Sprečite polne infekcije



Ureaplazma, mikoplazma i hlamidija su tri najčešće polne infekcije koje ugrožavaju plodnost žene.

- Najveći problem kod ovih infekcija je to što mogu godinama da narušavaju zdravlje, a da ne daju nikakve simptome - objašnjava dr spec. Slavica Vasiljević, ginekolog.

Zato, ukoliko imate česte upale grlića materice, pojačan sekret, ponovljene genitalne infekcije ili se lečite od steriliteta, obavezno uradite bris na ove tri infekcije.

Ureaplazma
Prenosi se najčešće polnim putem, ali i intimnim kontaktom sa zaraženim telesnim sekretima ili predmetima koji su zaraženi ćelijama i sekretima urogenitalnih izlučevina (peškiri, rublje, posteljina).

Učestalost
Učestalost infekcije ureaplazmom je u stalnom porastu. Infekcija se može dokazati i kod devojaka koje nisu imale odnose, dok se kod seksualno aktivnih žena infekcija ureaplazmom može dokazati u čak 75 odsto slučajeva.

Klinička slika
Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod kojih je neznatno pojačan vaginalni sekret, ureaplazma se najčešće dokazuje iz brisa grlića materice i uretre. Simptomi koji se pri tom javljaju su nespecifični, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu stomaka, pojačani vaginalni sekret, bolove prlikom polnog odnosa i sl. Mogu se javiti mučnina i povraćanje, povišena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja (pečenje i učestalo mokrenje).

Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu izolacije uzročnika iz brisa grlića materice i/ili uretre u odgovarajućim kulturama ili detekcijom antitela.

Lečenje
Lekovi izbora su tetraciklini („Doxycyclin“) kroz 10-14 dana, a delotvoran je i „eritromicin“. Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik da se infekcija vrati.

Mikoplazma
Mikoplazma hominis i mikoplazma genitalijum su najučestalije genitalne mikoplazme. Prenose se polnim kontaktom, ali se mogu javiti i pri kontaktu sa tuđim rubljem, peškirima, kod masera, kozmetičara, u solarijumima.

Učestalost
Vaginalna mikoplazma hominis postoji kod 1 do 31 odsto žena. Infekcija je često udružena sa hlamidijama, gonokokom i streptokokom iz grupe B.

Klinička slika
Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod kojih je neznatno pojačan vaginalni sekret, mikoplazme se najčešće dokazuju iz brisa grlića materice i uretre.
Simptomi koji se pri tome javljaju su nespecifični, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu stomaka, pojačani vaginalni sekret, bolove prlikom polnog odnosa i sl.
Mogu se javiti mučnina i povraćanje, povišena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja (pečenje i učestalo mokrenje).

Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja izolacijom ovih bakterija iz briseva grlića materice i identifikacijom nakon kultivisanja na čvrstim i tečnim hranljivim podlogama.

Lečenje
Lekovi izbora za lečenje infekcija izazvanih mikoplazmama su tetraciklini i makrolizi.
Leče se oba partnera istovremeno. Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od vraćanja infekcije.

Hlamidija
Hlamidija trahomatis se prenosi seksualnim kontaktom i manifestuje se dugotrajnom upalom grlića materice. Spada u najrasprostranjenije seksualne bolesti u opštoj populaciji. Oko 75 odsto zaraženih žena i 50 odsto zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje nepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.

Klinička slika
Simptomi se javljaju posle inkubacionog perioda od jedne do tri nedelje i to su: pečenje pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, vaginalno krvarenje između menstruacija i posle seksualnog odnosa kod žena. Međutim, čak kod 50 odsto žena infekcija može biti bez ikakvih simptoma.
Ukoliko se ne leči, bolest je kod žena često praćena upalom jajovoda i hroničnim zapaljenskim procesima male karlice usled čega jajovodi postaju neprohodni, a može se javiti i neplodnost ili spontani pobačaji.

Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja izolacijom hlamidija, imunofluorescentnim testom, kao i detekcijom specifičnih serumskih antitela, dakle, visoko specifičnim laboratorijskim analizama.

Lečenje
Lečenje se sprovodi istovremeno kod oba partnera, antibioticima iz grupe tetraciklina, makrolida i još nekim savremenim lekovima. U većini slučajeva se primenjuje lečenje doksiciklinom (100 mg dva puta dnevno tokom sedam dana) ili azitromicinom (jednokratna doza od jednog grama).
Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od vraćanja infekcije. Najmanje tri nedelje po završenom lečenju potrebno je ponoviti laboratorijske testove da bi se ustanovilo da li je lečenje bilo uspešno.

Izvor: Blic

Carski rez samo ako se mora



Istraživanja nemačkih stručnjaka pokazuju da svako deseto dete koje na svet dođe carskim rezom tokom prvih nekoliko meseci života ima mnogo češće respiratorne probleme nego deca rođena prirodnim putem.

