Nintendo je 80-ih godina dobar deo tržišta držao u šaci, ali se jedan konkurent iz prikrajka spremao za kontranapad. Bila je to Sega, koja je neprestano dopunjavala svoj katalog kvalitetnim i inovativnim igrama. Jedna od ovih igara bila je Golden Axe, koja se prvi put pojavila na arkadama, a ubrzo i na Seginim konzolama. Golden Axe je side-scrolling beat-em-up igra inspirisana delima epske fantastike, posebno avanturama slavnog Konana Varvarina. U Golden Axe, igrači imaju zadatak da okončaju vladavinu surovog tiranina, spasu princezu i domognu se legendarne Zlatne Sekire.
Igrači na raspolaganju imaju tri ratnika, od kojih svaki poseduje svoje jedinstveno oružje i sposobnosti – varvarina, amazonku i patuljka. Gejmplej se odvija u klasičnom beat-em-up stilu – igrači moraju da se izbore sa hordom neprijatelja kako bi napredovali do sledećeg ”ekrana”. Igra takođe poseduje co-op multiplejer mod, tako da u pohod ne morate da krenete potpuno sami. Jedna od interesantnijih mehanika u igri jeste mogućnost jahanja zveri koje možete oteti od neprijatelja. Ove zveri povećavaju brzinu igrača i pojačavaju njihove napade.
Golden Axe je stekao veliku popularnost kod tadašnje publike, a 90-ih godina je dobio još nekoliko nastavaka. Golden Axe sa danas smatra retro klasikom, a možete ga pronaći i na čuvenoj kompilaciji ”256 igara” uz mnoge druge naslove sa Sega Genesis konzole.
Zahvaljujući ”hardverskoj revoluciji” početkom 90-ih, Segine arkadne igre su dostigle potpuno novi nivo. Video igre su u ovom periodu polako prelazile sa sprajtova na trodimenzionalnu grafiku, a SEGA je upravo bila jedan od glavnih lidera u ovoj tranziciji, uprkos žestokim rivalima na tržištu, poput Namca. SEGA je već godinama ”gravitirala” ka 3D igrama, da bi njen ”magnum opus” na polju tehnoloških inovacija ugledao svetlost dana 1992. godine. Reč je o Virtua Racing, Seginoj prvoj trkačkoj igri u 3D svetu.
Virtua Racing je oduševio igrače sa svojom naprednom grafikom, detaljnim modelima automobila, vanserijskim frejmrejtom i kompleksnim okruženjima. SEGA je sa ovom igrom takođe predstavila takozvani V.R. View System, koji je igračima omogućavao da se trkaju iz četiri različite perspektive. Sa unikatnim vrstama kabineta i tri staze koje su se prilagođavale različitim nivoima veštine, Virtua Racing je postao neviđena senzacija u igraonicama. U svoje vreme, ovaj naslov je pružao najpribližnije iskustvo vožnje Formule 1. Kao definitivna preteča žanra 3D trkačkih igara, Virtua Racing je imao veliki uticaj na mnoge buduće naslove. Igra je bila jedna od najprofitabilnijih arkada ranih 90-ih, što je prevazišlo sva Segina očekivanja. U modernoj eri fotorealistične grafike i igara kao što su F1 i Forza Motorsport, Virtua Racing ćemo zauvek pamtiti kao klasik.
Stigli poligoni! Jeste, dva trkačka naslova na arkdama su imala poligonsku 3D grafiku i pre, bili su to Namcov Winning Run ’88, kao i Atarijev Hard Drivin’ ’89, međutim tek sa Virtua Racingom na SEGA MODEL 1 arkadnoj mašini poligoni u vožnji su dobili ono što je najvažnije – BRZINU! Bolji dizajn, veći framerate, više poligona uz dodatni začin koji su činili prepoznatljiv SEGA stil i kvalitet, ovu arkadnu mašinu učinili su hitom. Treba napomenuti i da je ovde po prvi put uvedena mogućnost real time promene kamere, nekoliko chase kamera, dashboard i bumper kamere upravo su definisane po prvi put u ovom naslovu. Za to vreme neviđena grafika, brzina izvođenja i futuristička tehnička rešenja bili su samo uvod u sve što je veoma brzo usledilo nakon ovog uspešno potvrđenog koncepta.
