Sagrada Familia~

Lepa i elegantno odevena gospođa se zaustavi, zavuče ruku u tašnu, izvuče malo sitniša i pruži ga starcu. Zapušten, u preširokom i pohabanom odelu, i u suknenim papučama - lica izbrazdanog borama, kose sede i kratke, a ipak zamršene, brade duge i neuredne - starac se nasmeši. I sporim pokretom, spusti milostinju u sandučić za dobrovoljne priloge za izgradnju crkve Sagrada Familia.
Ovo je istinit dogadaj, jedna od retkih anegdota iz inače mirnog života Antonija Gaudija i Korneta, života provedenog među zidovima jednog jedinog grada - Barselone - u koju je budući arhitekta stigao 1868 kao sedamnaestogodišnjak iz rodnog Reusa, u provinciji Taragona. Putovao je veoma retko: studijska poseta Majorci i Karkasonu, odmah nakon dipiomiranja (1878); kratak izlet u Andaluziju i Maroko gde ga je odvukao jedan naručilac (1887); nekoliko povrataka na Palmu radi restauracije katedrale. Izmedu 1902. i 1904. godine i kratak boravak na Pirinejima radi lečenja od malteške groznice koju je dobio 1911. godine.
Gaudijev se umetnički razvoj može pratiti hronološki: pošto je završio "Escuela Provincial de Arquitectura", njegovi prvi projekti bili su u viktorijanskom stilu čija je najuočljivija karakteristika - suprotstavljanje geometrijskih celina površinama na kojima je veoma bogato ukrašavanje postignuto upotrebom različitih materijala: kamena, cigle, majolike i čelika. Opšti efekt podseća na mavarski stil, a primer su Kasa Visens i palata Gueij u Barseloni. Sledeća faza obuhvata period između 1887. i 1900. godine, kad Gaudi eksperimentiše mogućnostima dinamike klasičnih stilova: gotike (episkopska palata u Astorgi i Kasa de los Botines u Leonu) i baroka (Kasa Kaivet u Barseloni). Početkom veka Gaudijevo arhitektonsko iskustvo postaje jedinstveno i više ga nije mogućno klasifikovati na osnovu uobičajene stilske nomenklature. To je period u kojem arhitekta svu svoju izražajnu moć posvećuje Sagradi Familiji, koja ga u potpunosti obuzima i to više kao religioznog čoveka nego kao umetnika.
Njegov otac je bio kazandžija (čitavog života umetnik se ponosio ocem zanatlijom sposobnim da metal obiikuje po svojoj volji), školu je učio kod pijarista, "očeva pobožnih škola", i verovatno je u tom periodu upio klice moralne krutosti koja ga je načinila usamljenim i nepopustljivim. Nakon diplomiranja prošao je kroz kratak period u kojem je nagizdan poput dendija, na gradilište stizao u kočijama i ne silazeći s njih, izdavao naređenja šta i kako da se radi. Ali, to vreme profesionalne nadmenosti je brzo prošlo i tridesetogodišnji kicoš je ustupio mesto ćutljivoj i nabusitoj osobi posvećenoj isključivo radu. Svakog jutra je odlazio u crkvu, mondenskim skupovima je uvek pretpostavljao duge razgovore s ono malo prijatelja što ih je imao, bio uvek toliko neuredno i loše odeven da su ga ponekad smatrali prosjakom. Kad su ga prijatelji pitali zašto prihvata mliostinju, odgovorio je da je to zato što ne želi, odbijajući je, da kod bližnjeg izazove gubitak želje za milosrđem.
Osim toga. Gaudiju je bio potreban novac, mnogo novca, da bi napredovali radovi na crkvi Sagrada Familia, velikom zavetnom hramu koji se tokom četrdeset godina - od 1883. do 1926. godine, dakle do smrti - pretvorio u jedinu svrhu njegovog života.
Dao je sve što je imao, sveo se na to da do kraja života sasvim vedro živi kao isposnik, ali novca nikada nije bilo dovoljno, a sve zbog toga što uopšte nije poštovao predračune, što je radio po nikad završenom programu zasnovanom na intuiciji, izmenama i nepredviđenostima koje su neprestano podizale cenu gradnje a naručioce dovodile do očajanja. Ali, Gaudi se na to nije obazirao, ono što je on radio bilo je neprekidno istraživanje kojem on nije hteo - niti je mogao - da da određene rokove. A kad je, kao u slučaju katedrale Sagrada Familia postao praktično naručilac sebi samom, nije se ni malo stideo da se pretvori u neku vrstu stalnog sakupljača milostinje: ulog u igri je za njega bio prevelik. Nije mu smetalo kad bi ga ljudi gledali s prezrenjem. Konformisti tog vremena (a svako vreme ima svoje konformiste) nisu lako prihvatali što čovek tako skromne spoljašnosti govori s toliko autoriteta ili što sebi dozvoljava da prosi novčane priloge. Tako neuredan i loše odeven čovek mora da je ili prevarant ili fanatik, pa je u oba slučaja nepoželjan.
Gaudi je mirno nastavljao svoj rad. Bili su mu dovoljni razgovori sa saradnicima koji su svi bili talentovani i radili uz njega ne tražeći ništa - ili retki susreti s nekim izuzetnim posetiocima, na primer filantropom Albertom Svajcerom ili pesnikom Hoanom Maragalom Gorinom, pobornikom katalonskog ustanka.
Nije se nikada ženio. Poslednje godine života je proveo sam. Jedno vreme su s njim živeli otac i jedna nećaka, a nakon njihove smrti o njemu su se brinule dve časne sestre iz obližnjeg karmelićanskog manastira. Docnije su ga uvek pominjale kao ljubaznu i veoma pobožnu osobu. Svakog jutra, čim bi izašao iz kuće, zaustavio bi se pred tabernakulom da izgovori očenaš. Jedna od njegovih najlepših fotografija, načinjena kad je imao sedamdeset godina, prikazuje ga kako s dugačkom zavetnom svećom u ruci skrušeno - ali bez hipokrizije - učestvuje u procesiji na Tijelovo.
I svakog jutra, pre no što bi otišao na gradilište katedrale (koja je postala njegovo isposničko prebivalište) svraćao je u crkvu Sveti Filipo Neri. Tamo se uputio i 7. jula 1926. godine kad je na njega naleteo tramvaj. I umro je tri dana docnije i njegovi posmrtni ostaci su sahranjeni u kripti velike nedovršene katedrale. Tako se, nakon sedamdeset i četiri godine završio život skoro u celosti proveden među horizontima Barselone, horizontima koje su Gaudijeva duhoka pietas, ali i bogata mašta, obeležile i potpuno izmenile, izdignuvši nad njima vrhove hrama zamišljenog da bude simbol i grada, i čitave Katalonije.
Kad je knjižar Hoze Maria Bokabela 1881. godine kupio najveći prostor koji je za gradnju nudio novi urbanistički plan Barselone u želji da tu u znak pokajanja sagradi hram posvećen Svetoj porodici, njegove prave namere svakako nisu bile takve. Bokabela je bio veoma pobožan, stalno je posećivao Monserat - čuveno sedište hrišćanske doktrine i misticizma, vekovni svetionik katalonskog verskog života - i pre svega je želeo da načini tvrđavu vere, centar duhovnog oslonca u Barseloni koja se u to vreme grozničavo razvijala prema planovima arhitekata Serde (1859) i Rovire (1868). Bili su to planovi koji su prednost davali saobraćajnicama (predlažući kao urbanističku shemu monotono ponavljanje kvadratnih blokova) i koji su delovali previše "modernistički" onima koji su Kataloniju smatrali ostrvom koje treba odbraniti od uticaja sa strane. Kao suprotnost tako ogoleloj gradskoj geometriji, nova katedrala je trebalo da što je moguće više podseća na prošlost. Za projektanta je izabran biskupijski arhitekt Fransisko de Paula del Vilar koji je napravio "gotički" projekt. Po Vilarovim planovima, crkva je trebalo da bude dugačka 97 a široka 44 metra, s osnovom u obliku latinskog krsta, trobrodna s prostranom polukružnom apsidom u kojoj bi se nalazilo devet kapela. U sredini je bila predviđena kripta i odatle su, 19. marta 1882. godine, započeti radovi. Međutim, nekoliko meseci docnije javila su se neslaganja izmedu Vilara i arhitekte Martorelja koji je bio veoma uticajna ličnost u katalonskim umetničkim krugovima, a osim toga i prijatelj i savetnik knjižara Bokabele. Vilar je dao ostavku, a Martorelj kome je ponuđeno da preuzme njegovo mesto odbio je to preporučivši da se izgradnja poveri mladom Gaudiju koji mu je bio pomoćnik prilikom izgradnje nekolikih zdanja, a i saputnik naručioca tokom njegovih hodočašća u Monserat.
