Zdrava Hrana

Kofein i hidracija
Ranije se smatralo kako konzumiranje napitaka s kofeinom, zbog diuretskog učinka kofeina na resorpciju vode u bubrezima, dovodi do dehidracije. Ipak, novije studije pokazuju da umeren unos kofeina ne uzrokuje hroničnu dehidraciju i da nema negativan uticaj na sportske rezultate, termoregulaciju ili cirkulaciju pri višim temperaturama okoline. Zapravo, zbrajajući dnevni unos tečnosti, potrebno je uključiti i napitke koji sadrže kofein jer doprinose dnevnom unosu vode. Napitke s kofeinom ne treba izbegavati ukoliko se konzumiraju u umerenim količinama.

Voćem protiv ateroskleroze
Tamno grožđe i jabuke, kao i njihov sok, smanjuju rizik za stvaranje opasnih naslaga na ćelijama krvnih sudova, objavili su francuski stručnjaci. Istraživači sa univerziteta u Montpelieru pozitivan učinak konzumacije voća i voćnih sokova objašnjavaju delovanjem visokog procenta antioksidansa fenola, piše stručni časopis „Molecular Nutrition and Food Research“. Sprovedena istraživanja pokazuju da fenoli znatno smanjuju rizik za stvaranje masnih naslaga u krvnim sudovima i tako dovode do smanjenja rizika za srčani i moždani udar.

Izvor: Blic

Zdrava hrana

Suncokret protiv ekcema

Semenke suncokreta sadrže snažne antioksidanse - vitamin E i selen. Antioksidansi imaju sposobnost neutralizacije štetnih slobodnih radikala i na taj način štite organizam od brojnih degenerativnih bolesti današnjice, kao što su kardiovaskularna i maligna oboljenja. Zbog povoljnog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovan unos suncokretovih semenki pomaže koži da bude elastična, a može da bude koristan i kod ekcema.

Vreme je za zovu

Zova ima vrlo praktičnu i medicinsku namenu. Čaj pripremljen od njenih cvetova koristi se na početku prehlade, upale krajnika, upale grla i gripa, jer doprinosi bržem ozdravljenju, ubrzava cirkulaciju, znojenje i organizam čisti od otrovnih materija. Kada je reč o spoljnoj upotrebi, cvet od zove se tradicionalno koristi za ublažavanje upala i lečenje čireva, opekotina, posekotina i rana. Takođe, kada je reč o glavobolji, preporučljivo je da se sveže cveće stavi na slepoočnice.

Izvor: Blic

HRANA ZA ZDRAVO SRCE

Ishrana koja se zasniva na manjem unosu masti i soli, a većem unosu soje i belog luka, idealna je za sprečavanje bolesti srca


Broj smrtnih slučajeva koji su posledica bolesti srca i krvnog sistema može da se smanji i za 50 odsto ukoliko se uvedu jednostavne promene životnog stila. U prvom redu misli se na promene prehrambenih navika i redovno vežbanje.

1. Smanjite unos zasićenih masti

Na listi prehrambenih navika, smanjenje unosa zasićenih masnoća i holesterola zauzima najvažnije mesto. Visok nivo triglicerida i holesterola u krvi vodi ka stvaranju naslaga koje mogu da začepe arterije, što za posledicu može da ima arteriosklerozu, a u kritičnijim slučajevima i srčani i moždani udar. Količina kalorija koja se dnevno unese u obliku masti ne sme da prekorači 20 do maksimalno 30 odsto ukupno unesenih kalorija. Dnevni unos holesterola ne sme da bude viši od 300 mg.

2. Smanjite unos soli

Postoji pretpostavka da povišen unos soli kod nekih osoba (posebno onih kojima je krvni pritisak kao posledica genetičkog nasleđa osetljiv na povišen nivo soli) može da rezultira povišenim krvnim pritiskom.

