Preduhitrite menstrualne grčeve



Maternica je veliki mišić, a kad se zgrči blokira krvotok i bol zna biti nepodnošljiva. Osjetili ste ovakvu bol? Većina žena mjesečno se suočava s blažom ili jačom verzijom menstrualnih grčeva.

Dok se krajem menstrualnog ciklusa slojevi endometrija ljušte i postaju dio menstrualnog krvarenja dolazi do kontrakcije maternice. Ako je riječ o čestim i vrlo intenzivnim grčevima, govorimo o dismenoreji ili bolnoj menstruaciji.

Dismenoreja može biti primarna i sekundarna. Primarna je posljedica normalnih kontrakcija mišića maternice i ima je više od polovice žena s menstruacijom.

Kod sekundarne dismenoreje su menstrualni bolovi posljedica abnormalnih medicinskih stanja, primjerice endometrioze.

Tri najdjelotvornija lijeka?

1. Aspirin i ibuprofen ometaju stvaranje prostaglandin kemijskih spojeva koji uzrokuju bol i uključeni su u kontrakciju mišića. Najbolje je popiti ih sat vremena prije nego li vas grčevi dohvate.

Čim menstruacija započne uzmite 800 mg, a zatim svakih 6 sati popijte po 600 mg ibuprofena. No imate li srčanih problema razgovarajte s liječnikom.

Ne zaboravite i nuspojave koje dugoročna upotreba tableta protiv bolova ima na želudac.

2. Omega-3 masne kiseline iz ribljeg ulja čini se također blokiraju produkciju prostaglandina. Istraživanja pokazuju da žene koje uzimaju malu količinu omega-3 imaju bolnije menstruacije.

I dok službena medicina uglavnom ignorira omega 3 u borbi protiv menstrualnih bolova sve više osoba razmišlja o omega prevenciji.

3. Toplina je dobra stara pouzdana metoda ublaživanja bola. Zagrijani mišići se opuštaju i grčevi su manji. Nosite pojas za zagrijavanje oko jajnika.

Izvor: NetPortal

Intenzivno vježbanje za pobačaj



Žene koje misle da na početku trudnoće mogu nastaviti vježbati jednakim intenzitetom trebale bi zastati. Osim kod plivanja, intenzivno vježbanje povećava rizik od pobačaja.

Žene koje intenzivno vježbaju, odnosno bave se joggingom i skvošem ili bilo kakvim napornijim vježbanjem koje se provodi najmanje 7 sati tjedno tijekom prvog tromjesečja, zapravo ugrožavaju trudnoću, tvrdi se u studiji objavljenoj u The International Journal of Obstetrics and Gynaecology.

Intenzivno vježbanje tijekom prve faze trudnoće sa sobom nosi 3,7 puta više šansi za spontani pobačaj nego je to slučaj kod trudnica koje uopće ne vježbaju, tvrde danski znanstvenici.

Rizik od vježbama uzrokovanog pobačaja gotovo potpuno nestaje nakon 18. tjedna trudnoće. A autori studije navode da njihovi zaključci ne bi trebali utjecati na žene koje provode laganu tjelovježbu.

Kod žena koje su plivale u bilo kojem razdoblju trudnoće također nije uočen rizik od pobačaja, bilježi se u rezultatima studije tijekom koje je intervjuirana 92.671 trudnica u Danskoj. Podatke su analizirali Anne Marie Nybo Andersen i njene kolege sa Sveučilišta Južne Danske.

Ipak, rezultati pokazuju da su upitne trenutne upute koje liječnici u mnogim zapadnoevropskim zemljama i SAD-u daju trudnicama – da nastave s tjelovježbom slično kao i prije trudnoće.

Izvor: NetPortal

O ranici na grliću materice nemamo postavljene tekstove, pa bih Vas zamolila da ako pronadjete neki tekstić da postavite...
Ja imam sledeće.

