Zubić po zubić - osmeh lep   
Mlečni zubi često niču po nepravilnom redosledu ali je uobičajeno da prvo izađu donji pa gornji sekutići, očnjaci, pa prvi i drugi mlečni molari. Zubi počinju da se formiraju već od četvrtog meseca interunterinog života, a prvi niču od četvrtog meseca posle rođenja do prve godine. Međutim, ako se prvi zubi ne pojave ni posle napunjene prve godine života treba se posavetovati sa dečjim stomatologom Kod svih vrsta sisara, pa i kod ljudi, postoje dve "generacije" zuba: mlečna i stalna. Kod nižih životnjskih vrsta zubi neprekidno ispadaju i smenjuju se novim. Postojanje dve generacije zuba je neophodno da bi se uskladilo prisustvo zuba zbog žvakanja i ishrane i razvoja vilica i lica. Kod bebe i malog deteta vilice su još uvek nerazvijene i ne mogu da podrže veće zube. Zbog toga postoje mlečni, koji su manji, služe za žvakanje, podstiču razvoj kosti, a kako se razvijaju vilice u njima se razvijaju i klice stalnih zuba koji se pojavljuju po određenom redosledu i zamenjuju mlečne prethodnike. Stalni kutnjaci (molari) nemaju svoje mlečne prethodnike. Ovaj podatak govori o važnosti očuvanja mlečnih zuba do perioda njihove normalne smene.

Mlečni zubi
Zubi počinju svoj razvoj već od četvrtog meseca interunterinog života (pre rođenja, u materici), a prva mineralizacija započinje oko šestog meseca. Neposredno pre porođaja započinje i mineralizacija prvih stalnih zuba, sekutića i prvog stalnog molara (poznatijeg kao šestica). Nicanje prvih mlečnih zuba počinje od četvrtog meseca po rođenju do prve godine. Prošek za naše podneblje za pojavu prvih zuba je oko devetog meseca. Sve što se pojavi pre četvrtog meseca smatra se ranim nicanjem. Ako se prvi zubi ne pojave ni posle napunjene prve godine, trebalo bi konsultovati dečjeg stomatologa. Rano ili kasno nicanje mlečnih zuba praćeno je ranim ili kasnijim nicanjem i prvih stalnih zuba. Mlečni zubi često niču po nepravilnom redosledu ali je uobičajeno da prvo izađu donji pa gornji sekutići, očnjaci, pa prvi i drugi mlečni molari. Nicanje mlečnih zuba treba da se završi do 30. meseca života.

Zablude o nicanju zubića
Period nicanja prvih zuba predstavlja polje mnogih zabluda kojima podležu čak i pedijatri i stomatolozi. Smatra se da nicanje zuba može da bude praćeno lokalnim simptomima u vidu pojačanog lučenja pljuvačke, peckanja, neugodnosti do bolova koji bebu čine razdražljivom. Na mestu nicanja postoji crvenilo i osetljivost. Zbog razdražljivosti može da se javi povremena blaga temperatura do 38°C, žitkija stolica, gubitak apetita i sl. Viša i dugotrajna temperatura, grčevi u stomaku, prolivi i teži opšti poremećaji nisu posledica otežanog nicanja zuba i zahtevaju detaljnije preglede, kako bi se isključila neka druga oboljenja.

Predmlečni zubi
Nekada se dete rodi sa zubima. To su tzv. »predmlečni« ili »neonatalni« zubi - tvorevine slične zubima, ali bez korena i svih specifičnih zubnih struktura. U tom slučaju je hitna konsultacija sa stomatologom. Uglavnom se te tvorevine uklanjaju jer se klate, smetaju pri podoju i mogu da ispadnu i da ih beba proguta ili udahne.

Virus napada i usta   

Više od 90% odraslih osoba su tokom svog života inficirani virusom herpes simplex. On postoji prikriven, najcešce uz nervna vlakna, da bi se u trenutku pada odbrambenih sposobnosti organizma (posle stresa, iscrpljenosti, bolesti, gladovanje, izlaganje suncu) aktivirao i izazvao promene na usnama i koži oko usta, popularno nazvanih "groznica" (povratni herpes). Antibiotici ne mogu da pomognu. Prva infekcija virusom se dogadja dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšteg oboljenja (strucni naziv STOMATITIS HERPETICA) izmedju prve i cetvrte godine života, uglavnom od proleca do jeseni. Prenosi se kapljicnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.

Herpeticni stomatitis je opšte oboljenje i pocinje nespecificnim simptomima poput malaksalosti, glavobolje, uznemirenosti, gubitka apetita i povišene temperature koja može da se penje i preko 40C. Zatim dolazi do otežanog gutanja, i promena na koži i sluznici usta. One se u pocetku prepoznaju kao crvenilo nepca i grla i mogu da se protumace kao angina, a primena antibiotika može da ima i nepovoljno dejstvo. Vec posle nekoliko dana se razvija puna klinicka slika oboljenja. Tada su usta u celosti zapaljena, i na sluznici i na koži se javljaju sitni mehurovi koji su u grozdovima. Oni brzo prskaju i stvaraju ranice po ustima. Od afti se razlikuju po tome što se javljaju i na desnima, koje su veoma osetljive i krvare i na najmanji dodir. Na koži oko usta ranice se prekrivaju malim krasticama, koža je ispucala i bolna. Dramaticna klinicka slika zabrinjava roditelje, a cesto zbunjuje i manje iskusne lekare.

Poseban problem je osetljivost sluznice i kože koja spreèava dete da se normalno hrani i može još više da iskomplikuje opšte stanje. Najcešce bez ozbiljnih posledica Herpetièni stomatitis, ma koliko izgledao zabrinjavajuce u najvecem broju slucajeva nema ozbiljnije posledice. Uglavnom traje od 7 do 10 dana kada se ranice povlace. Osnovni zadatak stomatologa i pedijatra je da na vreme ispravno dijagnostikuju oboljenje.

Opšta terapija je ista kao i kod svih virusnih bolesti: dosta tecnosti, vitamini (multivitamini i vitamin C), kašasta ishrana koja nije masna i bogata šecerima. Kod infekcija virusom herpes simplex povoljno se pokazala alga Spirulina poznata po nizu hranjivih sastojaka. Sredstva za sniženje temperature i bolova prepisuje pedijatar. Antibiotici nemaju efekta i prepisuju se samo u slucajevima pojave bakterijskih komplikacija. Cilj opšte terapije je da se podigne imunitet i spreci razvoj komplikacija. Iako su one retke, neophodno je da dete bude pod kontrolom kako bi se izbegao bilo kakav rizik.

