50 samuraja Fukušime

Svedočenja ljudi koji su se spustili do nuklearnog pakla. Svakoga dana njih 50 odlazi u rekator.

Pozvali su me oko 11 sati uveče na kućni telefon - priča Kazuhiko Fukudome iz spasilačkog tima tokijskih vatrogasaca, sad već širom sveta poznatih "50 samuraja Fukušime", radnika koji su radeći po smenama provodili sate u blizini užarenih reaktora oštećene nuklearke.

"Bio je to vrlo kratak poziv. Rekli su mi da okupim ljude i da idemo u Fukušimu. Mi i ne radimo za vladu, već za grad Tokio. Pomislio sam, mora da smo zaista u nevolji kada je sve stiglo do nas.

Moja žena je bila šokirana, ali je uskoro povratila mir i samo mi rekla da vodim računa o sebi. Nepotrebno, naravno, ali je pokušavala da izgleda mirno, da bih i ja ostao sabran."

Nesvakidašnja hrabrost, spremnost na žrtvu i pre svega osećanje dužnosti - sve to se proteklih dana dovodilo u vezu sa "50 samuraja Fukušime".

Svet je, zajedno sa celim Japanom, gledao u njih kao na najvažniju branu od "novog Černobilja".

Pošto je britanski "Nedeljni telegraf" napravio reportažu o ovim ljudima, oni su od bezimenih heroja, nacionalnih "supermena", postali ljudi sa imenima, porodicama i strahovima.

Misija spasavanja Fukušime počela je kada je postalo jasno da preti katastrofa u reaktoru broj 3 koji je počeo da se pregrejava, kao i opasnost od topljenja nuklearnog jezgra.

Kazuhiko Fukudome priznaje da je misao da naređenje odbije prošla kroz njegovu glavu. Ali, nije to uradio, baš kao ni ostali ljudi iz njegove grupe.

"Put od Tokija do Fukušime protekao je u tišini. Osećala se zabrinutost. I strah, naravno", priča on. "Ono što je dolazilo bio je do sada "neviđeni neprijatelj". Mnogo toga smo zajedno uradili, mnogo toga uvežbavali, ali ovo je nešto sasvim drugačije."

Fukudome kaže da su do reaktora stigli po mraku, nešto posle dva sata ujutru. Struje nije bilo, jedina svetlost dopirala je sa lampi na šlemovima.

"Videli su se dim i isparavanje iz reaktora, ali ono što me je začudilo jeste stepen oštećenja oko samog reaktora", kaže Fukudome. "Svuda su bili delovi polomljenih betonskih ploča, ograda... Sve je bilo izgužvano. Bilo je nemoguće da se normalno hoda od prepreka.

Podelili smo se u grupe od po troje radnika. Prva grupa je u vatrogasnom vozilu otišla što se bliže moglo moru, da bi osigurala da voda poteče kroz šmrkove. Ali, put je bio prekriven otpadom, morali smo da idemo peške i nosimo šmrkove u rukama.

Kada smo sve povezali, prebacili smo šmrkove do vozila koje se nalazilo najbliže reaktoru. I voda za hlađenje je potekla".

Osim gas-maski ("zbog njih smo morali da vičemo da bismo se čuli"), ovi ljudi su nosili svoje obične, narandžaste uniforme, ispod kojih je bilo još jedno, tanko, radno odelo, a preko njihove lične garderobe. U više smena, proveli su 26 sati u blizini reaktora.

"Znali smo da ima radijacije, ali ne i kolika je. Kada smo odlazili na odmor, merili su količinu ozračenosti naše uniforme, i kako je ona bila previsoka, odlagali smo je u specijalne plastične kese.

Posle toga su nas opet "merili", i tada je rezultat bio takav da su nas pustili da prođemo", nastavlja ispovest Fukudome.

"Da li se osećam sigurno posle svega? Možda izgleda čudno, ali verujem da sam u redu. Dok je moja odeća uvek bila ozračena, moje telo to nikada nije pokazivalo na brojaču."

