Стварно занимљива допуна, Џони. 

---

Лаконски одговор
 
Израз лаконски одговор није проистекао из мита и легенде, али је народ од кога баштинимо тај израз носио
легендарно име и ушао у легенду, пре свега по својој храбрости, али и другим врлинама духа, међу којима је и
способност кратког и јасног изражавања.

Лаконци или Лакедемоњани били су становници Лаконије или Лакедемоније у старој Грчкој. Друго, познатије
име ове покрајине и државе је Спарта. Лаконци су, дакле, исто што и Спартанци. Од имена Спартанци добили смо израз спартански одгој, а од Лаконци - лаконски одговор, о коме је овде управо реч.

Лаконија се налазила на југу Пелопонеза. Име јој је, по легенди, дао Зевсов син Лакедемон, који је, опет, град
Спарту назвао по имену своје супруге. Оба су та имена, дакле, легендарног порекла и мећусобно се често
изједначују, јер се Спарта, као град-држава, протезала и на шире подручје.
Спартанци (или Лаконци) били су ратнички народ. Победом (у Пелопонеском рату 431-404. године пре н. е.) над
Атином, најразвијенијом хеленском државом и највећом поморском силом у то време, Спарта преузима
првенство у Грчкој. Али, у такмичењу с Тебом (с којом 371. год. пре н.е. губи битку код Леуктре), ова моћна
држава постепено слаби да би средином 2. столећа пре н.е., кад су Римљани покорили Грчку, постала неважан
град у покрајини Ахеја.

У борби с непријатељима Лаконци су јачали не само своја тела него и дух. Неговали су и ценили сажето,
прецизно и јасно изражавање, па су остали запамћени по кратким, добро смишљеним и духовитим одговорима
својим противницима. Тако је настао израз лаконски одговор.

Најпознатији, уједно и најкраћи, лаконски одговор односи се на једну претњу Филипа Македонског. Кад је тај
велики војсковођа послао спартанским вођама претећу поруку: "Ако уђем у Лаконију, сравнићу Лакедемон са
земљом", они су му одговорили једном једином речју: "Ако".

У другој прилици, примивши поруку да Персијанци долазе у толиком броју да ће својим стрелицама замрачити
сунце, Лаконци су мирно одговорили: "Барем ћемо се борити по хладовини." И на упозорење да је непријатеља
много и да ћe им се тешко одупрети имали су они спреман одговор: "Утолико ћe наша слава бити већа."
Језгровитост и изражајност није била карактеристична само за лаконске одговоре, него и за њихов стил
изражавања уопште. Позната је лаконска порука Горгоне, жене спартанског краља Леониде, јунака с Термопила.

Када је испраћала сина у рат, пружајући му штит, кратко је рекла: "С њим или на њему!", што је значило: "Или
ми се врати жив са штитом, као победник, или мртав на штиту." (Спартанци су, наиме, имали обичај да погинуле
ратнике доносе кући на штитовима.)

Најчувенија лаконска порука у историји сигурно је Цезаров извештај Сенату након победе над Фарнаком у бици
код Зеле 47. год. пре н.е. Састојала се само од три речи: Veni, vidi, vici (у преводу: "Доћох, видех, победих").
Може се казати и лаконска порука, лаконски Говор, лаконизам итд. Придев лаконски, наиме, односи се на све случајеве кад је реч о сажетом, одсечном, јасном и искричавом изражавању, какво се у нас данас негује само у афоризмима.

---

Болдовао сам суштину, мада препоручујем и читање после болдованог.
Нисам сигуран колико је овај израз присутан у народу, али ако ништа, бар ћемо нешто научити. Ако има грешака у тексту, занемарите, јер их је било 104. 

Проклето забушавам са учењем нових израза.  Чудна је работа кад у једном дану чујеш неколико пута исти израз од више особа (Рекох више особа, јер ја кад научим неки израз не испуштам га из уста).

