Amerika smanjuje vojsku

Pentagon objavio da će za pet godina smanjiti broj vojnika za 100 hiljada, kao deo plana da se stvori manja i efikasnija vojska. Američki ministar odbrane, međutim, naglašava da će vojska zadržati sposobnost da porazi "bilo kog neprijatelja na kopnu".

Američki ministar odbrane Leon Paneta rekao je da će ta zemlja za pet godina smanjiti broj vojnika za 100.000, kao deo plana za stvaranje manje i efikasnije vojske.
Vojnici.jpg

Plan je da budžet u 2013. godini bude 525 milijardi dolara, ukoliko takvo smanjenje odobri Kongres. Cilj američkog ministarstva odbrane jeste da u narednih 10 godina uštedi 487 milijardi dolara.

"U strateškom smislu, nalazimo se na prekretnici, posle dekade rata i stalnog povećavanja vojnog budžeta", rekao je Paneta.

Paneta, međutim, naglašava da će SAD povećati brojnost specijalnih snaga i zadržati sposobnost da porazi "bilo kog neprijatelja na kopnu".

"Fokus se pomera od velikih sukoba u Iraku i Avganistanu ka oblastima od ključnog nacionalnog interesa", rekao je Paneta. Ministar je dodao da će specijalne snage SAD koje su se ranije nalazile u Iraku, sada koristiti širom sveta.

Američki ministar odbrane naglašava da je neophodno da se zadrži "tehnička oštrica", što uključuje unapređenje vojne tehnologije i širu upotrebu bespilotnih letelica.

Analitičari ocenjuju da kresanje vojnog budžeta nosi sa sobom veliki politički rizik, naročito u izbornoj godini kada republikanski predsednički kandidati napadaju predsednika Baraka Obamu da desetkuje vojsku.
Americki-vojnici.jpg

Tako je Mit Romni rekao da Amerika ne moći da nastavi da smanjuje vojni budžet ako namerava da "ostane nada planete Zemlje".

Leon Paneta kaže da je plan da budžet do 2017. godine, kada Amerikanci planiraju da povuku većinu od 90.000 vojnika iz Avganistana, bude 567 milijardi dolara.

Međutim, uprkos smanjenim izdvajanjima, vojni budžet SAD i dalje ostaje najveći u poređenju sa drugim državama sveta. Primera radi, Kina, koja je druga na svetu po izdvajanjima za vojsku, 2010. godine imala je vojni budžet od oko 114 milijardi dolara.

Koga (još) interesuje,evo ga interesantan članak u Njujork Tajmsu o tesnim vezama Mit Romnija i poznate "filantropske" firme pod imenom Goldman-Saks : članak.

Ромни "пун ко брод"

Уколико би се сабрало богатство последњих осам америчких председника, од Ричарда Никсона до Барака Обаме, па потом та сума удвостручила, дошло би се до нивоа имовине Мита Ромнија, једног од републиканских кандидата.

Богатство републиканског кандидата на овогодишњим председничким изборима Мита Ромнија, процењује се да је једнако удвострученим богаствима последњих осам америчких председника.


Питање, необично за странке с деснице: колико су поједини кандидати зарадили и колико је њихово богатство, обележило је и жустре расправе републиканских кандидата, који на све начине покушавају да дискредитују друге противнике.

У расправама се највише говори колико је богат бивши гуверенер Масачусетса Мит Ромни који важи за једног од фаворита Републикансе странке.

Ако Ромни замени Обаму у Белој кући, биће међу пет најбогатијих америчких председника.

Свакако не може бити богатији од првог председника Џорџа Вашингтона који је имао скоро 24.000 хектара земље и више од 300 робова.


Даље је тешко процењивати јер тешко је рећи колико у данашњем новцу вреде плантаже Томаса Џеферсона, милиони из рудника Херберта Хувера или удео Џона Кенедија у огромном породичном богатству.

У сваком случају извесно је да ни Теодор ни Френкин Рузвелт, као ни Џорџ Буш старији и Џорџ Буш млађи нису ни близу Ромнија.

Бивши гувернер Масачусета обелоданио је недавно колико је отприлике његово богатство. Између 190 и 250 милиона долара. По томе је он 50 пута богатији од Обаме који има, за обичан свет импресивних, 2,2 до 7,5 милиона долара.