Zato se za rez odlučite samo ako je neophodno.
Ozbiljni respiratorni problemi koji zahtevaju priključenje na respirator su pet puta češći među decom rođenom carskim rezom, utvrdili su stručnjaci Udruženja za pneumologiju i respiratorne probleme iz nemačkog Vernea.
Njihova istraživanja su pokazala da svako deseto dete koje na svet dođe carskim rezom u 37. nedelji trudnoće ima probleme s respiratornim sistemom.
„Problem verovatno nastaje zbog nedovoljnog povećanja katekolamina (hormona nadbubrežne žlezde)“, smatra profesor Diter Keler, predsednik ovog udruženja.
Ovaj hormon stresa majčin organizam otpušta tokom uobičajenog porođaja, zbog bolova koji nastaju za vreme trudova.
Oni garantuju da će do pluća fetusa dopreti manje tečnosti i istovremeno proizvodi materiju koja proširuje i plućne alveole.
„Istraživanje pokazuje da bi carski rez kod trudnica trebalo da se primenjuje isključivo kad je to medicinski opravdano“, ističe prof. Kehler.

Izvor: Blic

Možete da sprečite rak grlića materice



Najnovija vakcina protiv raka grlića materice „gardasil“, američke farmaceutske kompanije „Merk“ čija je delotvornost skoro stoprocentna počela je da se primenjuje i kod nas.

Na najčešće pitanja vezana za ovu vakcinu odgovara dr spec. Slavica Vasiljević, ginekolog.

-Šta je „gardasil“?
Humani papiloma virusi (HPV) tipovi 16 i 18 prouzrokuju u preko 70 odsto slučajeva rak grlića materice, dok tipovi 6 i 11 uzrokuju genitalne kondilome u preko 90 odsto slučajeva. „Gardasil“ je vakcina upravo protiv ova četiri tipa HPV-a. Namenjen je prevenciji cervikalnog karcinoma, cervikalnih i vulvarnih displazija i genitalnih kondiloma. A mogu da se vakcinišu devojčice i devojke uzrasta od devet do 26 godina.

-Koliko traje zaštita?
„Gardasil“ se prima u tri doze, čime se obezbeđuje dugotrajna zaštita. Do sada nije utvrđena potreba za primanjem dodatne doze.

-Kolika je efikasnost ?
„Gardasil“ pruža visoku efikasnost, čak 99 odsto u prevenciji raka grlića materice i 99 odsto u prevenciji genitalnih kondiloma prouzrokovanih HPV-om tip 6, 11, 16 i 18.

-Kako se prenosi humani papiloma virus?
Genitalne HPV infekcije se uglavnom prenose polnim kontaktom, najčešće seksualnim odnosom. Infekcija je moguća i nepenetrativnim genitalnim kontaktom tj. orogenitalnim, manuelno-genitalnim, anogenitalnim i genitalno-genitalnim. Infekcija je moguća i vertikalnom transmisijom (s majke na novorođenče), kao i putem predmeta. Faktori rizika su rano stupanje u seksualne odnose, veći broj seksualni partnera, primena kontraceptiva, pušenje, oslabljen imunitet i sl.

-Da li je moguće primiti „gardasil“ iako je osoba već bila u kontaktu sa humanim papiloma virusom?
Osobe koje su već inficirane humanim papiloma virusom mogu još uvek imati koristi do vakcinacije „gardasilom“, zato što je mala verovatnoća infekcije sa sva 4 tipa HPV-a pokrivenih vakcinom.

-Zašto bi trebalo da se moja ćerka vakciniše „gardasilom“ već sada?
Kao i druge vakcine koje je primila vaša ćerka, „gardasil“ pomaže u prevenciji bolesti. „Gardasil“ je najefikasniji kada se primeni pre bilo kakvog kontakta as humanim papiloma virusima tip 6, 11, 16 i 18. Zato je važno da razgovarate sa lekarom vaše ćerke o vakcinaciji „gardasilom“ već sada - ne kasnije. Tako ćete zaštiti vašu ćerku od raka grlića materice i genitalnih kondiloma, zaštitićete njenu budućnost.

-Da li bi trebalo da se vakcinišu „gardasilom“ osobe koje su seksualno aktivne?
Prema podacima iz studija, veoma je mala verovatnoća da tokom vašeg seksualnog iskustva dođete u kontak sa sva četiri tipa HPV-a pokrivenih vakcinom. S obzirom na to, možete imati korist od vakcinacije „gardasilom“.
-Da li mogu da primim „gardasil“ iako već imam genitalne kondilome ili bilo koje promene izazvane HPV-om?
Genitalni kondilomi su prouzrokovani različitim tipovoma HPV-a od onih koji prouzrokuju rak grlića materice, tako da ćete, iako imate već prisutne genitalne kondilome, vakcinacijom biti zaštićeni od raka grlića materice, cervikalnih i vulvarnih displazija i genitalnih kondiloma prouzrokovanih drugim tipovima HPV-a.

Izvor: Blic

U petak sam dobila rezultat od decene,hpv je 4,74 i kako mi je moja dr. Rekla blago je pozitivan. Pap je 2 i uvek je toliki pošto godinama radim kolposkopiju na 8 meseci i nikada nisam imala ginekoloških probleme. Inače sam 1968godište. Dr. Mi ništa konkretno nije rekla osim da naredna 3 meseca pijem vitamin c od 1000mg. I nešto bilo šta za podizanje imuniteta. Da li imam razloga za brigu i da li još nešto treba da pijem osim ovoga što sam navela i kada treba opet da uradim decenu. Unapred zahvalna

[Edit by SerbianFighter: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

cao imam problem, fsh mi je 20 a treba da radim ivf dali postoji mogucnost da ga smanjim i odem na ivf i dobijem bebu hvala 31 godinu imam

Novi pristup u dijagnozi karcinoma dojke mogao bi da pomogne u smanjenju broja biopsija     
Autor dr Marija Janković     
Karcinom dojke je njačešći tip karcinoma koji se javlja kod žena.  Izračunata je jedna poražavajuća činjenica da jedna žena umre svakih trinaest minuta u svetu od karcinoma dojke. Rano otkrivanje često spašava život. Kada je karcinom dojke otkriven u ranoj fazi, stopa petogodišnjeg preživljavanja je skoro 97%.
Šta je karcinom dojke?

