Pa lepo postavis stvari... u osnovnoj ucis opstu, a u srednjoj tokom 4 godine nacionalnu istoriju

Lol, znaci sve obratno od onoga sto treba da bude jel? 

Ne bas...
Vidis... klinci su u srednjoj zrno ozbiljniji, a nasa istorija je sucmurasta... tako da... mozda ih to zaista zainteresuje...

U ostalom... ja sam najvise o istoriji srpskog naroda saznala od svoje porodice..

To mogu da razumem, i donekle se slazem, jer kako klinac su me sahranili sa datumima i tim glupostima, i istorija je nadasve bila veoma prazna, to jest povrsna.

U srednjoj se isto tako nisam mnogo interesovao, ali sada se interesujem vise, ne znam ni sam zbog cega, ali mozda covek shvati da ma koliko to bilo sada da kazes izgubljeno, opet je lepo znati o proslosti svoje zemlje i korena.

A tvoji su bili istoricari, ili to iz narodnog predanja?

Pa, ti datumi su beznacajni... Sto se mene tice, a to se pokazalo kroz Conquiztador, niko ne pamti tacne datume...
Doduse, zbog programa koji je nametnut, niko ne pamti ni vek kada su se neke stvari desavale...
Program je obiman i neprilagodjen, nastavnici tu mogu jako malo da urade, jer je sve to u nekim "standardima"...
Ko pise te standarde, stvarno je osoba sa velikim kompleksom nize vrednosti...

A sto se tice mojih... istorija moje porodice je istorija srpskog naroda... kroz nju se mogu posmatrati sve srpske seobe... od babe koja je proterana sa KiM, dede koji je odrastao u Beogradu, skolovao se u Bitolju koji je tada bio najsrpskiji srpski grad, pa njihovo potucanje po srusenoj i unistenoj Hrvatskoj kao mladi prota i njegova zena, pa do majcine porodice u Hrvatskoj koja je iako seoska uvek visak sinova (jedan ostaje da pomaze ocu, drugi u na skole) slala u Austriju i Svajcarsku na skolovanje ili u vojsku da postanu oficiri... )

U mojoj porodici su normalno ziveli pravoslavci koji su slavili slavu i komunisti, koji su slavili slavu, ali iza zakljucenih vrata... tako da... naucis se toleranciji... 
Plus su se moji roditelji uvek zanimali za dnevnopoliticke stvari i istoriju... a ja sam uvek volela da slusam kad se matorci raspojasaju na kafi, nedeljnom rucku, slavi ili nekom parastosu i krenu da pricaju... Sedim u cosku i usi rade kao antene... tako da sam tada naucila sve i svasta... od toga da je kralj Petar sutnuo svoju trudnu zenu u stomak i ona pala niz stepenice, ali se...shhhh... o tome cuti... i o svemu sto se desavalo u Drugom svetskom ratu... i o kultu "cara Lazara" i "carice Milice" i o tome kuda su se nasi seljakali... i o Obrenovicima... i o naseljavanju Srba u Hrvatskoj... i o zlocinima Siptara koji nikada nisu uneseni u istoriju... i o banovinama... i hrvatskom proljecu kada je moju majku osamario cuveni Cicak i profesor unistio index jer je pisalo Srpkinja... svasta... tako...

Ја сам имао срећу да ми је професор историје у гимназији био невероватно инспиративан човек чије часове су сви обожавали. И учили историју.

Није историја тешка уопште, то је као читање романа. Али само у случају да постоји неко ко зна да се фокусира на искључиво битне ствари, не као контролни у основној на коме треба да напишеш године владања свих Немањића.

Interesantno je sve to sto pricas Anea. To da mozes da napises na jednoj temi da ostane kao neki dokaz za buducnost, jer kao sto i sama rece, ljudi ne pamte nista, niti se secaju vaznih stvari, niti su dogadjanja bila poznata svima. Pre par meseci bese dole na Politici ti si spomenula genocid na Srbima za koji niko nije znao, ili barem o kojem niko nije govorio.  To je na tebi, sta god zelis da podelis, ako zelis da podelis, jer Srbi su ti zaboravan narod, ili se drze ustaljenih dogmi i normi pa ne vide nista van toga, ili nemaju uopste pojma sta se dogadja oko njih.

A sto se tice skolstva, za to si u pravu, jer ja imam ogromnu rupu u znaju po pitanju nase istorije, ne zbog toga sto sam ja to zeleo, vec zbog toga sto oni nisu pokusali da docaraju ti istoriju, nego je bilo, otvori udzbenik i cita iz udzbenika, ili pise neke datume, i onda ucimo dve verzije istorije istovremeno.
Istorija nije teska, ali nasa je obimna, i u nekim slucajevima puna rupa (vec smo se ja i ti raspravljali o Kosovoskom Boju i ranije).