Процењује се да је Џорџ Вашингтон према параметрима из 2010. године имао 525 милиона долара, али постоје записи да је морао да позајми новац да би отишао у Њујорк на сопствену инаугурацију.

Једно од објашњења је да је Вашингтоново богатство било везано за земљу, а да су укупни приноси, када се одбију трошкови, били мали.

Izvor: RTS

Kako su potrošene zlatne rezerve Kraljevine Jugoslavije
Miodrag JANKOVIĆ | 28. januar 2012. 20:58 |  Komentara: 30

“Novosti“ otkrivaju kako je potrošena 84.574 kilograma zlatnih rezervi Kraljevine Jugoslavije. Američki saveznici naplatili oduzetu imovinu svojih državljana, ali i svu "pomoć" partizanima i četnicima

 
 PREMA raspoloživim podacima, uoči Drugog svetskog rata Kraljevina Jugoslavija je posedovala 84.574 kilograma čistog zlata.

Uviđajući opasnost po zemlju, knez Pavle je odobrio da veći deo zlatnih rezervi bude prebačen u Englesku u maju 1939. godine. Transport je izvršio razarač "Beograd" i tako je u Englesku banku stiglo 980 sanduka u kojima se nalazilo 3.379 zlatnih poluga. U ovoj banci Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je već imala 225 zlatnih poluga, pa je ukupna rezerva u Velikoj Britaniji uvećana na 44.886,61 kilogram čistog zlata.


Nakon početka Drugog svetskog rata (1. septembra 1939), dok se očekivao napad na Veliku Britaniju, Savet zemaljske odbrane Jugoslavije je doneo odluku da se zlato hitno prebaci u Sjedinjene Američke Države. Uz veliki rizik, u Njujork je transportovan iz Engleske 33.683,51 kilogram čistog zlata. U trezoru Engleske banke do kraja rata ostalo je 11.203,10 kilograma.

Narodna banka je organizovala još dva transporta. U maju i junu 1940. iz Švajcarske, preko Atine, u Njujork je upućeno 344 sanduka, odnosno 14.168,16 kilograma čistog zlata.
Uoči bombardovanja Beograda, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je kod Federalnih rezervi u SAD imala 47.851,67 kilograma čistog zlata.

Treba istaći da je Narodna banka 18. marta 1941. godine, na tržištu zlata prodala za devize 20.002 kilograma čistog zlata u korist depozita kod Brazilske banke u iznosu od 11.225.000 dolara.


U trezorima u zemlji ostalo je 10.701,11 kilograma zlata. Još 1939. godine iz Beograda je evakuisano sve zlato: u užički podzemni trezor 9.611,30, dok je u sarajevskoj filijali Narodne banke ostalo je 1.089,80 kilograma.
Ministar finansija u Simovićevoj pučističkoj vladi, Hrvat dr Juraj Šutej, naredio je 7. aprila 1941. da se zlato iz užičkog trezora (204 sanduka) premesti u Mostar. Kad je 10. aprila u Zagrebu proglašena NDH, ovo zlato je 14. aprila hitno prebačeno u Nikšić i sklonjeno u pećini Trebjesa. Ni tu nije ostalo, već je 15. aprila prebačeno na aerodrom Krapino polje, radi prebacivanja u inostranstvo. Zlato koje je ostalo u Sarajevu zaplenile su ustaše.

Usred aprilskog debakla, pučisti su se odlučili za bekstvo iz zemlje, a 14. aprila u manastiru Ostrog patrijarh Gavrilo je blagoslovio i odlazak mladoga kralja Petra II.
A 15. aprila 1941. najpre su evakuisani pučisti civili, a 16. aprila oficiri pučisti, pa je posle poletanja poslednjeg aviona za Grčku (tromotorni bombarder "savoja marketi SM - 79", kojim je pilotirao vazduhoplovni kapetan Ivan Dominko), u kome se nalazio glavni organizator puča i bekstva iz zemlje, general Borivoje Mirković, na nikšićkom aerodromu ostalo 190 sanduka državnog zlata. U avione je ukrcano (zbog male nosivosti i premnogo klijenata za bekstvo) svega 14 sanduka (674 kilograma zlata). Pučistička vlada je ponela osam sanduka (385 kilograma) a generalitet šest sanduka (289 kilograma). U Mirkovićevom avionu bilo je najviše sanduka sa zlatom - tri. Blizu grčke luke Preveza, generalov avion je pogođen i razbio se prilikom prinudnog sletanja. Mirkoviću su bile slomljene obe noge. Na grčku teritoriju je bilo prebačeno 216 političara, pučista, ne računajući njihove žene, bližu i dalju rodbinu.

