Kampanja u obdaništima i školama u Nedelji zdravlja usta

Roditelji, pa i deca sve više zaobilaze zubara



BEOGRAD - Stanje oralnog zdravlja kod nas je tradicionalno loše, međutim, i cene su uticale da posete zubaru budu neuporedivo ređe nego ranije. U Institutu za javno zdravlje "Batut" kažu da je broj poseta stomatologu opao sa 3.723.136, koliko ih je zabeleženo tokom 2005. godine, na 1.990.187 koliko ih je bilo prošle godine.

Broj plombiranih zuba, bez lečenja, opao je za 50,2 odsto, dok je broj lečenja zuba sa punjenjem korena smanjen za 47,2 odsto. Čak je opao i broj vađenja zuba, prošle godine ih je bilo manje za 49,7 odsto, što znači da se manje ide kod zubara, pa se ne vade zubi koji ne zabole.

Kako je sledeće sedmice, od 14. do 20. maja, Nedelja zdravlja usta i zuba, kampanja higijene usne duplje počela je u školama i obdaništima predavanjima, tribinama i organizovanjem takmičenja literarnih radova na tu temu.

- Zabeleženo je i 0,2 odsto poseta godišnje po trudnici, što je izuzetno malo, a naročito s obzirom na to da se zna da prvih godinu dana trudnice ne idu kod zubara, ali zato i vlada zabluda da se posle trudnoće gube zubi - rekla je za Glas stomatolog Vesna Korać, specijalista socijalne medicine iz Instituta "Batut".

Lekarka Korać naglašava da se navike trudnice prenose i na bebu, a da porodilja poljupcima i kašičicom lako prenosi na bebu mikroorganizme odgovorne za pojavu karijesa.
- Bebi zube treba prati čim nikne prvi mlečnjak, a dete na prvi pregled kod zubara treba odvesti pre nego što navrši godinu dana. Osim toga, treba izbegavati davanje slatkiša deci više od dva puta dnevno, i to obavezno uz glavni obrok, jer su šećeri odgovorni za nastanak karijesa. Slatkiše nikako ne treba uzimati sat vremena pre spavanja - ističe dr Korać.

Lekarka navodi da je izuzetno važna uloga školskih stomatologa i da nipošto ne bi trebalo decu iz vrtića i obdaništa lišiti te službe.
- Postoji najava ukidanja školskih ambulanti tamo gde nema dovoljno dece, ali onda bar treba uvesti putujuće ambulante - smatra lekarka Korać i napominje da država mora da prepozna stomatološke potrebe stanovnika, a pre svega dece.

Ona napominje da se kod nas više vodi računa o četkicama i pastama, a da se retko ide kod zubara, mada bi svako trebalo da se na kontrolni pregled ide jednom u šest meseci. Osim toga, zubi moraju da se peru bar jednom dnevno. Zubi su početak sistema za varenje i ukoliko zubi i desni nisu zdravi, prema rečima tog stomatologa, ne možemo reći ni da smo mi potpuno zdravi.

Izvor: Glas Javnosti

Све ређе код државног зубара



У прошлој години смањен број посета зубару за чак милион и 700.000, што је упола мање у односу на 2005. годину. – Мање каријеса код деце, али и даље има недопустиво много вађења зуба

Од када је почетком 2006. године уведено правило да пунолетни грађани поправке и вађење зуба плаћају из свог џепа, у стоматолошким службама домова здравља за само годину дана забележено је смањење броја посета стоматологу од чак 46,54 одсто. Према статистици Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, број посета одраслог становништва државним зубарима у целој Србији пао је са три милиона и 723.136, колико их је било током 2005. године, на 1.990.187 посета у 2006. години. Број зуба пломбираних без лечења мањи је за 50,22 одсто (са 835.842 на 416.087), док је број пломбираних зуба са лечењем мањи за 47,21 одсто (са 326.562 на 172.376). Број извађених зуба такође је мањи, и то за 49,77 одсто (са 929.447 на 466.884).