Karcinom dojke nastaje kad ćelije dojke izgube karakteristike zdravih ćelija i počnu nekontrolisano da se dele. O metastazama i razvoju metastatske bolesti govori se kada ovako maligno izmenjene ćelije napuste dojku i putem krvi ili limfe dospeju do drugih tkiva i organa u kojima se zadrže i tu počnu da se dele.

Faktori rizika

Danas su poznati  neki od faktora rizika za razvoj karcinoma dojke.
To su: uzrast ( rizik za razvoj karcinoma raste sa godinama starosti), mutacije na pojedinim genima ( geni označeni kao BRCA1 i BRCA2), rana prva menstruacija (pre dvanaeste godine), kasna menopauza (posle pedesete godine), kasna prva trudnoča  ( žene koje nisu uopšte radjale imaju mnogo veći rizik za pojavu karcinoma) ,
pozitivna porodična anamneza (pojava karcinoma kod najbližih srodnika), zračenje, gojaznost, alkohol, pušenje.
Prevencija bolesti tj. sprečavanje razvoja bolesti, da do nje uopšte ne dodje, predstavlja uvek najbolje rešenje. To podrazumeva smanjenje faktora rizika na koje se može uticati.
Ishrana bi trebalo da bude uravnotežena, da sadrži namirnice sa niskim sadržajem masti, sa dosta voća i povrća koji obezbedjuju unos vitamina i antioksidansa, a koji prereveniraju nastanak karcinoma uopšte. Smanjen unos masti životinjskog prekla u svakodnevnoj ishrani, jedan je od načina prevencije  nastanka karcinoma dojke.
Mono-nezasićena ulja kao što je maslinovo, zdravija su od poli-nezasićenih ulja (suncokretovo i kukurzno) i trans-masnih kiselina (margarin) i smanjuju rizik za nastanak karcinoma.  Takođe je važno smanjiti unos alkohola. Žene koje dnevno unose dva ili više alkoholnih pića, imaju 1.5 puta veći rizik za nastanak karcinoma dojke. fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak karcinoma. Naročito se preporučuje gojaznim ženama. Pušenje, kao i za većinu drugih bolesti, povećava rizik za razvoj karcinoma

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza karcinoma dojke obično počinje otkrivanjem promena u dojci na standardnim pregledima ili screening mamografiji. Većina ovih lezija na svu sreću je benigna. Medjutim, da bi se dobila definitivna dijagnoza obično se nastavlja sa velikim brojem daljih analiza koje obuhvataju mamografiju, ultrazvuk, aspiraciju tankom iglom i u pojedinim slučajevima hiruršku potvrdu, biopsiju. Ovako širok spektar testova je neophodan zbog često niske specifičnosti dosadašnjih screening metoda, naročito kod mladjih žena. To često izlaže ove žene anksioznosti i velikom stresu u periodu isčekivanja rezultata. Vreme za obavljanje svih neophodnih testova i dobijanje rezultata,  traje jedno izvesno vreme.

Kako se može smanjiti broj urađenih biopsija

U mnogim zemljama sveta postala je dostupna jedna neinvazivna metoda za otkrivanje karcinoma dojke i na taj način je izbegnto gubljenje dragocenog vremena i stres kojima su ove žene izložene.
Sve je počelo 1998. godine kada je uradjena prva studija sa novim načinom testiranja, da bi  se zatim u narednim godinama ovaj metod razvijao, usavršio i postao dostupan.
Neinvazivna dijagnostička tehnika bazira se na merenju elektropotencijala na površini kože i na taj način omogučava razlikovanje benignih oboljenja od karcinoma dojke. Test  je razvijen od strane US Biofield Corp iz Atlante, Dzordzija. Aparat koji se koristi sličan je standardnom EKG aparatu.
U prvoj studiji koja je objavljena u’Lancet’  učestvovalo je 661 žena u osam vodećih medicinskih centara koje su prethodno već bile podvrgnute biopsiji zbog postojanja sumnjivih promena u dojci.
Dr Jack Cuzick pokazao je da kada sistem funkcioniše sa senzitivnošću od 90% ima specifičnost 55% što bi značilo da čak više od polovine uradjenih biopsija je moglo biti izbegnuto.
Test je neinvazivan i zasniva se na promeni u raspodeli električnog  potencijala koji je drugačiji kod karcinoma dojke u odnosu na zdravo tkivo. To omogućava lekarima lakšu procenu da li je neka promena maligna ili benigna. Sve ovo sa drugim kliničkim rezultatima može da pomogne u donošenju daljih odluka i eventualnoj potrebi za biopsijom.
Na taj način se smanjuje gubitak dragocenog vremena, koji u našoj zemlji često  postoji, smanjuje se cena pregleda, anksioznost i stres kojima su ove žene izložene. Ovakav  pristup  bi mogao da izbegne skupe i često nepotrebne analize i da uštedi novac.
Ova metoda predstavlja drugaćiji pristup u dijagnozi karcinoma . Mogla  bi da upotpuni nove screening metode u dijagnozi karcinoma. Neke od prednosti ove metode su što je  bezbolna i dostupna širokoj populaciji, sa rezultatima posle svega desetak do petanest minuta. Takodje, može da pokaže i stepen aktivnosti, tj proliferacije tumorskih čelija, a sa velikom bezbednošću se može primenjivati kod mladjih žena kod kojih je kontraindikovano X-zračenje.
Možemo se nadati da će i u Srbiji ovakav način dijagnoze uskoro naći svoje mesto i poštedeti veliki broj žena od invazivnih dijagnostičkih postupaka.