Od lokalnih komplikacija znacajno je širenje infekcije po koži ruku i ostalih delova lica. a posebno na oci. pa je poželjno da se onemoguæi detetu da ih trlja. Najcešca komplikacija u ustima je razvoj gljivice Candide albicans što se može videti po belim naslagama na jeziku. Gljivice se posebno razvijaju posle upotrebe antibiotika. Što ranije zapoceti lokalnu terapiju. Od izuzetnog je znacaja da se što ranije zapocne sa lokalnom terapijom ispiranjem usta blagim antisepticnim rastvorima: hidrogen, hipermangan, Ozosept® i si. Poželjan je i rastvor sode bikarbone da bi se sprecio razvoj gljivica, a ako se one razviju prepisuju se i rastvori protiv njih (npr. Nvstatin). Rastvorima za ispiranje se dodaje i Panthenol koji predstavlja vrstu vitamina i pomaže zarastanje ranica na sluznici. Ispiranje usta može da sprovodi stomatolog, ali se preporucuje i roditeljima da to više pute dnevno rade kod kuce pomoæu vate namotane na dršku od kašike ili drve ni štapic za sladoled (špatula). Ako se odmah zapocne ova terapija, brzo dola zi do olakšanja i dete može lakše da je de i unosi tecnosti što je od izuzetnog znacaja za jacanje odbrambene snage organizma. Sve cešce infekcije virusom koksaki.

Na herpeticni stomatitis može da lici aftozni stomatisis, kada se po ustima javlja veliki broj sitnih ranica slicnog izgleda. Za afte nije utvrcen taèni uzrocnik, retko su pracene opštim promenama i zapaljenjem ostalih delova sluznice i nikada se ne javljaju na desnima. U zadnjim delovima usne duplje, na nepcu i ždrelu, ponekada se javlja virusno oboljenje izazvano virusom koksaki. Simptomi su mnogo blaži i ranice su retke u prednjim delovima usta i na desnima. Infekcije ovim virusom su u poslednje vreme relativno ceste i mogu da budu pracene ozbiljnim komplikacijama na srcu, pa je uvek potrebno odvesti dete kod lekara i preduzeti sve moguce mere da se podigne njegov imunitet (vitamini, zdrava ishrana, i dr).
Izvor

Strah od zubnog lekara  

Veliku ulogu u suzbijanju straha dece od zubara imaju pre svega roditelji, koji mališanu treba da objasne zbog čega su ove posete važne i zašto ne treba dozvoliti da se zubići pokvare Strah od nepoznatog, kao i strah koji je stečen lošim ličnim iskustvom ili iskustvom okoline prirodna je ljudska osobina. Strah od zubnog lekara je donekle razumljiv, posebno kod povučene i nepoverljive dece. Ne dopustiti da se strah formira je nesumljivo najpoželjniji i najlakši put. Normalno, zdravo dete bez problema prihvata saradnju sa stomatologom, ukoliko je ona na odgovarajući način ponuđena.

Predrasude o stomatolozima i stomatološkim intervencijama, međutim, neosetno se prenose na decu u svakodnevnom razgovoru. Ovakvi razgovori se zadržavaju u mladoj dečjoj psihi, a izlaze na videlo tek pri prvom susretu sa stomatologom. Roditelji tek tada postaju svesni posledica svoje neobazrivosti. Na zubnom lekaru je u takvim slučajevima težak i delikatan zadatak: on mora u relativno kratkom vremenu da otkloni strah koji se godinama ranije formirao. Ovo će biti utoliko teže ukoliko je prvi raniji susret sa stomatologom bio neprijatan.

Preventiva protiv straha
Dete može biti veoma uplašeno iako nikada ranije nije dolazilo u kontakt sa stomatološkom ordinacijom, niti mu je okolina prenosila loše informacije. Takav strah je posledica prethodnih neprijatnih i često bolnih iskustava kod pedijatara, ležanje u bolnici ili prilikom vakcinacija. Atmosfera klasične ordinacije, a posebno beli mantili i mirisi podsećaju na ta loša iskustva. Zbog toga se u nekim savremenim dečjim ordinacijama stvara sasvim drugačiji imidž, a stomatolozi su odeveni u živopisne i dečjem svetu prilagođene uniforme. Sasvim mala deca već po svojoj prirodi su plašljiva i nepoverljiva. Predeo usta predstavlja izuzetno osetljivu zonu čije ugrožavanje aktivira odbrambene mehanizme. Najbolji način da se spreči formiranje straha kod dece je započeti sa preventivnim programom odmah po nicanju zuba. Dete dolazi u ordinaciju da se igra, upoznaje sa ambijentom i instrumentima, a pošto intervencije nisu bolne celokupna situacija postaje za njega zanimljiva i rado je prihvata.

Saradnja roditelja
Ako je strah već prisutan, saradnja roditelja je presudna, posebno u prvoj poseti. Ako roditelji tom prilikom pruže lekaru odgovarajuće poštovanje učiniće to i dete, a to je prvi preduslov za buduću uspešnu saradnju. Osim autoriteta međutim, dete u stomatologu mora osetiti prijatelja. Topao i blagonaklon stav. poštovanje prema njegovoj ličnosti dete će svojom nepogrešivom inmcijom osetiti i uzvratiće ljubavlju i poverenieni. Mali pacijent mora znati zbog čega dolazi kod zubnog lekara. Detetu već kod kuće treba govoriti istinu. Nema tako malog deteta, kome se ne može odgovarajućim rečnikom objasniti zbog čega treba popravljati zube i šta će se dogoditi ako se to ne učini. Ono se mora upoznati sa instrumentarijem koji ga u ordinaciji okružuje i načinom na koji se koriste.

Veoma je važno da se roditelj ne meša u komunikaciju između deteta i stomatologa. Pogubno je da se na dete viče, preti ili čak da se udari. Takve roditelje neophodno je udaljiti. Nije poželjna ni suprotna krajnost da se pred detetom panici ili predlaže odlaganje intervencije. Ukoliko jedan od roditelja nije u stanju da kontroliše svoje emocije najbolje je da napusti ordinaciju i ostavi dete sa drugim roditeljem ili nekim od rodbine koji će biti smireniji.

Korak po korak
Nikada od terapeuta ne treba zahtevati da u jednoj poseti učini više nego što strpljenje malog pacijenta dozvoljava. Ukoliko se dete prvi put dovodi kod stomatologa i ne radi se o nekom hitnom stanju (bol, otok, povrede i si.), a predlaže se odmah započinjanje neke od intervencija (popravka zuba, vađenje i si.), najbolje je da se prome-ni stomatolog i time dete liši mogućnosti stvaranja neprijatnog iskustva. Često je potrebno da se u prvih nekoliko poseta ne uradi nijedna stomatološka intervencija. Tanani kontakt između stomatologa i malog pa-ijćijenta neophodan je za primenjivanje bilo koje stomatološke intervencije. Da bi se on ostvario potrebno je vjerne, upornost i blagonaklonost. l deci se daje anestezija! Treba napomenuti da se kod dece u svim uzrastima obavezno daje lokalna anestezija i time sprečava bolno iskustvo. Savremeni špricevi ili posebni aparati za anesteziju svode i samu neprijatnost od uboda na minimum. Ukoliko vas vaš stomatolog bude uveravao kako se deci ne daje anestezija (što se na žalost neretko sreće u našoj praksi), radi dobrobiti vašeg deteta promenite ordinaciju. Nema deteta koje se ne može pridobiti za saradnju. Odgovarajućim autoritetom stomatologa, podrške roditelja, a uz posebnu tehniku prijema za rad, mogu se pridobiti čak i deca koja simuliraju strah.