Са оваквом статистиком овогодишња порука 17. недељe здравља уста и зуба „Болести зуба се могу спречити”, коју од 14. до 20. маја организују Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Стоматолошки факултет у Београду, тешко ће се спровести у дело.

Повећање одлазака зубару бележи се једино у дечјим стоматолошким амбулантама, јер је, уз књижицу, само за децу већина услуга остала по старом, дакле бесплатна. Кажемо већина, јер, на пример, родитељи морају у дому здравља сами свом детету да плате и обезбеде фиксну протезу, односно фиксни ортодонски апарат, који за обе вилице кошта 70.000 динара, иако није реч о луксузу.

Број посета стоматологу школске деце и омладине тако се повећао у 2006. у односу на 2005. годину за 2,63 одсто (са 2.033.771 на 2.087.339). Број зуба пломбираних без лечења у истој популационој групи повећао се за 6,57 одсто (са 468.101 на 498.860), док је број пломбираних зуба са лечењем мањи за 4,38 одсто (са 130.928 на 125.198). Број извађених зуба такође је смањен, и то за 6,06 одсто (са 258.335 на 243.148).

– Код одраслих је све јасно. Нови модел финансирања је довео до тога да корисници све мање користе стоматолошке услуге и то ће вероватно имати последице. Број посета дечјој стоматолошкој служби је очекивано порастао због новог начина финансирања у коме стоматолог треба да пружи велики број услуга за дефинисано време по за сада ниским, фондовским ценама. То је довело до већег броја посета, јер су стоматолози мотивисани да много више деце обухвате – тумачи ову сложену статистику др Весна Кораћ, магистар стоматолошких наука и специјалиста социјалне медицине из Института за јавно здравље „Батут”.

Тако су ходници и стоматолошке амбуланте за одрасле у Србији све празнији, а људи са поквареним зубима и оних крезавих све је већи. Нажалост, код нас се и даље између опције вађења и пломбирања зуба бира прво решење. Ни обећања да ће цене поправки зуба у домовима здравља бити много ниже у односу на приватнике нису задржала старе пацијенте. Колико су цене повољне просудите сами: у дому здравља „Палилула”, једном од централних београдских домова здравља, вађење зуба кошта 650 динара, а најнижа цена једне пломбе је 500 динара, при чему се овај износ повећава зависно од величине и врсте пломба, као и од тога да ли се зуб лечи или се све заврши током једне посете зубару. У приградском дому здравља Барајево претпоставило се да је куповна моћ нижа па су и цене услуга ниже: вађење 400, а стартна цена за пломбирање је 500 динара.

У Србији, по подацима из Истраживања здравља становника из 2000. године, 27 одсто људи пере зубе једном дневно (новији подаци из 2006. се још чекају), али је зато свеж податак да у основну школу са свим здравим зубима креће само 19,74 одсто шестогодишњака. Каријес зуба је појединачно друго најчешће хронично обољење код деце.

Како објашњава мр Весна Кораћ, у оквиру програма за унапређење квалитета рада у здравственим установама у Србији, између осталих се прикупљају и индикатори квалитета у стоматологији (КЕП) који се ослањају на проценат дванаестогодишњака и проценат шестогодишњака без каријеса. Један од циљева Светске здравствене организације за орално здравље до 2010. године јесте да проценат деце од шест година са свим здравим зубима (млечним и сталним) буде изнад 50 одсто. Према нашим подацима, проценат деце без каријеса на млечним и сталним зубима, на нивоу целе Србије, износи 19,74 одсто (у Војводини 17,91, централној Србији 20,34, а у Београду 34,63).

