E sada pitanje koje se poteze o ljudskim manama, navode na drugi zakljucak.
Ako je nesto stvoreno ne-savrseno, znaci da je sta?
-Graditelj bio ne-savrsen?
-Graditelj bio nedosledan?
-Graditelj bio savrsen a stvorio nesto nesavrseno i ljuti se na samu stvar koju je stvorio nesavrsenu jer je nesavrsena?
ili nesto trece?

Zabranjeno, mozda...
Ali to ne znaci da svestenici mogu da kontrolisu misli...


Valjda cetvrto... 

A odgovora ima oko 6.5 milijardi...

Meni najsimpaticniji se nalazi u delima Halila Dzubrana...

To se u islamu zove skriveni širk. Kad takve misli krenu, tj. čim vernik postane svestan da to nije po veri, postoje molitve koje izgovaraju i prekidaju tok misli.  Vremenom takvo razmišljanje prestaje i vera postaje jedina stvar u njihovim glavama. To je obično bukvalno tumačenje, koje je veoma zatvoreno. Zato čim čuju nešto što im ne odgovara zatvaraju se, onda čujemo ono suphanalah ili stakverulah, čime se ograđuju od toga, zatim te ubeđuju da je to pogrešno, nekad se ljute i postaju grubi. Onda kao dokaz da grešiš, iznose kuranske ajete jer je to jedino što znaju. Širk je najveći greh u islamu, jedini koji neće biti oprošten. Zato je bolje ne razmišljati previše. Zato je muslimane lako kontrolisati. Ima i drugačijih vernika, ali njih je sve manje. Nova struja, koja proizvodi bradate zombije, sve više uzima maha.

Off je u kanti



Tema:
"Zeitgeist,The movie (Srpski subtitle)"

Ljudsko ponašanje u svim oblastima je samo predmet delovanja prirodnih zakona i dejstava spoljašnjih sila: pokreće ga veliki broj promenljivih koje utiču jedna na drugu u okruženju jedinke. Ovo se odnosi na ponašanje koje je društveno uvredljivo. Često je uslovljeno iskustvom, ishranom u ranoj dobi, kao i određenim brojem međusobno povezanih faktora okruženja.

Kada vidimo psa kako vodi slepu osobu preko ulice mislimo kako je to dobar pas. A kada vidimo psa kako laje na biciklistu nazivamo ga lošim. Pas nije ni dobar ni loš. Pas se može dresirati tako da bude agresivan ili da pomaže slepima. Obe životinje mogu biti iste rase, čak i iz istog okota. Njihovo različito ponašanje je rezultat razlika u odgajanju.

Drugim rečima, zamislite antičku rimsku porodicu koja posmatra kako lavove hrane hrišćanima. Neko bi se danas užasavao i verovao kako su ljudi koji su to gledali imali problema sa spavanjem
te noći. Ali najverovatnije nisu imali nikakvih problema. Takvo krvoproliće tada je bilo kulturni događaj. Lavovi i hrišćani posmatrani su sa podjednakim prezirom.

Ili zamislite borbenog pilota, obučenog za ratovanje i naučenog sličnoj ravnodušnosti prema drugim kulturama i verovanjima, kako ne može da spava jer je oborio dvadeset aviona i razorio nekoliko naseljenih sela. Verovatnije će blistati od zadovoljstva dok bude dobijao medalju i ukrasiti letelicu simbolima svojih „ubistava“. Pilot reflektuje svoju kulturu u potpunosti kao i rimska porodica svoju. Ono što mi nazivamo našom “savešću” i “moralom” nisu određene nevidljivim „nad-ja“. Uveliko su određeni geografskim položajem, vremenom u kom živimo i nečijim vaspitanjem.

Shvatili oni ili ne, u monetarnom sistemu ljudima se konstantno manipuliše putem medija. Verovanja koja ljudi najviše neguju, podstaknuta su knjigama, filmovima, televizijom, religijama,
uzorima i okruženjem u kome žive. Čak i njihovo poimanje dobra i zla i njihovi koncepti morala deo su njihovog kulturnog nasleđa i iskustva. Ovaj metod kontrole ne zahteva upotrebu fizičke sile i uspešan je u tolikoj meri da uopšte ne prepoznajemo niti osećamo manipulaciju.

Dominantne vrednosti bilo kog društvenog sistema retko potiču od ljudi. Češće, one predstavljaju
gledišta dominantne kontrolne grupe, kao na primer crkve, vojske, banaka, korporacija, moćne elite, kao i bilo kakve kombinacije istih. Ovi entiteti određuju javni red, sudove, poreze, itd., što sve služi njihovom ličnom interesu i održavanju večite iluzije da su društvene vrednosti date kao takve. Takođe, vlade potiskuju ili otpisuju devijacije koje ih mogu ugroziti.

Sa naučnim razumevanjem da je ponašanje subjekata uslovljeno istim prirodnim zakonima koji upravljaju i ostalim procesima, obrazovni sistem u resursno-baziranoj ekonomiji može da evoluira. Pre će se zasnivati na proučavanju procesnih i analitičkih sposobnosti nego na mehaničkom pamćenju činjenica. Razgovor bi zamenio predavanje. Razumevanje semantike je veština koja može uveliko da poboljša komunikaciju među ljudima i da omogući studentima inteligentan pristup relevantnim informacijama. Neće ljudi odjednom postati bolji i etičniji, ali bi uslovi odgovorni za neprijateljstvo i egocentrično ponašanje prestali da postoje.

