Ја ускоро треба да идем на хируршку интервенцију зуба, у питању горња вилица (ни мање ни више већ је у питању јединица). Једне прилике на тренинту ме нека опаучила лактом и корен ми отишао у кост... Јел имао неко слично искуство ?

Rešite se zauvek lošeg zadaha

Gotovo polovina odraslih na svijetu pati od halitoze, pojave neugodnog zadaha iz usta koji ponekad nema veze s oralnom higijenom, jer je stanje uzrokovano bolešću. Nesretni ljudi pokušavaju prikriti problem trpajući žvakaće gume, ispirući usta raznim vodicama i ostalim trikovima, no rezultat je uvijek kratkoga vijeka. Treba znati da se i ovaj problem može riješiti, i to zauvijek.

U 90 posto slučajeva loš zadah je uzrokovan nedovoljnom oralnom higijenom. Može biti i posljedica pokvarenih zubi ili drugih oralnih problema poput gingivitsa i upale zubnog mesa. Halitoza može biti i kratkotrajna – ako ste naprimjer jeli vrlo začinjenu hranu ili uzeli određene lijekove. Halitozu mogu uzrokovati i infekcije nosa, grla i pluća, ali i problemi s probavom, točnije, zatvor i neke bolesti jetre.

No o čemu se radi ukoliko ne postoji nijedan od ovih problema, a ipak imate loš zadah? U tome slučaju u vašim ustima žive anaerobne bakterije smještene između zubi i na desnima. Ove bakterije hrane se ostacima hrane i mrtvim stanicama, napadaju zube i desni i tako uzrokuju neugodan zadah.

Ljudi su oduvijek iskušavali razne metode u borbi protiv lošeg zadaha. U pradavna vremena usta su se ispirala otopinama izrađenima od pelina, drveta johe i mente. Također su se pili pripravci nastali vrenjem hrastove kore, koprive, kamilice i breze, a za istu svrhu jele su se i svježe jabuke.

Običan jači čaj danas je nedvojbeno najuobičajeniji prirodni lijek u borbi protiv lošeg zadaha. Čaj sadrži polifenol, sastojak koji neutralizira loš zadah.

Reklame u kojima se posljednjih godina naglašava higijena jezika nisu komercijalni trik - jako je važno skidati naslage s jezika, jer su i one potencijalni izvor problema. Stoga svaki puta nakon što operete zube dobro iščetkajte i jezik, naročito korijen, gdje se skuplja najviše bakterija, dok na prednjem dijelu jezika bakterija nema. Jezik čistite od korijena prema vrhu. Već nakon prvog čišćenja bit ćete ugodno iznenađeni svježinom daha i glatkoćom jezika.

Području između zubi često ne pridajemo dovoljno pažnje, pa se i ondje skupljaju mnoge bakterije. Nijedna četkica, bez obzira što proizvođač tvrdio, ne može adekvatno očistiti prostor između zubi. Jedino rješenje je korištenje zubnog konca, i to najmanje jednom dnevno. Nažalost, mnogi potpuno ignoriraju zubni konac kao dio oralne higijene ili čak niti ne znaju da on postoji.

Kod nekih ljudi uzrok lošeg zadaha je nedovoljno lučenje sline, što tijekom noći uzrokuje suhoću usta, te dolazi do bržeg razvoja bakterija, što ujutro rezultira lošim zadahom. Stvar je u tome da se gutanjem sline ispiru štetne bakterije koje, ukoliko nema dovoljno sline, ostaju u usnoj šupljini. U tome slučaju pomoći će antibakterijski gelovi i vodice za ispiranje.

Suhoća usne šupljine tipična je za pušače. Ako pušite, u vašim ustima nalazi se puno više anaerobnih bakterija nego kod nepušača, pa će i svakodnevno temeljito čišćenje usne šupljine biti poput Sizifovog posla, jer je jedini pravi lijek prestanak pušenja.

U težim slučajevima halitoze pomoći će peroksid karbamid, sastojak koji se nalazi u nekim specijalnim pastama za zube. Ovaj sastojak u usnoj šupljini ispušta kisik, koji ima vrlo jak antibakterijski učinak.
Izvor

Budućnost obećava prijatno lečenje zuba

Brušenje više nije bolno, anestezija nije neprijatna, zubi se čiste nežno, laserom. Budućnost nam obećava još prijatnije lečenje zuba...

Kada je reč o blistavom osmehu, i dalje važi staro pravilo: nužna je temeljna i redovna higijena usne šupljine. Važno je sprečiti da mikroorganizmi i šećer koje sadrže brojne namirnice oštete zubnu gleđ, a isto tako je važno da se izbegne stvaranje zubnih naslaga i karijesa. Zato je upotreba četkice, paste za zube i zubnog konca i dalje neophodna. Ali, stomatologija nudi i novosti. Zubni konac danas je zamenjen uređajem sličnim zubnoj četkici. U dršku cilindričnog oblika smešten je mali motor, a umesto glave četkice na završetku je vrlo tanki gumeni produžetak, namenjen za jednokratnu
upotrebu, koji se zavlači u međuzubni prostor.