                                                                             Dr Jankovic Marija

Rak dojke - noćna mora žena
   
Autor Prim. dr Svetlana Milošević   
 
Maligne neoplazme predstavljaju takav poremećaj rasta ćelija pojedinih tkiva, gde dolazi do prekomernog umnožavanja ćelija. Podela ćelija se, u normalnim uslovima, odvija na uobičajen i kontrolisan način, ali ukoliko se iz nekog razloga ovaj proces otrgne kontroli, ćelije nastavljaju da se dele i stvaraju oteklinu koja se zove tumor.
 
tumori mogu biti:
 
<!--[if !supportLists]-->Dobroćudni, gde se ćelije ne šire ka drugim delovima tela, a ukoliko nastave sa rastom na mestu nastanka, može doći do pritiskanja okolnih organa i na taj način stvarati tegobe i probleme   <!--[endif]-->
 
Zloćudni – maligni, sastoji se od ćelija raka koje imaju sposobnost da se šire izvan mesta nastanka. Ukoliko se ne leči, može doći do njegovog širenja i uništavanja okolnog tkiva. Nekada se ćelije odvajaju od primarnog tumora-raka pa se šire na druge organe putem krvotoka ili limfe, a kada stignu do novog mesta nastavljaju sa svojim umnožavanjem i stvaranjem novog tumora koga označavamo kao metastazu. Tu osobinu (nekontrolisanog i neograničenog rasta) maligna ćelija prenosi i na ''ćerke ćelije'', pri čemu je ta nekontrolisanost u direktnoj vezi sa stepenom maligniteta.<!--[endif]-->
 
Rezultati mnogobrojnih  istraživačkih studija ukazuju na to da je rak polipatogenetski uslovljen (nije bolest sa jednim uzrokom) i da postoji povezanost između obolevanja i starosti, pola, genetske opterećenosti, kao i izloženosti zdravog organizma pojedinim štetnim agensima.
 
Faktori rizika koji dovode do pojave raka, nazivaju se kancerogenima i vode poreklo iz životne i radne sredine, vezani su za prisustvo štetnih navika kod ljudi, mada se ne može zanemariti i nasledna komponenta.
Uzroci nastanka raka dojke još nisu sasvim poznati. Neke žene imaju veći rizik da obole od ove bolesti. U veoma malom procentu rak dojke je izazvan naslednom greškom gena, a faktori koji ukazuju na moguće prisustvo nasleđene greške su:
 
<!--[if !supportLists]-->
rak dojke kod nekoliko bliskih članova iste porodice
druge vrste raka: rak jajnika, debelog creva
rak dojke kod bliskih rođaka kod osoba mlađih od 40 godinaØ     

rak dojke koji napada obe dojke
<!--[if !supportLists]--> <!--[if !supportLists]-->
<!--[if !supportLists]--><!--[endif]-->
 
Nešto veći rizik imaju i žene koje nemaju decu, ili one koje su u kasnijim godinama dobile decu, one koje su u ranim godinama dobile menstruaciju kao i  kod onih žena gde je menopauza nastupila kasno. Neka istraživanja pokazuju da uzimanje kontraceptivnih pilula takođe predstavljaju povećan rizik od obolevanja u odnosu na žene koje nikada nisu koristile pilile. Ipak, kod većine žena uzimanje pilula nama nikakav uticaj na povećanje rizika za nastanak raka dojke. Takođe, postoje neki dokazi koji ukazuju da konzumiranje hrane bogate životinjskim mastima predstavljaju povećan rizik. Nema dokaza da oštećenja dojke, kao što je na primer udarac, izaziva rak.
 
Dojke se sastoje od masnog, vezivnog i žlezdanog tkiva. Žlezdano tkivo je podeljeno u režnjeve, od kojih ka bradavicama kreće mreža kanala. U pazušnim jamama nalazi se splet limfnih čvorova. Statistika govori da od deset tvrdih oteklina dojke  devet je dobroćudno, najčešće su to fibroadenomi i ciste. Rak dojke se kod većine žena primeti prvo kao tvrda oteklina u dojci, ali ima i drugih znakova, kao što je promena veličine i oblika dojke, naboranje kože dojke (''pomorandžina kora''), uvučena bradavica, otok bradavice, krvarenje na izlazu, osip na bradavici i okolini, otok u pazušnoj jami. Bol u dojci obično nije simptom raka dojke. Rano otkrivanje i lečenje daje veće šanse za izlečenje. Metode za rano otkrivanje  (''skrining'') su :
 
<!--[if !supportLists]-->
samopregled dojke
profesionalna palpacija dojke
mamografija
<!--[if !supportLists]--> <!--[if !supportLists]-->
 