3. Koristite mediteransku kuhinju

Mediteranska ishrana odlikuje se bogatstvom voća, povrća i žitarica, namirnicama koje predstavljaju odlične izvore prehrambenih vlakana, fitokemikalija, vitamina i minerala. Riba ima posebno mesto u ishrani mediteranskih krajeva, a osigurava najbolji izvor omega-3 nezasićenih masnih kiselina koje imaju izuzetno povoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Ekstra devičansko maslinovo ulje koje čini okosnicu mediteranske ishrane takođe je izvor sastojaka koje imaju povoljan učinak na kardiovaskularni sistem. Brojne studije pokazale su da umerena konzumacija crnog vina smanjuje rizik od srčanog udara kod osoba srednje dobi, i to od 30 do 50 odsto.




4. Jedite beli luk

Ljudi se vekovima oslanjaju na blagotvorno delovanje belog luka na zdravlje. Smatralo se da je najvažnije preventivno delovanje belog luka na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ova verovanja su potvrđena i brojnim studijama čiji rezultati sugerišu da beli luk štiti srce i krvne sudove. On smanjuje nivo ukupnog holesterola, smanjuje nivo LDL, lošeg holesterola, snižava krvni pritisak, sprečava stvaranje ugrušaka i deluje kao antioksidans.

5. Povećajte unos soje

Izoflavoni i fitoestrogeni koji se nalaze u soji mogu na organizam da imaju delovanje slično estrogenu. Prema nekim studijama, dnevni unos 25-80 grama sojinih proteina može da rezultira smanjenjem nivoa ukupnog holesterola, LDL (lošeg) i triglicerida za osam posto. Visok nivo ukupnog LDL holesterola i triglicerida povećava rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. S druge strane, unos soje povezuje se s povišenim nivoom HDL, dobrog holesterola. Visok nivo HDL holesterola ima zaštitno delovanje na srce i krvne sudove. Za sada nije u potpunosti jasan mehanizam kojim soja utiče na poboljšanje profila holesterola u krvi, ali je sigurno da je soja posebno preporučljiva ženama.

Izvor: Press

Zdrava hrana
Autor: E.B. | 10.01.2009. - 05:00



Marinirano meso je zdravije

Mariniranjem odrezaka u crnom vinu ili pivu smanjuje se prisutnost kancerogenih agenasa koji nastaju pečenjem ili prženjem mesa. Portugalski stručnjaci sa Univerziteta u Portu su utvrdili kako šestosatno mariniranje odrezaka u alkoholu pre termičke obrade smanjuje prisutnost 17 oblika kancerogenih heterocikličkih amina. Heterociklički amini nastaju izlaganjem prirodnih šećera i aminokiselina iz mesa visokim temperaturama, a u nekim istraživanjima su povezani s većim rizikom obolevanja od raka želuca, debelog creva, gušterače i dojke.



Biber za dobro raspoloženje

Piperin je glavni alkaloid bibera kojem se pripisuju brojna farmakološka dejstva: protivupalna, analgetska, a možda pomaže i u prevenciji čira na želucu. Novo istraživanje popisu dodaje i antidepresivni učinak. Uočeno je i poboljšanje kognitivnih funkcija. Pre nego što se na tržištu pojavi funkcionalna hrana s piperinom za bolje raspoloženje, treba pričekati dalja istraživanja jer su neke studije takođe pokazale da je piperin toksičan za muški reproduktivni sistem. B. Tasić

Izvor: Blic

Spremajte svu hranu na ,,Mediteran,, ulju, mešavini maslinovog i suncokretovog ulja.
Nije skupo(180,00 d.), pravi ga ,,Dijamant,, i može da se nadje skoro svugde.A lakše je mnogima koji ne mogu da se odreknu suncokretovog ulja.
Verujte hrana je ukusnija, lakše se sprema i vari.........a holesterol i probava odlični.

Sirotinjski doručak - kruh u toplom mlijeku.

