ja sam sad bas nesto posve usamljen   trea mi nesto teke ljubavi 
odo sad sebi pustit neki pornic 

 

Lakse je videti andjele nego upoznati samog sebe...

Kako je vama dobro  

Makar danas u vremenu masovne komunikacije putem interneta je lako zabaviti se i pripadati necemu. Tako da ono, vise je do coveka nego do samog vremena u kojem je. Sad jbg, sto covek ne ume da bude zadovoljan sa onim sto ima, to je druga stvar. I to je cista psihologija gde jednoj grupi das sliku i kazes da moze da je zameni a drugoj samo das sliku bez mogucnosti zamene i dodjes do podatka da su srecniji oni koji nemaju izbor i da je ogromna  grupa ljudi iskoristila pravo zamene. Ima negde po PDF Psihologija celo istrazivanje o tome, mislim da je cak SF postavio tu temu. Tako da jbg, za srecu cete morati da naucite da budete zadovoljni onim sto imate.

[table][/table] Uh, kako si ga sad opasno zavrtela (spinovala po novosrpskom). To sto ja mislim o sebi, nije tema.
Nisam rekoa da sve zavisi od sistema, nego je problem taj sto ti pokusavas da svedes coveka na totalno nezavisnu individuu, koja funkcionise nezavisno od sistema, da "kroji svoju sudbinu" ali tako da se prilagodi sistemu... To je totalno nelogicno i nemoguce.
Ne znam koji jos primer da dam? Sta meni vredi da donosim samostalno odluke, kada sistem jede i unistava sve oko tebe, na kraju ce i tebe, samo je pitanje vremena.
Ali...moramo da se vakcinisemo, pod "obavezno" iako "nista ne znacim" ... i onda pricamo o "krojenju sopstvene sudbine"?
To je najgore, kad te neko ubedi da nista ne znacis : ) Onda postajes idiot, onda se "prilagodjavas", kao zivotinja.
Zavere su fizicke, vrlo realne i desavaju se sada, dok se mi dopisujemo...no dobro : )
Kakve ovo ima veze sa temom?
Kako uopste mozes da pricas da li neko ima ili nema pravo na srecu? Zar i srecu treba da stavimo pod oficijalne zakone?
Sreca je individualna stvar.

Ako mene pitas, virtuelna komunikacija nikada ne moze zameniti komunikaciju uzivo.  A ja, ako sam nesto primetio je to da ljudi sve manje komuniciraju cak i putem neta. Seca li se neko Myspace-a? Krenuo kao vid komunikacije i upoznavanja ljudi svuda u svetu, i pocelo samo deljenje slika kucica, macica i ostalih sranja, i naravno videa.  Myspace je puko.  Evo ga Facebook, trebao je to da uradi isto, i mislim da je i on vec odavno usao u taj zenit, jer niko tu vise ne komunicira, tu se samo pucaju slike i gluposti. Onda imamo Tviter, koji iskljucivo sluzi za statuse jer su Myspace i Facebook prestali da sluze za to.  I tajac na Space-u, tisina na Fejsu, ostao glupi tviter, i opet niko ni sa kim ne komunicira.  Isto, ovaj forum.  Nekad je bilo toliko ljudi ovde, gle sad, ima nas mozda 100 koji aktivno ucestvujemo u diskusijama, i tako dalje, i tako dalje.   Ja i dalje smatram da ljudi nisu svesni koliko su sami, kada vecina tih prijatelja nisu pravi prijatelji, nego su tu samo kada im treba nesto, ostatak su botovi, i mozda ako je neko srecan da na prste da nabroji koga moze pozvati za bilo sta u bilo koje doba dana ili noci.  I ovo govorim iz onoga sto sam video u Srbiji, i iz onoga sto vidim ovde.   Sad, veliki razlog ne komunikacije je prezauzetost poslu i sistemu koji to sve vise i vise trazi, da radis vise za manje, i da vremena nemas da dignes glavu.  Onda naravno sto si stariji sve je manji taj svet oko tebe, jer tvoji prijatelji se zene i udaju, imaju porodicu, pa nemaju vise vremena za tebe hteli oni to ili ne.  Postali smo ljudske stvari, umesto ljudskih bica, i sto dalje idemo ka tome, sve ce to biti jasnije i realnije.  Ponavljam, Japan je odlican primer.

Tacno...ne samo preko neta...nego uopste...

Pa ja kazem.  Oni koji imaju tu srecu da su okruzeni pravim prijateljima i dobrom komunikacijom i druzenjem su velika manjina, ako mene neko pita.  Ja ne znam kako je u Rusiji kod tebe Inicio, ali kod mene ovde su sve veze i prijateljstva povrsna. Dakle, ovde svoju decu roditelji ne ljube, a zagrljaji ako se dese su kao da svi boluju od shuge.   Ne znam, kao sto sam vec navodio, ljudska rasa ide ka kulminaciji samo destrukcije, pa cemo opet ispocetka.