Datum izlaska: 14. mart 1994. Platforma: Mega Drive
1991. godine, SEGA je bila pravi pionir 3D grafike na arkadama, dok se na PC računarima još furao DOS, a sprajtovski Wolfenstein 3D tek bio u najavama, na arkadama smo uveliko imali pravu revoluciju funkcionalne poligonalne grafike. Naslovi kao Virtua Racing i Virtua Figther postavili su osnove buduće 3D ekspanzije, a kućni računari, kao ni konzole tog vremena nisu mogli nikako da pariraju performansama. Ipak zbog popularnosti Virtua Racinga na arkadama, SEGA je došla na sjajnu ideju da grafiku uprosti i izda portove za svoje aktuelne kućne sisteme. Kada to ni na Saturnu ’94 nije šljakalo kako treba, možete da zamislite kako je VR racing izgledao na MD2, i to golom MD2 bez Mega CD ili 32X dodataka, koji kod nas praktično nisu ni postojali. Da bi se uopšte postigla bilo kakva 3D grafika neophodna za ovakav naslov bilo je potrebno dodati par čipova na ploču i zbog toga je kertridž izgledao ovako.
Piratskih kopija nije bilo. Efikasnije od Denuvo zaštite. Kada smo putem razmene došli do verovatno jedinog primerka Virtua Racinga za MD2 kod nas, i to još japanske verzije, nismo bili sigurni da li pokušavaju da nam uvale kertridž za neku SEGA arkadu, 32X ili neku drugu mističnu budževinu. Ipak bila je to igra koja je mogla da se pokrene i na našem običnom regular issue Mega Drajvu. Bez obzira na banalnost same igre, poprilično loš frame rate i kontrole, vrednost je bila isključivo u novini 3D poligonalne grafike, u pariranju, makar u teoriji, zlom next genu koji je polako osvajao svet, preteći da okonča eru Mega Drive-a. Šteta što se nikad nismo dokopali 32X dodatka i VR Racinga za isti koji je bio tu i tamo impresivniji. Ako SEGA ne izda remake ovog naslova na neki od pravih VR sistema iz budućnosti u kojoj trenutno živimo smatraćemo se pokradenim.
Čuli ste za Tekken, Dead or Alive ili Soulcalibur, no jeste li čuli za, ili možda zaigrali neki naslov iz serijala koji se neslužbeno zove njihovim pradjedom? Pa, ako ste strastveni igrač borilačkih igara, vjerojatno i jeste, budući da govorimo o čak i danas popularnome Virtua Figher serijalu. Iako se radi o serijalu koji prodajom nikad nije došao ni blizu serijalima koji su u njemu vidjeli uzor, strastveni igrači cijene ga zbog odličnog balansa među likovima. To znači da su mečevi u svakoj igri u serijalu bili odlučivani razinom sposobnosti igrača, a ne radi premoći određenog lika u igri. Osim toga, ono što nas u ovome trenutku više zanima, ovaj je serijal vrijedan kao serijal videoigara koji je prvi uveo igrače u svijet 3D borbi. Tome je dokaz Guinnessova knjiga rekorda koja prvu igru u serijalu, Virtua Fighter časti titulama “Prva borilačka igra bazirana na poligonima”, “Prva 3D borilačka igra” i, ništa manje važno, “Prva borilačka igra za 32-bitnu konzolu”.