***
Iako se u našem narodu često može čuti podatak o postojanju “ranice na grliću materice”, taj termin je neadekvatan, jer ne odgovara istini o procesu koji se odvija na grliću i često nepotrebno plaši pacijenta.
Spoljašnjost grlića materice i vagine je prekrivena pločastoslojevitim epitelom koji je u zdravom stanju ruzičaste boje. Unutrašnjost grlića i uterusa je prekrivena cilindričnim epitelom koji je intenzivno crvene boje. Ova dva epitela čitavog života jedinke pokušavaju da se rašire i da prepokriju jedan drugog. Njihovo širenje je uglavnom uslovljeno prisustvom određenog pH faktora (kiselost sredine), a njihova idealna granica je spoljašnji otvor grlića.
Međutim, u raznim životnim dobima i pod dejstvom raznih faktora može doći do širenja cilindričnog (“unutrašnjeg”, “uterusnog”, “crvenog “) epitela van spoljašnje ivice grlića i on tada postaje vidljiv prilikom pregleda kao crvena "fleka" oko otvora grlića koja zahvata manju ili veći površinu spoljašnjosti grlića. Ovo je još uvek fiziološko stanje, ne predstavlja bolest i ne zahteva nikakvo lečenje.
Ali pojava ovog epitela gde mu “mesto nije”, predstavlja predispoziciju za lakše naseljavanje virusa, bakterija, hlamidija, mikoplazmi i gljivica i može predstavljati žarište infekcije. Tada je naziv “ranica” prikladan, jer označava zapaljenje i oštećenje tkiva. Dugotrajno prisustvo infektivnog agensa i pokušaji ćelija da se odbrane i odstrane infekciju, može napraviti niz poremećaja na ćelijama grlića, koji zahtevaju lečenje.
Danas je dokazano da prisustvo određenih virusa (tzv. onkogeni virusi) može potencirati razvoj karcinom ćelija grlića. Karcinom grlića je najčešći karcinom kod žena u generativnom dobu. U uslovima savremene ginekologije, on predstavlja 100% izlečivu bolest, ako se otkrije i leči na vreme.
Kada se prilikom ginekološkog pregleda otkrije "crvena fleka”, potrebno je uraditi niz dijagnostičkih testova koji mogu da izoluju uzročnika i da ukažu na prisustvo i težinu oboljenja. Nalaz vaginalnog sekreta i cervikalnog brisa, bojenje ćelija grlića po Papanikolau i kolposkopija mogu da sa velikom sigurnošću postave dijagnozu. U nekim slučajevima potrebna je i biopsija (uzimanje komadića tkiva) grlića.
Zavisno od nalaza testova i lečenje je različito. Najčešće je dovoljno antibioticima suzbiti infekciju i spontano dolazi do smirivanja promena na grliću. Kod upornih infekcija, potrebno je lečiti i partnera i tragati za uzrocima ponavljanih infekcija. Primena EKT (elektrokoagulacija) može ubrzati lečenje i vratiti ravnotežu između ta dva epitela. U težim slučajevima upala ili kada se dijagnostifikuje karcinom potrebno je operativno ukloniti deo ili ceo grlić (konizacija).
U svakom slučaju, nalaz “ranice” na grliću zahteva redovne odlaske kod ginekologa, adekvatnu dijagnostiku i lečenje, jer su ti postupci lako dostupni svakom pacijentu, uglavnom bezbolni i minimalno traumatični, a dobrobit za zdravlje ogromna.

(dr Zoran Roško, ginekolog akušer)

Tijelo na udaru podivljalih hormona

Za mnoge živčane ispade, neraspoloženje, tugu, osjetljivost većina žena (i muškaraca) često će okriviti hormone. Tuga, razdražljivost, euforija, osobito tjedan dana pred mjesečnicu, i jesu povezani s pojačanim lučenjem hormona. Stručnjaci nam ne mogu točno reći način na koji hormoni kontroliraju naš apetit, raspoloženja i libido, no ako shvatite da su oni razlog takvog promijenjenog ponašanja možete se pripremiti i preuzeti kontrolu



Evo i nekoliko dokaza da hormone stvarno možemo kriviti za mnogo toga. Estrogen, progesteron i drugi reproduktivni hormoni izmjenjuju se u ženinu tijelu cijeli mjesec i utječu na raspoloženje, težinu te rizik izloženosti raku dojke.