Samopregled dojke obuhvata nekoliko postupaka: žena ispred ogledala vrši posmatranje u cilju otkrivanja nekih promena na koži i bradavicama; posmatranje sa podignutim rukama iznad glave; isti postupak sa rukama stavljenim na struk; i na kraju palpacija dojke i pazušne jame kružnim pokretima počev od spoljnog kvadranta ka bradavici (ruka  na strani dojke koja se pregleda treba da je podignuta). Sledi blago stiskanje bradavica. Na kraju ponavlja se palpacija i u ležećem položaju. Ova vrsta samopregleda preporučuje se jednom mesečno 3-4 dana po prestanku menstruacije.
Profesionalna palpacija dojke se sprovodi kod žena  starosti od 20-40 godina svake godine (odnosno svake treće godine), dok kod žena preko 40 godina obavezno svake godine.
 
Mamografija predstavlja rendgenski snimak dojke i veoma je važna dijagnostička metoda, jer često može da otkrije rak pre nego što žena oseti bilo kakve promene. Neke žene osećaju neprijatnost u toku snimanja, jer su dojke podvrgnute pritisku, ali to traje samo par minuta i nije štetno za dojke. Deo nacionalne strategije za rano otkrivanje raka dojke, predlaže svim ženama između 50 i 64 godina mamografiju svake treće godine, a na zahtev ženama iznad 64 godina. Međutim, mamografija nije stopostotni dokaz, tako da ukoliko dođe do pojave otekline, a mamografija je negativna, potrebna je dalja kontrola kod lekara i sprovođenje nekih drugih dijagnostičkih metoda.
Ukoliko lekar ustanovi na pregledu promene, upućuje pacijentkinju na dalje preglede kod specijaliste ili u bolnicu. U cilju dalje dijagnostike primenjuje se ultrazvučni pregled dojke, gde se preko dojke nanosi gel pa se zatim malim uređajem prelazi preko dojke, pri čemu se emituju zvučni talasi koji se preko kompjutera pretvaraju u sliku.
 
Aspiraciona punkcija je postupak koji korišćenjem igle i šprica omogućava lekaru uzimanje uzorka iz otekline na dojci. Aspirat se šalje u laboratoriju da bi se konstatovalo da li sadrži maligne ćelije. Ova metoda se koristi i kao drenaža kod postojanja dobroćudne ciste.
 
Biopsija iglom  se obavlja u lokalnoj anesteziji pa se uzima mali komad tkiva iz otekline, koji se takođe ispituje u laboratoriji.
 
Eksciziona biopsija podrazumeva uklanjanje (u opštoj anesteziji) tumora i slanje u laboratoriju na analizu.
Ukoliko bilo koja od predhodno navedenih dijagnostičkih metoda dokaže postojanje raka dojke, lekar predlaže dodatna ispitivanja u cilju otkrivanja eventualne proširenosti tumora na okolna tkiva, kao i određivanja najbolje vrste lečenja. Pregledi koji se mogu očekivati su: ultrazvučni pregled jetre i  snimanje kostiju (radioaktivna supstanca se ubrizgava u venu, pa se vrši snimanje zahvaćene regije, abnormalna kost upija više radioaktivne supstanceod normalne kosti što se vidi na snimku).
 
Pregledi, pored  postavljanja dijagnoze, otkrivaju i stepen bolesti. Rak dojke se deli na četiri stadijuma:
 
<!--[if !supportLists]-->1.      tumori su manji od 2 cm, limfni čvorovi u pazuhu nisu zahvaćeni i nema znakova da se rak proširio negde u telu<!--[endif]-->
<!--[if !supportLists]-->2.      veličina tumora je između 2 i 5cm, ili su limfni čvorovi zahvaćeni ili i jedno i drugo, ali nema znakova da se rak dalje raširio<!--[endif]-->
<!--[if !supportLists]-->3.      u ovom stadijumu tumor je veći od 5cm, limfni čvorovi su zahvaćeni, ali nema znakova da se bolest proširila<!--[endif]-->
<!--[if !supportLists]-->4.      tumori u stadijumu četiri su različite veličine, limfni čvorovi su zahvaćeni i rak se raširio na druge delove tela.
 
Mnoge vrste raka možda neće napredovati izvan stadijuma 1 i 2, a ako i napreduju možda će to biti relativno sporo. Glavni cilj lečenja je da se zaustavi dalje napredovanje bolesti i, ukoliko je moguće, da se ukloni ceo rak. Različita lečenja se primenjuju u odgovarajućim stadijumima, pa se očekuje da primenom odgovarajućeg programa lečenja, rak neće preći u sledeći stadijum.
Duktalni karcinom koji se nije raširio (in situ) je prekancerozno stanje koje se može razviti u rak ukoliko se ne leči. Nalazi se u kanalima dojke.
 
LEČENJE
 
Postoje različita lečenja koja se primenjuju kod raka dojke. Lečenje planira lekar u zavisnosti od mnogih faktora: vrsta i veličina tumora, da li se proširio izvan dojke, opšte zdravstveno stanje, izgled pod mikroskopom i td.
 