---

Шпанска села

Израз се међу нас „ушуњао“ још давне 1905, објављивањем Гетеовог дела "Јади младог Вертера" у српском преводу Бранка Мушицког. Гетеова конструкција spanische Dörfer дословно је преведена на српски - шпанска села, као израз за нешто неразумљиво. Не може се, међутим, рећи да је израз био уобичајен у Немачкој. Сам Гете је конструкцију направио спајањем два немачка израза: „чешка села“ (böhmische Dörfer) и „то је за мене шпански“ (das kommt mir spanisch for). Чешка села су заправо била непознаница за немачке војнике, који су кроз њих пролазили у 17. веку током Тридесетогодишњег рата. С друге стране, израз „то је за мене шпански“ Немци су сковали јер је за њих то пример језика из кога не могу да растумаче ни реч. Вођени сличном логиком, ми кажемо „је л’ ја причам кинески?“

Дамоклов мач
 
Прича о Дамокловом мачу веома је кратка, али занимљива и поучна.

Дамокло је, како бележи гласовити римски оратор Цицерон у својим Тускумнским беседама, био један од најближих и најповерљивијих сарадника Дионизија Старијег (432-367 г. пре н. е.), неограниченог владара (тиранина) Сиракузе у старој Грчкој. Дионизије је иначе живео у раскошном дворцу, био је веома богат и
утицајан, а својим држањем изазивао је страхопоштовање код својих потчињених и у целом народу сиракушком. Сви су му завидели због таквог положаја и раскошног живота, а највише његов блиски сарадник Дамокло.

Своју завист Дамокло је исказивао на лукав начин - хвалећи свога господара, истичући његове врлине и
срећу коју су му богови подарили да живи мирно у благостању и изобиљу и да влада над свима без страха од било кога или било чега.

"Ти си најсретнији међу свим људима!" - говорио је Дамокло тиранину Дионизију.

Али сам Дионизије знао је да је владалачка cpeћa варљива и да свакога владара вребају бројне опасности. To је у једној прилици на очигледан и духовит начин ставио до знања и ласкавоме Дамоклу. У свом раскошном дворцу приредио је богату гозбу, позвавши све угледнике из своје најближе околине, међу њима и Дамокла. На велико изненађење присутних, а највише самог Дамокла, поставио га је на своје место, омогућивши му тако да бар у тој прилици осети задовољство неограничене власти и поштовања.

За време гозбе раздрагани Дамокло угледао је изнад своје главе оштар мач, који је висио на танкој коњској длаци, претећи да се у сваком тренутку откачи и удари га право у теме. У таквој ситуацији Дамокла је обузео силан страх, није му више пријало ни јело ни пиће, а задовољство које га је дотад прожимало због почасти и значаја који су му указани, претворило се у паклену мору. Тада му је пришао Дионизије и објаснио да је мач који виси о танкој струни више његове главе симбол опасности којој је сваки владар стално изложен, па стога мора знати да је владалачка cpeћa само привидна.

"Ето, под таквом претњом сталне опасности ја уживам у своме богатству и својој моћи" - завршио је Дионизије.
Из ове приче настао је израз Дамоклов ман, са значењем: "стална претећа опасност". Он се задржао до данас и често се употребљава. Тако, на пример, у новинама можемо прочитати да су "нуклеарне електране Дамоклов мач савременог света" или да "тест у основној школи постаје све више сам себи сврха и виси над ученичким и наставничким главама као Дамоклов мач".

Прича о Дамокловом мачу има и своје дубље, да кажемо филозофско значење. Она нас подстиче на размишљање о варљивости задовољства и cpeћe оних који владају, али и о несталности сваке власти и силе на овоме свету.

"Свака је власт за времена" - каже наш народ, изразивши ту своју спознају и пословицом: "Данас везир, сутра
резил", тј. "осрамоћен, понижен, извргнут руглу". И песник Иван Гундулић (1589-1638) исказао је исту мисао у
спеву Осман следећим стиховима:

"Сад врх сабље круна виси,
сад врх круне сабља пада,
сад на царсгво роб се узвиси,
а тко цар би роб је сада."