Tako je 3. novembra 1883. godine umetnik započeo rad na delu kojem je posvetio dobar deo života i koje mu je u starosti potpuno zaokupljalo sve misli.
Gaudi nije odmah napravio konačan projekt. Zapravo, kad se pregledaju bezbrojne skice, vidi se da je tek poslednjih godina života i sam uspeo da sagleda konačnu sliku hrama. Za katalonskog majstora je bio tipičan rad po intuiciji, postepeno napredovanje koje je, čini se, uvek moralo prvo da se slegne pa tek docnije zgusne u konkretan oblik. S druge strane, čisto plastična fantazija i sklonost ka upotrebi svih mogućih vrsta materijala (beton, kamen, cigla, gvožde, staklene pločice, keramika) nisu mu omogućavale da se zadovolji listom papira, dvodimenzionalnošću crteža, već je osećao potrebu da oblikuje u prostoru, da radi, mada u manjem opsegu, direktno na materijalu. U početku se Gaudi još i osećao vezan za shemu koju je postavio njegov prethodnik. Ali, kriptu koja je bila jedina delimično već odredena celina, odmah je izmenio. Podigao je visinu svoda na deset metara i time dao da se nasluti ono što je docnije bio glavni cilj njegovog rada: dati najveći polet strukturama koje je tek trebalo stvoriti, gotiku, ali ne oblike već dub koji je nadahnuo njene tvorce.
Gaudi, koga su često smatrali zakasnelim gotičkim arhitektom, izbacio je dva osnovna elementa "prve" gotike: šiljasti luk i kontrafore, uzdignute potporne lukove koje je on nazivao: las muletas - štake. Na njihovo mesto je uveo parabolični luk i nagib stubova u zavisnosti od rasporeda tereta na njima "kao stablo drveta koje se naginje u zavisnosti od težine lišća na granama".
Poređenje stuba sa stablom drveta je prastaro: još su stari Grci smatrali da su njihovi hramovi okamenjene šume (a poznato je da su prvobitni hramovi umesto kamenih debla imali oguljena stabla). Za Gaudija Sagrada Familia nije bila gotička već grčka građevina i to u smislu strukturalne jasnosti koja se nije iscrpljivala u sebi samoj, već je težila ka izražajnim vrednostima koje prevazilaze jednostavni unutrašnji sklop. Takvim svojim koncepcijama, on je sve one koji su pokušavali da ga klasifikuju ili svrstaju pod neku određenu etiku - veoma zbunjivao.
Nastavljajući projektovanje, Gaudi je sasvim izmenio Vilarove nacrte, načinivši program "svetog prikazivanja" takve širine, složenosti i smelosti da je uveliko prevazišao namere i fantazije najambicioznijeg i najdalekovidijeg gotičkog protomajstora. Izmenio je dimenzije na četrdeset sa sto dvadeset metara (uočava se odnos tri prema jedan, prvi vidljivi hrišćanski simbol) tako da je dobio građevinu u obliku latinskog krsta s pet brodova upotpunjenih s dvanaest zvonika (dvanaest apostola) i jednom vrstom tiburijuma koji treba da simbolizuje slavu Isusa Hrista. Zdanje je trebalo da bude visoko 160 metara, dakle, više od kupole Crkve svetog Petra. I po tome se vidi kako se hrišćanska simbolika spojila s ponosom Katalonea, katolika nad katolicima; ponos koji je - proširen na čitavu hispanidad Gaudija naveo da s osam prednjih stubova centralnog broda prikaže gradove Valensiju, Granadu, Toledo, Saragosu. Burgos, Valjadolid, Santjago i Sevilju. Četiri veća stuba koji pridržavaju tiburijum trebalo je da podsećaju na četiri jevanđelista: Mateja, Marka, Luku i Jovana. Apostoli, grupisani po četvorica, određeni su da u obliku zvonika čuvaju tri ulaza od kojih svaki ima troja vrata koja simbolizuju veru, nadu i milosrđe. Istočna kapija je posvećena Hristovom rođenju i detinjstvu, zapadna njegovom stradanju i smrti, a glavna, južna, njegovom vaskrsenju i Juicio Final, Strašnom sudu.
Sklad izmedu strukture, arhitektonskog rešenja i katehizma je potpun i ogleda se i u najsitnijim detaljima. Ali, ono što u čitavom projektu zaprepašćuje, nije samo međusobna saglasnost arhitektonskih elemenata i religioznog predanja dovedena do savršenstva, već i namera da se ta katehistička celina upotpuni stotinama skulptura u punoj oblini ili u visokom reljefu, zidovima prekrivenim freskama, emajlom, majolikom, staklenim pločicama i kovanim gvožđem.
Suočeni s takvim obiljem, takvom orgijom izražajnih sredstava, neki kritičari su smatrali da se Gaudi može svrstati u predstavnike baroka. Medutim, takva ličnost veoma vezana za svoje poreklo - a Gaudi je to bio u velikoj meri - toliko ruši granice bilo kakvih tradicija da je prosto nemoguće svrstati ga u bilo koju poznatu klasifikaciju. Možda su zbog toga tadašnji kritičari dugo ignorisali katalonskog arhitektu. Jedini izuzetak su: pozitivan sud koji je 1928. godine dao Le Korbizje, Kasoovo tumačenje "baroknih" termina 1933. i Dalijevo nadrealističko tumačenje. Njegovog imena nema u delima najpoznatijih istoričara moderne arhitekture, od Placa do Pevznera, od Berenta do Gideona. Gaudija je nanovo otkrio Bruno Zevi, tek 1959. dvadeset pet godina posle graditeljeve smrti kad su ostale još samo njegove mnogobrojne skice, makete, beleške, primedbe, kao spomen na njegovu neverovatnu maštu - ali vrlo malo konkretnih svedočanstava. Sagrada Familia je zapravo samo kripta, apsida i istočna fasada - fasada Hristovog rođenja. Zanimljivo je ukratko napomenuti hronološke etape izvođenja radova: 19. marta 1885. održana je misa u još nepokrivenoj kripti; između 1887. i 1893. podignuti su zidovi, a u međuvremenu je prekriven svod kripte koja je dovršena 1891. godine. Zatim su započeti radovi na kapiji Hristovog rođenja: osnova i vratnice su završene 1903, prvi zvonik 1918, sledeći januara 1926, a treći decembra iste godine, kad je Gaudi već šest meseci počivao u "svojoj" kripti.
Ništa drugo: malo, s obzirom na energiju utrošenu na istraživanje, ništa više do "ruševina budućnosti" kako su definisane duplje kapija otvorene u prazno.
Nema velike katedrale koja bi bila delo samo jednog čoveka, a Sagrada Familia je to mogla da bude zahvaljujući težnji koja je nagrizala Gaudija raspirujući u njemu želju da pomiri, uvek obnavljajući, ambiciju univerzalnog predstavljanja hrišćanske doktrine s istančanim, neposrednim i do krajnosti zanatskim savršenstvom svakog detalja. Ipak, i to malo što je uspeo da dovede do kraja svedoči o njegovoj genijalnoj moći da stvori nove organizme i vlada "izmišljenom materijom". Dovoljno dobar primer za to su vrhovi kojima se završavaju četiri zvonika i koji "izgledaju kao da ih je sopstvenim rukama načinio onaj koji ih je zamislio".
Sagrada Familia je nastala kao zavet. Zbog toga mnogi u Kataloniji smatraju da je treba dovršiti. Neki pokušaji u tom smislu su učinjeni, a drugi se tek pripremaju.
Tačno je da postoje Gaudijevi crteži, makete koje je Gaudi radio i naknadno izradene makete na osnovu njegovih skica umesto onih koje su uništene tokom građanskog rata. Većina se nalazi u muzeju smeštenom u unutrašnjosti katedrale, a neke i u zadužbini "Amigos de Gaudi" i na arhitektonskom fakultetu u Barseloni. Ali, sve to nije dovoljno da se delo dovrši, jer ni sam Gaudi, da je mogao da nastavi radove, do kraja ne bi znao kako će konačno da izgleda "njegova" crkva.
Dakle, bolji je autentičan fragment nego pretpostavka autentičnosti. Nedovršeno delo, svedočanstvo beskrajne iskrenosti i neuporedivog heroizma, vredi više od hiljadu dovršenih crkvi.