Operacija
Ponekad se prava dijagnoza ne može utvrditi pre operacije pa je potrebno da hirurg ukloni oteklinu kako bi se izvršio pregled pod mikroskopom. Ukoliko je potrebno planira se još jedna operacija kroz nekoliko dana. Danas postoji stav da se kod mnogih žena mogu obaviti manje operacije, kako bi se sačuvala dojka. Mastektomija (uklanjanje dojke) je kod većine žena najadekvatnije lečenje. Uklanjanje limfnih čvorova ispod pazuha  se obično obavlja u toku operacije, kako bi se proverilo da li su se neke ćelije raka raširile izvan dojke. Često je potrebno da se, nakon mastektomije, uradi i rekonstrukcija dojke. U drugim slučajevima pacijentkinjama se daju lake  proteze od pene koja se stavlja u grudnjak.
Posle operacije ruka i rame su osetljivi na infekciju, tako da i mala posekotina može izazvati infekciju i oticanje ruke praćeno bolom  (limfedem).
 
Radioterapija 
Za lečenje raka dojke koriste se dve glavne vrste radioterapije: spoljašnja i unutrašnja radioterapija. Primenjuju se obično posle operacije.
 
Hormonska terapija
Sastoji se od lečenja suprotnog hormonalnom, da bi sprečilo dejstvo ženskih hormona na ćelije raka dojke. Tamoksifen je jedna od najčešćih hormonskih terapija, a deluje tako što sprečava estrogen da se veže za ćelije raka dojke i da ih podstiče na rast. Ukoliko tamoksifen ne deluje efikasno primenjuje se sintetski progesteron.  Za žene koje su u postmenopauzi, uklanjanje jajnika  (dovodi do smanjenja estrogena) može biti veoma efikasno lečenje.
 
Hemioterapija
Predstavlja primenu citostatika u lečenju, a deluje tako što prekida rast i deobu ćelija. Lekovi se primenjuju oralno ili ubrizgavanjem u venu (intravenski). Daje se u ciklusu od nekoliko dana nakon čega sledi pauza od par nedelja.
 
Prim. dr Svetlana Milošević
 
[b][/b][font=Verdana][/font]

Preporuke u toku zračne terapije dojke 

   
Autor prof. dr Marko Erak 
   
Maligni tumor dojke je najčešći maligni tumor kod žena. To je oboljenje kod kog se maligne ćelije nalaze u tkivu dojke. Svaka dojka ima 15 do 20 režnjeva, koji se sastoje od manjih celina i zovu se lobuli. Duktusi povezuju režnjeve i lobule.Najčešći tip malignog tumora dojke je duktalni maligni tumor.
 

U toku zračne terapije dojke se mogu pojaviti simptomi na koži u vidu crvenila, suvoće i svraba, što predstavlja reakciju kože na zračenje. U slučaju pojave ovakvih simptoma OBAVEZNO se javite svom lekaru koji vas vodi u toku zračne terapije da bi dobili odgovarajuće preporuke i sanirali nastale promene.
U prvom momentu kod pojave crvenila ili svraba na koži možete koristiti hladne obloge od vode ili solucije Rivanola 2-3 puta u toku dana po 20 minuta, ali u što kraćem vremenu se javite lekaru.
Ne stavljati na kožu kreme, losione ili pudere pre nego se posavetujete sa lekarom.
Preporučujemo da se u toku zračne terapije jednom nedeljno javite svom lekaru radi uvida u vaše zdravstveno stanje i savetovanja..
 

NEGA KOŽE DOJKE: 

Preporučuje se kratkotrajno tuširanje mlakom vodom u toku zračne terapije.
Koristiti neutralne ili dečije kupke za  tuširanje.
Kožu regije koja se zrači ne trljati sunđerom, frotirom ili mrežicom za tuširanje nego dlanom i prstima.
Kožu ostaviti da se prirodno osuši ili mekim frotirom samo tapkati po regiji koja se zrači.
U periodu zračenja i mesec dana nakon završene terapije ne brijati pazuh na strani koja se zrači i ne koristiti dezodoranse.
Ne nositi uske majice od sintetike ili vune koje mogu iritirati kožu, nego širu pamučnu odeću, a u kućnim uslovima kožu držati što više na vazduhu i bez brushaltera.
Kožu ne izlagati direktnom suncu u toku zračenja i godinu dana nakon zračne terapije, a kasnije obavezno koristiti kreme sa visokim zaštitnim faktorom ( preko 40 SPF ).
U slučaju pojave crvenila i svraba OBAVEZNO se javiti lekaru koji Vas vodi dok ste na zračnoj terapiji.
 

Takođe, u toku zračne terapije unositi što više tečnosti i koristiti izbalansiranu ishranu bez rigoroznih dijeta ili gladovanja. 

Osim pojave crvenila ponekad se pacijenti žale na umor i malaksalost u toku zračne terapije te je potrebno što više odmora u toku terapije i bez napornog rada.       
Prof. dr sc. med Marko Erak

Upravnik Klinike za radioterapiju,

Institut za onkologiju Vojvodine

Ne plašite se ginekološkog pregleda

Istina je, takav pregled izaziva stid, često je neprijatan, a ponekad i bolan. Ipak, redovna analiza cervikalnog brisa može da vam spase život

Svaka žena koja ima razvijenu svest o važnosti zdravlja, zna šta je Papa test. Poznato joj je i na šta rezultat analize može da ukaže, kako se uzima bris i koliko to često treba činiti. Naravno, ginekološki pregled nije ugodna stvar - ubrzano dišete, stisnuti su vam zubu i "ukočeno" razgovarate sa doktorom, jer ste "dole" sasvim obnaženi (pa, na to ne može da bude imuna čak i najslobodoumnija žena!). Međutim, ovaj pregled je od esencijalnog značaja za zdravlje. To svi znamo. Ili možda ne znamo?