Hormoni i raspoloženje

Tjedan dana prije mjesečnice pojačano lučenje hormona estrogena i progesterona može utjecati na raspoloženje i osjetljivost. Za jedne je promjena raspoloženja jedva uočljiva, no za druge je to razdoblje poprilično stresno. Kako biste umanjili učinak hormona na ponašanje, počnite vježbati. Naime, dok vježbate, izlučuje se endorfin koji popravlja raspoloženje.

No, ako se nalazite između tri i osam posto žena koje imaju daleko jače izražen predmenstrualni sindrom, ni vježbanje vam neće pomoći. Tipični simptomi izraženog PMS-a su depresivno raspoloženje, nervoza, glavobolje, razdražljivost i umor. Ukoliko ste se prepoznali u ovim simptomima, potražite savjet doktora koji će vam najbolje reći na koji ih način možete umanjiti. Svakako bi bilo dobro da izbjegavate nikotin i alkohol koji tmurna raspoloženja mogu samo pogoršati.

Hormoni i težina

Ne možete kriviti hormone za debljinu ako zapravo puno jedete i malo se krećete. No, istina je da možete zadržati od pola do jedan i pol kilograma vode u tijelu dva tjedna prije mjesečnice. Neke žene zadržavaju i do pet kilograma vode. Nasreću, to povećanje kilograma je privremeno. Normalni ciklusi nisu odgovorni za kilograme koji se nakupljaju trajno.

Kako biste smanjili zadržavanje vode u tijelu tijekom tog razdoblja, jedite manje slanu hranu i uzimajte 1.000 mg kalcija tjedan dana prije mjesečnice. Ukoliko uzimate pilule dobro pročitajte nuspojave no nema razloga za zabrinutost. Stara generacija kontracepcijskih pilula utjecala je malo na težinu, dok nove pilule uglavnom nemaju te nuspojave.

Druga povezanost hormona i težine odnosi se na estrogen i progesteron. Naime, kada dolazi do smanjenog lučenja tih hormona, možete osjetiti veliku glad i želju za hranom, osobito za slatkim. Ako joj se prepustite, naravno da možete dobiti na težini. Kako bi se riješili iznenadnog napada gladi radite nešto što vas opušta i snižava stres. Mnoga istraživanja pokazuju da će mnogi ljudi kada su neispavani posegnuti za nezdravom i kaloričnijom hranom.



Hormoni i mjesečnica

Hormoni kontroliraju svaki dio ženskog ciklusa. Iako nisu sve žene iste, zdravi ciklus traje između 21 i 35 dana. Ne ignorirajte izostanak mjesečnice! Ukoliko je ona neredovita, tražite od doktora da vam da uputnicu i napravite krvne pretrage kako biste provjerili određene hormone. Nepravilna mjesečnica može biti znak neravnoteže hormona koja može biti pokazatelj da štitnjača ne radi dobro.

Osim toga, nedostatak mjesečnice možda ukazuje na to da imate policistične jajnike koje, prema nekim istraživanjima, ima pet do deset posto žena, a koji u tijelu proizvode previše muških hormona koji sprečavaju nastanak mjesečnice.

No, i nešto sasvim uobičajeno moglo bi utjecati na vaš ciklus. Riječ je naravno o stresu, kojem smo svi izloženi. Kronična briga povećava razinu kortizola, hormona stresa koji može utjecati na proizvodnju hormona gonadotropina. Ako se ovi hormoni ne proizvode, ne dolazi do ovulacije, zbog čega kod mnogih žena dolazi do izostanka mjesečnice tijekom stresnih razdoblja.