Izvor - www.arhitektura.co.yu

eto

Shreder Kuca~SchroderHouse

Gerrit Rietveld radio je na ovom projektu u bliskoj saradnji sa investitorom. ViÅ¡e nego bilo koja druga, ova kuća je - po Banhamovim rečima - "Modrijanski karton" ili ogromni komad nameÅ¡taja koji izigrava kuću. Svi prozori otvaraju se kompletno samo nagore, pod pravim uglom prema okvirima, ponavljajući zamisao po kom se gornji spratovi mogu transformisati od jedinstvenog prostora u seriju manjih prostora - poenta je u tome da pri bilo kojoj poziciji prozora ili pokretnih zidova, kuća čuva svoju neoplastičnu pretpostavku.
Gerrit Rietveld kaže: "Niko nikada nije gledao ovu malu putanju pre nego Å¡to je kuća ovde sagrađena. Tu je bio prljavi sruÅ¡eni zid sa korovom koji je rastao ispred njega. U blizini je bila manja farma. To je bila vrlo ruralna tačka, zapuÅ¡teno mesto na kom su mnogi ljudi vrÅ¡ili nuždu prema ili iza zida. Bio je to komad zemlje na kojoj nema ljudi. A mi smo rekli: 'To je tačno, sagradimo je ovde'. I uzeli smo ovaj komad zemlje i napravili od njega prostor koji ima svoju realnost. Nije važno Å¡ta je bio, sve dok je neÅ¡to bilo ovde, neÅ¡to čisto. A to je sada postao. I to je oduvek bio moj glavni cilj: da joÅ¡ neformiranom prostoru dam određeno začenje."
"Nismo izbegli starije stilove zato Å¡to su oni ružni, ili zato Å¡to ne možemo da ih iskopiramo, nego zato Å¡to naÅ¡e vreme zahteva svoju sopstvenu formu, mislim, svoju sopstvenu manifestaciju. To je naravno jako teÅ¡ko postići uprkos građevinskim regulacijama i to je razlog zbog kog je enterijer na donjem spratu deo nečeg tradicionalnog, mislim sa fiksiranim zidovima. Ali na gornjim spratovima mi to jednostavno zovemo mansarda, tavan, i to je mesto na kom smo napravili kuću kakvu smo želeli."