Статистика о здрављу зуба, која може да се пореди међу државама, по препоруци СЗО израчунава се тако што се укупан број зуба са каријесом, пломбираних и извађених код деце у дванаестој години подели са бројем прегледане деце истог узраста и овај број оптимално треба да буде мањи од три. Просечна вредност КЕП код деце од 12 година у Србији је 3,23 (у централној Србији је 3,61, у Војводини је 2,93 и град Београд има вредност 2,41). Најниже вредности има Топлички округ (2,21), а највише Пчињски (5,8). Поређења ради, позитиван тренд снижења каријеса код деце постоји у Словенији и Мађарској, док је у осталим деловима централне и источне Европе присутност каријеса и даље висока. Пример за узор је Велика Британија где се КЕП вредност креће од 0,66 у Енглеској, до 2,55 у Северној Ирској.
Др Весна Кораћ наводи да су код нас ове вредности, ипак, још прихватљиве, јер постоји добро организована служба дечје и превентивне стоматологије, која и даље интензивно ради на спречавању болести уста и зуба код деце. Сматра да у даљој реформи стоматологије ову службу не бисмо смели да мењамо, осим што је потребно запослене на разне начине подстицати да још боље раде. Смањење вађења зуба је тенденција која већ постоји у овој популацији и то треба одржати, мада, када се посматра број извађених зуба у односу на број који се лечи или пломбира, то је и даље недопустиво много вађења.

Izvor: Politika

Bolesni zubi gomilaju bolesti

Zubi su zdravstveni karton pojedinca, samo ga treba znati pročitati. Zdravlje zuba i usne šupljine utiče na zdravlje celog organizma pa nemaran odnos prema bolesnom zubu ili upaljenom zubnom mesu može imati i ozbiljne posledice.


Strah od zubara i neprekidna trka s vremenom nisu jedini razlozi zanemarivanja zdravlja zuba. Učestalo je uverenje da pokvareni zubi i bolesne desni nisu fatalne bolesti, pa se može i pričekati s lečenjem. Mesec, šest meseci, godinu dana...

Pri tome se zaboravlja da njihovo zdravlje utiče na sposobnost žvakanja i pripreme hrane za proces varenja. Ali, i da utiče na mogućnost razgovetnog govora i nesmetanog komuniciranja s okolinom. Tako jedan beznačajan poremećaj u usnoj šupljini može nepovoljno uticati na sve dnevne aktivnosti pojedinca.

Bolesna meka tkiva u usnoj šupljini i zubi zahvaćeni infekcijom, idealno su mesto za razvoj i razmnožavanje stotina vrsta mikroorganizama. Ti mikroorganizmi ili njihovi toksini u usnoj šupljini imaju sposobnost da lako i brzo ulaze u krv.

Ta pojava se naziva bakterijemija. Ona ne mora ozbiljno narušiti zdravlje osoba s dobrim odbrambenim sposobnostima, ali za one kojima je odbrambeni sistem posrnuo može biti fatalna. Ulaskom mikroorganizama u krv žarište infekcije iz usne šuljine jednostavno se širi na druga mesta u organizmu i izaziva oštećenje nekog udaljenog tkiva ili pojavu pritajene sistemske bolesti.

Najčešća žarišta u usnoj šupljini su infekcije korenskog kanala zuba s upalom okolne kosti te parodontne bolesti. Smatra se da su infekcija usne šupljine i infekcija zuba zajednički uzročnik mnogih sistemskih bolesti. Sumnja se da su jedan od uzroka sistemskih bolesti poput reumatoidnog artritisa, bolesti srčanog zaliska, moždanog infarkta te različitih probavnih, očnih, kožnih i bubrežnih bolesti.

Mnoga istraživanja ukazuju na vezu između bolesti usne šupljine i razvitka kardiovaskularnih bolesti. Neka čak govore o povezanosti parodotne bolesti sa spontanim pobačajem, preranim rođenjem deteta te malom telesnom težinom novorođenčeta.

Mada nije dokazano da infekcije u usnoj šupljini neposredno vode srčanom infarktu, niti da je rizik od infarkta manji kad se unište uzročnici zaraze u usnoj šupljini, rizični pacijenti treba da znaju koje su posledice slabe higijene i lošg zdravlja usne šupljine.

Zašto? Zbog toga što su kod tih pacijenata neizlečene infekcije u usnoj šupljini preduslov za nastanak komplikacija, na primer endokarditisa, koji može dovesti do infarkta. Zbog toga stomatolozi uporno i na sav glas govore o potrebi zdravstvenog prosvećivanja svih, a posebno medicinski rizičnih pacijenata. Zdravlje zuba i usne šupljine najbolje se čuva svakodnevnom, pravilnom higijenom zuba i usne šupljine te redovnim odlascima kod stomatologa.

