Zasto se kaze "dragička"


Čuveni uzvik “Dragička” nastala je po gospoji Dragić, Beograđanki poznatoj po tome što bi prva saznavala za pikanterije iz tadašnjeg džet-seta. Pikanterije koje je plasirala su se dugo prepričavale (što ju je proslavilo), a Dragićka je postala pandan Radio Milevi, samo za visoke krugove. Kasnije, kada bi neko želeo da ispriča trač, rekao bi “Kaži Dragićka!”, a ako bi druga strana odgovorila sa “Dragićka!” to bi značilo da želi da čuje novost. Glas ć se pretvorio u č usled promene akcenta.

"Ko rosa u podne"

Kroz vekove i istoriju, nikada do sad lepota nije bila pristupačnija. Ali kada je neko kao rosa u podne, tu čak ni najbolji hirurzi ne pomažu. Nema rose u podne, kao što ni od babe ne može biti devojka.

Зашто се каже „Ком опанци, ком обојци”?

Да би се разумео овај израз потребно је, пре свега, знати шта су то опанци, а шта обојци. За опанке углавном сви знамо: то је она лака сељачка обућа што се каишима или опутом уз ноге притеже, па се зато и каже, кад се на пут креће, да треба „притегнути опанке”.

За обојке, међутим, ретко ко зна, посебно млађи свет, јер обојци се у нас одавно већ не носе. То су били увијачи за ноге, што су се носили уместо чарапа: обични комади тканине у које су се увијала стопала да их опанци не би нажуљали. Обојцима су називани и улошци од сукна који су се подлагали у опанке, а касније и у ципеле.

А, објашњење је и у реченицама нашег савременог језика, нпр. у Речнику Матице српске, где стоји да израз ком(е) опанци, ком(е) обојци, или обрнуто: ком(е) обојци, ком(е) опанци, значи: „ко шта добије, извуче, како ко прође (у неком сукобу)”. Матешић у Фразеолошком рјечнику уз то додаје: „па како буде”, „како испадне”.


Вук Караџић у Српским народним пословицама даје овакво објашњење:

„Ком обојци, ком опанци. Кад се казује да ће се ко с ким побити или свадити, па ко буде јачи, или ко шта докопа. Ваљда да су се негда двојица отимали око обуће, па је један уграбио обојке, а други опанке.”

Зашто се каже "Душа у носу"?

Када је душа стигла до носа, човек је на самрти, јер је спремна да изађе кроз нос и оде на небо.

 

Зашто се глупи и примитивни људи називају „балвани”?

Балван је отесано стабло дрвета спремљено за даљу обраду које може да послужи као дирек или импровизован мостић за прелаз преко потока или мање реке. Познати су и стари, архаични називи: болван, бован и баван по којима су нека насеља и места названа Баваниште, Бованиште и Бовани. Тако названих места има по читавој земљи, па научници претпостављају да су названа по томе што су ту некада била светилишта са примитивним идолима које је народ звао болвани и бавани, јер су били прављени од грубо тесаног дрвета. Хришћанска црква се увек противила обожавању и пожтовању идола, тако да су прости људи који су одлазили на таква места именовани погрдно као балвани.

Лупа као Максим по дивизији

Фраза се користи када хоћемо да кажемо да неко прича свашта, а не каже заправо ништа, једном речју лупа глупости. Иако на први поглед делује као да је реч о неком човеку, истина је да је “максим” заправо митраљез назван по његовом конструктору Хајраму Стивенсу Максиму. Коришћен је у Првом светском рату, а испаљивао је 200 метака у минути.

Наџак-баба

Овим изразом се служимо када хоћемо да кажемо да је неко свадљив и џангризав.

Објашњење: Наџак је турцизам, који именује давно заборављено оружје, али и оруђе којим се радило на њиви. Њему је касније у погрдном значењу додат појам “баба”, како би њиме што уверљивије биле нагрђене жене “наопаке” нарави које су дугим језиком секле као наџаком. О томе зашто су жене неправедно проглашене већим језичарама од мушкараца, и зашто је баба од вајкада на Балкану, за разлику од деде, злоупотребљавана у пежоративном смислу ћемо другом приликом.

---

Аријада ми рече да сам Наџак баба, нисам имао појма шта прича, лол. 

Слепи путник

Овим идиомом се служимо када хоћемо да кажемо да се неко прошверцовао. Објашњење је, међутим, двојако. Према првом, потекло је од тога што су некада слепе особе превожене бесплатно.

Према другом, путници без карте су након изласка на светлост дана после скривања по буџацима бивали заслепљени светлошћу… Но, лингвиста Милан Шипка тврди да ниједно од ових објашњења није уверљиво и да се заправо ради о једноставном преводу немачког “blinder Passagier”. Придев “blind” значи “слеп”, али је некада означавао и “прикривен”.

Соломонско решење
 
Мудро, довитљиво и праведно решење каквог проблема или спора означава се обично као "соломонско". Поред
соломонско решење, говори се још и соломонска одлука, соломонски суд (или пресуда) и сл. Сви ти изрази, који
упућују на мудрост, домишљатост и праведност, везани су за име јеврејског краља Соломона (или Саломона,
Саламона, Саламуна - већ према томе како се где код нас изговара и пише).

Соломон, син краља Давида, био је владар Израела средином десетог столећа пре наше ере. Иако је по успешности спољне политике заостајао за својим оцем, краљем Давидом, успео је ипак, повољним савезима, да одржи мир са суседима тако да се могао посветити унутрашњем јачању јеврејске државе. Отворио је просторе развоју просвете и културе, нарочито источњачке, изградио велику палату (Соломонов храм) у Јерусалиму, а сам град опасао непробојним одбрамбеним зидом. И друге је градове у земљи утврдио и заштитио од упада непријетеља. Због тога је био присиљен да удари тешке намете на народ.

Осим становника Јерусалима и припадника племена Јуда, сви остали поданици морали су плаћати велике порезе
или одлазити на кулук (принудни рад) на Соломоновим грађевинама. To је изазвало велико незадовољство и
отпор народа, па је после његове смрти дошло до распада јединствене јеврејске државе.

Упркос свему томе краљ Соломон је остао запамћен као успешан и мудар владалац. Приписују му се многа
велика дела, поред осталих и чувена Пјесма над пјесмама, Проповједник, Изреке, Псалми и др.

Ja znam za onu priču, kad su dve žene došle sa detetom kod Solomona i svaka tvrdila da je dete njeno, i tražile od njega da presudi. I on, pošto nije imao drugi način, kaže: "Ako je tako, onda najbolje da ga podelimo na pola, i svaka da uzme po jednu polovinu". I na to jedna kaže: "Tako je, presecite ga, najbolje je tako", a druga "Nemojte da ga delite, neka ga uzme ona, bolje je". Naravno, ova koja nije htela da se dete preseče je bila prava majka, i tako je Solomon i presudio. Surovo, ali mudro.