Portal 1UP svojedobno je o prvom Virtua Figheru, igri kojoj danas posvećujemo Retro dozu, napisao: “Zbog njegove inovacije, Virtua Fighter nije samo utjecao na konkurentne naslove – u osnovi je stvorio žanr. Tehnički, svaka 3D borilačka igra koja je došla nakon njega dužna je Virtua Fighteru zbog toga što je ustanovio da 3D borilački naslov može uopće funkcionirati. Čak i danas, Tekken i dalje vuče inspiraciju iz tog Seginog serijala”. Prvi Virtua Fighter izašao je 1993. godine za arkadni stroj Sega Model 1, a izradio ga je studio Sega AM2 zaslužan za do tada već priznate naslove kao što su Out Run i After Burner. Proizvodnju igre nadgledao je legendarni Segin dizajner igara Yu Suzuki, čovjek koji iza sebe ima golemu brojku odličnih naslova među kojima se nalaze Shenmue, Daytona USA, Virtua Racing i mnogi drugi. Igra je nakon 1993. godine portana na Segu Saturn, Segu 32X i PC, a također je bila kamen temeljac za serijal pun odličnih borilačkih igara (koji je, kako smo to već napomenuli, ipak imao kronični problem s ostvarivanjem željenih prodajnih rezultata).
Virtua Fighter je, dakle, bio naslov smješten u 3D okolinu s 3D borcima. Igra se, osim po svojemu dizajnu, od ostalih borilačkih naslova 90-ih razlikovala i po tome što se bazirala na uporabi tek tri osnovna poteza – udarac rukom, udarac nogom i obrana na kojima su se mogli izraditi različiti, ponekad i poprilično komplicirani stilovi borbe. Borba osam likova u igri bila je u potpunosti preslikana iz stvarnoga svijeta, odnosno radilo se potezima iz pravih borilačkih vještina. Sve ovo doprinijelo je tome da se igra smatrala revolucionarnom za godinu u kojoj je izašla.
Ako želite vidjeti kako je igra izgledala u akciji, bacite oko na video.
Datum izlaska: 30. oktobar 1992. Platforma: Mega Drive
Kod nas u SEGA klubovima, Segatekama, kako god, najviše su se igrale naravno sportske igre, tabačine, popularni platformeri i akcije. Malo ko je imao konzolu kod kuće tako da složeniji RPG naslovi i nisu toliko nedostajali masovnoj populaciji. Oni su bili nesto čime se “neki nerdovi bave na kompjuterima”. Čitav svet RPG žanra na konzolama, bilo poteznog karaktera u vidu Final Fantasy serijala ili akcionog poput Zelde, odvijao se paralelno, ali na SNES konzoli – za koju apsolutno nikog nije bilo briga na ovim prostorima. Neki od nas koji su vremenom nabavili Mega Drive za kućnu upotrebu želeli su i takve složenije naslove, ali jednostavno ih i nije bilo. Sasvim solidni JPRG serijal Phantasy Star je imao tri nastavka na Mega Drajvu ali ih je kod nas tada bilo lako pronaći kao danas strejt muškaraca na Twittup-u.
Sa druge strane akcionog RPG-a je bilo tu i tamo, ali ništa što bi moglo da priđe Legendi o Zeldi, unless… niste uspeli da iskopate negde naslov iz 1992 – The Landstalker. Ovaj kertridž je predstavljao blago, relikviju nekog drugog vremena Mega Drive konzole. Pravi japanski akcioni RPG rađen po uzoru na slavni Nintendov serijal. Izometrijski pogled, krupni likovi, odlična grafika, ogroman svet, PRIČA, dungeoni, skrivene stvari… i sve to na kertridžu sa baterijom koja omogućuje čuvanje pozicije. Well, sve osim ovog poslednjeg. Kertridž koji je došao do nas imao je bateriju koja je davno odradila svoje, a naši pokušaji da je zamenimo nisu prošli sjajno, tako da se ovaj naslov prelazio na domaći način – ne gašenjem konzole po nedelju dana. Zanimljiv detalj koji smo spoznali tek mnogo kasnije zahvaljujući Internetu je da je Američka/Evropska verzija koju smo igrali zapravo bila žestoko cenzurisana u odnosu na onu iz rodnog Japana. A uvek sam se pitao šta će baletski studio pored pristaništa. (Spoiler: It was a whorehouse, it was a whorehouse all along! Right in the childhood Japan, right in the childhood).