"Дамоклов мач", дакле, стално прети свакој власти и свакој сили. Добро је када силници и властодршци то знају,
као што је то веома добро знао сиракушки тиранин Дионизије, показавши завидљивоме Дамоклу шта значи
владалачка срећа и задовољство.

 
У нашем језику, као и у многим другим језицима (шпанском, енглеском, немачком), изразом ппава крв означавају се припадници аристократских (племићких) породица, за разлику од осталог, "нормалног" света, који нема "плаве крви".

Знамо да крв свакога човека, био он племић или не, може бити само црвена, јер је то, како стоји у речницима:
"црвена непровидна течност, састављена од крвне плазме и еритроцита (црвених крвних зрнаца)..." Нигде досад
није забележен случај да неко има крв неке друге боје осим црвене (у благим нијансама). Поготово није
запамћено да неко има плаву крв.

Па како је, онда, уопште настао тај израз и како објаснити његово порекло?

Одговор на то питање може се наћи у разним изворима. Најпотпуније објашњење, даје, Џејмс Роџерс, који каже: "ПЛАВА KPB. Аристократ или аристократска особа. Током векова, када су тамнопути Маори владали
Шпанијом, чланови старих кастиљанских породица говорили су с поносом како њихову крв нису загадили Маори
или неке друге стране примесе. Израз који су употребљавали, потиче, вероватно, отуда што су вене на њиховој светлој кожи биле уочљиво плаве."

Колико је "плава крв" и данас на цени, најбоље сведочи сама Шпанија. Вероватно нигде у Европи нема толико
принчева, војвода, контеса као у тој земљи. Има их преко 400!? Зато су, како пишу новине, почетком
осамдесетих година двадесетог века шпански социјалисти затражили у Парламенту да се уведу велики порези на куповину исправа о припадништву "плавој крви". To није ни чудно кад је у питању Шпанија, која је домовина "плаве крви".

Зашто се каже "Прошао као Јанко на Косову"?

Српска народна изрека Прошао као Јанко на Косову потиче од успомене на Другу битку на Косову из 1448. када су Османлије тешко поразили угарског војсковођу Јаноша Хуњадија (Сибињанин Јанко у народној традицији).

Зашто се каже "ставити главу у торбу"?
 
Ставити главу у торбу значи исто што и "изложити се великој, смртној опасности; ризиковати живот". Говори се још и метнути Главу у торбу и носити Главу у торби, ово друго у значењу: "бити, налазити се у животној,
односно смртној опасности".

У средњем веку, па и раније, био је обичај да се непријатељске главе одсецају и доносе владарима, или њиховим заступницима, као доказ добијене битке или двобоја. Најстарији помен о тим језивим трофејима среће се у Библији. У Старом завјету, на месту где се говори о борби Давида и Голијата, стоји:
"А Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, a оружје његово положи у свој шатор."

Зашто се каже "медвеђа услуга"?

Кад неко, у најбољој намери, својом услугом нанесе некоме штету, а понекад и велико зло, каже се обично да му
је учинио - медвеђу услугу. Медвеђа услуга је, дакле, невешта, неспретна, трапава услуга; она, упркос добрим
намерама, не доноси ништа добро.

Зашто се таква услуга везује баш за медведа, а не за неку другу звер? Одговор на то питање може се лако назрети. Медвед је крупан, незграпан и трапав створ и од њега се може свашта очекивати, па и неспретна услуга.

Зашто се каже "Не пије воду"?

Одговори, можда не неких компетентних корисника интернета:

1) Вероватно да ако нешто тачније неко (човек/животиња/биљка) не пије воду осуђен је на пропаст, јер му је крај близу, пошто се без воде не може. И тако је остало веровање да ко не пије воду нема будућност.

2) Не, не, него зато што је правилан израз “НЕ ДРЖИ воду”, а временом се то искривило у не пије воду. Познато је да вода увек нађе куда да прође, и због тога ако нешто “држи воду” значи да је јако, чврсто, добро решење. Ако не држи воду, значи слабо је.

Извор