Crveni luk smanjuje rizik za bolesti srca
Zdrava hrana
Autor: | 10.11.2007 - 06:00


Crveni luk smanjuje rizik za bolesti srca
Sastojak crvenog luka koji spada u grupu antioksidansa flavonoida može da spreči hroničnu upalu i posledičnu aterosklerozu, kažu britanski naučnici. Reč je o spoju kvercetinu koji je prisutan i u čaju, jabukama i crnom vinu. Pokazalo se da spojevi nastali razlaganjem kvercetina u organizmu mogu da spreče pojavu hroničnih upalnih procesa koji doprinose stvaranju naslaga na zidovima krvnih sudova. Testiranja britanskih naučnika sugerišu da konzumacija 100 do 200 grama crvenog luka može da ima značajan uticaj na smanjenje upalnih procesa koji mogu da dovedu do bolesti srca i moždanog udara.

Soja smanjuje broj spermatozoida
Prema novoj studiji unos soje i njenih proizvoda smanjuje broj spermatozoida kod muškaraca, ali nije poznato da li je smanjenje dovoljno da uzrokuje neplodnost. U studiji je učestvovalo 100 muškaraca čije su partnerke imale problema sa začećem. Autori studije su utvrdili da su najmanji broj spermatozoida imali muškaci koji su imali najveći unos soje, oko pola serviranja dnevno. S druge strane, unos soje nije uticao na kvalitet i pokretljivost spermatozoida. S obzirom na to da su prehrambene navike praćene samo tri meseca pre brojanja spermatozoida, potrebne su dugoročnije studije koje bi potvrdile ove rezultate.

Izvor: Blic

Pet namirnica protiv holesterola
Autor: CDC/BT | 17.11.2007 - 06:00

Zdrava ishrana je prva i najvažnija linija odbrane od holesterola. Korisno je znati koje su namirnice najveći borci protiv lošeg holesterola.

Lešnici
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da konzumiranje samo 50 grama lešnika u toku dana smanjuje LDL za 4,4 procenta. Ali s obzirom na to da sadrže veliki broj kalorija, držite se malih količina.

Ovsene pahuljice
Ovsene pahuljice mogu drastično da snize nivo holesterola ukoliko ih konzumirate jedanput dnevno, najbolje za doručak. Ovi zadivljujući rezultati su ostvarljivi zahvaljujući visokom procentu rastvorljivih vlakana. Ova vlakna se vezuju za žučne kiseline koje su odgovorne za stvaranje LDL i kada se vežu naprosto se ispiraju iz organizma.

Riba
Omega tri masne kiseline koje se smatraju najboljim dobrim mastima, u najvećem procentu se nalaze u lososu i tuni.

Crveno vino
Vino koje sadrži flavonoide ne samo da snižava LDL već pomaže i u prevenciji bolesti srca. Ukoliko imate problema sa LDL-om, preporučena dnevna doza crvenog vina za muškarce su dve čaše, a za žene je jedna.

Soja
Bilo koji proizvod napravljen od soje pomaže u redukciji LDL. Dovoljno je samo 25 grama sojinih proteina u toku dana. Ipak, ukoliko kod vas opstoji rizik od dobijanja raka prostate ili raka dojke, zaboravite na soju.

Izvor: Blic

Fina klackalica u tanjiru

Mala škola makrobiotike

Uravnotežena makrobiotička ishrana jača snagu i bez lekova i hemije dovodi orgnizam u potpuno zdrav režim rada

Makrobiotika je celovit način ishrane, jer uzima u obzir delovanje hrane na celokupan organizam, na njegovo fizičko, mentalno i duhovno stanje. Makrobiotičko lečenje zasniva se na postizanju i održavanju dinamičke ravnoteže između dve primarne sile u kosmosu, jina i janga. One se ogledaju u svim pojavnostima na planeti i univerzumu. Centripetalna ili jang sila izaziva skupljanje, brzinu i vrelinu, dok jin ili centrifugalna sila dovodi do širenja, rastresitosti, sporih pokreta i hladnoće. Ove sile nisu statične i stalno se menjaju jedna u drugu. Na primer, plima-oseka, dan-noć itd. Zdravlje je prirodna posledica dinamičnog delovanja centripetalne i centrifugalne sile u svakodnevnoj ishrani i načinu života.