Dokazano je da utječe povoljno na živce, radnu koncentraciju, da ne bude zbrke u glavi.
To mi je rekao još davno jedan profesor..i ove zime sam se stvarno toga držala.
Uvjerila sam se..jednostavno se bolje osjećaš, pgotovo, ako si pušač, piješ kavu na prazno i slično.

Hranom do boljeg sna



Svi mi volimo da gricnemo ponešto pre odlaska u krevet, bez obzira na to da li nam to koristi ili ne. Brojna su upozorenja eminentnih stručnjaka da ne treba jesti neposredno pre spavanja, ali malo nas se obazire na to.

Da li sve ono što gricnemo na brzinu, u poznim časovima, loše utiče na nas i naš san?

Naravno da ne; jer i hrana može da nam pomogne da spavamo bolje.

Zar ne bi bilo lepo kada bismo znali koja vrsta hrane omogućava besprekoran san, a koje se treba kloniti kako ne bi došlo do noćnih mora?

Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, treba samo da nastavite sa čitanjem i saznaćete šta se sme a šta ne sme grickati pred spavanje.

Utolite glad svog organizma za ugljenim hidratima

Hrana bogata ugljenim hidratima samo povećava hranljivost mlečnih proizvoda tako što povećava količinu supstanci u krvi koje podstiču san. Pred odlazak u krevet preporučuju se lakši obroci poput porcije kukuruznih pahuljica, zatim šolja jogurta sa krekerima, ili hleb i sir. Nipošto pred spavanje ne jedite grickalice koje obiluju šećerom, jer vam samo mogu još više otvoriti oči.

Prezalogajite nešto na brzinu pre odlaska u krevet

Ukoliko imate problema s nesanicom, pravo rešenje bi bilo da malo popunite rupu u stomaku kako biste što lakše zaspali. Ali nemojte uzeti ovo zdravo za gotovo i navaliti na hranu kao da je vreme ručku, već umereno, samo da biste zaštitili organizam. Prejedanje će samo rezultovati neželjenim posledicama, i to ne samo po san.

Ostavite pljeskavice i masne namirnice po strani

Istraživanja su pokazala da ćete noću teže zaspati ukoliko u toku dana jedete masniju i po stomak težu hranu.

Čuvajte se kofeina

Ništa novo: šolja kafe u toku večeri može da vam pokvari san. Nemojte zanemariti ni manje očigledne izvore kofeina, kao što su čokolada, koka-kola, čaj, pa čak i kafa bez kofeina. Sve to, pogotovu u većim količinama, ima isti efekat kao i šoljica kafe.

Preskočite večernju čašu vina

Alkohol vas uglavnom može naterati da zaspite jako brzo, ali isto tako može da bude i krivac za česta buđenja u toku noći, nemirniji san, glavobolje... Ukoliko se ipak odlučite za čašu vama omiljenog alkoholnog pića, potrudite se da uz čašu pića popijete i čašu vode. Na taj način ćete ublažiti dejstvo alkohola i izbeći loš san.

Cigareta opušta pre spavanje?

Ne dozvolite da vas zavara ta "opuštajuća" cigareta pred spavanje. Nikotin u stvari deluje na organizam kao stimulans, sa pratećim efektima sličnim kofeinu. Stoga po svaku cenu izbegavajte cigarete pre odlaska u krevet, kao i ukoliko se probudite u toku noći.

Pridržavajte se ovih saveta kako biste izbegli nesanicu i "težak san".



Izvor: Krstarica

Energetski napici kradu san



Nasuprot nekadašnjoj donekle lokalizovanoj upotrebi kod sportista, tržište energetskih napitaka danas je postalo jedno od najvećih i najunosnijih. Čini se da su lukavi promoteri uspeli da ubede i nas, obične ljude, da su energetski napici nešto što može zameniti sokove i kafu, a dodati potrebnu energiju .