Kako se treba ponašati:

- Prati zube posle svakog obroka

- Četkati ih barem tri minuta

- Koristiti antibakterijske paste za zube

- Četkicu menjati što češće, nakon mesec-dva

- Svakih šest meseci otići na pregled kod stomatologa

Izvor: Dnevnik

Mališani vrtića "Kanarinac" odglumili odlazak kod čika zubara

Sama sam izvadila zubić!

Statistički podaci rađeni u Domu zdravlja Rakovica pokazali su da je znatno smanjen broj dece sa karijesom

Zdravi zubi su veliko bogatstvo svakog čoveka. Da bi što veći broj dece bio uključen u program preventivne stomatologije zaposleni u Domu zdravlja Rakovica već godinama obilaze vrtiće na ovoj opštini. Mališani iz vrtića "Kanarinac" na Kanarevom brdu u improvizovanoj stomatološkoj ordinaciji, na humorističan način prikazali su nam kako izgleda odlazak zubaru.

U toku desetominutne predstave nekoliko puta zaorio se gromoglasni aplauz i uzvici oduševljenih gostiju iz lokalnog Doma zdravlja i predstavnika "Galenike". Za samo tri dana vaspitačice su napisale tekst, osmislile i napravile scenu i uvežbale predstavu sa predškolcima.

- Mama mi je pomogla da naučim pesmicu, a sa vaspitačicom smo juče vežbali ceo dan - rekla nam je plavokosa Sofija, a potom, sa osmehom na licu, potrčala za svojim drugarima, koji su se spremali da izađu u popodnevnu šetnju.



U toku cele godine preventivne sestre svakodnevno su obilazile obdaništa i škole i u direktnom kontaktu sa decom kroz igru, animaciju i edukaciju motivisale mališane da pravilno i redovno održavaju higijenu usta i zuba i posećuju stomatologa. Lidiju Kruškonju, preventivnu stomatološku sestru, predškolci pozdravljaju sa oduševljenjem, ona je njihova teta zubarka, vaspitičica, žena koja ih uz pesmu uči da peru zubiće.
- Preventivne stomatološke sestre počele su prvi put da rade ove godine. Ima nas četiri i radimo sa decom uzrasta 3-17 godina.

Naša saradnja sa predškolskim ustanovama traje godinama, odlučili smo da završnu priredbu napravimo u "Kanarincu", zato što sa vaspitačicama iz ovog vrtića imamo savršenu saradnju - rekla nam je sestra Lidija.

Posle završene priredbe, dr Tatjana Đokić, stručni saradnik za dentan program u "Galenici", podelila je svim mališanima paketiće ove farmaceutske kuće, u kojima su se nalazili preparati za prevenciju nastanka karijesa.

Preventivni rad sa decom dao je velike rezultate. Statistički podaci rađeni u Domu zdravlja Rakovica pokazali su da je znatno smanjen broj dece sa karijesom. Godine 1996. prosečno je bilo 2,5 karijesna zuba po detetu, a ove godine samo jedan, što je rezultat udruženog rada vrtića i stomatoloških ordinacija na ovoj opštini.