Kad se uređaj uključi, vrh počinje da vibrira i odstranjuje zubne naslage. U odnosu na uobičajeni konac, ovaj uređaj zubne naslage čisti brže i temeljnije. Međutim, postoje i nove tehnike za
odstranjivanje zubnog kamenca. Umesto uobičajenih instrumenata, koji liče na minijaturni skalpel, sve više stomatologa koristi ultrazvučni uređaj koji razara zubni kamenac. Postupak je potpuno bezbolan: zubno meso ostaje neoštećeno, a talasi visoke frekvencije imaju dejstvo bušilice bez vrha, pogađaju samo stvrdnuti deo zubnih naslaga a da pri tome ne dopiru do završetka živaca u zubu.

Prijatna anestezija

Nema sumnje, anestezija koja se koristi u stomatologiji nije prijatna. Osim neprijatnog uboda iglice, ma koliko da je tanka, otok i smanjena osetljivost dela čeljusti i usne šupljine nakon zahvata mogu da potraju. Brojni stomatolozi već koriste artikain, anestetik koga su dovoljne male doze da bi se
smanjile neprijatne promene nakon zahvata.Ali, istinska novost je elektroanalgezija koju za
sada koristi tek mali broj stomatologa. Bolesnik za vreme zahvata u ruci drži kutijicu koja je povezana sa bušilicom. Uređaj ima ručicu koja se okreće u smeru kazaljke sata, a proizvodi električnu struju niske voltaže dovoljnu da umrtvi živac zuba. U trenutku kad oseti bol, bolesnik počinje da okreće ručicu dok bol ne prestane. Dakle, sam bolesnik određuje koliko će dugo oduzeti zubu
osetljivost.

Implantat zamenjuje most

Donedavno nije bilo izbora: zub je mogao da se nadoknadi jedino mostom, pri čemu je bilo
neizbežno žrtvovati i susedne, zdrave zube. Poslednjih godina implantologija nudi nove
mogućnosti i danas su to gotovo rutinski zahvati. Veštački zub usađuje se u kost čeljusti pomoću vijka od titana koji zamenjuje koren zuba. Osnovni preduslov za taj zahvat je zdrava i kvalitetna kost. Ali i kost koja ne zadovoljava kvalitetom može da se nadoknadi veštačkom kosti. Ako je na primer kost
pretanka, ojača se uzimanjem kosti bolesnika sa kuka, bedra ili donje vilice. Za regenirisanje koštanog tkiva u šupljini kosti, na mestu gde će se postaviti novi zub, injektira se specijalni gel koji sadrži koštane nadopune (životinjskog porekla) ili veštačke (staklo). Upotrebom tih koštanih nadopuna izbegava se drugi operativni zahvat tj. uzimanje kosti bolesnika sa drugog dela tela (kuk, bedro, brada).
Većina prirodnih koštanih nadopuna koji se koriste za ispunjenje oštećene kosti ili usled nedostatka kosti, a za ugradnju zubnih implantata, dobija se od kravljih kostiju. Sadrže anorganske koštane minerale koji ne sadrže belančevine niti organske elemente, pa stoga ne mogu da prenose uzročnike bolesti, na primer danas aktuelnog "kravljeg ludila". Osim toga, te materije ne uzrokuju alergijske
reakcije.
Međutim, implantati se ne preporučuju u slučaju bolesti vena, šećerne bolesti, poremećenog zgrušavanja krvi ili kod osoba koje dnevno puše više od 20 cigareta. U tim slučajevima preti povećana opasnost da organizam odbaci strano telo.

Zbogom busilici

Dovoljno je da čujete zvuk bušilice i već pretrnete? Znate li da se danas koristi novi uređaj za odstranjivanje karijesa? Neki stomatolozi koriste takozvani mekani laser. Osim za odstranjivanje karijesa, tim laserom se leče afte, bolne ranice u usnoj šupljini te herpes simpleks na usni. Zrak koncentrisane energije usmerava se na zubni kamenac i odstranjuje ga a da pri tome ne dotakne
zdravi deo zuba. Novost je i hidrokinetski ili "vodeni" laser. Energetski zrak lasera istovremeno raspršuje određenu količinu vode u sitne kapljice. Te sitne kapljice imaju abrazivno dejstvo, slično
dejstvu brusilice koja se okreće velikom brzinom. Osim za odstranjivanje karijesa, vodeni laser koristi se u lečenju granuloma ili za lečenje zubnog korena, pri čemu nije
potrebna anestezija.
Međutim, ni to nije sve. U SAD-u se koristi abrazivna bušilica "air abrasion". Iz vrha bušilice izlazi mlaz komprimisanog zraka koji na zub usmerava prah sastavljen od sitnih čestica alumina, vrlo tvrdog i otpornog metala.
Te čestice, sitnije od zrnca peska, uništavaju karijes ne oštećujući zdravi deo zuba. Najvažnije prednosti: postupak je bezbolan, dakle nije potrebna anestezija; moguće je istovremeno lečiti više zuba. Ali, vodeni laser i abrazivna bušilica mogu se koristiti samo za lečenje manjeg karijesa. To je razlog više da se pridržavate uputa svog stomatologa i da barem jednom u šest meseci odete na
kontrolni pregled.