Kada se javlja bolest?
Bolest se javlja kao rezultat poremećene ravnoteže sa prirodom i univerzumom. Skoro svaka savremena bolest posledica je navike preteranog unošenja hrane, bilo isuviše jang ili isuviše jin, ili i jednog i drugog. Hrana koja je više jang i koja se svakodnevno konzumira (meso: goveđe, svinjsko, pileće; jaja; slani sirevi; suviše soli; mesne prerađevine itd.) i hrana koja proizvodi efekte širenja, jin (beli šećer, gazirana pića, tropsko voće, tropsko povrće, veštački zaslađivači, aditivi, alkoholno sirće, mlečni proizvodi, proizvodi od belog brašna, kafa, alkohol itd.) dovodi do disbalansa. Konzumiranjem ovih namirnica dugi niz godina, dolazi do velike neravnoteže, što ima za posledicu pojavu bolesti.

Koje bolesti izaziva preterani jang, a koje preterani jin?
Zavisno od kvaliteta hrane i pića u našoj svakodnevnoj ishrani, stanje organizma se menja iz dana u dan, uključujući promene u sastavu krvi i nervnim reakcijama, a što u kraćem roku izaziva promene u funkciji, a na duže staze promene u strukturi tela. Npr. hrana bogata mastima, pre svega životinjskog porekla, izaziva promene u sastavu krvi (porast holesterola i triglicerida). Ukoliko dosta pušimo, a pri tom nismo fizički aktivni, dolazi do pojave hipertenzije, ateroskleroze, moždanog udara, infarkta... Sa stanovišta makrobiotike, ove bolesti su izazvane delovanjem jang hrane. Sa druge strane, ekstremni jin, jin hrana, dovodi do proširenih organa, pada krvnog pritiska, fizičke tromosti, mentalne konfuzije itd. U zavisnosti od efekata koje izaziva u organizmu, sva hrana se klasifikuje na: jin i jang. Hrana koja u sebi sadrži harmoničnu ravnotežu jin i jang sastojaka naziva se uravnotežena hrana. Ona u kojoj dominira jin ili jang kvalitet neuravnotežena je. Savremena ishrana, iako sadrži sve nutritivne sastojke potrebne za organizam, ako sadrži ekstremni jin ili jang kvalitet, predstavlja disbalans koji remeti harmonični rad organa i tkiva i uzrokuje pojavu hroničnih bolesti.

U čemu je tajna makrobiotičke ishrane?
Makrobiotička ishrana pruža rešenje za kvalitetan i srećan život bez brojanja kalorija i opterećenja. Ovakvim načinom ishrane postajete vitalniji, vedriji i smireniji. Kako? Koristimo pre svega integralne, organske namirnice. Od žitarica: pšenicu, pirinač, ječam, ovas, raž, proso, zatim sezonsko povrće i voće, mahunarke i proizvode od soje (tofu, tempeh), alge, orašaste plodove, kondimente (miso, tamari, šoju, kuzu, umeboši šljivu), nerafinisana biljna ulja (susamovo, suncokretovo). Da bi obrok mogao da se nazove makrobiotičkim treba da bude izbalansiran sa aspekta jina i janga. Izbor hrane, tehnika kuvanja, začinjavanje jela, stanje i kondicija pojedinca, pol, aktivnost osobe i godišnje doba su osnova za razumevanje pripremanja kvalitetnog makrobiotičkog obroka.

Kako izgleda jedan izbalansiran jesenji makrobiotički obrok?
Izbalansiran makrobiotički obrok podrazumeva oko 50% integralnih žitarica (npr. integralni pirinač koji možemo posuti golicom), 30% povrća (ovom prilikom ćemo kombinovati krupno sečenu šargarepu i luk, a kasnije ćemo dodati prokelj. Od mahunarki smo izabrali sočivo kuvano sa kombu algom.

Mnogi se pitaju zašto koristimo alge?
Zato što one mineralizuju obrok, olakšavaju varenje i pomažu oslobađanje teških metala iz organizma. One su u tanjiru zastupljene oko 10% . Takođe, skuvaćemo brokoli na pari, jer u okviru izbalansiranog makrobiotičkog obroka uvek imamo jednu količinu povrća na pari, a to je obično zeleno povrće ili tamno lisnato povrće. U sezoni ga koristimo maksimalno i ovo zeleno lisnato povrće je u tanjiru prisutno oko 5%, zajedno sa presovanom salatom.

