На тренутно постојање Бога указује нпр. гносеолошки (ноетички) доказ.

Гносеолошки (ноетички) доказ (доказ на основу дефиниције истине) (Poruka #38, страна 4)
1. Истина је подударност нашег ума, то јест логичких закона, са спољашњом стварношћу.
2. Подударност унутрашњих логичких закона са законима спољашње стварности може потицати само од разумног бића које зна и логичке законе мишљења и законе спољашње објективне стварности.
3. Постоји, дакле, једно разумно Биће од којег потиче истина – то јест подударност закона мишљења са законима спољашње стварности. То Биће зовемо Бог.

Pesmica? Očito je to za malu decu i naivne ljude. Klasično za neke arogantne ateiste (daklem, ne sve), koji ismevaju, potcenjuju, preziru pa čak i vređaju uglavnom hrišćanske vrednosti i verovanja. U toj "pesmici" nisam video među poznatim ateistima sliku Hitlera ili Staljina ili Mao Ce Tunga ili nekog drugog velikog svetskog vođe i diktatora koji je pobio, i to u miru, više ljudi no oba WW zajedno. Možda samo mala napomena - Einstein svakako nije bio tvrdi ateista, pre bi se moglo reći da je bio deista.

Isto tako, izostavljeni su brojni teisti koji su obeležili istoriju čovečanstva i dali neviđeni doprinos kulturi, nauci, umetnosti, etc. U suštini - ateizam je nula, jer praktično nema šta da ponudi, on jednostavno živi od hrišćanske vere (uglavnom hrišćanske). Ateizam ima potrebu da omalovažava veru, jer kako bi on drugačije živeo? Nikako. Ovako parazitira preko drugih, valjda zato je i popularan, samo po sebi je - besmislen.

Naravno, nemam nameru nikog lično da vređam, daleko bilo. 

Zato sto oni nisu ubijali u ime ateizma nego u ime svoje politike. Hitler(katolik) se igrao boga, hteo je da stvori savrsenu rasu. Komunizam nije isto sto i ateizam. Ateizam je postojao pre teista, pre nego sto si verovao nisi verovao.
Da, u pravu si da nema teista ne bi ni bilo ateista.

Reci mi zasto ti mislis da ateizam "omalozava" veru kao sto ti kazes?
Reci mi koje su to cisto hriscanske vrednosti koje ateisti nemaju?

Peace 

Постоји, дакле, једно разумно Биће од којег потиче истина – то јест подударност закона мишљења са законима спољашње стварности. То Биће зовемо Бог
Ne, ljudi sami stvaraju istinu, sami je definisu.
To sto sada ja mislim nema nikakve veze sa bilo kim drugim.
Pravi dokaz je da u jednom periodu smatram jedno za istinom a u drugom nesto sasvim trece, sto dalje pokazuje da niko tu ne "manipulise" sa strane vec da sami spoznajemo tu istinu.  Doduse istina je subjektivna a ne objektivna, da je istina objektivna onda bi se mozda moglo reci da je zavisna od neceg drugog, ali posto nije

Ateizam je negiranje Boga, ništa više i ništa manje...

Osim toga on nema nikakve druge karakteristike...

Moral kod ateista je stvar ličnog uvjerenja, a ne neka posljedica ateističkog stava, jer on i nepostoji, osim ovog navedenog u prvoj rečenici...

U hrišćanstvu je moral i ljubav osnova njegovog učenja, dok je kod ateista to opcionalno... Samim tim se njima ostavlja i veća mogućnost i vjerovantoća da se "ne igra" po moralnim kodeksima....

Neko moje viđenje stvari...

@nebitno
Da, osim sto ateisti ne veruju u boga, nema nikakve razlike izmedju vernika i ateista.

Planiram da otvorim temu "Ateizam i moralnost" cim nadjem malo vise slobodnog vremena.
Poz 

Ја се слажем да човек све схвата субјективно, колико се год трудио да буде објективан, јер човек сва сазнања добија преко својих чула. Међутим, не могу никако да схватим откуд ти то да човек ствара истину и да је истина субјективна? Човек ствара своје субјективно мишење о истини, а не истину. Истина је по дефиницији оно што је објективно тачно и независна је од мишљења било ког човека. Човек временом мења своје претходно мишљење о истини када је спозна, а испостави се да није био објективно у праву.

Čovek stvara istinu i onda daje svoje subjektivno misljenje o toj istini, ja to tako shvaćam.

Како човек ствара истину?

Истина је по дефиницији оно што је објективно тачно и независна је од мишљења било ког човека. Човек временом мења своје претходно мишљење о истини када је спозна, а испостави се да није био објективно у праву.
Postoje istine i istine.  Postoji istina koja je istina dok se ne dokaze suprotno. Covek ne menja misljenje o istini menja istinu samu.  Sve je u ovom zivotu zavisno od nasih misli.  Ako mislimo da je nesto istina ono ce to biti dokle god ne promenimo tok razmisljanja.
Celog zivota verujes u boga, a onda postanes ateista.
Ako je istina zavisna od boga onda ne bi bilo pitanja i premisljanja i menjanja misljenja vec bi svako znao jednu istu istinu, e sad mi danas sto vidimo kao istinu je samo nasa percepcija.  Da li me razumes?