izvor-www.arhitektura.co.yu

Srpska kraljevska akademija

Kоnstantin Anastas Јоvanоvić rоđеn је 1849. gоdinе u Bеču. Biо је sin prvоg srpskоg litоgrafa Anastasa Јоvanоvića kојi је оdržavaо bliskе vеzе sa dvоrоm knеza Mihaila. Kоnstantin је оsnоvnо i srеdnjе оbrazоvanjе stеkaо u Bеču dоk је arhitеkturu studiraо na Pоlitеhnici u Cirihu. Nakоn studiјa оtišaо је u Italiјu gdе је prоučavaо italiјansku rеnеsansnu arhitеkturu. Višеgоdišnji pеriоd usavršavanja u Italiјi prеsudnо је uticaо na razvој arhitеktоnskе dоktrinе i umеtničkе svеsti arhitеktе Јоvanоvića. Tоkоm svоg živоta Јоvanоvić је prојеktоvaо višе stambеnih i pоslоvnih оbјеkata u Bеоgradu ali i u susеdnim zеmljama knеžеvinе Srbiје tј. kraljеvinе Јugоslaviје. Kоnstantin A. Јоvanоvić је prеminuо 1923. gоdinе u Cirihu. (1)
U Bеоgradu, u užеm cеntru grada lоciranо је višе Јоvanоvićеvih оbјеkata: zgrada Narоdnе bankе (1889), kuća Nikоlе Spasića (1889), kuća Marka Stојanоvića (1899-1900), kuća Kоstе Milеnkоvića (kraј XIX vеka), kuća Živka Kuzmanоvića (danas pоrušеna), kućе u Kоsоvskој ulici br.20 i br.30, Karađоrđеvој br.7 i Gоspоdar Јеvrеmоvој br.8. Pоrеd navеdеnih dеla Јоvanоvić је prојеktоvaо i zgradе Parlamеnta i Akadеmiје nauka. Mеđutim, оvi оbјеkti nisu rеalizоvani prеma njеgоvim nacrtima. U Bugarskој је prојеktоvaо Narоdnо sоbranjе u Sоfiјi i Gimnaziјu u Lоm Palanci. U Švaјcarskој је pоdigaо sоpstvеni nadgrоbni spоmеnik u Cirihu dоk је u Rumuniјi pоdigaо crkvu uspеnja prеsvеtе Bоgоrоdicе u Fеnju.
Оbјеkat Srpskе kraljеvskе akadеmiје kaо nеmi svеdоk pеriоda u kоme jе Knеz Mihailоva ulica postajala kulturnо је grо grada pratila је mоžda naјproblematičnija istоriјa građеnja za razliku оd vеćine drugih građеvina u оvој ulici. Оd raspisivanja kоnkursa dо rеalizaciје građеvine instituciјa akadеmiјe је prоlazila krоz proces rеfоrmi kоје su dо danas оstavilе traga. Ni јеdna zgrada u knеz Mihailоvој ulici danas nеma takо burnu istоriјu građеnja kaо оva palata kulturе i umеtnоsti. Mеđutim, i pоrеd nеpоvоljnih оkоlnоsti kоје su pratilе rеallizaciјu оvоg monumentalnog prојеkta u tо vrеmе, zgrada Akadеmiје niје triјumfоvala samо kao individualna tvorevina i atrakcija vеć i konačnom pobedom stila sеcеsiје u arhitеkturi međuratnog Bеоgrada.
Оsnоvnim zakоnоm Srpskе kraljevskе akadеmiје iz 1886. gоdinе Akadеmiјi је ustupljеnо zеmljištе kоје је prеdhоdnо knеz Mihailо Оbrеnоvić pоklоniо državi u prоsvеtnе svrhе. Mеđutim, i pоrеd оbеzbеđеnоg zеmljišta, planоvi za izgradnju Akadеmiје su uzеti u оbzir tеk kraјеm XIX vеka. U pеriоdu kada је оbrazоvan fоnd za Srpsku kraljеvsku akadеmiјu, Muzеј srpskе zеmljе i Narоdnu bibliоtеku, stručni savеt akadеmiје prvо sе оbratiо, tada vеć istaknutоm, srpskоm arhitеkti Kоnstantinu A. Јоvanоviću. Izradu planоva za zgradu Akadеmiје, Јоvanоvić је biо prinuđеn da radi u dva navrata. Na pоziv stručnоg savеta akadеmiје, Јоvanоvić је prvi put izlоžiо svоје nacrtе 1900. gоdinе. Prеma tim nacrtima zgrada је trеbala da bude izgrađena u neorenesansnom maniru sa visоkim prizеmljеm i dva sprata. Autоr је оvim prојеktоm žеlео da оbјеdini svе tri instituciје tј. Muzеј srpskе zеmljе, Narоdnu bibliоtеku i Akadеmiјu nauka u јеdan оbјеkat. Mеđutim, zbоg visоkе prеdračunskе sumе оvaј prојеkat је оdbiјеn. (2) Drugi prојеkat arhitеkta Јоvanоvić izradiо је 1907. gоdinе. Оdgоvaraјući zahtеvima invеstitоra i naručiоca, Јоvanоvić је nacrtе drugоg prојеkta za zgradu Akadеmiје prilagоdiо finansiјskim mоgućnоstima оvih ustanоva. Оsim prоstоriјa оvih kulturnih instituciјa, оbјеkat је trеbaо da sadrži i privatnе stanоvе na spratоvima, kaо i dućanе u prizеmlju. Timе bi sе оbјеkat Akadеmiје mоgaо rеinvеstirati u kratkоm rоku. Savеt akadеmiје је nakоn detaljne analizе nоvih planоva iste оcеniо prihvatljivim. Mеđutim, ubrzо је čitav prоcеs pоprimiо drugačiјi tоk. Prеdsеdništvо akadеmiје је 1910. gоdinе dalо na uvid Јоvanоvićеvе skicе arh. Andri Stеvanоviću kојi је о tоmе trеbaо da pоdnеsе izvеštaј u kоmе је navеdеnо njеgоvо mišljеnjе. U rеfеratu kојi sadrži 11 tačaka, Stеvanоvić је iskritikоvaо Јоvanоvićеv prојеkat. Kritikе i zamеrkе su sе оdnоsilе na pоlоžaј оbјеkta u оdnоsu na rеgulaciјu ulicе, pоvršinе оdrеđеnih partiјa zatim rеšеnjе kоmunikaciјa, оrganizaciјu prоstоra, prоpоrciје оbјеkta, kaо i na tо da "akо sе mоnumеntalnоst niје mоgla pоstići, mоgla је bar arhitеktura biti mоdеrna јеr је оvakо zamišljеna i suvišе mоnоtоna, zastarеla, šablоnska". (3) Јоvanоvićеva оba prојеkata su sе isticala prеpоznatljivim karaktеristikama za njеgоvu arhitеkturu štо је pоdrazumеvalо klasičnе i nеоrеnеsansnе еlеmеntе ukоmpоnоvanе u masivnо оbrađеna fasadna platna. I pоrеd iznеtih kritika i zamеrki, A. Stеvanоvić је ipak оdlučiо da sе dеfinitivna izrada planоva trеba prеpustiti Kоnstantinu Јоvanоviću. Mеđutim, primivši izvеštaј sa primеdbama, Јоvanоvić је оdlučiо da pоvučе svе svоје skicе i planоvе za zgradu Akadеmiје. Ubrzо pоtоm, nakоn оvоg dоgađaјa, prеdstavništvо akadеmiје је оdlučilо da sе izrada planоva pоvеri arh.Andri Stеvanоviću i arh.Dragutinu Đоrđеviću. Gоdinе 1912. gоdinе оni su izradili prеliminarni prојеkat kојi је stručni savеt akadеmiјa ubrzо prihvatiо.
Sa izgradnjom akademije započelo se 1912. gоdinе ali su ratоvi ubrzо prеkinuli svе radоvе. Оbzirоm da је mоrala da zadоvоlji različitе funkciоnalnе kritеriјumе, оbјеkat Akadеmiје је rеšеn kaо blоk zgrada čiје su tri stranе slоbоdnе i оtvоrеnе prеma ulicama. Fasadni zidovi nose izvesnu težinu objekta ali nisu noseći. Konstruktivni sistem nosača uspostavljen je preko stubova od armiranog betona i opeke. Takvo konstruktivno rešenje i primena novih materijala, kao što je čelik, nije bilo nepoznato u Beogradu ali je sada i zvanično afirmisan u arhitekturi međuratnog Beograda izgradnjom jednog javnog objekta važne namene. (4) Prоčеljе је usmеrеnо prеma Knеz Mihailоvој ulici dоk su dvе bоčnе usmеrеnе prеma ulici Vuka Karadžića i Јakšićеvој ulici. Zgrada pоsеduје prizеmljе, mеđusprat i јоš tri sprata. U prizеmlju sе nalaziо pasaž kојim је uspоstavljеna kоmunikaciјa sa svе tri ulicе. Kaо pоsеbnu еstеtsku vrеdnоst оvоg pasaža pоtrеbnо је istaći da је biо zasvеdеn staklеnim krоvоm i ukrašеn u štukо dеkоraciјi na zidnim pоvršinama. Iz pasaža su vоdilе stеpеnicе na spratоvе. U prizеmlju u Knеz Mihailоvој ulici bili su smеštеni dućani, a u dеlu prеma ulici Vuka Karadžića nalazila sе kafana kојa је оbuhvatila i mеđusprat. Na spratu је bila biliјar sala, bar zatim sоba za kartanjе i salоni. Prilikom poslednjih analiza planоva iz 1921. gоdinе utvrđeno je naknadnо projektovanje prv og sprat i njegovo ukomponovanje u postojeće stanje . Оva dоgradnja sе tоkоm izgradnjе јavila vеrоvatnо iz narastućih pоtrеba akadеmiје za vеćim prоstоrоm. Оbzirоm da sе dо tе gоdinе niје mnоgо оdmaklо sa gradnjоm, nоvi sprat sе lakо mоgaо ukоmpоnоvati u građеvinu. Nakоn prvоg svеtskоg rata, radоvе na izgradnji izvоdilо је čеškо prеduzеćе "Matiје Blеha”. U prеdnjеm dеlu prvоg sprata bile su smеštеnе prоstоriје akadеmiје nauka. Na drugоm spratu sе nalazila vеlika sala prеdstavništva akadеmiје sa galеriјоm i kraljеvskоm lоžоm. Sa tri stranе svеčana sala је bila оkružеna kancеlariјama. Prеоstali prоstоr prvоg sprata biо је namеnjеn za privatnе stanоvе. Оbzirоm da је prоčеljе smеštеnо u Knеz Mihalоvој ulici i da su naјvažniје prоstоriје Akadеmiје smеštеnе u čеlu zgradе, taј dео је dоbiо i оdgоvaraјuću оbradu fasadе i glavnоg ulaza. Rеprеzеntativnim prоčеljеm dоminira cеntralni i dva bоčna rizalita. Cеntralni rizalit је završеn kupоlоm vеlikih dimеnziјa. U оbradi sе ističu skladnе prоpоrciје dеlоva i cеlinе i оbimna dеkоraciјa u еklеktičkоm duhu sa оbiljеm еlеmеnata sеcеsiје i nеоbarоka. Cеntralni rizalit је raščlanjеn sa tri tri visоka lučnо završеna prоzоra kојa dоminiraјu kоmplеtnim fasadnim platnоm akcеntuјući dеkоraciјu u gоrnjеm dеlu fasadе. Snažno istaknuti ekspresivni u gaоni rizaliti su dоbili zalučеnо rеšеnjе vеštо ukоmpоnоvani u zidnu masu оbјеkta. Prојеktоvanjеm bоčnih rizalita zgrada dеluје vizuеlnо mоnumеntalniјa i čvrstо urasla u tlе na kоmе је pоdignuta. Njihоvоm dеkоrativnоm оbradоm utisak masivnоsti i tеžinе је umanjеn. Kaо i bоčnе fasadе prоčеljе ima vеоma razuđеnu kоmpоziciјu sa vеlikim pоvršinama prоzоrskih оtvоra, vеlikim brојеm dеkоrativnо оbrađеnih balkоna i bоgatоm fasadnоm plastikоm. Glavnu fasadu, na kupоli, krunišе nеkоlikо skulpturalnih grupa. Isprеd atikе, nad rizalitоm nalazi se skulpturalna grupa Nikе оvеnčava trgоvinu i industriјu . Bočnо оd оvе cеntralnе pоstavljеnе su dvе istе skulpturalnе grupе sa prеdstavоm žеna sa dva dеtеta sa јоnskim kapitеlоm. Šеst istih grupa sa pо dvе dеčје figurе sa knjigama i dоrskim kapitеlima i fеstоnima pоstavljеnе su nad ugaоnim atikama i atikama bоčnih fasada. Maskе sa muškim likоm pоstavljеnе su nad prоzоrskim оtvоrima trеćеg sprata, a maskе sa žеnskim likоm iznad prоzоrskih оtvоra čеtvrtоg sprata. Skulpturalnе grupa kојima је ukrašеna krоvna kоnstrukciјa rađеnе su u vеštačkоm kamеnu a izvоdilо ih је zagrеbačkо prеduzеćе "Sunkо i Јungman". (5) Osim ovih fasadna platna tri fasade su dekorativno ukrašena i velikim brojem girlandi, festona, dekorativnih prepletnih traka, maski i kartuša. Posebnu dekorativnu konotaciju i lepotu prizora odaju i lučno zasvedeni prozorski otvori na mezazinu. Ovi otvori velikih dimezija i vizuelno razvučene forme po horizontali neprekinutim tokom opasavaju celu zgradu, čineći je vizuelno lakšom a fasadu transparentnijom. Nakоn niza naknad n i h prеpravki i rеkоnstrukciјa, prvоbitna kоncеpciјa оvоg оbјеkta је u velikoj meri izgubila svoj prvobitni sjaj. Na kraјu glavnоg ulaznоg hоla danas sе nalazе bоčna stеpеništa kојa vоdе na spratоvе. Еntеriјеr ulaznоg hоla i stеpеništa је оblоžеn mеrmеrnim plоčama čimе је оstvarеna atmоsfеra kојa оdaје utisak оzbiljnоsti јеdnе ustanоvе ali i stеrilnоsti i hladnоćе.
U pоslеdnjim rеkоnstrukciјama znatnо је smanjеna funkciоnalna prоduktivnоst еntеriјеra prеgrađivanjеm prоstоriјa, zatvaranjеm prvоbitnih i оtvaranjеm nоvih vrata itd. Оvu rеkоnstrukciјu је оbavljaо ruski еmigrant arh. Grigоriје Samојlоv kојi је tоm prilikоm rеkоnstruisaо i prоstоriје dućana u prizеmlju prilagоđavaјući ih nоvој namеni. Prilikom poslednjih prepravki na velikim lučno zasvedenim prozorskim otvorima centralnog rizalita, grubo je narušena harmonija i sklad kompozicije. Ustupajući mesto staklenim pločama velikih dimenzija, lice akademije je izgubilo deo svog prvobitnog identiteta podležući uticaju modernih stremljenja u arhitekturi Beograda.