Kako se hranimo zimi?
Svaka vrsta hrane je karakteristična za određeno doba godine. Svako godišnje doba ima karakterističnu energiju koju putem hrane unosimo u organizam. Sada polako ulazimo u zimu, koja ima jin kvalitet energije, tj. hladnoću i vlagu, a mi se prilagođavamo tako što povećavamo jang, a smanjujemo jin kvalitet u izboru i načinu pripreme hrane, što će reći, smanjujemo sveže voće i povrće (jin), a konzumiramo više suvog voća, pečenih jabuka, dunja, kompota. Konzumiramo turšiju (bez konzervanasa ili vinobrana), korenasto povrće, glavičasto povrće, bundevu, dodajemo više soli, više mahunarki, termički duže obrađujemo hranu, koristimo više hladno ceđenog ulja, češće koristimo ekspres-lonac i češće koristimo rernu. To su aspekti jangiziranja. Ukoliko bismo nastavili da se hranimo zimi kao i leti, što mnogi na žalost čine, a što znači da konzumiramo dosta voćnih sokova, tropskog voća (banane, kivi, limun, pomorandže) došlo bi do disbalansa koji se ispoljava u vidu prehlade, bronhitisa i gripa. Sok od ceđene pomorandže i limuna se kosi sa ovim principom. Uostalom, probajte, pa se uverite sami. Tropsko voće uspeva u toplom, jang podneblju i dato je da bi nas hladilo. Ako je kod nas zima, razmislite da li nam je tropsko voće potrebno. Priroda nam je dala ono što nam je potrebno. Naučimo da je posmatramo i dobićemo odgovor.

Standardni makrobiotički obrok
Integralni pirinač sa korenastim povrćem, sočivom, arame algom i povrćem barenim na pari. Pripremamo ga tako što ćemo piranač potopiti preko noći, i to 1 šolju pirinča sa 2 šolje vode. Ujutru se voda baci i sipa nova. Pirinač se može kuvati sa 2 cm kombu alge, a ni ne mora. Preporučuje se kuvanje na prirodnim energentima (šporet na drva ili na plin). Ako nemate ovakav šporet, kuvaćete na onome što imate. Od momenta kada pirinač provri, smanjite vatru i kuvajte ga oko 60 minuta. Na samom kraju, blago promešajte pirinač, da biste izjednačili jang koji je bliži vatri i jin koji se nalazi na površini. Integralni pirinač ćemo posuti golicom. Inače, on se može začiniti gomasiom (susamovom solju) ili nekim drugim semenom.
Kada je reč o povrću, podrazumeva se da ćete pokušati da nađete organsku šargarepu i luk. Šargarepu ćemo iseći na krupne dijagonale ili kolutove, a luk ćemo iseći na polumesece. Podmazaćemo dno šerpe sa hladno ceđenim susamovim uljem, dodaćemo luk i šargarepu i dinstaćemo ih na srednjem plamenu oko 7 do 8 minuta. Sipaćemo malo vode i dinstaćemo na tihoj vatri oko 15 minuta. Zatim ćemo dodati prokelj (podrazumeva se da prokelj nije veliki) i njemu je dovoljno 7 do 8 minuta kuvanja. Istovremeno ćemo začiniti sa 1 kašičicom soja sosa. Ukupna količina povrća za jednu osobu je jedna šolja.
Sočivo, koje je protein u tanjiru, ne mora da se potapa, iako se mahunarke uobičajeno potapaju. Zato ćemo potopiti oko 2 cm kombu alge dvadesetak minuta. Vodu u kojoj je bila alga koristimo, algu stavimo na dno šerpe i preko nje stavimo sočivo. Možete staviti i malo korenastog povrća ili praziluka. Nalije se vodom i od momenta kad provri, kuva se 15 do 18 minuta. Sočivo se soli pred kraj (oko ½ kašičlice). Ako hoćete da ga začinite, možete dodati list lorbera, da malo olakša varenje, mada je sočivo u odnosu na druge mahunarke lako svarljivo i nema toliko vlakana koji nadražuju digestivni trakt.
Arame alge se prvo isperu pod brzim mlazom hladne vode. Količina za jednu porciju je supena kašika, jer alge pri kuvanju nabubre. Ostavite ih da odstoje u vodi desetak minuta i onda ih stavite na vatru, dodate par kapi soja sosa i, kada provre, smanjite na minimum i kuvate 8 do 10 minuta.
Presovana salata. Možemo se odlučiti za zimsku endiviju (zelenu gorkastu salatu), radič, rotkvu ili dajkon. Naseckate ili narendate salatu, stavite je u činijicu, dodate malo umeboši sirćeta (ne previše, jer je i ono jako slano), stavite odgore tanjir, napunite jednu flašu sa vodom (od litar i po-dva) i stavite na tanjir da ga pritisne. Dobro je da odstoji dva-tri sata, jer će onda imati više jang kvaliteta (izaći će suvišna voda iz salate, koju odlijete).
Brokoli na pari se lako sprema. Očisti se na cvetiće (dršku ne bacamo, očistimo i nju, takođe je iseckamo, može na štapiće), a listići se takođe jedu, ako ih ima. Ako nemate posudu za kuvanje na pari, možete staviti neku rešetkicu ili cediljku. Sipate malo vode na dno šerpe i, kada provri, stavite povrće u cediljku i ne kuvate duže od 3 do 4 minuta. Brokoli treba da bude hrskav i lepe zelene boje. Može se napraviti preliv od susama sa malo soja sosa, a možete ga jesti i samo tako, prirodno skuvanog.