Kako smo se Mega Drive-a kasno dokopali ogromna arhiva već objavljenih igara nam je postala dostupna momentalno. Desert Strike, Jungle Strike i Urban Strike iz respektivne ’92,’93 i ’94 stigli su kod nas ’95. Zamislite sada da vam neko da tri nove Call of Duty igre odjednom. Strike igre su bile upravo to tada, Electronic Artsov CoD sa helikopterima za Mega Drive 2. Za to vreme sjajna grafika i jednostavan način upravljanja (probajte danas da igrate kvazi 3D igru bez analognog), open world, misije i ozbiljna priča. Preći sva tri dela jedan za drugim bio je pravi podvig.
A zašto smo izdvojili baš Jungle Strike iz ovog serijala? Zbog toga što bez obzira na naziv prvu misiju počinjete u Vašingtonu, i u mogućnosti ste da hellfire raketama napadnete belu kuću. Take that Klintone!
Datum izlaska: 10. septembar 1993. Platforma: Mega Drive
Srednje redak naslov, ali ono što je bilo specifično kod nas je da se češće nalazila verzija na japanskom jeziku nego ona predviđena za nama bliža tržišta. Apsolutno nismo imali pojma šta se dešava, kakva priča se odvija između nivoa u ovom shooteru, niti ko su Gunstar Heroes likovi uopšte, da li je neki anime u pitanju, kineski crtani, šta već? Nije ni bilo bitno! Bitna je bila samo suludo brza akcija, džinovski bossovi, rokanje svega što se kreće na ekranu kombinovanim power upovima i naravno klizeći start. Možda danas i ne izgleda toliko ekstremno, ali u ono vreme, over the top akcija koja ne prestaje je činila da Contra deluje kao partija pasijansa. Ne onog iz Windows 95, već pravog, sa izlizanim kartonskim kartama. Iako su Gunstar Heroji izasli za Mega Drive davne 1993. godine, kod nas su bili rado igran naslov i do samog kraja SEGA ludila. Prošle godine, igra je dodata na XBLA i PSN.
Datum izlaska: 16. septembar 1997. Platforma: Mega Drive
Da, 1997. godina, nije greška. Te godine su PlayStation, N64 i Saturn uveliko vladali tržištem ali nekim čudom Mega Drive 2 je i dalje odbijao da umre. Na vremešni 16bit sistem stiže ekskluzivna verzija The Lost World, igre po nastavku legendarnog Jurassic Parka, koji je te godine stigao u bioskope. Za razliku od Jurassic Park igara sa Mega Drive (veoma igranih po SEGA klubovima might I add), izvođenje je sličnije prvoj igri sa SNES-a odnosno PC-a koju je potpisao nekada slavni studio OCEAN. The Lost World za Mega Drive odradio je Appaloosa Interactive, ime koje vam ništa ne znači, ali ako pogledate listu naslova koje su uradili, kao i gde su osnovani, jedno WTF je sasvim prikladno.
Iako igra ne prati toliko dešavanja filma, verovatno zato što je razvijana mesecima pre premijere, sa grafičke strane definitivno predstavlja labudovu pesmu Mega Drive 2. Odlična animacija likova i dinosaurusa, prerenderovana vozila i brza akcija stvarno vade maksimum iz stare dobre „SEGE”. Ruku na srce jednolično okruženje i mehanika koji se ponavljaju gotovo bez prestanka od početka do kraja igre, čine da sve deluje više kao neki tech demo nego pravi naslov, a ne pomaže ni to što je igra izuzetno duga. Ipak zbog tehničkih rešenja, prevaziđenih u svoje vreme ali opet interesantnih za stari hardware, kao i činjenice da je kertridž bilo gotovo nemoguće pronaći kod nas, čine ovaj naslov izuzetno vrednim. Još ako ste fan Jurassic serijala… onda pogledajte skroz drugačiju istoimenu igru za PlayStation kec.
Tema: 