Vec sam navodio negde da imamo par vrsta prosvetnih radnika.

Imamo one koji vole svoj posao, i zele da poduce decu, ali im program to ne dozvoljava.  I posle odredjenog vremena, postanu papagaji i izgube volju za tim.  A ovde opet imamo one koji umeju da prenesu znanje i koji ne umeju.

Onda imamo one koje nije briga, i usli su u taj posao jer nisu drugi mogli da nadju, to jest, prospekt za poslove u Srbiji je veoma jadan, pa gde ce ili u muriju ili u prosvetu.  I takvi obicno otkure to preko dnevnog reda, i nikom nista.

Има рупа, наравно. И ја волим да водим расправу о томе. Можда сам ја задрти присталица те званичне историје управо зато што ме је мој професор у њу чврсто убедио. Али ме је исто убедио да само будала не мења мишљење никада, тако да сам отворен да се кољемо опет на ту тему ако се нешто ново открије.

Да, слажем се. Ти такви први су најгори. Постану гори него што би икада могли бити. Мој професор физике је био заљубљеник у физику, водио је информатички сајт о физици, водио нас по музејима, правио анимације, показивао нам огледе које је могао да направи... Човек је имао амбицију да људе заинтригира за физику, да набави све оне апарате из уџбеника, све оне трансмитере и мерне апарате, са жељом да људи заправо виде сва та струјна кола а не само да бубају нешто о чему немају појма. Али, кад је отишао код директора да тражи паре... па, није нам ништа рекао, али је очигледно било да је био бесан. Потпуно се променио. Причало се свашта о односу њега и директора, да су се баш покачили. И као такав је остао следеће две године, иживљавао се на нама. Једном нам је рекао "ако вам се не допада мој начин рада, ето вам ваш директор па се њему жалите што не знате физику".

Овај професор историје ког смо сви обожавали, напустио је школу крајем мог трећег разреда. Добио је посао у министарству, нешто у педагогији. Неких пар месеци пре него што је отишао, рекао нам је на часу потпуно необавезно да му је понуђен добар посао и да му је жао што ће отићи и што ће историја у овој школи опет да се буба и мрзи, без икакве жеље да неко настави његов начин рада.

Ameri u suštini jedino što uče od istorije jeste njihova. Mislim,ne znam šta tu uopšte i ima toliko da se drvi,kad je jedva 200 godina,u ''slobodnijem'' slučaju 400.  Al,eto... 

Verujem da će i comrade Raven to da potvrdi.

U stvari,kapiram otkud toliko materijala. Treba pamtiti sva ona sranja i ratove što napraviše u tih 200 godina. 

P.S.


Bolje batalite to,jer zadnji put kad sam ja pokušao da skrenem masi pažnju na to kako nam polako ali sigurno gase(ili čerupaju) sva državna obeležja i reprezentativnost,i koga sve puštaju da se meša u državna posla i odluke, odmah je usledila paljba istih onih koji su do juče vikali ''smrt muslimanima'',''nož,žica,Srebrenica'' ,''Kosovo je Srbija'' i tako to.
Sličan je slučaj bio i kad sam podsetio amebe na to da je u poslednjih 10 godina nemali broj ljudi ostao mrtav ili osakaćen zbog bahatosti,ne samo političMara,nego i raznih ''zvezda'', biznismena i sličnih drugih organizama koji uživaju protekciju ovih prvih.

Tako da najbolje je pustiti zlatne ribice da uživaju u svom akvarijumu. Pa,kad akvarijum presuši,onda možda nekima dođe u glavu,a verovatno ni tad.

Mozda jednog dana zapisem, ali cisto sumnjam da bi mi iko verovao...
Ljudi propustaju sansu da porazgovaraju sa svojim "matorima" dok su zivi...
Ako te zaustavi neka bakica zeljna price, odmah je "matora komunjarka i smaracica koja sere nesto o nekom tamo Titu"... da se izrazim slobodnijim jezikom...

Pojma nemaju sta propustaju... ima tu dosta baljezganja i ponavljanja... ali ... sada kada su mi sve babe i dede pomrli... zao mi je sto svojevremeno nisam uzela diktafon i rekla - pricaj...

Mada, opet... internet je cudo... nasla sam zapis dedinog brata iz Jasenovca (knjiga "Mucenici gornjokarlovacke eparhije") i audio snimak mog dede kako peva neke psalame..

Nego... evo jedan tip... od tog mog istog dede... ako ikada budete zeleli da saznate svoj rodoslov, posaljite te zahtev Mormonima... Imaju neki suludi plan kodifikovanja kompletnog ljudskog rodoslova, tako da... i kod nas su sedamdesetih i osamdesetih prebacivali crkvene i maticne knjige na mikorfilm...