Specifični su slučajevi kada dolazi veoma malo ili uplašeno dete prvi put kod stomatologa, a neophodno je da se uradi intervencija kako se opšte stanje ne bi pogoršalo. I za to su propisane posebne tehnike, a zatim i način da se posle tih intervencija dete oslobodi traume i privikne na stomatološku ordinaciju. Naravno, postoji manji broj dece, kao i odraslih gde je strah od stomatoloških zahvata poprimio patološke razmere kada se već graniči sa fobijom. U takvim slučajevima postoje posebne pripreme i psihološke i medikamentozne, pa do ekstremnih kada se radi u opštoj anesteziji.

Poslednjih godina su se veoma uspešnim pokazali posebni pristupi u suzbijanju fobičnih reakcija koji ne zahtevaju medikamentoznu terapiju i psihijatrijsko lečenje. 

Seksom do zdravih zuba!

Poznato je da seks blagotvorno deluje na pritisak, raspoloženje, sagorevanje kalorija, ali naučnici su sada otkrili da vas redovno vodjenje ljubavi može rešiti odlaska zubaru!

Ukoliko upražnjavate seks sa redovnim partnerom i pazite se, štitite sebe od polno prenosivih bolesti, i naravno zabavljate se. Istražujući razne položaje i načine vodjenja ljubavi, lekari su zaključili da sperma blagotvorno utiče na zube!

Sperma sadrži minerale kao što su cink i kalcijum, koji sprečavaju propadanje zuba. Ovu informaciju naveo je američki sajt MSNBC, medjutim bez ikakvih detalja, jer "sajt posećuju i deca".

U svakom slučaju, sada pored poboljšanja čula mirisa, imunog sistema i funkcije prostate, seks pomaže i vašim zubima!

Izvor

Ko nije čuo izreku: jedna beba - jedan zub! Naime, u trudnoći se povećava opasnost od zapaljenja desni i pojave karijesa. Ali uz dobru higijenu usne duplje i program prevencije uz pomoć zubara moguće je izbeći ove neprijatnosti.

Kod trudnica se primećuje jača reakcija desni na zubni kamenac, što dovodi do zapaljenja. Desni postaju crvene i krvare na najmanji dodir. Ima li ičeg banalnijeg od krvarenja desni prilikom pranja zuba? A to je, opet, najočigledniji znak zapaljenja i neophodno je brzo reagovati.

Redovne kontrole
Zbog čega dolazi do ovakve preosetljivosti? Trudnoća dovodi do hormonalnih promena koje pogoršavaju zapaljenje desni, slabe imuni sistem i podstiču razvoj određene bakterije. Ako se zapaljenje ne leči, ono će preći, posle izvesnog vremena, u paradentozu (oboljenje desni). Desni se sve više povlače, tako da zubi konačno ispadaju. Stoga je veoma važno lečiti zapaljenje desni, naročito kod žena sklonih paradentalnim problemima. Tim pre što, po nekim istraživanjima, paradentoza povećava opasnost od prevremenog porođaja.

Trudnoća indirektno utiče i na pojavu karijesa što se objašnjava mnogim faktorima. S jedne strane, mučnina tera žene da menjaju svoje navike u ishrani. One uvode veći broj obroka, ali ne peru zube posle svakog od njih; uglavnom jedu više slatkog, a zbog veće osetljivosti desni, one nemaju tako dobru zubnu higijenu. S druge strane, ako imaju nedostatak kalcijuma, organizam će ga uzimati iz zuba čineći ih osetljivijim na karijes.

Da biste izbegli sve ove probleme sa desnima i karijesom, neophodno je da strogo vodite računa o higijeni zuba i usne duplje, da redovno u trudnoći posećujete zubara, naročito zbog skidanja kamenca. Ako planirate trudnoću, idealno bi bilo da odete na kontrolu pre nego što ostanete u drugom stanju.

Pravilno pranje zuba
Pravilno je prati zube posle svakog obroka tri minuta i to četkicom od mekih najlonskim vlakana koju treba menjati svaka tri meseca. Četkicu držite pod uglom od 45 stepeni u odnosu na zube i trljajte od desni prema zubu... Nikako horizontalno! Električne četkice pružaju visok kvalitet pranja naročito nepristupačnijih mesta. Pored ovoga, važno je koristiti konac za čišćenje između zuba.

Ako se pravilno pridržavate ovih saveta, brzo ćete zaboraviti na zapaljenje desni koje se, ako je umereno, povlači posle porođaja.
Izvor

Zubobolja
Zubobolja je jedno od najčešćih oboljenja. Mali je broj ljudi koji nisu patili od nje. Zato se za zubna oboljenja može tvrditi da su opšta pojava u našem narodu.
Mnoga zubna oboljenja mogu biti sprečena ili svedena na manju meru ako se oboleli zubi blagovremeno leče.
Novija naučna ispitivanja dokazala su da su zubne bolesti skriveni uzročnici mnogih vrlo teških oboljenja ostalih organa čoveka. Na osnovu ovih ispitivanja, danas možemo slobodno reći da nema nijednog dela čovečjeg organizma čije oboljenje ne bi mogao da izazove bolestan zub.