Nevidljive plombe

Danas je amalgam sve ređe u upotrebi. Naši lečeni zubi više ne moraju da imaju metalne zakrpe. Iako se smirio strah koji je izazivala pretpostavka o štetnosti amalgama na zdravlje, ipak se danas amalgam uveliko zamenjuje kompozitima. Reč je o novim materijalima, smolama bele boje, čija se
nijansa odabira zavisno od prirodne boje zuba.
Tako i sa lečenim zubima naš osmeh ostaje blistav, a rad stomatologa nevidljiv. Trajnost kompozita je zadovoljavajuća (otprilike deset godina), iako je manje trajan od amalgama koji praktično ima neograničenu trajnost. Kako bi se lečeni zub učinio potpuno nepropusnim, odnedavno se koristi specijalni lak koji na zubu stvara zaštitni sloj čija je trajnost otprilike pet godina.

Izbeljujuci gel za pusace

Bez obzira na to da li je uzrok previše kafe, previše cigareta ili dugotrajno lečenje antibioticima, niko ne voli požutele zube. Danas se posebnim postupkom osmehu može vratiti nekadašnja belina. Dovoljno je nekoliko puta otići stomatologu. Najpre se odstranjuju zubne naslage, potom stomatolog na gornji i donji zubni luk postavlja sloj veštačke smole sa otvorima, za svaki zub po jedan, poput maske, čime zaštićuje zubno meso i jezik sa kojima sredstvo za izbeljivanje ne sme doći u dodir jer je preagresivno. Potom se na zube nanosi sredstvo koje sadrži oksidirajuće materije i ostavlja da deluje otprilike pola sata. Gel deluje na zubnu glazuru i odstranuje duboke nečistoće. Pošto je reč o prilično agresivnom postupku, zubi nakon tretmana postaju osetljivi na hladno i toplo pa čak i na vazduh. To se može sprečiti ako se na očišćene zube nanese specijalna tečnost koja zube štiti od promene temperature dok se ne stvori nova zubna glazura.

Pranje zuba
Noćni sladokusci


Baš kada završe večernje kupanje i pranje zuba i ušuškaju se u postelju, mališani bi da popiju još jednu čašu mleka i pojedu ono pola kolača preostalo od užine. Treba li posle tog obroka za laku noć ponovo da uzmu četkice za zube u ruke? Odgovor stomatologa je - obavezno!

Ma koliko bili izmoreni pripremama mališana za spavanje, i ma koliko oni pospani bili posle uzbudljivog dana koji su imali - desi li se da se pred počinak počaste još jednom čašom mleka, soka, čokolade, keksa ili kolača - obavezno ih odvedite u kupatilo na ponovno pranje zuba.
Zadržavanje ostataka hrane ili napitaka u usnoj duplji i na zubima tokom čitave noći ni malo nije zdravo: već posle 20 minuta od konzumiranja hrane zubnu gledj počinju da nagrizaju bakterije koje izazivaju najčešće oboljenje- karijes.

Dečji zubi su osetljiviji na bakterije nego zubi odraslih, tim je i veća odgovornost roditelja da mališane od najranijeg doba naviknu na pravilno održavanje higijene zuba i usne duplje. Ukoliko to ne učine, deca će vrlo brzo početi da osećaju posledice nemara. I u njihovom uzrastu najčešći stomatološki problem je karijes (kavitis) izazvan bakterijama kojima posebno pogoduju slatke podloge - ostaci mleka, sokova i slatkiša.
Mnoge mame ne znaju da sklonost ka razvoju karijesa prenose svojoj deci još dok ih nose u stomaku. Ukoliko su i same bile nemarne prema zdravlju svojih zuba tim je rizik za mališane veći. Uz sve hranljive tvari, pupčanom vrpcom prenele su i bakterije koje izazivaju ovo oboljenje zuba.
Isto tako, mame i tate koji ne vole baš često da posećuju stomatologa, a imaju jedan ili više zuba "načetih" karijesom, deci prenose bakterije korišćenjem istog pribora za jelo. A to čine i dok su ona sasvim mala, pa probaju toplinu hrane ili napitaka istom kašičicom kojom hrane decu, i kasnije - u onom ritualu navikavanja mališana na novu hranu kada po pravilu jedan zalogaj uzimaju oni, drugi deca.
Dobra dentalna higijena počinje od trenutka kada niknu prvi zubi. Bebe ih svakako ne mogu prati, ali je poželjno da posle svake bočice mleka ili soka popiju i malo čiste vode koja će očistiti zubiće koji rastu. To važi i za dnevne i za noćne obroke. Uz to, njihove zube treba bar dva puta dnevno obrisati mekom maramicom, a sa pravim pranjem četkicom za zube valja početi čim mališan napuni godinu dana. To je posao roditelja, sve do pete, najkasnije šeste godine života, kada dete već može samo - ali uz nadzor roditelja, da pere zube.
Bilo bi najbolje navići decu da peru zube posle svakog obroka, a ako to nije izvodljivo, minimum je dva puta dnevno, pred spavanje obavezno. U suprotnom, i mlečni zubi gotovo sigurno biće zahvaćeni karijesom. Ovaj bolan proces pre ili kasnije zahtevaće intervenciju stomatologa a ta prva, po pravilu neprijatna iskustva u stomatološkoj stolici imaju još jednu lošu stranu - strah od zubara koji može potrajati čitav život na uštrb zdravlja i lepote zuba.
Važno je napomenuti i da nije dobro da deca koriste iste paste za zube kao odrasli. Njima su namenjene posebne paste i vodice za ispiranje usta, prilagodjene stadijumu razvoja zuba i povećanom potrebom za fluorom. I četkice za zube treba da budu mekanije nego one koje koriste mame i tate, po mogućstvu što kvalitetnije. Njih treba menjati barem na šest meseci jer vremenom izgube svojstva koja imaju, pa zadržavaju bakterije iako se isperu nakon korišćenja. Svako dete treba da ima svoju četkicu za zube, a na roditeljima je da spreče igranje u kupatilu zamenom četkica.

