Uz granicu sa Srbima je 900 godina stojao najpre poredak templara, a onda poredak kapitalizma, da bi se, posle toliko vekova, izrodila nekakva svest koja se - kao iz prkosa - poigrava sa nesuvislom ceznjom da se Srbi prevedu u kapitalizam? Da bi dostigao sadasnji nivo, kapitalizmu je trebalo devet vekova; autori srpske reforme umisljaju da je za ulazak Srba u kapitalizam dovoljna sezona "tranzicije" dopunjena sa dva ili tri zakonska projekta.
Kakav besmisao!
O, blazena gluposti! - rekao bi Jan Hus.
Kapitalisticki poredak se razvio na prostorima samo Zapadne Evrope, u okvirima katolicanstva i kasnije protestantizma. Odatle su ga Evropljani rasirili, preneli ga u Ameriku i Australiju. U istoriji civilizacije indoevropskog kontinenta ni u jednoj se pravoslavnoj zajednici nije razvio kapitalisticki sistem. Nije se razvio ni u drugim etnickim i verskim zajednicama. - ni u islamskim, ni u budistickim, niti u hinduistickim. Jedino je Japan na svoje tradicionalano, patrijarhalno drustvo i kulturu, na svoje stereotipe, uspesno primenio neke tekovine zapadn demokratije - organizaciju rada, preduzimljivost, bankarstvo... Sve ostalo u Japanu ostalo je isto.
Nosilac i inspirator demokratije na Zapadu nije narod, vec burzoazija. Njoj, a ne narodu, potrebna je slobodna individua. Uzorak kapitaliste je Stepski vuk ili ''igrac staklenih perli'' iz istoimenih Heseovih romana. Najpre on - kapitalista - sa svojim novcem mora da bude slobodan, a onda mu je potreban slobodan gradjanin - individua - koji bi njegov novac oplodjivao svojim radom.
Postojanje individualnih sloboda u zapadnim demokratijama nije plod kolektivne volje ljudi, vec potrebe i zelje kapitaliste da mu novac ostane u funkciji. Lazna je predstava o covekovoj zudnji za slobodom. Jer, covek se, pre svega, ne zna sluziti njome. Da je drukcije u svetu ne bi bilo ni buna, ni ratova, nemira, ni revolucija. Filozof Berdjajev kaze da "Ono sto je u prirodi determinizam (odredjenost), to je u drustvu gospodarenje...davno ucvrsceno ropstvo moze da se ne cini ropstvom, a kretanje usmereno ka unistenju ropstva moze da se cini nasiljem." Filozof smatra da je "sloboda licnosti duznost...realizacija Bozje ideje o coveku" i da je covek duzan da bude slobodan. Posto je Bog nedokuciv, a ljudska zajednica stvarnost cijoj se vlasti i sili, u nedostatku Bozje brige i zastite, individua mora povinovati, jer bez nje nije nista, ostaje zakljucak da covek jednostavno zeli da bude rob i istice pravo na ropstvo. Covek nije slobodan ni u izboru onog sto zeli da radi.
Ni jednoj vlasti u istoriji covecanstva nikad nije bilo stalo do ljudi, vec do nacina kako da vlada njima, i do sredstva kojima ce vlast ostvarivati. A, da bi vlast vladala, mora je narod koga ce terorisati, izabrati na izborima - javno i demokratski; izbori znace davanje legitimnosti ili prava svakoj vlasti da da vrsi nasilje nad ljudima. Gradjanin se na izborima odrice svoje slobode. To je jedna strana demokratije. Postoji, medjutim, i drugi prostor na kome gradjanin izrazava svoju suverenost u odnosu na vlast. Taj je prostor popunjen raznim vrstama udruzenja, saveza, liga, manjih ili vecih grupacija formiranih prema profesionalnim potrebama, politickim strmljenjima, licnim aspiracijama, okvirima radoznalosti, klupskim privrzenostima, licnim naklonostima, zastitnom briznoscu... Sav ovaj konglomerat naklonosti ljudi, njihovog obozavanja pojava, dogadjaja ili licnosti i svega sto ih, po bilo kom osnovu, u sistemu totalne otudjenosti, okuplj i zblizava, naziva se u teoriji grupama za pritisak. Svaka umna vlada osluskuje, s vremena na vreme, njihove reakcije koje ispoljavaju podsredstvom javnih medija ili u tihim, javnim protestima i gleda da ispuni njihove sitne zahteve. Jer to je glasacka masinerija koja vladi moze osigurati, ili neosigurati, naredni mandat na vlasti, a i nacin da se saznaju zelje onih koji popunjavaju glasacke listice. Odnosi takvih socijalnih grupa i zvanicne vlasti u visokorazvijenim zemljama Zapada koji samo ponekad dostize umereni civilizacijski nivo, a cesce sadrzi metode brutalnog obracunavanja uz pomoc drzavne sile, naziva se demokratija. U svim ostalim delovima planete Zemlja - od Rta dobre nade i Ognjene zemlje do Severnog pola, svuda vlada - despotija. Drukcije i nije moguce. Ljudi se ne udruzuju povodom siromastva, niti povodom mrznje, ni zlobe, ni prezira. Interesno organizovanje je u pitanju. I, organizje se samo onaj koji moze da plati participaciju i izbor predmeta licne radoznalosti ili zadovoljstva. U siromastvu nema organizovanja; siromastvo nema izbora, kazu filozofi. Demokratija je privilegija bogatih i u siromasne sredine se ne moze presaditi. Ta istina nije ovladala u glavama srpskih teoreticara; u liderske glave politickih stranaka nikad se nece ni uliti. Oni jos nisu shvatili da je Zapad drukcija civilizacija. U osnovi te civilizacije je pojedinac sa svojom individualnoscu. Prema individui definisane su sve ostale vrednosti - slobode i prava coveka, a ne kolektiva. Individua - bilo da je vlasnik kapitala ili radne snage, svejedno, visestruko je "zasticena". To su najvise tekovine kapitalistickog sistema, bez obzira da li je evropski, americki ili australijski oblik. Osnova im je ista - individualnost i licna inicijatova; gospodar svega je - novac, a forma - svojina i rad.