Zadah iz usta
Često srećemo osobe kojima se iz usta širi neprijatan zadah - zadah truleži, koji je takvoj osobi neprijatniji nego i sama zubobolja, jer zadah iz usta ima trajan karakter. Zadah iz usta javlja se i kod mladih osoba, koje zbog toga često imaju velike neprijatnosti.
Za neprijatan zadah iz usta obično se kaže da potiče iz stomaka. Iako se pravi uzrok ovoj pojavi ne može lako utvrditi, dosadašnja praksa je pokazala da ova neugodnost najčešće potiče od kvarnih zuba i nečistih usta, a najređe od bolesnog stomaka. Neprijatan zadah se javlja od truljenja organskih materija, mesa i drugih belančevina koji se u ustima raspadaju. Kvarni zubi, ranjave desni, čirevi, fistule i mnoga druga zapaljenja desni su, u većini slučajeva, osnove trulenja i gnojenja u ustima. Međutim, ako se uzroci ovome ne pronađu u ustima, onda treba pomišljati na ti da zadah potiče iz malih skrivenih šupljina u kojima se raspadaju ostaci hrane. Meka hrana se naročito lako zadržava u ovim šupljinama i među zubima. Zato se kod čoveka koji ne posvećuje dovoljno pažnje nezi i čistoći zuba i usta javlja zadah iz usta.
Zubni kamenac, u kome ima mnogo gljivica, raznih mikroba i ostataka hrane, takođe je uzrok zadahu iz usta.
U nekim slučajevima zadah potiče od korena kvarnih zuba, koji trunu. Ponekad se ovakvo korenje nalazi pod zubnom krunicom ili pod mostom. Kod nekih ljudi, a to je ređi slučaj, nalazimo na jeziku debelu, obično prljavu naslagu, koja prouzrokuje zadah. Oboleli krajnici i ždrelo mogu takođe da izazovu ovu neprijatnu pojavu. Dijabetičari imaju zadah sličan voćnom mirisu.
Dakle, uzrok zadahu iz usta je, kao što smo videli, prvenstveno nečistoća zuba i usta.

Stalno čovečije zubalo
Broj zuba - Nicanje 28 stalnih zuba biva od 8. do 14. godine, a poslednja 4 kutnjaka (umnjaci) niču od 18. do 40. godine života. Prvi stalni zub se javlja obično u šestoj godini i zato se zove šestogodišnji zub.
Stalno čovečije zubalo se sastoji od 32 zuba, koje delimo u 4 grupe: sekutiće, očnjake, male kutnjake i velike kutnjake.
Sastav zuba - Na svakom zubu razlikuju se: kruna, zubni vrat i koren. Kruna je spoljašnji, vidljiv deo zuba. Zubni vrat, koji se nalazi između krune i korena, pokriven je desnima, a zubni koren se nalazi u viličnoj kosti. Ovakvo stanje zuba ostaje obično do 35. godine života. Kasnije se na zubima javljaju promene, koje nastaju uporedo sa promenom u čitavom organizmu (starenje organizma). Desni se povlače i kod većine zuba vidi se, osim krune, i zubni vrat, a između 50. i 60. godine razgolićava se i sam koren.
Sam zub sastavljen je od sledećih slojeva: zubna kost(dentin), gleđ i cement. Zubna kost, od koje zavisi veličina i oblik zuba, u sredini je šuplja i po svom sastavu je bliska ostalim kostima. Šupljinu zubne kosti ispunjava srž (živac). U predelu krune zubna kost je pokrivena zubnom gleđi (caklinom), a u predelu korena cementom. Zubna gleđ je najčvršći koštani deo u našem organizmu. Krvni sudovi i živci dolaze do vrha korena i sjedinjuju zub sa ostalim organima čovečjeg tela.
U viličnoj kosti zubi su usađeni tako da svaki koren ima svoje posebno ležište, tzv. koštanu čašicu. Zub je vezan za viličnu kost tankom kožicom - pokosnicom (pozubnicom), debljine oko 2mm, koja obavija svaki koren.
Zubi imaju 1 do 3 korena. Jednokoreni su: sekutići i očnjaci u gornjoj i donjoj vilici, prvi i drugi mali kutnjak u donjoj i drugi mali kutnjak u gornjoj vilici. Dvokoreni su: prvi mali kutnjaci (premolari) u gornjoj vilici i svi kutnjaci u donjoj vilici. Po tri korena imaju gornji kutnjaci (osim umnjaka), pri čemu dva korena leže prema obrazu a jedan prema nepcima.

Zubni kvar (Caries)
U naše vreme ljudi najčešće pate od raspadanja i razaranja zubnog tkiva; to je ono što mi nazivamo kvar (karijes) zuba. Ova bolest se ispoljava na taj način što se gleđ krune na pojedinim mestima razmekša i postepeno raspada. Na mestu gde se gleđ krune raspadne stvara se kvar, i gleđ se tokom vremena, ako se kvar zuba ne leči, odrubljava i bolest dopre do same srži.
Ispitivanja na iskopanim starim lobanjama pokazuju da su ljudi davnih vremena imali znatno bolje zube i da je raspadanje zuba bilo ređe. Pretpostavlja se da je to dolazilo otuda što su ljudi tog vremena jeli tvrđu hranu, koja je povoljno uticala na razvijanje i održavanje zuba. Ljudima se preporučuje pojačano žvakanje i ponekad namerno uzimanje čvršće hrane, kao što je sveže voće, povrće i slično. Na taj način zubi postaju jači i bolje se održavaju.
Kako dolazi do kvarenja zuba i u čemu se ono sastoji?
Naša hrana sadrži belančevine, kojih ima u mesu i jajima, zatim skrob koji nalazimo u hlebu, testu, krompiru, šećeru i dr., i masti (životinjske i biljne). Pored toga, našem organizmu su potrebne razne mineralne soli i vitamini, koje dobijamo korišćenjem voća, salate, kupusa i drugog povrća. Za raspadanje i kvar zuba od značaja je upotreba skroba u hrani, ali pri tom još značajniju ulogu igra prisustvo raznih klica u ustima.
Svaki čovek ima u svojim ustima milione klica - bakterija, od kojih su jedne štetne, a druge korisne. Pod naročitim uslovima i bakterije koje su inače korisne mogu da budu štetne po ljudsko zdravlje. Tako bakterije koje izazivaju kvar zuba zapale zubnu srž i korenove i, prelazeći preko otvora zubnog korena u krvotok, izazivaju na udaljnim mestima u organizmu razna teška oboljenja: zapaljenje zglobova, oštećenje srca, bubrega, slepog creva i oboljenja očiju.
Kiseline su jedan od neposrednih uzroka što nam zubi stradaju od kvara. Kvar se, dakle, javlja i razvija na taj način što mlečna kiselina nagriza zubnu gleđ, koja se polako raspada i nestaje. Kada nestane zubne gleđi, onda je na redu propadanje zubne kosti (dentina), koja je mekša od gleđi pa se i lakše ošteti. Zubno tkivo bez gleđi, u kome su i živci, izloženo je spoljnim nepovoljnim uticajima. Čovek tada oseća na zubu hladno i toplo, oseća bol na dodir slatke i kisele hrane.
Ako se već pri ovoj maloj osetljivosti zuba ne preduzmu mere za negovo lečenje, proces truljenja zubnog tkiva prodire sve dublje prema zubnoj srži. Tada obično nastaju jači bolovi, ali i slabiji izgledi za lečenje ovakvog zuba.
U trulom tkivu bakterije se vrlo brzo razmnožavaju i zahvataju zubnu srž (živac). Zubna srž se upali i tada nastaju poznati bolovi - zubobolja. Upaljena zubna srž se ne može izlečiti. U najboljem slučaju lekar je umrtvljuje, vadi, čisti i puni kanal i plombira šupljinu.
Ako belesnik uprkos jakoj zubobolji ne potraži lekara, može nastupiti vrlo ozbiljna posledica. Ovo se naročito dešava ako bolovi sami od sebe prestanu. To se dešava dosta često, i bolesnik misli da je ozdravio i da mu više nije potrebna lekarska pomoć. U trulim ostacima nalazi se bezbroj klica bolesti koje se zbog pogodne sredine još u većoj meri namnože, prodiru kroz vrh korena i prelaze na njegovu spoljnu površinu, gde se nalazi pozubnica i pokosnica. Pod uticajem ovih klica nastaje sada upala pozubnice i pokosnice. U ovom stanju bolesti čovek ne može da žvaće, a ima osećaj kao da mu je zub porastao. U ovakvom slučaju obično se stvara i gnojna oteklina, a pojavljuje se i temperatura. Gnoj se može širiti u raznim pravcima, a može probiti vilicu i stvoriti poznatu fistulu. Katkad se dešava da se fistula pojavi i na spoljnoj strani lica. Još je mnogo gore ako se gnoj širi u viličnoj kosti te izazove dugotrajno zapaljenje vilicei okolnog tkiva. Ovakvo stanje može postati i opasno po život. Najopasnije je ako gnoj prodre u krvne sudove, jer može da izazove trovanje organizma, pa i smrt.