Posebno loša strana čitavog poduhvata jeste ta što se među konsumentima energetskih napitaka u sve većem broju nalaze i mladi. Iako su na početku ovi napici bili promovisani kao dodatak izvesnim dijetama, danas se nalaze u istom rangu kao i bilo koji drugi gazirani napici. Lekari su im, poredeći ih sa koka-kolom, dali jako komičan naziv - dopingovana koka-kola.

Neograničene količine kofeina

Nasuprot blažim varijantama gaziranih napitaka na bazi koka-kole, koji sadrže do 71 mg kofeina, kod energetskih napitaka takvo ograničenje nije uopšte neophodno. Na poleđini limenke uglavnom i ne postoji ova informacija, a usled nedostatka regulacionih mera i provera, teško da možemo biti sigurni u sadržinu našeg energetskog napitka. Ono što jako malo ljudi zna jeste da energetski napici poput legendarnog "red bula" sadrže i do neverovatnih 505 mg kofeina, što je čak sedam puta više nego kod ostalih gaziranih napitaka i tri puta više nego kod običnih ili instant kafa.

Na koji način energetski napici utiču na san?

Uprkos zaprepašćujućim podacima, ne bi bilo fer da se ne istakne i pozitivno dejstvo ovih napitaka, jer kada se koriste umereno i na odgovarajući način, mogu nam biti od velike pomoći. Nažalost, usled uticaja tržišta i marketinga, ovi napitci su postali integralni deo svakodnevnice i ljudi ih piju a da prethodno ne obrate pažnju na njihov sastav, dejstvo i posledice koje mogu imati. Mnogi od energetskih napitaka sadrže toliko velike količine šećera da ubrzo od vas mogu napraviti takvog zavisnika: posle jednog piča, osetićete neverovatnu potrebu i za drugim, trećim...

Sve to se najviše oslikava i najviše posledica ima upravo po vaš san. Mnogi ljudi su navikli sebe da, kako dan odmiče, vode više računa o tome koliko kofeina će uneti u organizam (koliko će kafa popiti) do kraja dana, jer znaju u kojoj meri to može negativno uticati na njihov san tokom noći.

Šta je sa energetskim napicima? Ove energetske bombe čine mnogo više od pukog uništavanja sna, jer mogu učiniti da se osećate konstantno nervozno, iritirano i premoreno u isto vreme. A ukoliko ste zavisni od "energetskih bombi", uvek je pravi trenutak da smanjite unošenje, kako biste izbegli bespotrebne nus pojave.

Provereni načini za postepeno odvikavanje organizma od energetskih napitaka

1. Umesto da ujutru sebe budite energetskim napitkom, pokušajte sa šoljom crnog čaja.

2. Ukoliko praktikujete da oko ručka popijete jednu dozu energetskog napitka, mnogo je bolje da ga zamenite nekim drugim napitkom bez šećera, hladnim čajem ili nečim sličnim.

3. Umesto da energetskim napitkom zaobiđete poslepodnevnu dremku, uzmite neku grickalicu ili užinu koja je bogata proteinima, a sadrži malo ugljenih hidrata (sendvič sa piletinom ili ćuretinom).

4. Ako ne možete da izdržite bez kofeina, najbolja zamena je šolja zelenog čaja.

Savet

Svuda oko nas se nalaze nepresušni izvori energije koja nam je neophodna, ali ništa od toga neće imati željeni efekat ukoliko se preko noći lepo ne naspavate. Ukoliko ne verujete, isprobajte sami i ubrzo ćete uvideti kako vam energetski napici zapravo nisu potrebni.



Izvor: Krstarica

Supstance i procesi koji život znače




U svakodnevnim natpisima o zdravoj ishrani i očuvanju zdravlja pominju se razne supstance, mada nam neki od tih pojmova i nisu potpuno jasni. Ovde ćemo ih objasniti.