Zubići kao biseri
Četiri su koraka do zdravih zuba:
- redovno, temeljno pranje odgovarajućim pastama za zube
- ograničavanje količine slatkiša i slatkih napitaka u ishrani
- kontrolni stomatološki pregledi barem jednom godišnje
- poseta stomatologu čim se primeti i najmanja promena na zubima ili u usnoj duplji.

Temelj dugovečnih zuba

Pravilna higijena usne duplje predstavlja prvi i odlučujući faktor u borbi za očuvanje kako zuba i desni, tako i usne duplje u celini. Međutim, ljudi su vrlo često skloni da ovu vrstu higijene olako shvate i neopravdano zanemare

Danas se malo pažnje posvećuje desnima (gingivi), jer pravi značaj ovog velikog dela usne duplje mnogima nije dovoljno poznat. Desni su, naime, važne za normalno funkcionisanje žvakalnog sistema usne duplje isto koliko i zuba, jer oni čine neodvojivu celinu. Uprkos tome, u stomatološkim ordinacijama sve češće se može čuti kako pacijent ima zdrave zube, ali ujedno i nekakvo oboljenje desni.
Koliki je značaj zdravih desni govori podatak da danas najrasprostranjenije oboljenje u svetu i kod nas - parodontopatija upravo počinje sa obolelih desni. Prvi znaci oboljenja su krvarenje prilikom pranja, promena boje desni od svetlo ružičaste ka tamnocrvenoj, otok koji je naročito uočljiv u delu između krunica zuba i stvara osećaj napetosti. U normalnim uslovima, desni se jednim svojim delom pripajaju na površinu zuba. To je naročito nežan deo koji se pod dejstvom patoloških činilaca pomera ka vrhu korena zuba, ostavljajući osetljivi deo zuba ogoljen. U tom slučaju, prilikom pranja zuba ili konzumiranja hladnih napitaka javljaju se iznenadni oštri bolovi, koji otežavaju adekvatno održavanje oralne higijene i uslovljavaju nagomilavanje ostataka hrane između površine zuba i desni.

Nevolje s dubokim džepovima
Direktnim dejstvom bakterija koje žive u zubnim naslagama na najdelikatniji deo desni dolazi do razaranja pripoja na zubu i formiranja tzv. džepova. Ti džepovi su praćeni i odgovarajućim gubitkom koštane mase, što ove promene čini daleko ozbiljnijim nego što se u prvi mah može posumnjati. Ako se ne reaguje pravovremeno, početne promene se produbljuju i neizostavno dovode do rasklaćenja zuba i, konačno, njegovog ispadanja iz vilica. Ovako formirani džepovi predstavljaju pravi "rasadnik" patogenih bakterija i jedno tinjajuće žarište u ustima.
Uzan prostor između desni i površine zuba predstavlja fiziološki "džep", koji postoji i kod sasvim zdravih osoba, ali njegova dubina nikada ne prelazi 2 milimetra, tako da ne može da bude trajno kolonizovan opasnim mikrobima. Dubina pravog, patološkog džepa iznosi od 2 do preko 7 ili 8 milimetara, a u najekstremnijim slučajevima proteže se sve do vrha korena zuba. Kako džepovi predstavljaju duboke i uzane prostore, u njima se hrana lako zadržava, a usled nedostatka kiseonika razvijaju se tzv. anaerobni uslovi. U takvim uslovima razvijaju se posebne vrste bakterija - anaerobni, koje su upravo i najagresivnije.
Osim bakterija, u džepovima su prisutne i druge karakteristične strukture, kao što su čvrste zubne naslage ili kamenac. Kamenac se ne nalazi samo na kruničnom delu zuba, gde je vidljiv golim okom, već i u samim džepovima, gde je direktno vezan za koren zuba. Takve čvrste naslage dodatno oštećuju desni, jer su po pravilu oštre i neravne, neprekidno iritiraju desni i dovode do krvarenja iz džepa. Ove promene obično nisu praćene bolovima, već samo blagim simptomima u vidu neprijatnosti kojoj pacijenti obično ne pridaju veći značaj.