Infekcija
Bakterije mogu lagano i za čoveka neprimetno i bezbolno da razaraju tkivo oko vrha korena. Organizam tada stvara oko bolesnog mesta odbrambeno tkivo protiv delovanja bakterija. Ovo bolesno upaljeno tkivo oko vrha korena, u obliku kesice, koja u početku ima oblik zrna, zove se granulom. Granulom može da naraste do veličine ploda trešnje. Granulomi su uvek puni uzročnika mnogih bolesti, koji su prodrli kroz kanal korena, te time predstavljaju višestruku opasnost za bolesnika. U izvesnim slučajevima mogu se bakterije iz granuloma širiti po telu preko krvnih sudova i mogu se zaustaviti u nekom organu pa tu ispoljiti svoje štetno dejstvo. Ovo je moguće zato što je granulom usko povezan sa krvnim sudovima vilične kosti, a time i sa celim telom.
Na taj način oštećeno tkivo oko vrha korena, ili granulom, može postati polazna tačka (ognjište) raznih bolesti, koji se iz njega preko krvotoka šire po čitavom telu. Tom prilikom mogu se klice bolesti zaustaviti u nekom organu tela i u njemu prouzrokovati zapaljenje. Ovakvu vrstu zaraze, koja se iz jednog žarišta širi preko krvi, nazivamo žarišnom zarazom (fokalna infekcija). Statistika pokazuje da je 30% reumatičnih oboljenja ovog porekla. Od zubnih žarišta najčešće stradaju živci, zglobovi i mišići. Zaraze iz zuba mogu često da se ustreme na srce, bubrege, očnu mrežnjaču i ostale organe. Na ova oboljenja utiču mnogi faktori, kao što su nazeb, veliki fizički napor, poremećena ishrana, psihički potres ili materije koje nastaju raspadanjem bakterija i oštećenog tkiva.
Pravovremeno lečenje oštećenog zuba može da spreči ove neželjene posledice. Ali ako već dođe do zapaljenja, onda se žarište mora radikalno ukloniti vađenjem inficiranog zuba.

Paradentoza
Posle kvara zuba ovo je najčešća zubna bolest
U starosti, paradentoza je normalna pojava, ali ako se javi u mlađim godinama, ona predstavlja vrlo opasnu bolest. Sama bolest se sastoji u tome što se tokom vremena koštana čašica, troši, skraćuje i nestaje. Na taj način kost sve manje obuhvata deo korena. Nestajanjem koštanog okvira korena zub se rasklati i ispada. Ako ovaj proces nestajanja koštane ćelije započne ranije, onda u mladosti može doći do klaćenja, tj. ispadanja zuba. U ovom slučaju nastaje prerano starenje jednog dela tela, ali tu nije u pitanju oboleli zub, već bolest koštanih ćelija čašice sa svim mekim delovima oko nje.
Tokom ove bolesti može, uporedo sa nestajanjem koštanih ćelija, doći i do nestajanja desni. Ako se zubno meso ne povlači istom brzinom kojom nestaje koštana čašica, onda se između zubnog mesa i cementa korena stvaraju džepovi. Tokom ovog procesa džepovi postaju sve dublji i zubi počinju da se ljuljaju. U ove džepove se prilikom žvakanja zavlači hrana, koja se teško odstranjuje prirodnim putem. Zadržavanje hrane u džepovima izaziva navalu mikroba, zapaljenje i gnojenje, a desni potamne i postaju ljubičastocrvene boje, oteknu i krvare. Ovde se lako naslaže zubni kamenac. Ova zapaljenja često dopiru do vrha korena i istisnu zub. Dakle, paradentoza može da bude prirodni proces nestajanja tkiva, a može da postane bolest koštane čašice sa gnojavim zapaljenjem desni. Sama bolest ima nasledni karakter, ali i nadražaj stranih tela doprinosi njenom razvoju.
Rasklaćivanje zuba kod ljudi koji škripe zubima ili vrše ma kakvo nasilje nad zubima može biti izazvano i mehaničkim opterećenjem zuba.
Paradentozu mogu da izazovu i neke opšte bolesti organizma. U svakom slučaju rasklaćenja zuba treba pitati lekara za savet.
Zubna oboljenja su obično, ali ne uvek, praćena bolovima. Nesnosan bol od zubobolje većinom natera čoveka da potraži lekarsku pomoć, čime se često sprečavaju štetne posledice kvarnih zuba. Mnogo je opsanije kada zubi propadaju bez bola. Čovek se tada zavarava da su mu zubi zdravi, a kod nas je ukorenjena loša navika da se ne traži mišljenje lekara kada ništa ne boli. Tada obično dolazu do gubljenja zuba koji su se inače mogli lečanjem spasti, a sem toga nastaju izvesne posledice, koje predstavljaju veliku opasnost za celokupno zdravstveno stanje čoveka.