Hormoni i libido

Hormoni nisu jedini pokretači seksualne želje, ali svakako na nju utječu tijekom, a osobito sredinom ciklusa. Povišena razina estrogena i razina testosterona potiče želju za seksom i to je prirodan način na koji nas tijelo upozorava da žena ima ovulaciju.

Hormoni utječu i na odabir partnera. Naime, neka istraživanja su pokazala da žene tijekom ovulacije pokazuju više interesa za samopouzdane i otvorene muškarce, nešto poput macho tipova, dok su u ostalom periodu sklonije su muškarcima s blažim temperamentom. Također, tijekom ovulacije, pokazuju istraživanja, žene nose napadniju odjeću koja otkriva više kože.

Hormoni i rizik od raka dojke

Estrogen potiče rast grudi, na čemu su žene vrlo zahvalne kada su u pubertetu, ali on ujedno i kod oboljelih utječe na rast stanica raka. Zbog toga su upitne terapije koje sadrže hormonalne nadomjeske. Posljednja istraživanja pokazuju da hormonalni nadomjesci koji se daju ženama nakon menopauze povećavaju rizik od raka dojke, ali samo kod žena koje su i prije koristile hormonalnu terapiju.

Končana presuda, međutim, nije donesena za kontracepcijsku pilulu. Neka istraživanja su pokazala da nema nikakve opasnosti, dok druga ukazuju na porast od 20 do 50 posto rizika od raka dojke kod žena koje koriste oralnu kontracepciju.

Izvor: Tportal

Neredovna menstruacija utiče na bolesti pluća


Žene koje imaju neredovan menstrualni ciklus imaju veći rizik da dobiju astmu ili poremećaj rada pluća, navodi se u studiji objavljenoj u SAD.

"Lekari treba da budu svesni da žene s neredovnim menstrualnim ciklusom, imaju veću predispoziciju za astmu i za porećaj rada pluća", izjavio je dr Fransisko Gomez Real iz univerzitetske bolnice Haukeland u norveškom gradu Bergen.

Naučnici su u ranijim istraživanjima utvrdili da postoji veza izmedju plućnih bolesti i poremećaja lučenja polnih hormona, a Real i njegove kolege su utvrdili da je neredova menstruacija povezana i sa astmom.

Žene s neredovnim ciklusom (dužim od 32 dana) imaju značajno veću opasnost da razviju simptome astme od žena s normalnim ciklusom, navodi se u studiji.

"Gojaznost, mala fizička aktivnost i neredovni menstrualni ciklus predstastvaljaju faktore rizika za plućne bolesti", dodao je dr Real.

Studija je objavljena u najnovijem broju američkog medicinskog časopisa Journal of Allergy and Clinical Immunology.

Izvor: MTS-Mondo

Ублажите симптоме менопаузе

У овом периоду за жену је најважније да има подршку своје породице и околине и да буде схваћена на прави начин



Када заврше са својом репродуктивном функцијом, женама се јављају проблеми, на први поглед, већи него претходни. Организам жене се на неки начин припрема да је ослободи од размишљања о трудноћи и менструалног циклуса и жена улази у период менопаузе или климакса. Ово је тешко доба како за физичко тако и психичко стање жене, упозоравају стручњаци из области гинекологије.

Престанак менструације услед престанка овулације код жена у Европи почиње између 45 и 55 година. Физичке манифестације су у виду топлих и хладних валунга, неправилног срчаног ритма, али поред ових тегоба жене често осећају нервозу, раздражљивост, проблеме са сном и депресију.

Стручњаци упозоравају да у периоду менопаузе долази до губитка коштане масе код већине жена, што може имати за последицу појаву остеопорозе. То је последица недостатка полних хормона, а пре свега естрогена. Eстроген је такође одговоран за одржавање слузокоже вагиналних зидова. Услед тога долази до смањеног лучења вагиналних секрета за време сексуалног односа. Већина жена због тога користи лубриканте или медикаменте који отклањају овај проблем, али, нажалост, има и оних који не причају са својим партнерима и због тога губе сексуалну жељу.