Nema zdravlja bez redovne higijene
Poznato je da se ljudi sa naših prostora odlučuju za posetu stomatologu tek kada bolest dobrano uznapreduje, odnosno kada ih bol, i to onaj jačeg intenziteta (od koga "ne mogu da spavaju") natera da se obrate stručnjaku za zdravlje usne duplje. Imajući tu činjenicu u vidu, nije teško pretpostaviti sa koliko teškim slučajevima se naši stomatolozi suočavaju u svakodnevnoj praksi (u razvijenijim zemljama oni su maltene nezamislivi).
U prevenciji oboljenja desni, uloga pacijenta je od presudnog značaja. Pravilnim održavanjem oralne higijene sprečava se nastanak početnih zapaljenja desni. Preporučljivo je koristiti četkice sa tanjim vlaknima, odnosno one koje su mekše ili srednje tvrdoće, zatim zubni konac, i to na onim mestima gde vlakna četkice ne mogu da pristupe - pre svega između zuba. Takođe, na vreme treba ukloniti i čvrste naslage, jer prisustvo kamenca otežava optimalno održavanje oralne higijene. Naime, na neravninama kamenca se zadržavaju bakterije, jer im je lakše da se "prilepe" na mestima koja nisu prekrivena glatkom gleđi. Tako se nagomilavaju bakterije koje ne samo da ugrožavaju zdravlje zuba, već prelaskom u krvotok mogu da poremete i opšte zdravstveno stanje - poznato je da su bolesni zubi izvor stalnih infekcija koje u najtežim slučajevima mogu dovesti do oštećenja srčanih zalistaka.
Značaj redovne higijene usne duplje i u ovom slučaju se mora izbaciti u prvi plan. Ali ne samo prati zube i čistiti naslage samo na onim mestima koje otkriva osmeh, već na isti način treba tretirati i desni, bar onaj deo oko zuba; četkicom valja "obraditi" i jezik, koji u svojim kriptama i kanalima vrlo često "neguje" kolonije bakterija.

Pravovremena konsultacija
Treba naglasiti da i najmanje promene na desnima zahtevaju hitnu konsultaciju sa stomatologom, jer je parodontopatija, ukoliko se ne leči na pravilan način, bolest koja napreduje bez pauze. A upravo počinje bezazlenim promenama na desnima. Ne treba dozvoliti da patološki proces pređe sa desni na dublje strukture (kost), već ga treba zaustaviti u ranoj fazi. Taj vid prevencije težih oštećenja je najbolji način borbe protiv parodontopatije. Sve metode lečenja u kasnijim fazama bolesti su daleko opsežnije, za neke pacijente teško prihvatljive i definitivno mnogo skuplje. Tada je potrebno mnogo više vremena, sredstava i upornosti, ali ni to ne garantuje potpuno izlečenje.

Zapostavljena higijena usne duplje
Rezultati istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja Batut pokazuju da naše stanovništvo ne poklanja dovoljno pažnje oralnoj higijeni. Prema ovim istraživanjima, samo četvrtina stanovništva ide kod zubara na redovne kontrole i zube pere posle svakog obroka, dok ostali to čine pre i posle spavanja, jednom dnevno, a u malim procentima - nikada. Postoji zabluda da zubi ne predstavljaju značajan organ i da ne utiču na opšte zdravlje, kao i da četkica može da traje neograničeno dugo. Pored nepravilnog održavanja oralne higijene, postoje i problemi nepravilne ishrane, neredovne stomatološke kontrole odlaskom kod stomatologa. To sve je doprinelo pojavi velikog broja bezubosti kod stanovništva u četvrtoj i petoj deceniji života. Ovim istraživanjem ustanovljeno je i da oko osam odsto tinejdžera nikad nije bilo kod stomatologa, uprkos poznatoj činjenici da je prvi kontakt deteta i zubara od najveće važnosti.

Neznanje i strah
Zbog čega naši ljudi poklanjaju malo pažnje svojim zubima? Neprosvećenost je svakako jedan od uzroka, ali ne treba zanemariti ni drugi važan faktor - strah od stomatološke intervencije. Odlazak zubaru često se doživljava kao kakva kazna čije izvršenje treba odlagati do kraja, zbog lošeg prethodnog iskustva i bolnih procedura koje smo proživeli sedeći u zubarskoj stolici još u najmlađem uzrastu. Strah koji se kod mnogih ljudi javlja kao uslovni refleks na sam pomen zubara danas je potpuno neosnovan, jer su anesteziološke procedure i farmakologija lokalnih anestetika toliko napredovali da je bol praktično potpuno eliminisan, čak i koj najopsežnijih intervencija. Lekar danas svakako neće dozvoliti pacijentu da oseti bilo kakvu neprijatnost, što je posebno važno za mlade pacijente koji se prvi put sreću sa "čika Zubom".
Izvor

Zalogaj za lep osmeh     

Hrana puna skroba i šećera, lepi se za zube i duže zadržava, omogućavajući bakterijama da vrše svoj razorni pohod.
Pranje zuba, najmanje dva puta dnevno od malih nogu, podrazumeva se. Redovnim pranjem, smanjuje se mogućnost štetnog delovanja kiselih produkata bakterija, koje se razvijaju u zubnom plaku, a koje mogu da oštete gleđ zuba, dovedu do pojave karijesa, a dugoročno i do ozbiljnog oboljenja - parodontopatije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da, bez obzira na urednu higijenu i loše navike u ishrani, mogu biti pogubne za zdrav i lep izgled zuba.

Na pitanje, koja hrana može štetno da deluje na zube, dugim zadržavanjem u ustima, specijalisti za bolesti usta i zuba kažu da se hrana koja sadrži skrob i šećer, lepi za zube i duže zadržava, a to je upravo ono što treba bakterijama u plaku. Konkretno, crni hleb je bolji izbor od belog i zaslađenog peciva.

 Sirovi skrob skoro da nema kariogeni efekat, u odnosu na kuvani ili prerađeni, sa dodatkom šećera. Nezaslađeno mleko ima manji uticaj na pojavu karijesa od zaslađenog. Zaslađena kafa je lošiji izbor od nezaslađene, kao i obično koka kola u odnosu na „dijet lajt“. U stvari, svi napitci sa dodatkom šećera, a posebno gazirani kojima je dodat ugljen-dioksid, direktno oštećuju zubnu gleđ.

