzibicijama za publiku i, najzad, čitavi stignete do kraja tačke.
Postoji šest izazova koji su poređani po težini. Prvi i najjednostavniji predstavlja jahanje lava, proletanje kroz užarene obruče i preskakanje vatrenih uporišta na zemlji. Kao i u većini podigara, lavić se može kretati i unazad kako bi uhvatio zalet ili sačekao da se približe obruči, a potrebno je za što manje vremena i sa što manje garavim licem stići do kraja staze. Sledi hodanje po kanapu, ali samo preko horde majmuna koji se kreću u suprotnom smeru. Većina će puzati na sve četiri, dok će oni odvažniji preskakati i svoje „sunarodnike” te predstavljati dodatnu pretnju po vašu ravnotežu. Treća tačka donosi skakanje sa tramboline na trambolinu, ali i izbegavanje noževa i plamenih lopti žonglera u podnožju. Sledi kotrljanje na loptama gde je cilj skakati s jedne na drugu. Lopte se nižu jedna za drugom te ako udarite u narednu ili ne skočite dovoljno daleko, velika je verovatnoća da ćete završiti na zemlji.
Pretposlednji izazov jeste jahanje na konju sa preponama, dok poslednji – trapez – predstavlja pravu noćnu moru. Čarli ovde mora da kombinuje jačinu zamaha trapeza i tajming, da naskače na tramboline koje će ga ponovo odbaciti na naredni, pa i da se prebacuje s jednog trapeza na drugi. Koji god izazov da prihvatite, vesela atmosfera i simpatična grafika će vas pratiti celim putem. Miloš KNEŽEVIĆ
Tema: 