Oво је веома осетљив период у животу жене и предрасуде и унапред стечена знања о менопаузи могу јој отежати симптоме.

Неугодности менопаузе лече се естрогенском терапијом под надзором лекара. Тинктура свежих пупољака мајчине душице помаже код валунга и појачава вагиналну лубрикацију. Она има веома позитивно дејство на нервни систем, срчану активност, поправља расположење и лечи главобољу и несаницу. Maслачак и  коприва су такође ефикасни код смањења нервне напетости и осталих симптома. Пре било какве терапије, чак и биљне, треба се консултовати са лекаром.

У овом периоду за жену је најважније да има подршку своје породице и околине и да буде схваћена на прави начин. Менопауза је природан процес и треба је схватити као нешто нормално, а не као неку врсту болести или мане.

Izvor: Politika

Moderna kontracepcija
Autor: E.B. | 26.11.2007 - 06:28

Intrauterina kontracepcija ili spirala je dobro poznat i popularan metod sprečavanja začeća koga odlikuju brojni kvaliteti.

To je prvenstveno visoka kontraceptivna efikasnost, lokalno delovanje, niska cena, jednostavno korišćenje (zahteva samo periodične ginekološke preglede) i višegodišnja zaštita. Pored toga, relativno nova spirala sa progestagenom pruža i brojne nekontraceptivne prednosti - objašnjava za „Blic“ dr Katarina Sedlecki, iz „Centra za brigu o porodici“.

Ko sme da koristi spiralu
Današnje stanovište je da spiralu mogu da koriste: žene koje još uvek nisu rodile dete, žene koje su imale vanmateričnu trudnoću, carski rez, zapaljenje unutrašnjih polnih organa, žene sa promenama na grliću koje nisu izazvane infektivnim uzročnicima (hlamidijom trahomatis ili gonorejom), kao i da spirala može da se postavi neposredno posle pobačaja u prvom i drugom tromesečju. „Mirenu“ sa progestagenom mogu da stave žene koje puše bez obzira na životno doba, gojazne, žene koje imaju hipertenziju, glavobolju migrenskog i nemigrenskog tipa.

Zašto je dobra
Zbog povoljnog delovanja hormona na materičnu sluzokožu, kod žena koje imaju spiralu sa progestagenom smanjena je dužina i intenzitet menstruacija. Spirala sa progestagenom može da se primeni u lečenju raznih poremećaja krvarenja. Analizom različitih vidova lečenja preterano čestih i obilnih krvarenja (uključujući primenu oralne kontracepcije, ablacije endometrijuma i histerektomije), spirala sa progestagenom se pokazala kao dobro rešenje, posebno što za razliku od poslednja dva terapijska pristupa čuva plodnost žene.

Obavezan pregled
Pre postavljanja „mirene“ potrebno je da se obavi ginekološki pregled, uradi PAP test i isključi zapaljenje grlića materice i vagine. Praćenje žena kojima je postavljena progestagenska spirala podrazumeva prvi pregled između tri i šest nedelja, a zatim se dinamika pregleda usklađuje sa važećim preporukama.


Izvor: Blic

Novi test za klamidiju



Klamidija se lako liječi antibioticima, ali ako se bolest zanemari može uzrokovati teške posljedice, posebno za žene, poput upala, izvanmaternične trudnoće i neplodnosti. I vi je imate?
Pretpostavlja se da je oko 9% spolno aktivnih žena u dobi od 16-40 godine života zaraženo s klamidijom. Učestalost je nešto viša u spolno aktivnih adolescentica gdje iznosi 15-25%. Kod muškaraca klamidija najčešće uzrokuje upalu vanjskog, izvodnog dijela mokraćnog sustava.