Brza kao sprinter
Posle konzumiranja slatkiša, nije dovoljno odmah oprati zube, zato što je već posle tri minuta povećava kiselost, u naslagama oko zuba i desni. Trebalo bi da ste sprinter, da sve uradite u roku od tri minuta.

Kikiriki i kafa
Zanimljivo je da kombinacija određene hrane ne povećava kiselost u naslagama oko i na zubima. Zato bez straha može da se kombinuje slatka kafa sa kikirikijem ili slatka pića sa sirom.
Ako baš ne možete bez čokolade, treba da jedete samo onu koja ima veći procenat kakaovca (za mešenje).

Koja je to, onda, sigurna hrana za naše zube?
Crni hleb, žitarice, meso, sir, jogurt, povrće i voće, kao i kikiriki i drugi slični plodovi. Bitno je da se zna, da je manje prerađena hrane zdravija, jer prilikom žvakanja dolazi do samočišćenja zuba i masaže desni, što doprinosi boljoj prokrvljenosti i zdravijem izgledu desni.

Šta i kako treba jesti da bi sačuvali zube?
Normalno je imati tri obroka sa voćnim užinama. Doručkovati treba obavezno kod kuće, a ne na brzinu, usput, kada ne postoji mogućnost da se operu zubi. Treba izbegavati često uzimanje grickalica (čips, grisini...) slatkiša i drugih koncentrovanih proizvoda između jela, pića sa dodatkom šećera, kao i gazirane napitke. Slatkiši nisu zabranjeni, na kraju normalnog obroka. Tada može da se uzme i manje slatko pivo, jer je lučenje pljuvačke pojačano, pa se brzo smanjuje kiselost u ustima.
Izvor

manje vina,manje vina 

Sačuvajte zube

Za lep i zdrav osmeh neophodno je koristiti četkicu i konac za zube, a pasta mora da sadrži ksilitol koji štiti od karijesa



Da li znate li da se trenutno u vašoj usnoj duplji nalazi više bakterija nego što cela Zemlja ima stanovnika? Brojke su poražavajuće, bakterije su nastanjene na najrazličitijim mestima u našim ustima, a svakodnevno održavanje oralne higijene i redovno odlaženje kod stomatologa ponekad nije dovoljno za lep osmeh i zdrave zube.

Kod oralne higijene najvažnije je sprečavanje nastanka dentalnog plaka, naslaga bakterija na zubima. Kad one reaguju sa šećerima iz hrane, stvaraju kiselinu koja napada, a potom i slabi zubnu gleđ. Bakterije takođe stvaraju otrovne sastojke koji mogu da iziritiraju desni i oštete zube. Ako vam otiču desni ili krvare tokom pranja zuba, uzrok je možda u gingivitisu, koji ako se ne leči, prelazi u parodontozu. Posledice te bolesti ne mogu da se otklone, ali lečenjem kod stomatologa može da se zaustavi njen razvoj.

Za pravilnu oralnu higijenu neophodan pribor su četkica, pasta za zube i zubni konac.Pri kupovini paste za zube pripazite da se u njenom sadržaju nalazi ksilitol. On delotvornije uklanja bakterije i na taj način bolje štiti od karijesa.

Korisna sredstva za čišćenje zuba i osvežavanje daha su i razne tečnosti i vodice za ispiranje usne duplje.

Osim redovnih kontrola kod stomatologa, svakodnevne oralne higijene, za zdrave zube važna je i pravilna ishrana. Zato jedite hranu bogatu kalcijumom, zaboravite na šećer, a umesto zaslađenih pića pijte vodu.

Važno je pravilno pranje zuba

Pravilno četkanje (ili pranje) zuba put je do dugotrajno zdravih zuba. Nikakve posebne četkice neće da spreče karijes ako zube četkate na pogrešan način. Za pravilno čišćenje četkicu treba da držite pod uglom od 45 stepeni i kružnim pokretima očistite svaki zub sa spoljašnje strane. Zube s unutrašnje strane treba da četkate pomerajući vrh četkice gore-dole, a samo ravni deo zuba ne treba da četkate kružnim potezima. Ne zaboravite desni i jezik. Četkicu treba da menjate svaka tri meseca.

Izvor: Press

Biseri u nizu

Piše: Jasmina Gavrilović

Zna se da osmeh s blistavobelim zubima potpuno obara s nogu. Da bi vaši zubi bili kao biseri u nizu, pored dobrog zubara kojeg redovno posećujete, morate redovno prati i čistiti zube. Naravno, obe stvari su vam već poznate.

Četkica za zube



Prvu četkicu za zube izumeli su drevni Kinezi. Ona se sastojala od tankog komada drveta na čijem su vrhu bile zakačene smrznute i posebno obrađene svinjske dlake. Kasnije su korišćena različita sredstva za pranje zuba, ali su ona najčešće bila slična prvoj, kineskoj četkici za zube. U XVIII veku u Velikoj Britaniji počela je proizvodnja četkice za zube koju je osmislio Vilijam Edis, a prvi Amerikanac koji je patentirao četkicu za zube bio je H. N. Vodsvort. Američke kompanije počele su da je masovno proizvode od 1885. godine. Većina ovih četkica bila je prilično nezgrapna, napravljena od drveta, sa životinjskom dlakom poređanom u nizove na vrhu. Četkica za zube s veštačkim dlakama od najlona pojavljuje se tek tridesetih godina XX veka.