Plombiranje
Kao što smo videli, na zubima i u ustima mogu da se jave razna oboljenja: karijes, oboljenje i zagnojavanje zubnog potpornog aparata (paradentoza); gnojnice, ciste, zapaljenje desni i dr. Lečenje svih ovih bolesti je utoliko uspešnije ukoliko se ranije preduzme. Međutim, bolesnik dosta dugo ne primeti kvaran zub i obično traži pomoć zubnog lekara tek kada konstatuje da mu je neki zub postao osetljiv na slatko, hladno ili toplo. Tada je, međutim, bolest zuba već dosta napredovala. Gleđ je razorena, a veliki deo dentina raspao se i iskrunio se usled karioznog procesa.
Ovakav zub može se spasti jedino lečenjem i plombiranjem. Zubni lekar uklanja iz bolesnog zuba kvarni deo, a namesto njega stavlja veštačku masu (plombu). Ovakva opravka kvarnog zuba zove se punjenje (plombiranje) zuba i predstavlja jedino sredstvo da se zub razoren od karijesa popravi i ponovo osposobi za svoju funkciju. Kvaran zub treba što pre plombirati, jer se ranije plombiranje vrši brže i uspešnije, a sem toga i manje bolno.
Pri plombiranju zuba treba, prema jačini i mestu kvara, razlikovati lakše i teže slučajeve lečenja i plombiranja. U prvom slučaju, zub je na početku oboljevanja. Kvar još nije stigao do zubne srži, pa za plombiranje ovakvog zuba nije potrebno dugo lečenje. Pri radu lekar je u mogućnosti da učini potpuno bezbolan zahvat, a samo plombiranje teče lakše, brže i jednostavnije. Kvar je zahvatio i zubnu srž (živac). Plombiranje ovakvog zuba zahteva više vremena: njegov živac mora da se umrtvi i izvadi, sam kanal da se očisti, izleči, ispuni naročitom smesom, pa tek onda da se zub plombira i time osposobi za funkciju koju je vršio dok je bio zdrav. Zubni lekar, u svakom slučaju, ima mnogo teži posao, koji zahteva znatno veću pažnju i duži rad, a pacijent može imati jače bolove. Najzad, treba napomenuti da u slučaju kada se ne leči blagovremeno, zub može doći u takvo stanje da njegovo lečenje i plombiranje postaje za ceo organizam više štetno nego korisno, i u ovakvom slučaju dolazi u obzir jedino vađenje.

Negovanje zuba
Praktično zubno lekarstvo i naučna medicina došli su do izvesnih iskustava, koja možemo koristiti kako za čuvanje, lečenje i održavanje svojih zuba, bez obzira na njihove nasleđene osobine, tako i za poboljšanje kvaliteta zuba svoga potomstva. Korišćenje ovih iskustava ima za kulturnog čoveka značaj koji ima svakodnevno uzimanje hrane. Kao što svaki deo tela negujemo i lečimo na odrđen način, tako treba da postupamo i sa zubima.
Brigu o održavanju zdravih zuba treba da vodi prvenstveno svaki pojedinac. To se može postići ako se u ishrani izbegavaju ona jela koja potpomažu pojavu karioznih oštećenja zuba i ako se zubi brižljivo i svakodnevno neguju.
Jela koja pogoduju širenju karijesa jesu: šećer, slatkiši, čokolada, beli hleb, kolači, slatka jela i zaslađena pića. Naročito treba izbegavati u svakodnevnoj ishrani uzimanje slatkiša između glavnih obroka, a takođe i hranu koja se lepi za zube.
Pranje zuba je, prvenstveno, brižljivo uklanjanje svih ostataka hrane i naslaga sa zuba. Čišćenje i pranje zuba treba da bude svakodnevna potreba i zdravstvena obaveza. Pri ovom poslu treba posebnu pažnju pokloniti čistoći četkice za pranje zuba, kao i načinu i vremenu kada treba čistiti zube.
Važan je oblik četkice i kvalitet čekinja. Glava četkice ne sme da bude prevelika i treba da ima pogodan oblik da bi njene čekinje mogle lako dopreti do svih mesta u ustima. Dovoljna su dva do tri reda snopića čekinja, koji se među sobom ne dodiruju.
Lepljive naslage na zubima i ostaci hrane, koje treba bezuslovno otkloniti, nalaze se najčešće na tri mesta: u olucima (fisurama) žvatnih površina kutnjaka i pretkutnjaka, u zubnim međuprostorima i na vratu zuba.
Kad se ova mesta pažljivo očiste, smatra se da su i sve ostale površine zuba istovremeno očišćene. Žvatne površine kutnjaka i pretkutnjaka mogu se dobro oprati jednostavnim trljanjem zubnom četkicom. Ali zubni međuprostori ne mogu se na taj način očistiti; tu treba zubnu četkicu tako namestiti da nekoliko čekinja uđe u međuprostor, a onda se četkica povlači od desni prema žvatnoj površini zuba. Pri pranju zuba četkicom treba znati sledeće: žvatne površine zuba čiste se povlačenjem četkice napred i natrag; četkica čisti zubne međuprostore i vrat zuba pokretanjem odozgo nadole u gornjoj, a odozdo nagore u donjoj vilici; četkaju se i bočne zubne površine, kako spolja tako i iznutra. Zubnu četkicu treba posle upotrebe dobro očistiti. Tuđa četkica ne sme se upotrebljavati. Svaka četkica čuva se odvojeno.
Pri pranju zuba četkica se stavlja na rub desni i snažno povlači prema zubu. Ovo se čini posebno za gornje i posebno za donje zube. Odomaćen je običaj da se zubi peru izjutra, što, u stvari, ima više estetski nego zdravstveni značaj. Međutim, daleko veći značaj ima pranje zuba uveče, pre spavanja. Mlečna kiselina nastaje u ustima raspadanjem ostataka hrane i izaziva truljenje i oboljenje zuba. Noć je najduži vremenski razmak u kome se taj proces može u potpunosti da obavi. Zato je večernje pranje zuba neophodno za sprečavanje štetnog uticaja mlečne kiseline na zube. Nikad jutarnje pranje zuba nije u stanju da popravi štetu koja u ustima nastaje u toku noći zbog toga što zubi nisu oprani uveče.
Zato je bolje da se zubi peru posle svakog jela, a naročito posle uzimanja slatkiša. Već i samo ispiranje zuba vodom je od koristi.
Redovno zubno lekarska kontrola počinje kod dece već u drugoj ili trećoj godini života, a može i ranije.
Naše zube čuva uredno pranje, a ne "čudotvorno dejstvo" zubnih pasta, kao što se to obično reklamira.
Jedanput godišnje treba obavezno otići zubnom lekaru radi pregleda zuba, bez obzira na to da li zubi bole ili ne, jer bolesni zubi ne bole uvek.
Izvor

Najčešće postavljana pitanja stomatologu

Cemu služe zubi?
Zubi prvenstveno služe za žvakanje a bez zuba je veoma otežan govor i nairušen izgled coveka? Koliko ima zuba? Coveku dva puta nicu zubi. Mlecni zubi pocinju da nicu u 7—8 mesecu, nekad ranije a nekad kasnije i ima ih ukupnlo 20. Svi mlecni zubi vremenom ispadnu i na njihovo mesto dolaze stalni zubi kojih ima 32. Jasno je da su 20 stalnih zuba došli na mesto mlecnih a da su 12 stalnih zuba nikli iza poslednjih mlecnih zuba.