Novi brzi test na klamidiju, najčešću spolno prenosivu infekciju u svijetu, pokazao se uspješnim na kliničkim testiranjima i mogao bi postati vrlo učinkovito sredstvo u suzbijanju širenja bolesti, rekli su britanski znanstvenici.

Testom se klamidija može otkriti za manje od 30 minuta, a često i brže.

Zahvaljujući toj brzini test bi mogao postati vrlo bitno dijagnostičko sredstvo u zemljama u razviju gdje je klamidija, koja može uzrokovati neplodnost, uglavnom skrivena prijetnja.

Novi brzi test na klamidiju (Chlamydia Rapid Test ili CRT) otkriva bakteriju iz vaginalnoga brisa, koji je mnogo jednostavniji od cervikalnoga, a usto je i dvostruko točniji.

"Brzina kojom se dobivaju rezultati CRT-a omogućuje nam da pacijentici odmah omogućimo i liječenje", rekla je Helen Lee sa sveučilišta u Cambridgeu.

Takvo testiranje bilo bi vrlo korisno u pokretnim klinikama ili teško dostupnim krajevima u zemljama u razvoju, gdje zaraza vrlo često ostaje neotkrivena.

Klamidija se lako liječi antibioticima, ali ako se ne liječi može uzrokovati teške medicinske posljedice, posebno za žene, poput upala, izvanmaternične trudnoće i neplodnosti.

Test će biti dostupan početkom 2008., a tvrtka koja ga distribuira Diagnostics for Real World namjerava ga učiniti dostupnim u javnom zdravstvu zemalja u razvoju po vrlo niskim cijenama.

Izvor: NetPortal

Kako se leče vodene ciste
Autor: B. Tasić | 10.12.2007 - 06:10

U Srbiji svaka druga žena ima vodenu cistu
Ciste su patološke promene, obavijene kapsulom, ispunjene tečnošću ili polučvrstim sadržajem, a nalaze se u jajniku ili na njemu. Skoro svaka druga žena u Srbiji ima vodenu cistu na jajniku.

- Pa, ipak, to nije razlog za paniku - kaže dr Slavica Vasiljević, ginekolog. - Jer se većina cista povlači između prvog i trećeg meseca, nakon nastanka, sama do sebe - objašnjava ona.

Simptomi:
Promene normalnog menstrualnog ciklusa, bol tokom ili nakon seksualnog odnosa, osećaj punoće i oticanja u donjem delu trbuha, promene u mokrenju ili pražnjenju creva.

Kako se dele:
Funkcilonalne - reč je o folikularnoj cisti koja nastaje usled izostanka pucanja folikula u vreme ovulacije. Može narasti i do sedam centimetara. Kao podgrupa ove ciste može se javiti luteinska cista. To je funkcionalna cista žutog tela koje nastaje tek nakon oslobađanja jajašceta iz folikula tokom ovulacije. Ukoliko prilikom ovulacije i pucanja folikula dolazi do snažnog krvarenja, u šupljini folikula nastaje hemoragična cista.
Dermoidna cista - odnosno teratom - jeste dobroćudni tumor jajnika koji čini 15-20 odsto svih cista jajnika. Javlja se između 20. i 30. godine života i ovo je najveći tumor jajnika.
Endometriotične ciste - ispunjene gustim tečnim sadržajem (menstrualnom krvarenju tamnobraon boje).
Usled nepravovremenog lečenja može doći do sledećih komplikacija: prsnuće ciste, uvrnuće peteljke ciste i prsnuće, suženje porođajnog kanala. Retko kad se javlja zloćudna alteracija. Ukoliko dođe do prsnuća, javlja se jak bol u donjem delu trbuha, slabost, mučnina i povraćanje. Obavezna je hitna hirurška intervencija.