Problem izbora najbolje četkice za zube nije ništa manji nego problem izbora zubne paste. Vlakna na četkici za zube treba da budu kompaktna, mekana i zaobljena. Zavisno od veličine usne duplje, obratite pažnju i na veličinu glave četkice. Ona bi trebalo da bude dovoljno mala kako bi mogla dopreti do svih delova usne duplje, kao i do svih zuba. Ukoliko se pravilno upotrebljava, četkica može da traje dva do tri meseca. Zatim dolazi vreme da je zamenite novom, na šta vam ukazujuju i sama vlakna na četkici koja su izgubila boju. Ukoliko ne znate koja četkica najbolje odgovara obliku vaše vilice, obavezno se posavetujte sa zubarom.

U poslednje vreme veoma su aktuelne četkice koje na sebi imaju tri vrste vlakana, od kojih jedna vrsta služi za pranje desni, druga za čišćenje zuba, a treća za dubinsko pranje najudaljenijih mesta u ustima. Postoje i one čija su vlakna napravljena od gume za adekvatno masiranje desni i poboljšavanje cirkulacije. S obzirom na to da je i pranje jezika obavezan deo rutine, izaberite četkicu koja s druge strane ima dodatak za njegovo čišćenje.

Takođe, može se koristiti i električna četkica. Istraživanja pokazuju da su električne četkice sa rotacijom i osciliranjem efikasnije u čišćenju zuba od bilo kojih drugih (uključujući i druge električne četkice).

Mnogi od nas se odlučuju za tvrde četkice za zube razmišljajući - što tvrđa, bolje će oprati i očistiti. Tvrde četkice i paste sa zrncima za temeljno pranje oštećuju zubnu gleđ i desni.

Naravno, ne treba ni preterivati. Preterano pranje zuba četkicom može da utiče na zdravlje. Istaživači sa Škole za zubarske nauke u Njukaslu tvrde da loše navike trljanja zuba dovode do njihovih oštećenja.

Paste za zube



Prve zubne paste datiraju iz starog Egipta. One su je bile mešavina meda, gline i trava. U starom Rimu i Grčkoj koristile su se one od usitnjenih jelenovih rogova, pepela životinjskih kostiju, meda i medicinskih biljaka. Paste u obliku u kojem ih danas poznajemo prvi put se pojavljuju u XVIII veku u Americi. Zubar Pibodi je 1824. inovirao pastu za zube tako što je u nju dodao rastopljeni sapun, a 1850. godine, Džon Haris je u sastojke zubne paste uvrstio i kredu. Godine 1873. firma "Colgate" počinje sa masovnom proizvodnjom ovog pronalaska. Razvoj tehnologije doprineo je izbacivanju sapuna u potpunosti, a zamenili su ga različiti agensi. Danas paste ne služe samo za čišćenje zuba, već se od njih očekuje da sprečavaju karijes i parodontozu, kao i da održavaju usnu duplju zdravom.

Glavni sastojci paste za zube su abrazivi - sredstva za čišćenje i poliranje zuba. One uklanjaju nečistoće s površine zuba, a ne oštećuju ih. Najčešće su to kalcijum-karbonat, kalcijum-fosfat, silicijum-oksid, aluminijum-hidroksid i ostalo.

Standardno, paste za zube sadrže i farmaceutske dodatke:

    * Fluoridi - prodiru u zubnu gleđ, gde nastaje veoma tvrd fluorapatit, mineral koji je zaslužan za tvrdoću zubne gleđi. Dakle, fluor jača zube. Osim toga, on otežava bakterijama da se skupljaju na površini zuba. Pošto su fluoridi toksični, u zubnim pastama ih ne bi smelo biti više od 0,15%.
    * Sredstva za suzbijanje kamenca - natrijum-sulforicinoleat, enzimi i dr. Svi oni mogu skinuti samo tek nastale naslage kamenca, ali ne i one stare, tvrdokorne.
    * Adstringensi - jačaju zubno meso, štite od paradentoze, sastoje se od jedinjenja cinka, aluminijuma, tanina i ekstrakta lekovitih biljaka. Za tretiranje parodontoze vrlo su korisni azulen, kamilica, hlorofil i alantoin.

Zubne paste su uglavnom standardiziranog sastava, mada su neke od njih u manjoj ili većoj prednosti zbog boljih dodataka. Zato zanemarite reklame, čitajte sitna slova i vrednost procenite sami.

Kada završite sa pranjem, nemojte da ispirate pastu, već je samo ispljunite.

Što se sredstava za ispiranje usta tiče vodite računa da postoji razlika između vodice za ispiranje usne duplje i one za ispiranje usta, koja sadrži fluor. Vodica za ispiranje osvežava dah, ali ne čisti i ne štiti zube.

Pranje zuba – Basov metod
Pranje zuba se, jednostavno govoreći, može svesti na onu dečju pesmu kiša pada, trava raste. Naravno, ništa u životu nije tako jednostavno…

Zubari i asocijacije zubara na svetskom nivou preporučuju tehniku pranja zube poznatu pod nazivom Basov metod.