Gde su smešteni zubi?
Zubi su smešteni u ustima i to tateo da su usadeni u vilicne kosti odnosno u nastavke vilicnih kostiju. Zubi su vezani za vilicne kositi finim vlaknima. Posebno je važno da se zna znacaj mesta gde se desni pripajaju za zub. Ako taj pripoj oboli to može biti mesto pocetka oboljenja celjog organizma.

Kakvih zuba ima? 
Zubi su razlicitog oblika jer im je i namena razlicita: sa sekuticma se hrana sece, ocnjacima se otkida, a pretkutnjaci i kutnjaci melju hranu.

Kažite razliku izmedu mlecnih i ostalih zuba? 
Razlika izmedu mlecndh i stalnih zuba je pre svega u vremenu nicanja, u velicini, obliku, boji i debljini zubnih tkiva; mlecni zubi pocinju da nicu u prvoj godini i sa dve i po godine dete treba da ima sve mlecne zube. Stalni zubi pocinju da nicu u šestoj godini da bi umnjaci nikli u 18. godini. Po pravilu mlecni zubi su manji od stalnih zuba sa kracim krunama, a boja im je belja nego kod stalnih zuba. Debljina gledi i dentina kod mlecnih zuba, je znacajno manja, nego kod stalnih zuba. Koreni mlecnih zuba u odnosu na krunicu zuba su znatno duži nego kod stalnih zuba. Mlecni zubi se brzo troše tako,da se i po tome mogu razlikovati od stalnih zuba kod dece.

Kad pocinju da nicu stalni zubi i koji prvo?
Stalni zubi pocinju da nicu u 6 god. i prvo nicu molari to jest 6-ti zubi u nizu, a zitim donji sekutici i gornji sekiuitici, koji smenjuju svoje mlecne prethodnike.

Znate li iz kojih tkiva je sastavljen zub?
Zub je sastavljen iz zubne gledi, zubne kosti-dentina, zubnog cementa i zubne srži — zubne pulpe.

Znate li koji hemijski elementi su najzastupljeniji u zubnom tkivu? 
Zub se sastoji od anorgansikih i organskih hemijskih materija. Anorganske materije uglavnom cine, kalcijum-fosfat, kalcijum ; karbonat i magnezijiuin fosfat. Od hemijskih elemenata najzastupljeniji su kalcijum i fosfor. Pored ovih hemijiskih elemenata u zubu se nalazi još desetak drugih u manjim kolicinama.

Kad bole zubi i zašto?
Ako je zub zahvacen karijesom i na vreme se ne ode kod stomatologa, usled dubljeg prodora infekcije bice zahvacena i pulpa zuba, pa može doci do spontanih bolova pri igri i spavanju, kao i usled toplotnih nadražaja. Bolovi mogu biti na mahove ili stalni. Za nastajanje zubobolje mogu biti krive i razne povrede zuba. Zapušteni karijes može dovesti i do zapaljenja okolnog tkiva, što se manifestuje jakim bolovima i oticanjem. Bolovi od zuba mogu se širiti prema oku, uhu, vratu, može se povecati telesna temperatura i pogoršati opšte stanje celog organizma. Nadražaji se prenose preko nervnih vlakana koja se nalaze u pulpi zuba do kore velikog mozga koji ih registruje i šalje impulse na obolelo mesto i obaveštava nas o jacini i mestu bola. Neki put zubi mogu boleti i prilikom nicanja.

Da li pokvareni zubi deluju štetno po opšte zdravlje i kako? 
Ako znamo da je glavini zadatak zuba žvakanje hrane kako bi se organizam mogao hraniti i razvijati, onda je jasno da ce zbog kvarnih i bolesnih zuba žvakanje biti nepotpuno, ishrana pogoršana kao i razvoj celog organizma. Sem toga pokvareni zub može dovesti do raznih oboljenja drugih organa, kako kod dece tako i kod odraslih. Bolesni zubi mogu dovesti do poremecaja organa za varenje, oboljenja na ocima, koži, plucima, zglobovima, srcu i bubrezima, delujuci kao fokalnio žarište — fokus.

Zašto je potrebno prati zube? 
Pranjem zuba se nastoji da se ,usta i zubi održe u dobrom zdravstvenom stanju a narocito da se oni zaštiite od karijesa i oboljenja desni. Kroz usta prolazi sva hrana i deo vazduha koji se unosi u organizam. Sa njima ulaze i vece kolicine mikroorganizma i druge škodljive materije. I sasvim zdrava hrana posle izvesnog kraceg ili dužeg zadržavanja u ustima postaje škodljiva. Pranjem usta i zuba smanjuje se u vecoj meri mogucnost ovako štetnog delovanja. Znate li koliko puta dnevno treba prati zube? Zube treba prati posle ustajanja, posle svakog uzimanja hrane, a narocito pred spavanje.

Znate li koliko dugo treba koristiti cetkicu? 
Da bi cetkica ostala u ispravnom stanju posle svakog pranja zuba treba je dobro oprati i ostaviti da se osuši. Pošto se više puta dnevno uporebljava vek njenog trajanja uz dobro održavanje se svodi na najviše 4-6 meseci u zavisnosti od kakvog je materijala napravljena. Da bi odgovorila svojoj nameni i zadatku cetkica mora biti dovoljno tvrda i elasticna, mora da poseduje i svakom redu sve snopice sa zdravim vlaknima. Prostor izmedu snopica mora da se lako cisti.

Kakvih zubnih cetkica ima i koje su bolje? 
Cetkica mora da svojim oblikom i velicinom omogucava lako rukovanje po ustima i da može dohvatiti do svih delova zuba i desni. Razlikujemo cetkice sa prirodnim i veštackim vlaknima. Cetkice sa veštackim vlaknima (najlon) su bolje zato što debljana vlakana može biti tacno odredena, što kvašenjem vlakna neznatno primaju vodu i menjaju svoj oblik i obim. Na njima nema poroznih mesta u kojima se mogu zadržavati bakterije, cvrste su i manje se troše. Vrhovi vlakana se mogu zaobliti kako bi manje povredivali meka tkiva u ustima.
Izvor

Najčešće postavljana pitanja stomatologu

Koja su dva najvažnija leka koja se danas kod nas preporucuju u zaštiti zuba od zubnog kvara i kako se koriste?
To su tablete sa fluorom koje se uzimaju svakodnevno prema propisanoj dozi i žele ,sa fluorom koji se nanosi cetkicom za zube jedanput nedeljno i to tako da se posle nanošenja pola sata ne vrši ispiranje usta niti se uzima hrana ni pice.