Lečenje
U većini slučajeva ciste se spontano povlače i zahtevaju samo ultrazvučno praćenje i kontrolu. Koriste se hormonski preparati u smislu gestagenske supstitucije u drugom delu ciklusa („primolut-nor“, „provera“, „dabroston“), kao i kontraceptivne pilule koje mogu zaustaviti rast i pojavu cista.
Ukoliko su veće od pet centimetara i ne reaguju na datu terapiju, potrebno je pored ultra zvučnog pregleda uraditi i markere iz krvi (Ca 125, Ca 19,9 CEA, AFP, bear-HCG). Nakon toga se razmatra operativno lečenje ili uklanjanje jajnika u celini.

Izvor: Blic

Vaginizam - strašljivo bekstvo od intimnosti        

Vaginizam je seksualni poremećaj, u čijoj je osnovi nevoljni spazam spoljne trećine vagine, tako da je njen otvor zatvoren i onemogućen je prodor penisa. Ova kontrakcija mišića vagine može biti udružena, u težim slučajevima, s kontrakcijom mišića karlice, pa i celog tela. U blažem obliku, ovaj genitalni grč prouzrokuje bolni koitus, kad je prodiranje penisa u vaginu moguće, ali je bolno za ženu.

Kako nastaje, odnosno koji mehanizmi pokreću refleksni grč vaginalne muskulature? Ovaj grč muskulature može biti pokrenut i uslovljen organskim promenama - lokalna zapaljenja vagine i/ili karličnih organa, anatomske anomalije, ali i prethodni bolni koitus na čijoj osnovi se razvija spazam mišića.

Znatno  češće je psihogeni mehanizam nastanka ovog poremećaja. Centralni problem u psihogenom nastanku vaginizma je strah od koitusa.
Psihogeni vaginizam može nastajati kao posledica delovanja fizičke traume na neki oblik seksualnog ponašanja. Navešćemo neke primere: u slučaju bolnog kažnjavanja u detinjstvu i ranoj mladosti žene, za dodirivanja polnog organa ili prilikom masturbacije, kao i pri slučajnim bolnim povredama vagine, može doći do razvoja uslovne reakcije straha od prodiranja stranih predmeta, s posledičnim odmbrambenim grčom vaginalne muskulature. Takođe bolno razdevičenje, bilo zbog rigidnog, čvrstog himena, bilo zbog nepažnje i grubosti partnera, može za posledicu imati vaginizam. Žrtve silovanja neretko ispoljavaju ovaj poremećaj. Nisu zanemarljivi u mehanizmu nastanka ovog poremećaja i vaspitne poruke, koje uče ženu da je seksualno ponašanje grešno ili štetno po mentalno zdravlje i zdravlje uopšte.

Nepovoljna ranija seksualna iskustva žene takođe mogu biti uzrok ovog poremećaja. Na primer bolni koitus, usled nedovoljne uzbuđenosti žene i nedovoljnog vlaženja vagine, može prouzrokovati strah od budućeg bolnog koitusa.
Uloga partnera isto nije zanemarljiva. U slučaju da partner ispoljava seksualne poremećaje tipa impotencije, ili prerane ejakulacije, kod žene to može usloviti neprijatnost vezanu za seksualni čin i posledični strah od te neprijatnosti. Grub i nepažljiv partner, kao i manipulativan eksploatatorski nastrojen partner mogu kod žene pokrenuti mehanizam nastanka ovog poremećaja.

Opisani su i slučajevi kad je ovaj poremećaj nastao kao instrument žene za pribavljanje pažnje partnera, ili pak protest protiv nametnutog partnera.
Slično drugim seksualnim poremećajima, i vaginizam može biti primaran kad u istoriji žene ne postoje podaci  o  prethodnim  koitalnim odnosima, higijenskom tamponiranju, vaginalnoj masturbaciji, ili ginekološkom pregledu, i sekundaran, kad se obično u istoriji dobijaju podaci o početku poremećaja nakon bolnog ili neprijatnog seksualnog iskustva.
Vaginizam se ispoljava u seksualnim situacijama, ali i u okolnostima   higijenskih    postupaka (tamponiranje žene) i ginekološkog pregleda, odnosno u svakoj situaciji u kojoj ženi "preti opasnost" od prodiranja stranih predmeta u vaginu. Ova činjenica jasno ukazuje na zaključak da se radi o veoma izraženoj uslovnoj reakciji straha od prodiranja stranih predmeta u vaginu.
Spektar izraženosti ovog poremećaja širok je, od već pomenutog bolnog koitusa, usled nepotpunog grča vagine, koji ipak omogućava prodiranje penisa, pa do grča muskulature celog tela i paničnog straha.

