Oni nemaju mobilni i evo kako im izgleda život

G. Avalić, N. Džodan   | 28. 12. 2014. - 22:24h | Foto: Grafički studio Blica   | Komentara: 0
Za većinu život bez mobilnog telefona danas je nezamisliv, ipak primeri nekih naših istaknutih intelektualaca i umetnika govore suprotno.


Kliknuti (+) za uvećanje
Proslavljeni dramski pisac Dušan Kovačević ne pristaje da robuje modernim tehnologijama, ne želi da nosi mobilni telefon i to mu ne predstavlja nikakav problem da funkcioniše isto tako organizovano i uspešno kao i pre pojave ove tehnologije.

- Ja sam rodonačelnik toga da može da se živi bez mobilnog telefona i smatram da ako ga ne upoznate, onda vam i ne treba. Nemam nameru da virtuelni svet u kojem živim već 40 godina, mislim na pisanje, zamenim drugim virtuelnim svetom, a to je mobilni telefon. Za mene to ne može biti zamena za ljudski razgovor - ističe Kovačević.

 
Iako kaže da razume da je nekome danas u opisu posla da ima mobilni telefon, sebe ne vidi u tom svetlu.

- Evo, vi ste uspeli da me pronađete i bez mobilnog telefona, a verujte imao bih problem da me neko zove konstantno, bez prestanka i još ako ste paranočni, pa stalno gledate u telefon... neka hvala. Meni nije potreban, a čim se budem bavio nekim tako važnim poslovima, i ja ću ga nabaviti - kaže kroz osmeh Dušan Kovačević.
 
Njegov kolega po pisanoj reči, Božo Koprivica, takođe nema mobilni i smatra da se svakodnevnim korišćenjem tih uređaja pre svega gubi tajanstvenost nekog slučajnog susreta.

- Gubi se i ona kratka neizvesnost kada idete da se javite na telefon, a ne znate ko vas zove. Ja ne mogu nikoga da gledam svaki dan, a mogućnost da svako može da me nađe... to mi se ne sviđa. Prijateljstvo treba negovati, a negovanje je u nekom odlaganju, inače se pretvori u rutinu ili u svađu - navodi poznati književnik i dodaje da to što ne koristi telefon nije nikakva mistifikacija, nego želja za osamom i tišinom.

- Kad igra Partizan, ja se ne javljam ni na fiksni telefon - zaključuje Koprivica.

Roker kultnog sastava “Disciplina kičme” takođe je redak primer iz urbane sredine koji ne poseduje mobilni telefon.

- Svakodnevni život već je tako organizovan da je danas čoveku mobilni telefon neophodan, a ja ga i dalje nemam! U principu, uvek ima nekog pored mene s mobilnim telefonom, a ako sam pak sam, to znači da tako treba i da bude, dakle nedostupan, kao i nekad, pre pojave mobilnog telefona. Ali, zato kompjuterom dosta uspešno baratam - izjavio je nedavno za “Puls” muzičar koji najčešće, kada ne želi da je nedostupan, komunicira mejlom.
 
Među onima koji izbegavaju ovaj vid komunikacije su i legendarni reditelj Dušan Makavejev, te čuveni panonski šansonjer Zvonko Bogdan, koji kaže da se dugo opirao i fiksnom telefonu ne želeći da naruši mir svog salaša.

Klajn: Ne umem da ga koristim
- Da budem iskren, ja imam mobilni telefon, ali ne umem da ga koristim, čak ne znam ni koji mi je broj. To znaju samo moji najbliži, a služi da ga ponesem ako idem negde napolje. Tako je to sa starijim ljudima. Koristim isključivo fiksni telefon i ne vidim razlog da ga se odreknem. Danas mnogi više ne daju svoje brojeve fiksnih telefona, ali ih isto tako i ne ukidaju - zaključuje akademik Ivan Klajn.

Izvor: Blic

Raj...ukratko...

Za upotrebu mobilnog sam. Manje više što mi treba za net i to, nego stvarno mnogo služi što se tiče poziva i poruka. Neko nije kući, nema struje, nešto bitno se događa...eno skoro u mom selu, kuća pored babine. Izbio požar. Upalilo se sve za 2 minuta. Oni otišli u kupovinu za slavu ljudi. Kurcabato bi im neko javio da nemaju mobilni iako su to baba i deda od 60 i kusur godina. Takvima možda mobilni najviše i treba. A mogu i gore stvari da se dogode...

Koja dao vrhunsko objašnjenje,što bi on nosio mobini kad uvek neko u društvu ima telefon hehehee

Korisna stvarčica,kao i gps.

Slazem se...

Nego iz koje se selo...

E video sam ovaj tekst. A šta ga znam, ova petorica su u pravu u neku ruku, ali su malo preterali. Ispade kao da je mobilni nešto što ti je prikačeno za lobanju i kao da ti moraš da ga svuda nosiš i ne možeš da ga isključiš.    Evo i ja imam mob već 11. godinu zaredom (ovaj sadašnji ulazi u 8. godinu, odbija dumre   ) , pa  nikada nisam osetio da me on na bilo koji način pritiska time što neko može da me pozove ili kontaktira. Kad spavam ili ne želim da me neko dobije, gasim ga, kad idem negde gde ne želim da se čuje, stavim na silent, kada idem negde gde me ni ne treba, ostavim ga kući. I to je cela nauka.

Drugo, ako je danas za 98% ljudi mobilni telefon smisao života i član porodice, niko te ne tera da i ti budeš takav. Ako nećeš da budeš rob, odnosno zombi kako danas zovu... kupiš lepo neku ciglu staru par godina, tj. kupiš mobilni telefon koji je pravljen da bude mobilni telefon... i problem rešen. Jednostavniji, jeftiniji, robusniji, dugotrajniji, praktičniji... Jednomrečju mobilni telefon. Praktično prenosno sredstvo komunikacije i ništa više. I to je to.

I treće, što kažu ljudi u komentarima - lako je njima da žive i misle tako kada imaju toliko godina i takva zanimanja. Mnogim ljudima danas je potreban mobilni.

  Pre-Paid sloboda.Ugašen 99,99 % vremena.Pali se samo u slučaju nadolazećeg cunamija,Godzile u teranju ,ili radosne vesti da se ispod zgrade skupštine otvorila džinovska rupa koja je progutala i zgradu, i sav šljam ("full-oprema") koji se u njoj zatekao.

 

Kakav pri paid,to mi je ostalo u najcrnjem sećanju,još pokušavam da saznam ko je teta što govori da mi je ostalo manje od 20 dinara kredita,kad je budem našao...

Nema ono dozvoljeni minus...

Ja imam 2000 rubalja dozvoljeni minus...