Znate li znacaj fluora kod zaštite zuba? 
Fluor je vrlo efikasno sredstvo u borbi protiv karijesa. Ovo njegovo dejstvo narocito dolazi do izražaja ako se on koristi u vreme razvoja zuba. U zemljinoj kori ima svega 0,08°/o F i to u obliku soli. Sve soli su više ili manje rastvorljive u vodi. Najveci deo pijacih voda ima male koncentracije fluora. Ljudi ga uzimaju i preko namirnica. U razvijenim zemljama se pristupilo fluordsanju pijace vode što je dalo vrlo dobre rezultate i zaštiti od karijesa. Neki su pokušali sa fluorizicijom kuhinjske soli, mleka i si. Pouzdano se zna da je njegovo pozitivno dejstvo pri koncentraciji od oko l grama na 1000 litara vode, a da koncentricija od preko 1,5 gr na 1000 litara vode dovodi do šarenih zuba — fluoroze, kod dugotrajnog korišcenja. Nisu utvrdena nikakva štetna dejstva fluora u propisanim dozama. Delovainje fluora može biti putem metabolizma ili lokalno. Preko metabolizma deluje fluor iz vode za pice, soli, mleka, hleba ili davanjem tablete fluora. Lokalno de jstvo se izvodi premazivanjem zuba rastvorima lekovima fluorida, nanošenjem u vidu gela, žvakanjem fluorisanih guma za žvakanje, pastama za zube itd. .... . Pored dejstva u sprecavanju pojave karijesa fluor deluje i i smislu usporavanja razvoja vec postojecih karijesa.

Da li utice ishrana na zdravlje zuba?
Ishrana spada medu najvažnije faktore od kojih zavisi razvoj organizma pa i zuba kao dela celine. Uticaj ishrane vrši se najpre za vreme razvoja zuba, zatim na izniklom zubu i na zubu i funkciji. U razvoju zuba potrebno je ishranom uneti mineralne soli kalcijiuma, fosfora, magnezljuma i fluora. Za pravilmi izgradnju zuba nisu dovoljne samo osnovne materije naše ishrane mineralne soli vec su potrebni i vitamini Uticaj ishrane na zube u funkciji vrši se na dva nacina: lokalnim dejstvom hrane i dejstvom hrane preko metabolizma. Lokalne dejstvo hrane može biti mehanicko i hemijsko. Cvrsta hrana zahteva energicnije žvakanje i angažovanje mišica što dovodi do pojacanog strujanja krvi u vilicama i bolje ishrane zubnog tkiva. Hemijsko dejstvo hrane se ogleda preko delovanja belancevina,masti, i ugljenih hidrata. Belancevine se u ustima neznatno menjaju i one imaju alkalicni karakter. Masti se skoro ne menjaju a pripisuje im se zaštitni karakter od karijesa. Ugljeni hidrati podležu najvecim promenama u ustima i njihovo hemijsko dejsitvo je najizraženije. Smanjena upotreba hrane bogate ugljenim hidratima narocito slatkiša i lepljivih testa od belog brašna, smanjuje mogucnost pojave karijesa.

Da li znate ko je stomatolog? 
Stomatolog je covek koji se bavi proucavanjem normalnih i bolesnih stanja u ustima i na zubima dece i odraslih. Svrha njegovog rada je da obezbedi pravilan razvoj i funkciju usta i zuba, zatim da blagovremeno otkrije i leci oboljenja usta i zuba, kako bi se ocuvali i da onemoguci negativan uticaj bolesnih zuba na organizam. Istovremeno on uzima u obzir i ostala bolesna stanja u organizmu koja mogu da uticu na formiranje i zdravlje organa za žvakanje i saraduje sa lekarima drugih specijalnosti na odstranjivanju njihovog negativnog uticaja.

Kada se odlazi stomatologu i zbog cega? 
Stomatologu se odlazi radi kontrole zdravlja. Pogrešno je cekati da zub zaboli, jer je tada mnogo komplikovanije, a cesto i bolnije dovesti stanje u red. Sto se više zakasni, to su posledice teže, a mogucnosti bezbolnog rada i izlecenja manji. Na kontrolni pregled treba ici najmanje dva puta godišnje.

Da li štetno deluje na zube sisanje prsta, grickanje olovke, krckanje oraha, lešnika, semenki i sl.?
 Da sisanje prsta pored toga što povecava mogucnost od infekcije (zato što su ruke i prsti najcešce prljavi) dovodi do izvlacenja prednjih zuba u napred što remeti estetski i funkcionalni odnos vilica. Razna grickanja i krckanja preopterecuju zube, a dovode i do trošenja (abrazije) najpre gledi, a zatim i dentina i tako smanjuje vek trajanja zuba, omogucujuci njegovo brže propadanje.

Da li deca nose proteze i zašto? 
Deca retko nose klasicne proteze kao odrasli. Ona najcešce nose proteze — ortodontske aparate u odredeno vreme. Aparati pomažu da se zubi pravilno postave u ustima, i isprave druge moguce nepravilnosti i tako uspostave normalni funkcionalni i estetski odnos u listama.

Cemu služi zubno meso - desni? 
Desni služe da zaštite vilicnu kost, koren zuba i organizam u celini od prodora štetnih faktora.

Šta znaci kada desni krvare? 
Krvavijenje desni je znak oboljenja desni. Obolele desni moraju se leciti. Lecenje je nekada dugotrajno, a uspeh se može postici samo ako je lecenje praceno ispravnim higijenskim merama.

Sta ce se desiti ako obolele desni ne lecimo? 
Ako obolele desni ne lecimo, bolest ce napredovati, zahvata se vilicna kost i sa 30-40 godina pocinju, inace zdravi zubi, da ispadaju. Takve zube može covek sam sebi prstima izvaditi. U poslednje vreme obolele desni su cešci uzrok gubitka zuba nego zubni kvar.

Kako spreciti oboljenja desni?
Ispravna higijena zuba, blagovremeno lecenje obolelih zuba i nepravilnosti vilica i postave zuba sprecavaju pojavu oboljenja desni.
Izvor

Da li se preporucuje koriscenje decje paste za zube?

Deci treba prati zube cim izniknu. Najpre samo cetkicom, a kasnije i pastom za zube. Zubice koji su poceli da izbijaju perite pastom bez fluora, a kada napuni dve godine, onda mozete da koristite i paste koje sadrze fluor. Vazno je da odrzavate higijenu decjih zuba, pranjem se skida plak, lepljiva prevlaka koja se formira na zubima i izaziva pojavu karijesa.

Koja je najniza starosna granica za ugradjivanje zubnih implantata?

Implantate ne bi trebalo da ugradjuju osobe koje su u fazi rasta i razvoja. Pre ugradjivanja implantata potreban je pismeni pristanak pacijenta za operaciju. S druge strane, nema nikakvih ogranicenja za ugradnju implantata pod uslovom da ne postoje opste i lokalne kontraindikacije o kojima se vodi racuna bez obzira na starost pacijenata.