BEOGRAD
Slavna imena
Beograd će uskoro posetiti učitelji makrobiotike svetskog glasa: Aleks Džek, filozof, ekolog, učitelj, najbliži saradnik Mičija Kušija i Edvard Esko,
takođe svetski poznat učitelj makrobiotike, saradnik Mičija Kušija i predavač na Kuši Institutu. Tema predavanja biće "Makrobiotički pristup lečenju bolesti savremenog sveta" (diabeta, artritisa, oboljenja krvnih sudova i raka). Pod sponzorstvom Telekoma Srbija, a u organizaciji Udruženja za makrobiotiku i zdravu ishranu "Zdravlje i radost", predavanje će se održati u zadužbini Ilije Kolarca, 14. novembra u 19 časova.

Izvor: Bilje i zdravlje

Brusnice kao antibakterijski agenti

Sastojci iz brusnica imaju sposobnost da menjaju bakteriju E. coli zaslužnu za brojne ljudske bolesti - od infekcije bubrega, preko gastroenteritisa, do propadanja zuba. Brusnice, posebno sok od brusnica, imaju brojna blagotvorna dejstva na zdravlje i sposobnost da spreče infekcije urinarnog trakta, ali do sada nije bio jasan mehanizam kojim one deluju. Delovanje brusnica je veće što ih više unosite u organizam.


Kupus za jači imunitet

Ukoliko vam je imunitet oslabio, najbolji i najprirodniji način da ga ojačate je da unesete kupus u ishranu. Ovo povrće obiluje vitaminom C, vlaknima i fitohemikalijama, koje sprečavaju razvoj bolesti. Sadrži vrlo malo kalorija, pa je česta namirnica mnogih dijetalnih programa. Svež kupus je zimi najbogatiji, prirodni izvor vitamina C, pa je zato važan u jačanju odbrambenih funkcija organizma i sprečavanju prehlada i kašlja.



Izvor: Blic

zdrava hrana
Brusnice kao antibakterijski agenti
Autor: CDC/BT | 08.12.2007 - 06:10

Sastojci iz brusnica imaju sposobnost da menjaju bakteriju E. coli zaslužnu za brojne ljudske bolesti - od infekcije bubrega, preko gastroenteritisa, do propadanja zuba. Brusnice, posebno sok od brusnica, imaju brojna blagotvorna dejstva na zdravlje i sposobnost da spreče infekcije urinarnog trakta, ali do sada nije bio jasan mehanizam kojim one deluju. Delovanje brusnica je veće što ih više unosite u organizam.
Kupus za jači imunitet

Ukoliko vam je imunitet oslabio, najbolji i najprirodniji način da ga ojačate je da unesete kupus u ishranu. Ovo povrće obiluje vitaminom C, vlaknima i fitohemikalijama, koje sprečavaju razvoj bolesti. Sadrži vrlo malo kalorija, pa je česta namirnica mnogih dijetalnih programa. Svež kupus je zimi najbogatiji, prirodni izvor vitamina C, pa je zato važan u jačanju odbrambenih funkcija organizma i sprečavanju prehlada i kašlja.