Ako želimo da deca postignu pozitivan, konstruktivan međusobni odnos i postanu članovi koji doprinose društvu, način da ovo postignemo je dizajniranje okruženja koje proizvodi ovakvo željeno ponašanje. Na primer, kada su deca zainteresovana da nauče kako da sklope malo motorno vozilo, taj projekat može uključivati četvoro dece koja će podići auto, dok drugo dvoje nameštaju točkove. Ostatak automobila se sastavlja na sličan način, uz neophodnu pomoć i kooperaciju svih, kako bi vozilo bilo gotovo i spremno za upotrebu. Ova prosvetljena forma obrazovanja pomaže studentima da razumeju prednosti saradnje.

Vežba ne bi bila obavezna niti monotona i ne bi uključivala neprijateljsko nadmetanje. Bila bi deo obrazovanja. Na primer, radionica u kojoj deca uživaju da rade, nalazi se usred jezera, na vrhu brda. Da bi tamo stigla, deca moraju da upravljaju brodom, a zatim da se popnu na vrh. Ovo ne samo da pruža vežbu, već i svest o uspehu, koja pomaže njihovom mentalnom zdravlju i povećava podstrek.

Jedan od najvećih ograničavajućih faktora u ljudskim sistemima je naša nesposobnost da pojmimo važnost potpornih sila i obim u kome okruženje oblikuje naše razmišljanje, vrednosti i/ili ponašanje. Kada pričamo o okruženju, mislimo na sve međusobno isprepletane promenljive, koje su primarni saradnici našeg načina razmišljanja.

Dizajniranje buducnosti - Zak Fresko

Odlican post 

Thug_life,

имам једно питање у вези твоје претходне поруке, а везано је за овај одломак:


А како би та античка породица реаговала, када би у амфитеатру био припадник њихове породице (не мора нужно да буде хришћанин)? Да ли би и онда то сматрала делом културног миљеа и ствар посматрала као сасвим нормалну?
Мислим да су они одлично знали да је убијање људи лоше, а то што су прихватили поглед на свет који је био погрешан, а самим тим је и етика, која је из њега никла, била изопачена и јесте суштина проблема.

Исто се односи и на пилота борбеног авиона.

Да мало и ја уопштим (могуће је да ћеш неке ставке овог мог уопштавања одбацити, али обрати пажњу на остале):

1) Да ли се Бог поноси твојим делом (мислима) или се стиди твојих дела (мисли)? (можеш место поноси-стиди да кажеш да ли је то у складу са вољом Божијом или не)
    Како би Господ Исус Христос поступио на твом месту?

2) Шта би твоји ближњи, оно који те воле, до чијег мишљења ти је стало, рекли на твоје поступке,   дела, мисли?

3) Да ли твој поступак (дело, мисао) треба да понове сви људи после тебе?

А када се одговори на ова 3 питања, одговор се за свако наше дело јасно намеће, па знамо да ли је наш поступак добар или лош.
Без обзира на корист од неког дела, на мишљење средине...

Има она мала анегдота са канибалима...Допловили белци-колонизатори-цивилизатори до острва једног племена урођеника, за које се испоставило да преферирају људско месо, па после краћег опробавања силе, урођеници су прихватили да мирно поразговарају са придошлицама...
Капетан их пита: ,, Шта мислите да ли је добро то што једете друге људе?''
Поглавица: ,,Јако добро, хранимо се, смањујемо њихов број, узимамо њихову снагу и мудрост за себе.''
Капетан: ,, Ма не, то је лоше дело, то је фуј...''
Поглавица: Лоше је када они нас хоће да поједу, а када ми њих једемо, то је добро...''

Тако да је размишљање овог поглавице (нема потребе да причамо о колонизаторима-цивилизаторима, ту је ствар јасна, да је то било лоше поступање да друге колонизују и цивилизују...) крајње себично и неморално, јер и он зна да је сам поступак лош, али да њему може да буде користан (или некоме занимљив, забаван...) - што се наравно односи и на оне Римљане из текста и на пилота борбеног авиона.

@Silvanus

Vidim da si posvetio dosta paznje odgovoru na ovo pitanje, ali tema je u vezi sa Zeitgeist pokretom i zastozivimo u drustvu u kakavom zivimo. Ovi primeri su globalni, ne mogu se svesti samo pod nacela hriscanstva.

I samo kratak odgovor (sad sam se probudio): Bombas samoubica, njegova porodica i prijatelji su ponosni njegovim delom i veruju da je uradio nesto dobro. Ne mora se vracati u doba Rimljana.

Mediji uticu na javnost, ali samo na deo javnosti...
U svojom slavoljublju, zapadni covek zaboravlja da nije on jedini koji naseljava svet...

A i revolucionarna resenja koja se nude, samo su zamena jedne droge drugom...

Eto... Srbija... pokusali smo sa feudalizmom, pa kapitalizmom, pa socijalizmom i komnunzmom, pa eto... sad smo u nekoj tranziciji...

U principu se nista nije promenilo i nista se nece promeniti... samo cemo umesto multinacionalnih kompanija imati neke druge oblike vlasti...

Cisto gubljenje vrema za obicnog coveka, a za one koji stoje iza bilo koje price - veliki finansijski dobitak...

за Coolrunnerа


Свима се извињавам што сам ван главне теме, али и овај твој пример је у оквиру онога што сам говорио и поткрепио са она своја 3 питања...

Нити би се Бог тим делом  поносио, нити је то у складу са Његовом вољом; нити би ми желели да овај поступак понове баш сви људи (на пример породице жртава које би се разнеле и тиме разнеле и моју породицу), а то да би се породица бомбаша самоубице поносила, говори о степену заслепљености и изопачења етике које је у њима (а етика је изопачена, због наопаког погледа на свет, философије, учења, догме, вере...).
А и сумњам да би се неко поносио тиме што је у том злоделу на пример страдао и неки невини човек, дете...

Како рече Конфучије: Што не желиш себи, не чини другоме.