"Samuraji Fukušime" odmaraju se na brodu koji je ukotvljen nekoliko kilometara dalje. Brod ima generator za struju, vodu, kuhinju, kabine za tuširanje i spavanje, biblioteku za opuštanje...

Ali, ovde ne vlada atmosfera opuštenosti. Tišina je, i niko i ne pokušava da razgovara za vreme jela. Prema svedočenju novinara "Telegrafa", svaki razgovor sa ovim ljudima počinje i završava se pričom o mraku u kojem su radili, kao i o strahovanjima. Jer, hrabrost koju iskazuju ne znači odsustvo straha.

Pored vatrogasaca, iz Tokija su i radnici na električnim instalacijama. Oni što su uspeli da prošlog utorka prvi put povežu kablove i povrate struju. I oni imaju samo osnovnu zaštitu, one iste gas-maske.

Specijalnu zaštitnu odeću nosi ovih dana u Fukušimi samo tim od oko 30 specijalaca koji sve vreme provode u neposrednoj blizini reaktora.

Za ostale nema nijednog od ovih specijalnih zaštitnih odela, oni nose odeću iscela, "od glave do pete". Podsećaju na radnike u fabrikama sa hemijskim proizvodima ili na pčelare.

Posle svake posete reaktoru, sve to se baca. Odela sprečavaju da radioaktivne supstance stignu do tela, ali nisu "štit" za mnoge vrste radijacije. Zato su možda najbolja zaštita za ove radnike dva mala indikatora radioaktivne aktivnosti koje nose sa sobom.

"Naša najveća nada je da nismo predugo na opasnim mestima da bi to moglo da izazove negativne posledice. Ostaje nam samo da verujemo da je tako.

Ja sam uplašen. Stalno. Ali istovremeno znam koliko je važno da se sve ovde uradi. I to mi daje snagu", kaže radnik koji ne želi da mu se pominje ime.

Pored uspostavljanja struje i hlađenja, treći veliki zadatak koji ovi samuraji imaju jeste da se sistem nuklearke vrati pod kontrolu. Vođa onih koji to pokušavaju je Nobuhide Suzuki.

"U početku nas je bilo samo desetak, a sada nas je 30, što omogućava i da se odmorimo. Zbog opasnosti od izlaganja radijaciji, u početku su smene trajale maksimum dva sata", priča on. "Ima dosta nervoze u timu, ali svi znaju da moramo dalje. Svi osećamo težinu na plećima. Pa, ceo svet gleda u nas sa nadom. To stvara osećaj da niste sami.

Većina radnika ovde u Fukušimi sada radi najviše po nekoliko sati, a zatim se povlači "na sigurno". Iako je više stotina ljudi uokolo, samo nekolicina su specijalci koji jedini mogu da dovuku vodu, spoje struju ili pokrenu ceo sistem nuklearke.

Niko od njih nije video porodice od trenutka kad su stigli. Mejlovi su najčešći način komunikacije.

"Svi su veoma zabrinuti. Samo jedanput sam uspostavio sa njima kontakt telefonom, ali moja žena je bila isuviše uznemirena da bi mogla da razgovara", kaže Suzuki.

Naziv "50 samuraja iz Fukušime" odnosi se samo na "čvrsto jezgro", one koji su rizikovali živote da spreče nuklearnu katastrofu pošto su se približili najugroženijim mestima, gde je radijacija najveća. Ali, u ceo projekat je uključeno više stotina ljudi koji rade po smenama, pišu "Novosti".

Izvor: Mondo

    OvAj najverovatnije ne radi na samom reaktoru(posto nema pojma),ili je vest pogresno preneta...

A zasto si citirao celu vest koja je odmah iznad tvog komentara? 

Ističe plutonium, znači da su sve oplate bušne a šipke istopljene.

Pa reko ja al dzabe 

Njih priroda nece "ostaviti na miru"

i "jebeni" michio kaku

sez kakve su tvoje prognoze ?
ove cestice i reaktori pickematerine su tvoja struka 

Ako sam rekao da nema razloga za paniku, onda nema!

http://www.youtube.com/watch?v=T6ppW630S84&t=9s