POD MUŠEBACIMA           


Dođi u moj čardak!... Samu mi je zima...
Svi dušeci moji za te su prostrti...
Hoću poljubaca u kojima ima
I vatre, i sunca, života i smrti!...

Tvoji zagrljaji neka budu zmije,
Neka stežu divlje uz vihore žara!
U njima da umrem, Šerifa, što prije,
Mirišući bašte, tvojijeh njedara...

Žedan sam ljepote, i ženskoga stasa,
Grčeva i slasti, smijeha i vriska,
Pomame i ognja, i milošte tajne...

Hodi! Neka ti se sva duša zatrese,
I po mojoj sobi, kô procvale rese,
Svog proljeća prospe pahuljice sjajne...


Godina nepoznata       

NA DNU VALA           


Ćuk samotni ćuče sa stene u grmu;
Zaton spava sa dve-tri lađe i jedra.
Obuklo se more u sedef i srmu,
Pa se do dna vide sva kraljevska njedra.

Gle bleska! Gle sjaja! U grivama trave
Trepte žarke boje sa peraja riba;
Sama, zabačenih ruka više glave,
Sa makom u kosi, leži pa se giba

Morska vila. Veo do bedara smakla,
Kao potonula statua sva bela;
Na njene đerdane, kroz vodena stakla
Pala pa se lomi mesečeva strela.

Isto k'o da neke kujundžije vrsne
U dubini kuju krune kakvih nema,
Pa na svaki udar sa nakovnja prsne
Po jedan šedrvan sjajnih dijadema.

Raj!... I dokle svitci po grmlju merdžanâ
Lete sa kreljušti riba: tiho, svrh ti'
Zapaljenih špilja k'o perje fazanâ,
Jedna plava zvezda na algama drhti.


Godina nepoznata       

KRAJ           


I svršeno je bilo... U velu i beloj svili,
Silazila si mirno niz stepenice hrama,
Pod krunom mirta... Svi su pogledi na tebi bili.

Pred crkvom žagor i teska. A kao stena sama,
Uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio,
I ćut'o... Na moje čelo studena padaše tama.

Uz melodiju čežnje praznički dan je lio,
Toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara,
Mirisale su bašte. Jedan je leptir mio

Svrh tebe kružio lako, pun svetlih duginih šara.
I kada svati počeše bacati limune žute,
I skladno svirači vešti, uz ćemaneta stara,

Počeše toplu pesmu -: još jednom pogledah u te
Sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana...
I moja duša zadrhta; i s bolom smrtne minute

Zlatno se kube sruši svrh njenih šedrvana...


Godina nepoznata     

PJESME ZA DJECU



SANAK MALE VIDE             


Al' sam lijepo, majko mila,
Noćas snila:
Međ' cvjetići šarenkasti
Ja sam bila.

Oko njih je ljepuškasti
Leptir letô
I krunice mirisave
Ljubeć kretô.

Pružila se ruka moja
Da g' uhvati
Ali znam, brzo leti,
Mila mati!

I tičica divno jato
Skupilo se;
Pjesme im se preumilne
Svud raznose.

Kad najednom, iza gore,
Majko mila,
U duvaku tananome
Leti vila.

A u ruci nosi vijenac -
Oh, milina!
U vijencu je divnih ruža,
Divnih krina.

A na jednom krinu slova
Kô od zlata;
Slova vele: "Neka ljubi
Bratac brata,

Jer je ljubav temelj čvrsti
Svakoj sreći:
Gdje nje ima neće majci
Suze teći;

Vrelo snaga, vrelo moći
Iz nje lije;
I sunašce nju zasjava
Najradije;

Ona diže kroz mrakove
Do slobode!
Zato njeguj ljubav, slogu,
Srpski rode!"

Ja moradoh ove riječi
Triput štiti,
Moradoh ih i naizust
Naučiti.

"Kad s' probudiš", vila reče,
"Da ih znadeš,
I kom treba pouk ovi,
Da ga dadeš".

I ja moram svakom pričat
Što sam mala
Na vijencu bijele vile
Nacrtala.


1888.             

CIGANČICA     


"Čergo moja, čergice
Od čađava platna,
Ti si moja kućica
Srebrna i zlatna!"

Tako peva Cigančica;
A da peva još,
Bacićemo u def njeni
Svi po jedan groš.


1921.     

VEDRA DECA       


"S puta, s puta! Ne vidite
Kako juri parip naš?
Luka kola cveća vozi,
A Mile je kočijaš!"

Tako kliču deca vedra -
Razleže se ceo krug.
Uz to Hektor glasno laje
I na znanje svima daje
Da je i on dečji drug!


1921.     

NA PRODAJU EVO ZEKE       


Na prodaju evo zeke!
Ko hoće da kupi
Neka odmah sa mnom amo
U pogodbu stupi!

Jeftino ću robu dati -
Jer taj lopov beli
U maminoj bašti kupus
Popasô je celi.

Brzo, brzo, amo mušterije,
Dok mi zeko šmignô nije!


1921.             

VERNO DRUŠTVO       


Ovo vam je društvo verno,
Što se tako toplo ljubi!
Niti znaju šta je zloba
Niti šta je inad grubi.

U postelji jednoj spiju -
Na jastuke legne Neda,
U dno njenih nogu lutka,
A uz lutku verni meda.


1921.     

HRANITELJKA           


Tek što dan je
Osvanuo rani,
Kraj ćumeza eno Neda stoji;
One lepe
Svoje koke hrani
I piliće
U gnijezdu broji.


1921.               

BELI ZEKA         


Šta to nosi
    u kecelji seka?
U kecelji
    leži beli zeka.
Mile gleda,
    pa bi i on hteo
Zagrliti
    zeku kad bi smeo;
Al' se boji,
    jer on nikad prije
Belog zeku
    ni vidio nije.


1921.