Izvor: Blic

Crni hleb protiv belog
Autor: CDC/BT | 08.12.2007 - 06:05

Crni i beli hleb su deo svakodnevne ishrane. Stalno se polemiše koji je hleb zdraviji i koji treba da jedete. Ako vas muče sumnje oko toga koji bi hleb trebalo da jedete, evo nekoliko smernica koje će vam pomoći da se odlučite.

Hleb od punog zrna naziva se graham hleb i na 100 g ima energiju od oko 200 kcal, dok beli hleb ima 240 kcal u 100 g namirnice. Crni pšenični hleb je bogatiji mineralima nego hleb od belog pšeničnog brašna, dok mu je energetska vrednost 222 kcal na 100 g. Evo u čemu se još razlikuju crni i beli hleb.

Crni hleb
Brže se kvari od belog hleba i morate da ga čuvate pravilno da bi trajao nekoliko dana. Ujedno duže zadržava svež ukus i miris. Hleb od brašna celog zrna pravi se od nekoliko vrsta žitarica kako bi se postigao što bolji sastav i ukus. Najtamniji je hleb od prosa, raži, potom od zobi, pa još uz dodatke sezamovih ili suncokretovih semenki, kima i dr.
Hleb od celovitih žitarica preporučuje se osobama koje imaju teškoće sa varenjem. Upravo se nedostatak dijetalnih vlakana povezuje s usporenim pražnjenjem crevnog sadržaja. Svakodnevnim konzumiranjem hleba bogatog celulozom podstiču se lenja creva na bolji rad. Ako se po obroku konzumira oko 200 g hleba, za tri obroka unos je 600 g po prosečnoj energetskoj vrednosti od po 230 kcal. U tom slučaju se samo hlebom unese 1.380 kcal, što je skoro celodnevni energetski unos osobe na redukcijskom modelu ishrane. Ipak, crni hleb treba da izbegavaju osobe sa želudačnim tegobama sklone nadimanju. Graham hleb od brašna celog zrna predlaže se u ishrani dijabetičara.

Beli hleb
Beli hleb je neutralnijeg ukusa. Povoljan je za osobe koje imaju teškoća s nadimanjem . Brašno za beli hleb je osiromašeno i odabrani su delovi zrna bez ovojnice koja je bogata vlaknima i proteinima i zato kažemo da je beli hleb od brašna oljuštenog zrna. Ipak, ako na neki drugi način u organizam unosite dovoljno vlakana i ishrana vam je raznolika, nema razloga da ne uživate u mekanom penastom belom hlebu.

Izvor: Blic

Pica izvor antioksidanasa
Istraživači iz Merilenda otkrili su da pica može da postane dragoceni antioksidans. Pica majstori znaju da ako duže peku testo na visokim temperaturama kao rezultat dobijaju ukusnu picu, ali takav način pripreme testa je i veoma zdrav. Dokazano je da ovakva priprema povećavaju količinu antioksidansa, posebno ako je reč o testu od integralnog brašna. Pečenje na višim temperaturama povećava količinu antioksidansa za 82 odsto. Ali ne treba da čekate da testo izgori.

Manjak cinka kriv za upalu pluća
Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu „American Journal of Clinical Nutrition“, starije osobe koje pate od deficita cinka imaju povećani rizik obolevanja od upale pluća.
Cink ima bitnu ulogu za pravilan rast i razvoj i snažan imunološki sistem. Naučnici su otkrili da starije osobe koje imaju niži nivo ovog minerala od normalnog lakše obolevaju od upale pluća, njihov oporavak traje duže i uzimaju više antibiotika. Dobar izvor cinka su sir, govedina i morski plodovi.


Izvor: Blic

zdrava hrana
Čaj i kafa čuvaju bubrege
Autor: | 29.12.2007 - 06:05

Ljubitelji kafe i čaja imaju blago smanjen rizik od obolevanje od raka bubrega, sugeriše istraživanje sprovedeno na Harvardu.

Rezultati objavljeni u „International Journal of Cancer“ utemeljeni su na analizi 13 ranije sprovedenih studija. Pokazalo se da kafa i čaj mogu imati zaštitni učinak kada je u pitanju rak bubrega.