izvor/www.arhitektura.co.yu

Vila Savoj~Vila Savoye

"Ali gde počinje skulptura, gde počinje slikarstvo, gde počinje arhitektura? Na jednom završetku njihovih triju grana vidimo skulpturu, sliku, palatu ili hram. Ali u samom srcu plastične pojave sve je jedinstvo: skulptura, arhitektura, slikarstvo: volumen i polihromija, sto znači materija, količina, specifične sastojine udružene u odnose sposobne da izazovu uzbuđenje: građevina je izraz triju jedinstvenih glavnih umetnosti" - L.C.
 
Svakako vrhunac Le Corbusier-ovih ostvarenja u prvom periodu njegovog stvaralaštva je vila-dvorac Savoy. Izgrađena kao potvrda već utvrđenog arhitektonskog manifesta (5 principa), ona zatvara ciklus izgrađenih privatnih kuća kroz koje je Le Corbusier pročišćavao formu do krajnosti. Savoye predstavlja jedan od stubova moderne arhitekture, nudeći tada revolucionaran mehanizam - način života tzv. "mašine za stanovanje". Savoye postaje jedan od postulata za ceo kasniji rad Le Corbusier-a i mesto hodočašća generacija mladih arhitekata.
Vila-dvorac je izgrađena 1928-31. godine u Poissy-u, 30 km od Pariza, na čistini, okružena gustom šumom. Namenjena je porodici brokera jednog osiguravajućeg zavoda, koji je, u ekspanziji automobilizma, odlučio da živi u provinciji. Dizajnirana je da vlasniku omogući da posle mukotrpnog rada u gradskoj vrevi doživi relaksaciju u okruženju šume, sunca i vazduha. Stambene prostorije su izdignute nad terenom, kako bi se obezbedio široki pogled-pregled nad okolnim pejsažom. Do tada je Le Corbusier imao iskustva sa kućama koje su bile u bližem ili daljem okruženju suseda, ali ovde je čistina diktirala da vila bude orijentisana na sve strane sveta, tako da ne postoje konvencionalne glavne ili sporedne fasade. Objekat je obgrljen okolnom sredinom i sa svih strana podjednako komunicira sa okolinom svojim podužno tretiranim prozorskim otvorima. Glavni elemenat funkcionalne organizacije ovde je automobil: on prilazi, ulazi pod okrilje stubova, zaokreće ka glavnom ulazu i dalje u luku nastavlja do u za njega namenjenu garažu, odakle je spreman za ponovni odlazak sa imanja.
Raster stubova, koji uz manje izmene prožima celu konstrukciju, odražava osnovnu zamisao, a prilagođenošću osnovnoj sekvenci ostvaren je cilj, tj. oslobođen je prostor cele prizemne zone koji likovno kontrastira u odnosu na spratni kubus. "U ovoj kući reč je o istinitoj arhitektonskoj šetnji koja nudi poglede koji se neprestano menjaju, koji su neočekivani, nekada zapanjujuci."-L.C. Ulazni hol, kao staklenom opnom odvojen od okoline, odaje poetičan prizor u kome se javljaju kontrastni motivi: udvojeni stubovi, spiralno stepenište i, naročito, rampa kao osovina cele strukture - glavna nit koja je jednim delom u unutrašnjosti objekta a drugim u spoljnom prostoru. Uz rampu je, neočekivano, prisutan stub kvadratne osnove,a podužni hodnik daje dubinu i neophodnu prostornost ulaznoj partiji.
Spratom dominira dnevni boravak-salon (5x12m), sa stubovima koji se ističu na svetlim površinama linijsko tretiranih prozora. Poseban akcenat daje kamin sa dimnjakom koji se stapa sa slobodnom formom solarijuma. Salon je orijentisan ka jugu i raskalašno je vezan klizećim staklenim platnom sa "visećom" baštom u kojoj je prava eksplozija svedenih elemenata. Na spratnoj terasi posetilac je u nedoumici da li je još uvek u vili ili je van nje; da li je terasa deo salona; gde je kraj a gde početak ovog spolja naizgled jednostavnog lebdećeg kubusa… neprestano se otvaraju nova vrata, prolazi, natkriveni delovi… Primenjeni kubistički princip omogućava u svakom preseku preplitanje unutrašnjeg i spoljašnjeg. U enterijeru, stubovi vešto izmešteni iz rastera, drzeći se poprečne ose, odjednom se pojavljuju u svoj svojoj čistoti.
Završetak ove snažne kompozicije je slobodna forma krovnog solarijuma.
Ovde se pruža jedinstvena prilika da sagledamo jednu od skica budućeg izgleda Savoye. Le Corbusier tada još nevešto primenjuje svoje principe u novom okruženju. Kao još nerazrađena koncepcija nagoveštava nam glavne elemente ka kojima se orijentisao i težnja za što većim uprošćavanjem koje je uspešno postigao u Stein kući 1927. god. Startuje od modela jedne moderne tvrđave: uvodi široku terasu (kasnije je zatvara i integriše sa celom strukturom), karakteristična dupla spratna visina dnevne sobe (koje se odriče kako bi vilu sveo na jednostavan kubus), velika spratna ugaona zidna platna (ukida ih kontinualnim prozorima prostorija koje izbacuje na obod i vezuje ih sa okolinom), zatvoreno prizemlje (pretvara u staklenu kutiju), ugaoni stubovi (prerastaju u kolonadu i dolazi do zamisli da se prostor iskoristi i za kolski pristup), konzolni prepusti sa dve strane (zadržava ih i prema njima orijentiše salon kako bi dobio prodore stubova u enterijeru koji su već oprobani u npr. kući Cook 1926. god.), podela na pet polja rastera koje u potpunosti zadržava kroz celu dalju razradu.
Evidentno je da je Le Corbusier transkribovao prva iskustva koja je stekao istražujuci egzistenciju Partenona u prostoru i vremenu: usamljeni objekat, okružen nepreglednim prostorom, zatim jednostavnost, belina, proporcije, odnos svetlosti i senke. Koristeći dekorativni minimum stvorio je vanvremenski - nestvaran artefakt, esencijom ranijih stilova i svojih koncepcija shvatanja porodične kuće, u čemu je itekako bio potkovan tokom perioda svog samoizgrađivanja. Sva prethodna eksperimentisanja, uvođenja novih elemenata i njihova usklađivanja doživela su ovde stvaralačku sintezu u jedan novi organizam. Iskristalisan je dugo traženi prostorni ton te je Savoy-a prelomna tacka Corbusierovog stvaralaštva koja mu je otvorila vrata za dalji razvoj. Doprevši do suštine svoje teorije on je sam sebe potvrdio i zlatni preseci i odgovarajuce proporcije našli su ovde široku primenu. Le Corbusier je uvideo da ce ga produbljivanje teorije o proporcijama odvesti dalje… i došao je 15 godina kasnije do ključa formule - Modulora, koji će koristiti do kraja svog stvaralaštva.
Vila Savoye je svakako impozantno delovala kada se uzme u obzir da je to vreme nemog filma i prvih pokušaja zvučnog filma, prve automatizovane telefonske centrale, leta dirižabla oko Zemlje.
U duhu tadašnje borbe za tipizaciju i serijsku proizvodnju Le Corbusier je zamislio plan čitavog naselja u okolini Buenos Airesa koje bi bilo sastavljeno od više tipiziranih Savoye-a.
Dosta vremena je prošlo dok je Savoye-a priznata kao remek-delo. Za vreme rata bila je napuštena i ruinirana a kasnije je služila lokalnim seljacima kao senjak. Pri kasnijoj izgradnji puta i proširivanja škole pretili su i rušenjem. Le Corbusier-ovom inicijativom katastrofa je izbegnuta. - 1964. godine vila je klasifikovana kao "istorijski spomenik".

izvor/www.arhitektura.co.yu

Svetski Trgovinski Centar~World Trade Center

Japanski arhitekt Yamasaki je dobio ovlašćenje da izgradi World Trade Center sa firmom Emery Roth and Sons. Program koji je prezentovao Yamasaki, izabran među mnogim drugim programima koje su prikazali američki arhitekti, bio je potpuno jasan: 1,110.000 kv.m površine objekta na parceli od 40 ari, koja takođe treba da posluži za nova postrojenja cevovoda i podzemnih veza sa rekom Hudson, sve sa budžetom od ispod 500 miliona dolara. Ogromne površinske potrebe i ograničena površina prostora podrazumevaju veliku visinu gradnje.
Posle proučavanja više od hiljadu shema, Yamasaki se odlučio za dve kule sa 840.000 kv.m kancelarijskog prostora. Jedna kula bila bi nerazumne veličine i nezgrapna u svojoj strukturi, a više njih imale bi slične manje veličine i podsećale bi na projekte kuća. Dve kule daju razuman kancelarijski prostor za svaki sprat, imaju prekrasne poglede i omogućavaju prikladan konstruktivni sistem. Twin Towers sa 110 spratova dostizale su visinu od 413 metara i bile u to vreme najviše na svetu. Sa vrha kula bilo je moguće pružiti pogled 72 km u daljinu u svakom pravcu. Izražena prednost enormne veličine bila je prilika da se umetnost građenja podigne na viši nivo. Česti ekonomski zahtevi za "uobičajenim" izostali su zato što sve što se izgradilo na Centru postajalo je berzanska jedinica. "Ekonomičnost nije štednja materijala koje mi koristimo" rekao je Yamasaki posle predračuna od $350,000.000, "nego napredak tehnologije koji je pravi izazov."
Konstruktivni sistem izveden od zgrade I.B.M.-a u Sijetlu, izrazito je jednostavan. Fasada koja se širila 63 m je rezultat prefabrikovane čelične mreže od stubova širokih 1 m sa spregovima protiv dejstva vetra; centralno jezgro preuzimalo je gravitaciono opterećenje od zgrade. Vrlo laka, ekonomična konstrukcija rezultirala je pojavom spregova protiv vetra na najefikasnijem mestu, spoljnoj strani građevine, ne prenosivši preko podova sile na jezgro, kao kod mnogih konstrukcija zid-zavesa. Kancelarijske prostorije nisu imale unutrašnje stubove. Na gornjim spratovima dobijen je kancelarijski prostor od čak 3690 kv.m po spratu. Podna konstrukcija bila je prefabrikovanog čelika, 84 cm širokog, koji je premošćavao raspon od 18,5 m do jezgra, a takođe je i dijafragma koja je ukrućivala spoljne zidove od bočnih sila izvijanja koje nastaju usled dejstva vetra.
Sledeća prepreka koju treba savladati kod građenja oblakodera je sistem liftova, a Yamasaki je i ovde predstavio sebe kao maštovitog stvaraoca. Kombinacija ekspresnih i lokalnih grupa liftova, nazvana sistem "nebeski hodnik", naročito je efikasna jer zahteva manju površinu za liftove - oko 75% ukupne površine sprata je slobodno; klasičan raspored liftova ostavio bi samo 50% površine po spratu. Zgrada je imala tri vertikalne zone, ekspresni liftovi išli su do 41. i 74. sprata; odatle i sa prizemnog nivoa četiri grupe lokalnih liftova prevozile su ljude do neke od triju zona.
Yamasaki je govorio da "World Trade Center treba da, zbog svoje važnosti, postane živa reprezentacija ljudske vere u humanost, njegove potrebe za individualnošću, negove vere u saradnju među ljudima i, kroz tu saradnju, njegovu mogućnost da bude dostojanstven".