Zlato koje su pučisti doneli u Englesku morali su da deponuju u Engleskoj banci. Preračunato u dolare, to je iznosilo 4.000.000 dolara za količinu od 385 kilograma, po jednima, a po drugima 245 kilograma čistog zlata. Od te sume su isplaćivane plate pučistima i službenicima u njihovim vladama u Londonu, kao i mesečne prinadležnosti kraljici Mariji, kralju Petru II i njegovoj braći, kraljevićima Tomislavu i Andreji (svi su dobijali istu sumu kao i predsednici vlada do 1952. godine).
Ali to nije bilo sve. Pučističke vlade: generala Simovića, Slobodana Jovanovića (dve), Miloša Trifunovića, Božidara Purića i Ivana Šubašića, imale su na raspolaganju depozit Narodne banke Kraljevine Jugoslavije u banci Federalnih rezervi u Njujorku u iznosu od 24.587.814,08 dolara. Na tom računu je posle rata ostalo neutrošeno svega 662.757,13 dolara. Depozit u Brazilskoj banci (11.225.000 dolara za prodatih 20.002 kilograma zlata) nigde se ne spominje.

Prema svemu sudeći, pučisti su u emigraciji potrošili 27.925.056,95 dolara.
Šest sanduka, koje je uzeo generalitet, bilo je odmah predmet spora među samim pučistima i zbog njih su padale teške optužbe za vreme takozvane Kairske afere.
Šta se događalo sa zlatom koje je ostalo u Nikšiću?
Italijani su uzaptili 176 sanduka ili 8.393,22 kilograma čistog zlata. Nemci su u manastiru Ostrog zaplenili četiri sanduka ili 188,45 kilograma.
Četnici su pronašli i uzeli jedan sanduk.
Ozna je pronašla pet sanduka i predala ih Josipu Brozu.
Posle dugogodišnjih napornih istraživanja Reparacione komisije posle Drugog svetskog rata i restitucija utvrđeno je da je ostalo 49.033 kilograma zlata u vlasništvu FNRJ. Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.
Može se sa sigurnošću kazati da je u Crnoj Gori ukradeno 100 kilograma zlata i to najviše posle bekstva pučista iz Nikšića.
Od predratnih 84.574 kilograma čistog monetarnog zlata, posle rata je preostalo 49.033 kilograma. Šta se desilo sa 35.541 kilogramom državnog monetarnog zlata?
Ustaše su, videli smo, ukrale 1.089,80 kilograma.
Ko je, posle pučista, najviše uzeo?
Odgovor je: Amerikanci!
Evo kako.

Posle rata SAD su procenile da je konfiskovana imovina njihovih građana u Jugoslaviji vredna 17.000.000 dolara. Realno, to je bila suma između tri i pet miliona dolara. Amerikanci su zahtevali da Jugoslavija to isplati iz svojih zlatnih rezervi koje su bile čuvane u Federalnim rezervama. Profesor dr Milan Bartoš je sačinio prigovor da je reč o depozitu u nuždi, ali je prigovor odbijen. I tako su naši saveznici Amerikanci iz jugoslovenskog depozita od 47.851,67 kilograma monetarnog zlata uzeli sebi 15.649,22 kilograma.
Teško je verovati da su Amerikanci jednostavno, kao gusari, opljačkali Jugoslovene. Nisu oni naplatili samo imovinu koju su komunisti konfiskovali američkim građanima 1948. godine. Kao plutokratska, trgovačka nacija, oni su naplatili sve ono što su u vidu pomoći (oružje, uniforme, hrana, vozila, avioni...) za vreme rata isporučili Brozovim partizanima i Mihailovićevim četnicima.