Posledice ovog poremećaja su izbegavanje seksualnih odnosa i situacije koje vode ka njima, izbegavanja ulaska u vezu s muškarcima, u slučaju devojaka, ili pak nekonzumentni brak, koji je sam za sebe poseban poremećaj, u slučaju udatih žena, kao i izbegavanje ginekoloških pregleda.

Ovde možemo napomenuti i slučaj grča vaginalne muskulalure u toku samog koitalnog odnosa, koji je neprijatan za oba partnera, a u slučaju nagle pojave straha kod žene. Ovako nastao grč vagine, bolan je i onemogućava izlazak penisa iz vagine. Terapijski pristup je medikamentozno opuštanje muskulatornog grča. Ovde se radi o akutnom poremećaju, koji obično ne zahteva dalji psihoterapijski tretman.

Lečenje – terapijski pristup
Lečenje ovog poremećaja je relativno lako i efikasno. Najčešće je dovoljan psihoterapijski bihejvioralni tretman, bez primene medikamentozne terapije. Terapijski pristup je individualan i zavisi od istorije nastanka poremećaja, intenziteta ispoljavanja, kao i subjektivnog doživIjaja žene.

Prisustvo partnera, u slučaju da je žena u vezi, je poželjno (nije i neophodno), i to u kasnijim fazama terapije. U slučaju intenzivne izraženosti poremećaja   (panični   strah,   grč muskulature butina i celog tela), početak   terapije   bio bi s desenzitizacijom u imaginaciji, pri čemu je potrebno ženu naučiti da ovlada nekom od tehnika relaksacije, kao oružjem za inhibiciju strahova. Poželjno je da žena ovlada i Kegelovim vežbama, kako bi ih primenjivala radi ovladavanja voljnog stezanja i opuštanja muskulature pubokokcigealnih mišića.
Naravno,  ako je  potrebno, terapiju   treba   početi   davanjem informacija o Ijudskoj seksualnosti i anatomiji Ijudskih polnih organa.
Terapija se nastavlja po potpunom gašenju strahova žene, zamišljanjem seksualnih i drugih "opasnih" situacija, desenzitizacijom uživo.
 
Terapijski princip je postupnost. Koriste, se razna pomagala (tamponi, prsti dilatatori, veštački falusi). Princip je da se u vaginu uvlače predmeti prvo najmanjeg promera, u zavisnosti od doživljaja straha ostaju kraće, ili duže vreme, a po prestanku straha, uvlači se naredni predmet većeg promera i to samo tada, kad kod žene ne postoji ni najmanja doza straha pri uvlačenju predmeta manjeg promera.

Kad žena više ne oseća strahove, odnosno kad nema grca vaginalnih mišića, pri uvlačenju u vaginu veštačkog falusa zadovoljavajućeg promera, pristupa se sledećoj fazi u terapiji, koja podrazumeva prisustvo muškarca, dok žena manipuliše pomagalima.
Sledeća faza je da muškarac preuzima ulogu manipulatora pomagalima.
Završna faza terapije je koitalni odnos, gde se skreće pažnja partneru da ne čini grube i nagle pokrete i preporučuje se pozicija žene iznad muskarca.
U slučaju pojave straha kod žene, ili grča vaginalne muskulature, vraća se korak nazad u terapiji, odnosno na terapijsku fazu u kojoj žena ne oseća ni najmanji strah.


Dr Vladan Radivojević, psihijatar



Izvor