Prema zvaničnim podacima, broj mladih žena (od 25 do 29 godina života) koje se podvrgavaju ovoj vrsti testa opada iz godine u godinu. A budući da ova analiza može da ukaže na prekancerogene promene na grliću materice, kao i da su mlade žene u najrizičnijoj grupi, onda su podaci zaista uznemirujući.
Prema preporukama stručnjaka, žene između 25. i 49. godine starosti treba da rade Papa test svake treće, a potom svake pete godine, sve dok ne navrše 65. godina. Inače, gotovo sve slučajeve kancera grlića materice uzrokuje virus humanog papiloma (HPV), tvrde stručnjaci. No, ohrabrujuće je to što većina infekcija, izazvanih ovim virusom ne završava kancerom i povlači se bez primene terapije. Ipak, redovan odlazak kod ginekologa i testiranje na HPV od VITALNOG je značaja. Jedino tako moguće je uočiti sve ćelijske promene u cerviksu i adekvatno ih sanirati pre nego što se razviju u kancer.
Među ženama vlada pogrešno uverenje da je analiza cervikalnog brisa zapravo test na kancer. Svrha ovog testa jeste utvrđivanje ranih abnormalnih izmena u ćelijama grlića, koje mogu da dovedu do pojave kancera. Takve abnormalnosti moraju detaljnije da se provere. U pojedinim slučajevima, ukoliko se takve promene ne saniraju, moguća je pojava kancera.

Ćelijske promene
U najvećem broju slučajeva, rezultati brisa pokazuju granične, ili blage promene (kategorisane su prema oznakama CIN1, CIN2 i CIN3 - pogledajte objašnjenje na kraju teksta), koje se saniraju bez primene bilo kakve terapije. Nešto ređe, ukazuju na umerene promene, a najređe se radi o teškim promenama, koje, ako se ne leče, mogu da se razviju u kancer.
Ipak, lekari kažu da se sve manje žena podvrgava ovom tipu medicinskog testiranja. A, zašto je to tako? Eksperti veruju da problem cervikalnog kancera i važnost redovnih, kontrolnih pregleda nisu, za razliku od brojnih kampanja posvećenih borbi protiv kancera dojke, dovoljno medijski ispraćeni.
Osim utvrđivanja ranih ćelijskih promena na grliću materice, analizom cervikalnog brisa može se istovremeno uraditi i test na hlamidiju (infekciju koja, ukoliko se ne leči, može da uzrokuje sterilitet). Inače, ginekološki pregled, ne podrazmeva samo uzimanje briseva za različite analize, već i obavezan ultrazvučni pregled (vaginalni ultrazvuk). Ovim pregledom proverava se morfološki izgled reproduktivnih organa i mogu da se utvrde brojni problemi, uključujući i ciste na jajnicima, ili miom na materici.
Najvažnije je da znate da cervikalni kancer spada u malobrojnu grupu malignih oboljenja koja mogu rano da se utvrde i uspešno izleče. To znači da je, doduše uz malo nelagodnosti i, možda, osećaja stida, redovan pregled od neprocenljivog značaja za zdravlje.

Pravilno tumačenje rezultata Papa testa
* Da li potreba za ponavljanjem analize znači lošu prognozu?
Zapravo, ne. U većini slučajeva, radi se o "neadekvatnim" rezultatima. A to se najčešće dešava kada određeni faktori (poput krvarenja na početku menstruacije) onemoguće čitanje realnog rezultata. Analiza cervikalnog brisa obično se ponavlja tri meseca nakon prvog, neuspelog testa.
* Kada je najbolje vreme da se uradi analiza cervikalnog brisa?
Da biste izbegli mogućnost grešaka i nerealnog čitanja rezultata, najbolje je da se podvrgnete pregledu na sredini ciklusa, kada postoji minimalan rizik od bilo kakvog krvarenja. Dan pre analize možete imati seksualni odnos, ali ako koristite lubrikant, sačekajte bar 24 sata nakon odnosa, u cilju dobijanja realnih rezultata.
* Šta znače različiti medicinski termini?
Većina termina opisuje prekancerogene promene (abnormalnosti). Najčešće upotrebljavan sistem iskazivanja rezultata jeste "cervikalni intraepitelijalni neoklasiks", ili CIN, koji se javlja u tri stepena - 1 (blagi), 2 (umereni) i 3 (teški), i to u odnosu na stepen rizika koji predstavljaju utvrđene promene na cerviksu.

Kako da pregled bude što opsežniji?
Prilikom zakazivanja ginekološkog pregleda postavite sledeća pitanja:

* Da li mogu istovremeno da se testiram na hlamidiju i druge seksualno prenosive bolesti?
Budući da analiza cervikalnog brisa ne znači automatski testiranje na pomenute bolesti, a uzimanje uzoraka za ove analize nije komplikovano, najbolje je da budete precizni prilikom zakazivanja pregleda.

* Koliko ću dugo čekati rezultate Papa testa?
To zavisi od laboratorije u koju su poslati uzorci na analizu, kao i od principa rada ginekološke ordinacije. No, sama laboratorijska obrada traje kratko i, ako lično odnesete materijal na obradu, dobićete rezultate za svega dva dana.