Matičnjak protiv meteoropatije

Promenljivo vreme i pritisak kod mnogih žena izaziva glavobolju, razdražljivost i probleme s cirkulacijom. Ove probleme umesto lekovima možete da rešite i čajevima, eteričnim uljima i prirodnim tabletama.
Ekstrakt lekovite biljke matičnjaka umiruje vegetativni nervni sistem i ublažava tegobe.

Izvor: Blic

Devet koraka do zdravije ishrane u 2008.

Da li ste spremni da se hranite zdravije? Počnite sa manjim promenama.

Sledeća godina bi mogla biti vaša najzdravija godina dosad, jer je pravo vreme da počnete da živite zdravije - sad. Nikad u istoriji čovečanstva nije bilo poznato više činjenica o načinima ishrane, hranljivim sastojcima i zdravlju nego u savremenom dobu. Nikada nije bilo lakše nabaviti zdravu hranu nego sada.

Predložićemo vam sada nekoliko ideja o tome kako da se zdravije hranite, ali je važno da znate sledeće: bez obzira na to koliko ste motivisani, nećete moći da preduzimate sve ove korake svakoga dana. Moći ćete samo nekoliko njih da inkorpororate u svoj dnevni raspored - i to je sasvim u redu. Dobra strana zdrave ishrane - ne važi pravilo "sve ili ništa", već - "bilo šta da promenite, dobro je".

1. Pojedite jednu kašiku lanenog semena dnevno!

Možda ste već mnogo puta čuli da je laneno seme dobro za zdravlje, ali ga još niste uvrstili u svoj jelovnik. Ono sadrži više hranljivih sastojaka, od kojih ćemo pomenuti samo omega-3, vlakna, zbog čega ima značajno antioksidantsko dejstvo.

2. Pijte neki probiotski jogurt gotovo svakog dana!

Oni su najbolji za probavni sistem, jer sadrže kalcijum, proteine, B vitamin i dr.

3. Grickajte koštunjavo voće skoro svakog dana!

Ovi plodovi pomažu snižavanju holesterola, pozitivno utiču na imunitet i smanjuju rizik od nekih vrsta kancera. Sadrže vitamine i minerale, poput vitamina E i magnezijuma.

4. Pijte čašu zelenog ili crnog čaja dnevno!

U laboratorijski istraživanjima dokazano je da zeleni čaj pomaže u prevenciji raka debelog creva, jetre, pluća i prostate. Zapitajte se kada vam je najbolje vreme za ispijanje čaja, da li je to ujutru, uveče ili u oba termina. U letnjem periodu možete se rashladiti ledenim čajem.

5. Kad god je moguće, pripremajte jelo sa ekstra-virdžin maslinovim uljem, umesto drugih vrsta ulja!

6. Jedite žitarice više puta dnevno!

Ima mnogo dobrobiti od ishrane žitaricama, uključujući zaštitu od: srčanih bolesti, srčanog udara, dijabetesa, prekomerne gojaznosti, raznih vrsta raka.

7. Jedite puno voća i povrća svakog dana!

8. Jedite ribu nekoliko puta nedeljno!

9. Jedite pasulj umesto mesa nekoliko puta nedeljno!

Izvor: Krstarica

Pozdrav svima! Uporno pokuavam da ovu temu iscitam do kraja jer sam se sada ukljucila u sve.  Razlog-resila sam a i trebalo bi da smrsam.   Uskoro punim 26, visoka sam 171cm a imam 72kg.  Mozda nekom enije mnogo ali imam viska i to mi smeta.  Od prilike znam sta bi i koliko trebala jesti a sta izbaciti ali imam nekoliko pratecih problema.  Prvi-radim 9h dnevno i tehnicki mi na poslu na kome sam trenutno nije dozvoljeno da vodim racuna o obrocima.  Nemam ni fixnu pauzu pa jedino sto dolazi u obzir jeste da se pojede nesto na brzinu (ako i to  stignem) sto me veoma nervira.   :evil: Drugi problem je taj sto van posla mnogo jedem na nervnoj bazi,posebno slatkise i konstantno osecam glad,cak i ubrzo nakon jela.  Stoga sam se htela posavetovati sa vama, dobri ljudi  :flower:, sta mi je ciniti? Ima li ko ideju,predlog,misljenje. . . ? Hvala svima unapred~