Postavite četkicu u ugao od 45 stepeni, tamo gde su zubi povezani sa desnima. Čvrsto držite četkicu i nežno je pomerajte unazad i unapred, malim kružnim pokretima. Ne pritiskajte jako, jer energično pranje može da dovede do odvajanja desni od zuba i oštećenja zubne gleđi. Perite celu površinu zuba. Površine za žvakanje perite energično, kratkim pokretima, napred-nazad. Pranje završite čišćenjem jezika od zadnjeg ka prednjem delu. Pranje jezika pomaže u odstranjivanju kamenca, koji može da uzrokuje neprijatan zadah i razvoj bakterija.

Četkica za zube ne može dosegnuti do cele površine zuba, tako da je potpuno odstranjivanje plaka jedino moguće koncem. Nežno pomerajte konac između zuba prema desnima. Krivudajte koncem oko svakog zuba u obliku slova U i nežno ga pomerajte ispod granice desni. Pokrećite konac gore-dole nekoliko puta, da biste skinuli kamenac.



Ne zaboravite pranje zuba mora da traje minimum tri minuta. Za decu postoje one svetleće/pevajuće četkice za zube, a odrasli mogu da se snađu sa peščanicima.

Međutim, i pored svih tih napora, zubi sa godinama postaju žući. Kafa, čaj, gazirana pića sa veštačkim bojama, crno vino i cigarete, samo su neki od mnogih namirnica koje svakodnevno konzumiramo a koje boje zube. Vremenom se, usled mehaničkih i termičkih uticaja, u gleđi stvaraju pukotine koje čine da oni izgledaju još tamniji.

Diskoloracije zuba mogu biti egzogene i endogene prirode. Egzogene nastaju kao posledica spoljašnjih faktora. Među egzogene uzroke prebojenosti spadaju takođe i neki stomatološki materijali za restauraciju zuba, kao i prebojena hrana, duvan...
Endogene prebojenosti nastaju kao posledica unutrašnjih faktora, kao što su različita metabolička oboljenja, urođene anomalije, ali i primena lekova. U ovu grupu spada i fluoroza (visoka koncentracija fluora), koja se manifestuje pojavom braonkastih i mlečno belih mrlja.

Izvor: B92

Neprijatan zadah - bolest urbanog čoveka

Skoro pola planete odraslih ljudi muku muči da reši problem neprijatnog zadaha. Iako ponekad to nema veze sa oralnom higijenom, takvo stanje je obično prouzrokovano bolešću zvanom halitoza. Sigurno poznajete bar jednog čoveka ili ženu koji pokušavaju da prikriju takvu neprijatnost, trpaju žvakaće gume, ispiraju usta raznim mentol rastvorima, ali sve je to relativno kratkog veka. U 90 odsto slučajeva neprijatan zadah prouzrokovan je nedovoljnom oralnom higijenom.

Može biti i posledica pokvarenih zuba, ili drugih problema usne duplje kao što je gingivitis ili upala desni. Halitoza može biti kratkotrajna, ukoliko ste jeli jako začinjenu hranu ili koristili neke od lekova - antibiotike. Takođe halitozu mogu prouzrokovati i infekcije nosa, grla i pluća kao i problemi sa probavom i neke bolesti jetre. Ako ipak nemate neki od ovih problema, a muči vas neprijatan zadah, evo objašnjenja:

U ustima žive anaerobne bakterije smeštene između zuba i desni. Te bakterije se hrane ostacima hrane i mrtvim ćelijama, pa tako napadaju koren zuba i desni, što za posledicu ima vrlo nepritan miris iz usta. Ljudi su još odavnina pokušavali da se reše muke, tako što su usta ispirali rastvorima napravljenim od pelina, drveta johe i mente.

Pili su se sokovi nastali vrenjem hrastove kore, koprive, kamilice i breze, a za istu svrhu jele su se i sveže jabuke. Ubedljivo najbolji prirodni lek danas je običan jače skuvan čaj koji u svom sastavu sadrži polifenol koji neutrališe neprijatne mirise. Jako je bitno da svako jutro posle pranja zuba, dobro iščetkate i jezik kako bi skinuli sa njega beličaste naslage koje su se skupljale tokom noći.

Jezik četkajte od korena ka vrhu, jer se na korenu zadržava najviše bakterija. Koristite zubni konac, najmanje jednom dnevno, kako bi prostor između zuba što više istretirali, jer vam šetkica to ne omogućava tako lako. Kod nekih ljudi uzrok lošeg zadaha je nedovoljno lučenje sluzi, što tokom noći prouzrokuje suvoću usta, pa tako dolazi do bržeg razvoja bakterija u ustima.

Gutanjem sluzi ispiraju se štetne bakterije, a ukoliko je nema dovoljno u usnoj duplji, dolazi do razmnožavanja mikroorganizama. U takvim situacijama pomoći će antibakterijski gelovi i tečnosti za ispiranje. Suvoća usne duplje tipična je za pušače. Ukoliko pušite, vaša usta su idealno mesto za život mnogih bakterija. U težim slučajevima halitoze pomoći će peroksid karbamid, sastojak koji se nalazi u nekim pastama za zube. Ta supstanca u ustima ispušta kiseonik, koji ima vrlo jak antibakterijski učinak.
D. R.

Izvor: Glas Javnosti