* Da li mogu da proverim sve aspekte svog ginekološkog zdravlja?
Ako želite kompletan ginekološki pregled, onda to treba da naglasite prilikom dogovaranja termina. Ovaj pregled podrazumeva vaginalni ultrazvuk, kojim se proverava stanje materice i jajnika, kao i utvrđivanje eventualnih vaginalnih infekcija.

Iskustvo čitateljke
Preskočila sam redovni Papa test i to me je koštalo majčinstva
Kada je Zorana (34) počela da krvari na godišnjem odmoru, shvatila je da je prošlo četiri godine od kada je radila Papa test. No, već je bilo kasno - obolela je od cervikalnog kancera. Ovo je njena priča...
"Sedela sam u ginekološkoj ordinaciji i u paničnom strahu čekala da mi lekar saopšti rezultate Papa testa. Lekar je pročistio grlo i počeo: 'Ne postoji lak način da vam ovo saopštim. Oboleli ste od kancera na grliću materice'. Nekoliko trenutaka nisam mogla da shvatim šta sam zapravo čula. A onda je užasna vest konačno prodrla do moje svesti. Kancer? Pa, ja imam samo 34 godine, tek dve godine sam u braku, imam sjajan posao... Kako je moguće da se meni ovo dešava?"
Zaista, ništa ne može da vas pripremi za ovako lošu vest. Sačekavši da se donekle smirim, lekar mi je objasnio da se kancer proširio na matericu i limfne žlezde i da će se brzo širiti ukoliko ne izvedu histerektomiju.
Naravno, to je značilo da neću moći da imam dece. Ma, to ne može da se desi. Marko i ja smo bili u braku tek dve godine i silno smo želeli da osnujemo porodicu.
Tokom našeg letovanja u Grčkoj prvi put sam primetila da sa mnom nešto nije u redu. Tokom seksualnog odnosa počela sam da krvarim, što mi se nikada ranije nije dogodilo i znala sam da to nije dobar znak. Uzimala sam pilulu od dvadeset druge godine i uvek sam imala redovan ciklus. Budući da sam imala menstruaciju neposredno pre letovanja, znala sam da krvarenje ne može da bude posledica dejstva pilule. Zato sam, čim smo se vratili kući, otišla na ginekološki pregled. Lekar je uradio kolposkopiju i uzeo uzorak za Papa test. Kada me je pozvao u ordinaciju da mi saopšti rezultat, naslutila sam da se ova priča neće dobro završiti.
Saznala sam da postoji mogućnost da mi se operativno odstrani delić cerviksa, radi zaštite materice. Međutim, bez histerektomije, šanse da se kancer proširi na matericu ipak su bile velike - pola-pola.
I, kako žena da se izbori sa tim? Silno sam želela decu, ali sam, istovremeno, želela da nastavim i da živim. Zakazala sam operaciju, u bolnici sam provela nedelju dana. Nakon povratka kući, bila sam fizički slaba, što je donekle potisnulo emotivni bol. Mama je sve vreme brinula o meni, što mi je prijalo, ali me je ujedno to neprestano podsećalo i na tu fantastičnu vezu između roditelja i deteta, koju nikada neću osetiti.
Iako će deo mene uvek patiti zbog neostvarenog majčinstva, srećna sam što imam divnog supruga, sjajan posao i društveni život koji me prilično ispunjava.
Na kraju, želim da moja priča bude upozorenje svim ženama da ne propuštaju nijedan redovan Papa test, kao i da na vreme reaguju na svaki znak koji im telo šalje.

Izvor: Lepota & zdravlje

Pozitivan uticaj brusnica na lečenje raka jajnika

Laboratorijska testiranja sugerišu da izloženost ćelija tumora jajnika sastojcima soka od brusnica može datiBrusnica snažan uticaj na hemoterapiju. Istraživači s Rutgers University tvrde da je na ovaj način moguće ušesterostručiti učinak hemoterapije na ćelije raka jajnika. Po njihovim rečima, radi se tek o preliminarnim nalazima koji bi ipak mogli biti od pomoći pacijentkinjama kod kojih je rak jajnika postao otporan na lečenje. Brusnice su poznate po tome što sadrže antioksidanse koji pozitivno utiču na funkciju imunološkog sistema.

Ranije studije su ukazale na moguću primenu brusnica u prevenciji infekcija urinarnog trakta i bolesti krvnih sudova. Prilikom lečenja raka jajnika često dolazi do razvoja rezistencije na uobičajene lekove što uzrokuje korišćenje sve jačih doza i povećanja rizika za oštećenja živaca i zatajenje bubrega.

U novom istraživanju je korišten ekstrakt iz soka od brusnice dostupnog u supermarketima te je utvrđeno da pozitivan uticaj na lečenje može imati već konzumacija samo jedne čaše soka.

Naučnici dodaju kako je dobijene rezultate moguće objasniti delovanjem A-tipa antioksidansa proantocijanidina koji je prisutan samo u brusnicama. Čini se da se ovaj antioksidans veže uz proteine prisutne u ćelijama tumora pa blokirajući njihov rast i širenje istovremeno pojačava učinak hemoterapije. U skoroj budućnosti se planira provera ovih rezultata na životinjama.

Izvor: Blic