Aminokiseline – predstavljaju osnovu neophodnu za izgradnju proteina. Nama je potrebno 20 aminokiselina različitih vrsta, kako bismo funkcionisali normalno. Neke od ovih aminokiselina naše telo samo proizvodi, dok se druge, poznatije kao esencijalne aminokiseline, unose preko hrane.

Antioksidanti – su supstance poput vitamina A, C, E i beta-karotina - štite naše telo od negativnih efekata oksidacije koje prouzrukuju slobodni radikali.

Botaničke supstance – u ovu grupu spadaju sve supstance koje se dobijaju iz biljaka i koriste kao dodaci ishrani, a deo su prozvoda za ličnu negu ili farmaceutskih proizvoda.

Sagorevači masti – vitamini koji sagorevaju masti, kao što su A, D, E i K, unose se u organizam preko masti iz hrane. Višak ovih vitamina naše telo skladišti u jetri i telesnim mastima, a zatim ih koristi onda kada je to telu neophodno. Ukoliko unosite više ovih vitamina nego što je zaista neophodno vašem organizmu, oni mogu lako postati toksični i štetni, a mogu biti odgovorni i za brojne nuspojave - mučninu, povraćanje i poremećaje jetre i srca.

Energijski dodaci – u ovu grupu spadaju supstance koje se koriste kao dodaci svakodnevnim korisnim materijama, kako bi im pojačale dejstvo. Danas se npr. mleku dodaju vitamini A i D, kako bi se njegovo korisno dejstvo još više pojačalo.

Slobodni radikali – atomi ili molekuli sa najmanjem jednim slobodnim elektronom, koji ih čini nestabilnim i aktivnim. Kada dođe do reakcije slobodnih radikala sa određenim supstancama, u našem telu može doći do reakcije koja utiče na normalno funkiconisanje ćelija. Kako do ovoga ne bi došlo, radi stabilizovanja slobodnih radikala, koriste se antioksidanti.

Hranljive mikrosupstance – pod ovim imenom se kriju vitamini i minerali, koji su našem organizmu neophodni u manjim količinama. Oni igraju bitnu ulogu u procesu prerade hranljivih makrosupstanci: masti, proteina i ugljenih hidrata.

Minerali – hranljive supstance koje se mogu naći u zemlji ili vodi, a koje su neophodne biljkama i životinjama u svakodnevnoj ishrani. Kad je reč o ljudima, minerali predstavljaju glavne gradivne supstance naših zuba i kostiju, a pomažu i pri stvaranju ćelija i pružaju potporu nervnim završecima.

Multivitamin – tableta, napitak ili druge supstance koje sadrže više od jednog vitamina.

Oksidacija – hemijska reakcija u kojoj dolazi do kombinovanja kiseonika sa određenom supstancom, pri čemu se menja ili u potpunosti poništava njena osnovna funkcija. Oksidacija je veoma opasna jer može dovesti do oštećenja membrana i ometati regulacioni sistem ćelija.

Fitosupstance – predstavljaju jedinjenja koja se mogu naći u voću, povrću i drugim biljkama. U ovu grupu supstanci spadaju betakarotin, likopen i resveratrol.

Vitamini – prirodno nađeni kod biljaka i životinja, od presdunog su značaja za rast, energiju i pravilno funkcionisanje nerava. Postoje dve grupe vitamina koje naše telo koristi: sagorevači masti i rastvarači tečnosti (vode).

Vitamine rastvarače tečnosti/vode – poput vitamina B6, vitamina C i kompleksa vitamina B2, naš organizam veoma lako apsorbuje. Zatim koristi one koji su mu neophodni, a višak ovih vitamina izbacuje iz organizma putem tečnosti (urina). S obzirom na to da naš organizam ove vitamine ne čuva u organizmu, postoji mnogo manji rizik da oni imaju štetne posledice po nas, za razliku od vitamina iz grupe razlagača masti.



Izvor: Krstarica