Rušenje World Trade Center-a
11. septembar 2001
U utorak, severna kula World Trade Center-a pogođena je otetim putničkim avionom Boeing 767 u 8:45 h po Njujorškom vremenu. Južna kula pogođena je sličnim otetim avionom u 9:03. Druga pogođena, južna kula, potpuno se srušila u 10:05. Severna kula takođe se srušila u 10:30. WTC7, zgradu od 47 spratova sagrađenu 1987. zahvatio je požar i kasno poslepodne tog dana i ona se srušila. Strahovalo se da bi se još koja zgrada u blizini mogla srušiti, kao WTC6 (zgrada američke Uprave carina) na severu, WTC3, 22-spratnica Mariott World Trade Center hotela zapadno od kule dva, WTC 4 i 5 (Plaza Buildings) na istoku i One Liberty Plaza, zgrada sa 54 spratova.
 

izvor/www.arhitektura.co.yu

Olimpijski Stadion u Atini~Athens Olympic Stadium

Najveći broj disciplina Letnjih Olimpijskih Igara 2004. koje se održavaju u Atini, Grčka, održaće se u "Atinskom olimpijskom sportskom kompleksu" (AOSC). Projekat renoviranja i dogradnje AOSC-a preuzeo je slavni španski arhitekt Santiago Calatrava. Prikazaćemo planove po kojima je izgrađen ovaj kompleks i kako su tekli radovi na njemu. Takođe, možete videti kako je stadion izgledao ranije.
Na mapi možete videti mesta na kojima će se odigravati pojedine sportske discipline: umetnička gimnastika, vežbe na parteru i košarka (2), tenis (teniski centar - 5), biciklizam (olimpijski velodrom - 4), sportovi na vodi (dva otvorena i jedan zatvoreni bazen - 3). Na Olimpijskom stadionu održaće se ceremonije otvaranja i zatvaranja Igara, atletske discipline, kao i fudbalsko finale (1).

Radovi na AOSC-u veoma su kasnili sa rokovima u poslednje 3 godine, čak dotle da se sumnjalo da će biti privedeni kraju na vreme. Ipak, problemi su rešeni i radovi su završeni na vreme.
Najpoznatiji deo radova, "dragulj na kruni" kako su ga zvali, je novi krov Olimpijskog stadiona. To će sigurno biti i ostati zaštitni znak Olimpijskih Igara 2004. Delovi ovog krova stigli su iz Italije tokom leta 2003. godine. Na slikama možete videti sadašnji izgled stadiona kao i izglede od jula 2003. do maja 2004. godine.
Dva gigantska luka imaju ukupni raspon od 304m i najveću visinu od 80m. Na njih su okačeni kablovi koji nose polikarbonatske panele krova. Njihova ukupna težina iznosi 16000t i natkrivaju površinu od 10000m2. To znači da je ukupno 95% sedišta pokriveno, dok je ranije bilo tek 35%. Specijalni sloj panela reflektuje 60% sunčeve svetlosti, a to je nešto što je od veoma važno imajući u vidu letnje meteorološke uslove u Atini.
Na kraju možete videti planove, tj. renderovane slike Olimpijskog stadiona, kao i izgled sportske hale i velodroma.


izvor/www.arhitektura.co.yu

ja bih ocenila temu peticom! samo sam sredila malo javu, pa mi ne radi ta opcija..
ali hocu sigurno, cim opravim to.
bravo dacho

hvala 

Bighorn Prodajni Centar~Bighorn Center

Projektanti - Frisco, NREL, Encompass, Burdicktechnologies, Summit
Istražovački tim - Northstar Parteners, Triangle electric, Marketplace architects - Jerry Dokken, Michael Shult
Konstruktivni elementi - Kalwall, Solarwall
Nagrade - AIA/cote Top 10 green projects - 2001, CU for Sustainable Development- 2002 Colorado Ren. Energy Society-2000
Realizacija - April 2004
GENERALNI PREGLED
Lokacija: Silvertorn, Colorado, SAD
Tip objekta: Tržni centar, industrijski objekat, maloprodaja
Nova konstrukcija
Površina: 4.127 kvadratnih metara (26%)
Ukupna površina kompleksa: 156.991 m2
Visina objekta: prizemni
Centar je konstruisan u tri posebne faze. Opis koji sledi odnosi se samo na treću, završnu fazu. Objekat je izgrađen na zemljištu sa već postojećim strukturama, pa predstavlja primer odgovornog razvoja jedne sredine. Treća faza, izgradnja prodavnice specijalizovane za metal i magacina drvene građe, je naročito interesantna poklonicima tzv. zelene arhitekture.
Aspekti okruženja
Ovu komercijalnu ustanovu karakterišu brojne inovacije u pogledu uštede energije. Potrebne količine energije smanjene su zahvaljujući ekstenzivnoj dnevnoj-sunčevoj svetlosti i sistemima za hlađenje putem prirodnog ventilisanja. BigHorn je uspostavio i dogovor o povraćaju električne energije nadležnim kompanijama, jer solarni sistem kombinovan sa strujom a integrisan u strukturu krova, predstavlja najveću komercijalnu PV-photovoltaic mrežu države. Pored toga, postojeće močvarne zone u okviru kompleksa su injektirane i iskorišćene za razvoj BH plana o upotrebi kišnice i snage vetra.
Dizajn i projektovanje nove konstrukcije objekta u potpunosti podržava predanost BH centra zelenoj arhitekturi, čija je osnovna delatnost prodaja eko građevinskog materijala, razvoj primerene tehnologije i besplatno savetovanje iz te oblasti.
Okruženje / tip objekta: Predgrađe / komercijalni-industrijski
Prethodno izgrađeno zemljište, močvarno tlo
Vlasnici: Don i Betsy Sather; Charli Cole korporacija
Broj zaposlenih: 95 ljudi, 77h nedeljno
Ključne reči: Integrisani tim, zaleni okvir rada, močvarno tlo, zastakljivanje, pasivno-solarna kontrola osvetljenja i dnevno osvetljenje, lokalno obnovljiva električna energija, recikliranje, dnevna svetlost, prirodna ventilacija
Idejni projekat
Originalni cilj vlasnika bio je kreiranje "zelenog"-eko objekta, energetski produktivnog. U početnim fazama preduzeti su koraci: kupovina zemlje, finansiranje projekta, obezbeđivanje stanara-zakupaca, rešavanje pitanja vlasništva. Izbor zemljišta je bio ograničen jer je mali broj parcela zadovoljavao zahteve za izgradnju prodajno-skladišnog prostora predviđene veličine. BH centar je građen u tri faze.U fazi I prihvaćena je upotreba prirodnog osvetljenja preko potkrovnih prozora u deli prodajnog prostora. Faza II obuhvatila je dodavanje PV panela. Kroz ove faze, projektantski tim se bliže upoznao sa konceptima i prednostima prirodnog osvetljenja i solarne energije, pa se odlučuje na rešavanje pitanja održanja-konzervacije energije u fazi III.
Projekat
Učesnici projektantskog tima bili su poklonici green principa. U saradnji sa NREL pristupilo se sagledavanju budućeg objekta u celini , a da svi elementi (prozori, zidovi, podovi, električni sistemi, mehanički sistemi) funkcionišu kao efikasna, delotvorna celina. Uz korišćenje kompjutera simulirana je upotreba energije, a da bi se pronašlo rešenje koje bi na najbolji način odgovaralo nameri projektanata. Kompjuterske simulacije su pomogle pri dizajnu prozora i zastora kako bi oni sakupili odgovarajuću količinu svetlosti i toplote tokom godine. Prirodna ventilacija je predviđena za prodajni prostor i magacin, što je eliminisalo potrebu za centralnim klima sistemom. Redukovan je i broj predviđenih plafonskih svetiljki. Originalni dizajn od strane mehaničkih inženjera predviđao je upotrebu klasičnog HVAC sistema i podno grejanje u nivou mezanina, koje je projektantski tim odbacio čime se u pogledu finansija uštedilo. Umesto dva velika kotla (u slučaju kvara otežana je distribucija tople vode) prihvaćena je opcija za postavljane četiri manja (koristili bi se u zavisnosti od potrebe). Broj svetiljki je redukovan za 1/3, a da iliminacija nije izgubila na kvalitetu, a umesto uobičajenih upotrebljene su kompaktne fluoroscentne svetiljke. Eventualno povećanje troškova izgradnje bilo je kompenzovano dugoročnim troškovima utrošene energije.
Konstrukcijski tim
Svi članovi tima imali su zajednički tim i učestvovali su u programu recikliranja i ponovne upotrebe građevinskog otpada.Nedeljni sastanci pomogli su rešavanje tekućih problema.
Finansije i troškovi
Izgradnja BH centra je finansirana tradicionalno, bez upotrebe nekonvenkcionalnih metoda.Olakšice na građevinske takse i uvećana amortizacija su od male važnosti.
Podaci o troškovima