Ni to nije bilo nešto novo. Posle Prvog svetskog rata, naši saveznici Francuzi i Englezi su zahtevali da im se sva pomoć plati. Čak i pertle za cokule koje su bile isporučene srpskoj vojsci pred proboj Solunskog fronta, a da ne govorimo o topovskoj municiji većeg kalibra. Čak i pertle! Opanci na nogama tih junaka više nisu bili upotrebljivi. I plaćene su saveznicima njihove pertle!

Amerikancima je posle Drugog svetskog rata uspelo da naplate sve bombe koje su pred kraj rata bacili na srpske gradove. Svaku bombu, svaki litar goriva za svoje leteće tvrđave koje su donele smrt mnogim Srbima, uglavnom civilima u Podgorici, Beogradu, Leskovcu, Bihaću... Praktični Amerikanci su i za to imali pokriće: bombe na Srbe je tražio Josip Broz, preko svog generala Koče Popovića.


KRENULI SAMO SA LIČNIM PRTLJAGOM
Karađorđevići nisu pobegli sa narodnim parama. Kralj Petar II je iz Nikšića odleteo samo sa ličnim prtljagom.


Knez Pavle je, sa porodicom, kao što znamo, 27. marta 1941. godine u ponoć ukrcan u voz koji ga je odvezao u Grčku gde je bio predat Englezima koji su ga internirali u Keniju. On je iz Belog dvora izašao samo sa ličnim prtljagom pod strogom paskom pučista (braća Kneževići su žalili što ga tog dana nisu ubili).

Često se u našoj pisanoj i elektronskoj štampi mogu naći komentari da su Karađorđevići sve stekli na narodnoj grbači i da su oni paraziti kojima ništa ne treba vratiti - tu se podrazumeva ono što su im komunisti oteli. Kao što smo videli, takve ocene su neosnovane i zasnivaju se na propagandi koju su 60 i više godina komunisti lansirali protiv svojih neprijatelja.

Vreme je da naš narod spozna istinu.


PUČISTI
Pučisti su potrošili mnogo novca, skoro 30 miliona ondašnjih dolara (uračunato je i onih šest sanduka koje su sa sobom poneli oficiri). Toliko je koštalo njihovo izbeglištvo u Engleskoj i Americi. Toliko je u zlatu koštala propast Kraljevine.

IZVORI

Autor je kao izvor za pisanje teksta koristio:
* Kazivanje za NIN Dušana Jakovljevića, dugogodišnjeg pomoćnika saveznog ministra finansija, 2001-03/01;
* Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1941-1945, Arhiv Srbije i Crne Gore, "Službeni list SCG", Beograd, 2004.
* Budo Simonović: "Tajna ostroškog blaga", feljton u "Novostima", januar 2008.
* General Borivoje Mirković, lični arhiv, Arhiv SANU br 14667.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Autor teksta pada u kontradiktornosti. Brani kralja i njegovu porodicu, koji su živeli troškareći državno zlato.  Tadašnje vlade u izbeglištvu uporno naziva pučistima.

Čini se da svo ono Soroševo cmizdrenje od pre neki dan o tome kako Jenkilend čekaju ozbiljni "klasni" sukobi nije bilo isprazno - sudeći ,barem, po ovim intrigantnim snimcima od 25.januara :




Osim,ako ti "sukobi" nisu unapred planirani (na šta bi mogla navesti sledeća Tom Klensi igra koja dolazi ; tomklensijevština je uvek bila prethodnica unapred razrađene mašinerije,a ne "vrač pogađač" predstojećih događanja).

Iluminati i shapeshiftari sigurno opet nesto planiraju 

No way...

Bajden savetovao Obamu da ne šalje odmah "foke" na Bin Ladena


Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden priznao je da je savetovao predsednika Baraka Obamu protiv napada na kompleks u kojem se krio vođa Al Kaide Osama bin Laden, govoreći mu da mora da sačeka dodatne informacije pre nego što u akciju pošalje "mornaričke foke".


Nekoliko dana pre upada komandosa u Pakistan 2. maja, Obama je okupio rukovodeće obaveštajne i vojne savetnike, uključujući i američku državnu sekretarku Hilari Klinton, nakon čega je zatražio savet.