Izvor: Glas Javnosti

Za lepe zube



Veliku ulogu u zdravlju zuba i desni imaju belancevine, vitamini, posebno vitamini A, C, D i oni iz grupe B, kao i minerali – kalcijum, fosfor, fluor. Gde se ovaj hranljivi koktel za lepe zube nalazi i šta se sa njima dešava ako se nepravilno hranimo, otkriva dr Oto Smolovic, stomatolog. – Manjak vitamina A tokom rasta i razvoja zuba vodi izoblicenju i odumiranju ameloblasta, celija koje stvaraju gled. Osim toga, vitamin A je nužan za oblikovanje svih zubnih tkiva, pa kad ga nema dovoljno dolazi do njihovog oštecenja. Najviše ovog vitamina nalazi se u šargarepi, paradajzu, kelju, svinjskoj džigerici. Vitamin B odgovoran je za usnu duplju i ako ga nema dovoljno u sluznici dolazi do promena, poremecaja i oboljenja u usnoj duplji. Ovim vitaminom bogat je pivski kvasac, integralni hleb, krompir, nemasna svinjetina, neki tvrdi sirevi poput ementalera...
Vitamin C izuzetno je važan za naše zube. Ako ga nema dovoljno dolazi do promena u telu zuba, dentinu, ali i u vilici, pa može doci do klimanja i ispadanja zuba. Obicno ga prati krvarenje iz desni. Obilje ovog vitamina sadrže kivi, pomorandža, limun, peršun, paprika...

Kada u našoj ishrani nema dovoljno vitamina D dolazi do promene odnosa izmedu kalcijuma i fosfora u organizmu što dalje dovodi do poremecaja mineralizacije kosti i zuba. Ovim vitaminom bogato je riblje ulje, jaja, mleko, puter, losos.

Kalcijum je posebno važan za kvalitet dentina. Nedostatak ovog minerala uzrokuje krte zube zbog cega su oni lakše lomljivi. Kalcijuma ima dosta u mleku i mlecnim proizvodima, žumancu, spanacu, kelju, pa i u cokoladi, ali s njom ne treba preterivati iz vec poznatih razloga.

Za gradu zuba odgovoran je i fosfor. Njegov manjak uzrokuje promene u cvrstoci dentina. Najbogatiji izvori fosfora su riba, sirevi, orasi i piletina. Nedostatak flora najpoznatiji je uzrocnik slabe zubne gledi. Fluora ima u mleku, izvorskoj vodi i soli.

Izvor: Herbateka

zubi su mi beli

Imam jedno pitanje.Imam trojku gore koja nikada nije izasla,stoji horizontalno sa tewndencijom pritiska na 1 i 2.
Danas su mi rekli da je to impaktirani zub.
Verovatno ce morati napolje a moje je pitanje kakve su sanse da zadrzim ovu jedinicu i dvojku koji se inace zdravi.
Hvala!

DA IMATE LEP OSMEH

Svi žele beli holivudski osmeh, ali većina ljudi zubima ne posvećuje ni osnovnu pažnju

Najjednostavnija oralna higijena trebalo bi da odstrani nečistoće sa zuba i uništi bakterije u ustima.

Šta podrazumeva osnovnu higijenu?
Ujutro obavezno perite zube, četkajte ih tri minuta četkicom s malom, mekom ili srednje tvrdom glavom, zatim isperite.
Naveče ih prvo isperite, zatim četkajte. Ispljunite pastu, ali pokušajte da temeljno ispirate usta vodom, jer ćete na taj način produžiti delovanje aktivnih sastojaka iz paste.

Izbor zubne paste je takođe bitan. Izaberite onu koja trenutno odgovara vašim potrebama, ali bilo bi dobro povremeno promeniti proizvod, kako biste postigli različitije delovanje. S vremena na vreme možete koristiti i neko sredstvo za izbeljivanje zuba, a podsetićemo da su ljudi, dok se nisu pojavili savremeni izbeljivači, zube izbeljivali sodom-bikarbonom, no, takav način beljenja zuba preporučljiv je samo jednom nedeljno. Od kafe, obojenih sokova i vina zubi najčešće tamne, zato ih ne konzumirajte preterano. I na kraju, zubar je najbolje rešenje za zdravlje zuba i za vaš blistav osmeh!

Izvor: Kurir

Neprijatan

ZADAH

Upaljeno zubno meso, loša ishrana i dijabetes mogu biti uzročnici lošeg zadaha, ali najčešći razlog je nepravilna higijena

Neprijatan zadah još uvek je jedna od tema o kojima se izbegava razgovor, iako prema istraživanjima svaka druga osoba ima takav zadah.