Ukupno koštanje projekta: $5.200.000
Nekretnine: $600.000
Lakši radovi: $310/m
Teži radovi: $940/m
Izgradnja objekta je koštala oko 10% više od konvenkcionalne konstrukcije. Povraćaj uložene sume predviđa se za period od 13 godina po njegovom kompletiranju. Nešto je drugačije kada je reč o individualnim sistemima u okviru konstrukcije. Za PV solarni sistem procenjeno je 23 godina, ali su njegove performance manje od očekivanih i procena je blizu 30godina. Sistem krovnih prozora u magacinu je prijatno iznenađenje. Originalna očekivanja o povraćaju unvesticija od uštede energije su sa 5-6 god. spali na 2-3 godine. Kompaktni sistem fluoroscentnih svetiljki sa 7-8 god procenjen je na 4-5godina, a podno grejanje sa 10-12 godina na manje od 9 godina.
Direkcija za izgradnju je kompjuterskim sistemom doprinela osposobljavanju BH centra da analizira, prati i odgovori na razna pitanja u povezana sa mehanikom i elektrikom ovog objekta.
Dodatna isplativost celokupnog projekta zasniva se na reputaciji. Primetan je porast kupovine proizvoda čak i pre završetka izgradnje, što je pripisano inovativnom projektu i želji javnosti da podrži ovakve inicijative.
Iskorišćenost zemljišta i društvena zajednica
Predviđen projekat se dobro uklopio u generalni urbanistički plan grada Silverthorn-a u zoni za razvoj komercijalnih objekata. U okruženju je bilo stambenih , industrijskih, prodajnih objekata. Jedan deo objekta ranije je izgrađen. Gradilište se nalazilo na 2 km od gradske skupštine i samog centra sa postojećim autobuskim linijama. Biciklistička staza je omogućavala pešački i pristup biciklama. Da bi se BgHorn uklopio u arhitektonsku šemu i prirodno okruženje regiona kao materijal dosta je korišćeno drvo.
Zelena strategija
- Odgovorno planiranje omogućava inflirtriranje u postojeći regionalni i lokalni okvir;
- Odabir u pogledu dostupnog vida transporta;
- Gradilište sa prekomernim prirodnim uticajima Izbeći građenje direktno na močvarnom tlu.
Mogućnosti za uklapanje novog objekta, obezbeđenje sigurnog pristupa pešacima i biciklistima, pristup javnom saobraćaju.
Gradilište/voda
Modifikacije zemljišta u okviru prostora gradilišta bile su neminovne. Manji potok prolazio je kroz sam središnji deo predviđenog gradilišta pa je uz pomoć nadležne građevinske službe smer toka preusmeren na periferiju poseda. Kao rezultat na oko 40% je uvećan procenat vlažnog zemljišta.
Energija
Primarni vid energije bila je električna energija. Vlasnici su hteli da ugradnjom solarnih ćelija na južnoj strani krova proizvedu 5-10% energije za potrebe objekta. Mali generator koji radi pod dejstvom vetra je ugrađen u pod konsrukciju da obezbedi hlađenje sobe sa kompjuterima. Niz krovnih prozora pri vrhu skladišta su primenjeni kao rešenje za obezbeđenje 95% potrebnog osvetljenja. Ovakvi izuzetno izolovani krovni prozori bili su skupi ali prema proceni za 2-3 godine bi se povratilo uloženo.Veliki prozori su ugrađeni i u prodajni prostor, a postavljeni su duž celog objekta. Broj svetiljki je redukovan na 1/3 . BH je prbi prodajni centar u SAD u kome je instalirano skupo fluorescentno osvetljenje. Svaka od 4 grupe sa po dve svetiljke, može da se uključi/isključi po potrebi, u zavisnosti od stepena dnevne svetlosti. Foto električni senzori obezbeđuju aktiviranje svetla po potrebi.
Centar se prirodno ventilira u potpunosti sa svežim vazduhom. Podkrovni prozori , uz kompjuterski kontrolisan nivo karbon-dioksida se otvaraju da bi ustajali vazduh izašao.Ventilacija se odvija kad su donji prozori, vrata i podkrovni prozori otvoreni. Sistem ventilacionih cevi pospešuje rasprostiranje svežeg vazduha.
Skladište se greje putem solarnog kolektora na južnom zidu. Topao vazduh zarobljen u solarnim ćelijama se preko cevi pumpa u skladište. Dodatno grejanje je grejanje na gas.
Podno grejanje u prodajnom objektu obezbeđuje komfor bez preteranog zagrevanja vazduha.Ispod poda je postavljena ekstra izolacija, kao i u krovu i zidovima, pa je gubitak toplote sveden na minimum.
Materjali i resursi
Ograničene količine sirovog drveta au upotrebljene za konstrukciju. Fiber cement kao obloga fasade je izabran za eksterijer zbog svoje dugotrajnosti, izdržljivosti i otpornosti na vatru. Korišćene su i VOC boje u enterijeru.
Građenje i građevinski otpad
- Karton, drvo i čelični otpad je odvožen sa gradilišta tokom procesa građenja;
- Otpad od drveta je odvajan, a zaposleni su ga koristili za građenje;
- Ostaci su korišćeni za peći na drva;
- Karton i čelik su odlagani na posebne gomile kako bi se reciklaža olakšala;
- U proseku 15% otpada (po težini) je odnešeno sa gradilišta.
Eko-materijali
Generator na pogon vetra, ploče od mineralnih vlakana i slame za oblogu kabineta plafona i znakova, boje i premazi sa niskim ili bez VOC aditiva, solarni kolektor-zid, krovni prozori, podno grejanje, kompjuterski navođeni prozori, sistemski kompjuter za upravljanje delovima zgrade, visoko izolovano prozorsko staklo, dodatna krovna i zidna izolacija, plafonski kanali za cirkulaciju vazduha, povećan broj grejnih zona sa 5 na 10 da bi se podmirila buduća fleksibilnost objekta, više manjih kotlova, senzori pokreta za kontrolu svetla u prostorijama za odmor
Eko strategija
- Prostor za reciklažu;
- Ispitivanje lokalne infra strukture za potrebe reciklaže;
- Postavljanje kontejnera za odvajanje reciklirajućeg materijala;
- Posredno recikliranje;
- Određivanje dostupnih spremišta takvog materjala.
Okruženje
Sve zone BH-a imaju dobru ventilaciju. Prednja, zadnja i garažna vrata, u prodajnom delu, u kombinaciji sa prozorima uzrokuju prirodnu ventilaciju prostora. U letnjim mesecima zagrevanje objekta je svedeno na minimum, zbog prepusta, koji unutrašnjost objekta, štite od direktnog osunčanja. Štetno zračenje je sprečeno upotrebom VOC boja i dodataka. Sunčevo zračenje se ublažava i prozorskim zastorima.
Eliminacijom upotrebe mašina za hlađenje i provetravanje, znatno se smanjuje buka u objektu. Zbog manje bukesu umesto dva veća instalirana četri manja kotla. Podno grejanje je tiše od vazdušnog grejanja. Kancelarije su zatvorenog tipa pa zato dizvoljavaju privatnost radnog mesta. Raspored prostorija dozvoljava nesmetanu komunikaciju, koja je bitna za produktivnost rada i sigurnost u objektu.
Zbog izuzetne zaštićenosti objekta u pogledu instalacija koje su smeštene ispod poda objekta, kupci i zaposleni su izloženi vrlo niskom elektro¬magnetnom zračenju.
Zelena strategija
Termalni komfort, koristiti staklo sa malim koeficijentom topl. provodljivosti, vizuelni komfort i fasada zgrade, veliki prozorski otvori i visoki plafoni da bi se
uvećalo osvetljenje, vizuelni komfort i dizajn enterijera,
svetle i srednje nijanse boja i obloga da bi se maksimalno uvećala refleksija svetlosti, vizuelni komfort i izvori osvetljenja, obezbediti senzore za svetlo, sistemi za ventilaciju i filtriranje vazduha, omogućiti pristup prozorima, smanjiti nivo podzemnih voda i skrenuti kišnicu, iskoristiti teren i stepenasto oblikovanje tla kako bi se skrenula voda od objekta, redukcija štetnih materija u enterijeru, korišćenje boja i podnih adheziva sa malo ili bez VOC-a.
BigHorn centar obuhvata tri faze, pri čemu svaka pojedinačno naglašava poseban aspekt konzervisanja energije. Za razliku od većine uobičajenih prodajno¬magacinskih prostora, koji su pretežno velike blokovske zgrade otvorene na tri ili sve četiri strane, može se rećid a je veoma bitna komponenta ovog projekta demonstracija delotvornosti primene dnevnog osvetljenja pomoću KALWALL-ovih translucentnih panela.
Faza I spojila je BHC sa postojećom Sears prodavnicom. Postavljeni su podkrovni prozori kako bi se iskoristile prednosti prirodnog osvetljenja prodajnog prostora. Veliki broj dokaza indicira da inkorporiranje svetlosti kroz zamagljena stakla, čime je sprečena pojava odsjaja, u konstrukciju prodajnog prostora može produktivno delovati na stav kupaca i zapravo stimulisati prodaju.
Studija Heschong Mahone Group-e je po statističkim podacima jednaku vezu između prirodnog osvetljenja i prodajne zone, sa zaključkom da prodavnice takvih osobina enterijera imaju značajno uvećan indeks prodaje nego iste ali bez dnevnog osvetljenja unutrašnjosti. Istovremeno dnevna svetlost mora biti dez neprijatnog odsjaja - direktnog upada sunčevih zraka što bi imalo negativan uticaj na kupce i prodavce. Stoga je Kalwall ponudio balansirano i u potrošnji energije najisplativije rešenje za osvetljenje.
U fazi II (prodavnica podnih obloga i dr. matrijala) je proučen potencijal električne energije korišćenjem solarnih ćelija(PV), ali je došlo do još veće primene Kalwallovih panela.
Fazu III predstavlja sam BigHorn centar. Sprovedena je inicijativa da se jedanput nedeljno okupljaju arhitekte, inženjeri, konsultanti NREL (National Renewable Energy Laboratory). Početna projektna ideja trebala je da se pretoči u stvarnost i omogući stvaranje superiornijeg od bilo kojeg sličnog objekta u državi, pa i u svetu.
RAZLIKA JE U PRIRODNOM OSVETLJENJU
BHC je uveo grejanje putem postojećeg voda prirodnog gasa, sistema podnog grejanja i solarnog kolektora; kontrolisano prirodno hlađenje; neobično visok stepen izolacije i dobijenog solarnog elektriciteta, najveći uspeh pokazao je Kalwall. Dok se većina sličnih objekata do 80% osvetljava kombinacijom krovnih i podkrovnih prozora, dotle u BHC-u te strukture čine oko 97% od ukupnog procesa osvetljavanja a kroz upotrebu Kalwall-ovih prozirnih krovnih prozora. Ovi difuzni, prozirni paneli, eliminišu odsjaj, oštre senke i naprezanje očiju pri odavanju toplote kontrolisanog intenzitetai superiornijih energetskih performansi
ISPLATIVOST KALWALL-a
Dostignutim odgovarajućim stepenom svetlosti dobijenom prolaskom kroz panele, omogućeno je da se upotreba električnog osvetljenja smanji ili potpuno zanemari.Pored očigledne uštede, toplota koju odaju električne svetiljke je minimalizovana što omogućava da se dobije oko 75% uštede u procesu grejanja na gas. Kompletna izgradnja BH centra bila je za 10% skuplja u poređenju sa uobičajenim načinom gradnje, ali su istraživanja pokazala da se na taj način ostvarila za 41% manja količina potrebne el.energije kao i 58% uštede u pogledu troškova iste. Samo u delu skladišta Kalwall krovni prozori će povratiti uloženo za period od 2-3 godine, za razliku od 30 godina za solarne ćelije na krovu. U poređenju sa drugim sistemima (za grejanje, rashlađivanje) Kalwall paneli pokazuju određene konstruktivne prednosti: nema pojave pukotina, samočisteći su i otporni na atmosferske uticaje.
Solarwall solarni kolektor predstavlja integralni deo projektantskog procesa, koji podrazumeva i sistem foto ćelija, krovnih prozora, zastora i podnog grejanja. Solarni kolektor odaje toplotu skladištu grejanjem ventilacionog vazduha koji prolazi kroz metalni,prforirani zidni panel na južnoj strani objekta. Oko 10 000 cm3 ovako zagrejanog vazduha se preko sistema cevi i ventilacionih kanala distribuira u zgradu.
Naučene lekcije i korisne preporuke
Originalni cilj bio je 62% uštede energije koji još nije postignut. Razlozi koji su tome doprineli su: sistem prskalica koji zahteva grejanje na gas, manjak kapaciteta u PV sistemu, kordinacija između grejanja i osvetljenja, odgovornost osoblja u upravljanju kompjuterima i elektronskim sistemima, jer su zahtevi za el. energijom manji tokom noći.
Sistem prskalica u skladištu je instaliran kao vodeni sistem, i ako je bio planiran suvi sistem. Nesporazum je nastao zbog neadekvatnog stručnjaka. Greška je naknadno ispravljena.
Performanse PV sistema su daleko manje od očekivanih zbog primene adaptera koji nije po specifikaciji. Tim dizajnera je morao da ugradi back-up sistem baterija. Instaliranjem tih komponenti u strukturu krova postugnuto je topljenje snega.