Bajden tvrdi da su svi okolišali, osim tadašnjeg direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Leona Panete, koji je snažno tražio od Obame da izda naređenje za napad.


"Svi u toj prostoriji ponašali su se kao na kladionici sem Leona Panete, koji je rekao da se kreće. Svi ostali su govorili 49 odsto, 51 odsto. To me je nerviralo. Rekao sam da nisam znao da imamo tako mnogo ekonomista. Dugujemo čoveku direktan odgovor. Gospodine predsjedniče, moja sugestija je da se ne kreće", rekao je Bajden kolegama iz Demokratske stranke na sastanku u Merilendu, piše "Dejli telegraf".


Bajden je rekao da želi da dobije još informacija kojim bi se potvrdilo da je Bin Laden unutar kompleksa u Abotabadu.


Obama je odlučio da "prespava" i odluku donese ujutro. Sutradan, dok se pripremao da se ukrca u helikopter ispred Bele kuće, dao je "zeleno svetlo" za pokretanje tajne misije.


Bajden je istakao da je Obama znao "šta je na kocki, a to nisu bili samo životi vojnika već bukvalno predsedništvo, ali je on ipak povukao okidač". Američki potpredsednik odbacio je kritike da Obama vodi zemlju "iz prikrajka", istakavši da on jednostavno "rukovodi i da je to jasno".

Izvor: Blic

Ova gore slika za McDonaldsom je photo shop.

Romney ce biti novi predsednik, ma koliko ja voleo da to bude Ron Paul.
Jer Romney-ja poseduje Goldman Sachs

Ovogodišnji budžetski deficit SAD 1,1 bilion dolara


Američki budžetski deficit će u fiskalnoj godini koja se završava u septembru iznositi 1,1 bilion dolara, što je nešto manje nego u prošloj fiskalnoj godini, ali i dalje predstavlja ogromnu sumu po svakom merilu, saopštio je danas Budžetski biro američkog Kongresa (CBO).

U izveštaju je takođe navedeno da će godišnji budžetski deficiti ostati oko nivoa od bilion dolara i u nekoliko sledećih godina ukoliko bude produženo važenje poreskih olakšica iz vremena vladavine Džordža Buša, kao što se očekuje, a koje treba da isteknu u decembru.


Ovaj vladin izveštaj je još jedan dokaz u koliko opasnoj fiskalnoj situaciji se nalazi vlada SAD, a, uz to, postoji opšte mišljenje da predsednik Barak Obama i zakonodavci u Kongresu neće posvetiti veću pažnju problemu deficita tokom ove izborne godine.
 

    Izveštaj CBO pokazuje da bi problem deficita mogao da bude uglavnom rešen ako bi se dozvolilo da isteknu poreske olakšice, koje su donete 2001. i 2003. i obnovljene 2010. s važenjem do kraja ove godine. U okviru tog scenarija, budžetski deficit bi opao na 585 milijardi dolara u 2013. i na 220 milijardi dolara u 2017.

U izveštaju je prognoziran skroman ekonomski rast od dva odsto u ovoj godini i zadržavanje stope nezaposlenosti iznad osam odsto na bazi pretpostavke da predsednik Obama neće uspeti da do kraja idućeg meseca izdejstvuje obnavljanje poreskih olakšica i nadoknada za nezaposlene.


Podaci takođe govore da je sporazum o budžetu i dugu od prošlog leta tek samo neznatno uspeo da ublaži vladine fiskalne nedaće.


Tim sporazumom je uvedeno kresanje budžetskih izdataka za 2,1 bilion dolara u periodu od 10 godina, ali najnovije prognoze najavljuju nagomilavanje deficita na 11 biliona dolara u periodu od 2013. do 2022. ukoliko bude obnovljeno važenje smanjenja poreza na prihode, investicije, velike nekretnine i porodice sa decom koje je uvedeno za vreme Buša.


Obama je predložio da važnost tih olakšica bude uglavnom produžena, ali je dozvolio njihovo isticanje kad je reč o bogatim poreskim obveznicima.


Budžetski deficit u tekućoj fiskalnoj godini iznosiće sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je samo malo manje od 8,7 odsto BDP u prošloj godini.

Izvor: Blic