Ako sumnjate da je vaš zadah neugodan, otiđite stomatologu, ali brzi test možete napraviti i sami. Jezikom navlažite (poližite) dlan ruke i pustite petnaestak sekundi da se osuši. Nakon toga pomirišite kožu - ako je miris neprijatan, verovatno je takav i vaš zadah. Drugi način je mirisanje daha. Duboko udahnite i prekrijte usta rukama. Zatim izdahnite i udahnite kroz nos kako biste pomirisali sopstveni dah. Ukoliko postoji sumnja da loš zadah dolazi iz nosa, to isto možete napraviti i izdisanjem kroz nos.
Ako mislite da bi vaš zadah mogao biti neprijatan, prvo što treba da uradite jeste da odete kod zubara, koji će proveriti stanje vaših zuba i rešiti eventualne probleme.

Često uzrok lošeg zadaha može biti i zubni plak koji se nakuplja na površini zuba. Dobra oralna higijena, što uključuje pranje zuba dva puta dnevno i ispiranje usne šupljine, nužna je kako biste rešili problem naslaga.
Kada iščetkate zube, vaš posao nije gotov. Na jeziku se nalazi najveći broj bakterija uzročnika neprijatnog zadaha - njega takođe možete iščetkati najobičnijom četkicom za zube i pastom.

Žvake bez šećera podstiču lučenje pljuvačke, koja je sama po sebi dobra u borbi protiv neugodnog zadaha. Što je vaša usna šupljina suvlja, razvija se više bakterija i zadah postaje neprijatniji.

Piće takođe pomaže sprečavanju sušenja usta, a zeleni čaj je vrlo dobar izbor. Bogat je antioksidansima koji leče oštećeno zubno meso.
Žvakanje svežeg peršuna je velika pomoć kod neugodnog zadaha. On je bogat zelenim pigmentom, hlorofilom, koji je moćan osveživač. U pomoć vam može priskočiti i ulje mente. Nekoliko kapi tog ulja treba nakapati na jezik. Osim što je prijatnog ukusa, vrlo je dobro i za uništavanja bakterija.

Nažalost, postoje određene vrste namirnica kao što su beli luk ili kupus koje će, nezavisno od zubne higijene, uzrokovati neugodan zadah jer će se sastojci kroz krvotok preneti do pluća i svaki izdah učiniti neprijatnim.

I na kraju, koliko god se trudili da održite dah svežim, ukoliko pušite, nema pomoći. Pušenje i alkohol uništavaju gleđ zuba čineći ih podložnijim infekcijama i truljenju. Sve što smanjuje količinu pljuvačke, stimuliše rast anaerobnih bakterija.

Preduga upotreba antibiotika takođe može poremetiti ravnotežu mikroflore i izazvati zadah.
Nemojte propuštati doručak, jer i jutarnja glad može izazvati izuzetno neprijatan zadah.
Koristite četkicu, zubni konac i pastu koja sadrži hlorid-dioksid. Idite redovno na kontrole kod stomatologa i pijte dosta vode.

Izvor: Kurir

mogu reci iz svog iskustva... bez obzira na to sto redovno idem na kontrolu kod svog zubara, u 6 mesecu trudnoce sam imala nekoliko intervencija- sto ce reci, poceli zubici da popustaju 
nakon porodjaja sam isla da detaljno saniram sve sto je krenulo da se kvari, izmenjala i neke stare plombe, i sve ukupno je bilo desetak popravki... dakle, ne cekajte da vas zubi zabole, tada je u pitanju vec veliki kvar 

sem toga, do decjeg prvog rodjendana sve intervencije za porodilje su besplatne u domovima zdravlja 

iako inace idem kod privatnog zubara, ovu sam pogodnost ipak iskoristila... i da popravim zubice koji su popustili pred bakterijama, i da dreniram desni, i da ocistim zube... a i danasnji sistem zastite se promenio, zubarima odgovara da imaju sto vise posla zbog proseka plata, tako da mi je ova moja porodiljska zubarka zakazivala dva puta nedeljno 
dakle, cesto smo se vidjale, na obostrano zadovoljstvo