izvor/www.arhitektura.co.yu

Mostovi~Spajanje Planete

mostovi oblikuju pejzaže, a tehnologija njihove izgradnje obeležava vekove. pre dve stotine godina, rimljani su otkrili da lučni nosači smanjuju broj slabih tačaka na rasponu i da mešavina peska i kamena čvrsto vezuje elemente. njihove konstrukcije od betona su uskoro služile za transport namirnica i vojske kroz imperiju. pre oko 200 godina, proizvođač čeličnih užadi, džon roebling, pokušao je da učvrsti platformu mosta uplitanjem kablova. njegova konstrukcija sa vešaljkama vodila je ka mostovima bruklin i golden gate –simbolima modernog grada. današnja eksplozija novih materijala i konstrukcija stvorila je treće zlatno doba mostogradnje. zategama – kablovima se vrši transfer tereta sa puteva na držeće stubove. elektromagnetni amortizeri i ogromni podvodni šok apsorberi opiru se kinetičkoj energiji vetra, zemljotresa, udara. senzori – fiber-optički kablovi, digitalne kamere i brzinomeri, pružaju uvid inženjerima o trenutnom stanju konstrukcije. visoko kvalitetan čelik, beton, i polimeri od karbonskih vlakana čine mostove višim, lakšim, dužim i jačim. u narednom veku, inženjeri se nadaju da će povezati 5 kontinenata (bez australije i antarktika). u toku je izrada planova za povezivanje aljaske sa rusijom, španije sa marokom, indije sa šri lankom. praiskonski suprkontinent pangaea se vraća.
most rion-antirion
peloponez, grčka
dizajn: kablovi - zatege
završetak radova: 2004
dužina: 2900 m
troškovi: $1 milijarda
izazov: zemljotresi. veki zemljotresi potresaju područje između poluostrva peloponez i korinta jednom u deceniji, a stabilno tlo se nalazi tek na 490m ispod morskog dna. grčka vlada je, pored toga, nastojala da spoji patras i poluostrvo peloponez sa ostatkom zemlje za vreme održavanja olimpijskih igara u atini.
rešenje: svaki od 4 stuba sa prečnikom u osnovi od 90m ima 4 hidraulička amortizera koji omogućavaju pomernje platformi za oko 3m. celokupna struktura opremljena je brzinomerima, dilatacionim trakama i optičkim laserima za detekciju seizmičkog oštećenja.
leonardo projekat
as, norveška
dizajn: napregnuti luk
završetak radova: 2001
dužina: 122 m
troškovi: $2 miliona
izazov: istorijski izazov. leonardo da vinči je prvi projektovao most preko bosfora do istanbula, 1502.godine, ali sultan kome je projekat prezentovan nije verovao da kameni lučni nosači mogu biti napravljeni.
rešenje: vebjørn sand, norveški umetnik, video je na jednoj izložbi da vinčijeve inženjerske radove i ubedio čelnike norveškog nacionalnog transporta da izvedu projekat. ali kamen nije upotrebljen. 500 godina kasnije lepljeno lamelirano drvo je iznelo koncept na svetlost dana.
most seri wawasan
kuala lumpur, malezija
dizajn: kablovi - zatege
završetak radova: 2003
dužina: 242 m
troškovi: $17.6 miliona
izazov: vremensko ograničenje. vlada malezije želela je strukturu koja bi postala obeležje administrativne prestonice putrajaya, ali plantaže u okolini kuala lumpura su se brzo širile i ugrožavale predviđeno mesto za izgradnju.
rešenje: jedan stub drži sve kablove koji formiraju oblik jedra. radovi su završeni za 2.5 godine.
most dongting
hunan provincija, kina
dizajn: kablovi - zatege
završetak radova: 2002
dužina: 9660 m
troškovi: $920 miliona
izazov: tajfuni – jaki vetrovi. pod uticajem vetra kablovi vibriraju, i usled toga dolazi do loma konstrukcije.
rešenje: prilikom konstruisanja inženjeri su primenili na neke amortizere fluid koji reaguje na magnetno delovanje, t.j menja viskoznost. prilikom naleta jačeg vetra ostali su samo kablovi sa gore pomenutim svojstvom, pa je i u ostale ugrađen isti.
most juscelino kubitschek
brasília, brazil
dizajn: asimetrični lučni nosač
završetak radova: 2002
dužina: 1.207 m
troškovi: $56.8 miliona
izazov: porozno tlo. dno jezera paranoa ne bi izdržalo velike stubove mostovske konstrukcije.
rešenje: arhitekta aleksandar kan , projektovao je tri lučna nosača od 61 m koji se ukrštaju po dijagonali, pri čemu je o njih obešena zatalasana platforma. tako je obezbeđena neophodna stabilnost na naprezanje. samo tri puta su vršeni radovi na tlu kako bi se umanjile šanse za kolaps i izbegao neotreban kontakt sa slabo nosivim tlom.

izvor/www.arhitektura.co.yu