Американци се спремају да до 2017. потпуно окруже Кину
20:04 30.12.2012.
0 коментара
Штампај
ПАНЕТА УВЕРАВА ПЕКИНГ ДА ПОВЕЋАНА ВОЈНА ПРИСУТНОСТ
САД У АЗИЈИ И НА ПАЦИФИКУ НИЈЕ ИЗАЗОВ КИНИ

Леон Панета
У наредних пет година цео простор око Кине Пентагон ће начичкати авионима Ф-22 и Б-2 који припадају америчкој ратној авијацији и Ф-35 који су на располагању ратној флоти САД
Обамина администрација планира да до 2020. око Азије и у Пацифику сконцентрише више од половине ратне морнарице САД
Амерички новинар Дејвид Ајк: „Почело је откуцавање до момента обрачуна у којем ће важну улогу играти невидљиви ратни авиони изнад Западног Пацифика“

        АМЕРИКАНЦИ се спремају да Кину - свог економског ривала број један - до 2017. године потпуно окруже најмодернијим невидљивим (stealth) ратним авионима на свету.

       Према недавним извештајима из врха Пентагона, Ујка Сам ће у наредних пет година цео простор око Кине начичкати авионима Ф-22 и Б-2 који припадају америчкој ратној авијацији и Ф-35 који су на располагању ратној флоти САД.

       Постојање овог плана открио је новинар Дејвид Ајк који је разговарао са неколико званичника из Бироа за одбрану.

       У јуну 2012. Пентагон је открио план реструктурирања војске САД-а који подразумева да  60 одсто њених ратних бродова до 2020-те године буде сконцентрисано око Азије и у Пацифику.

       Тада је Министар одбране Леон Панета тврдио да циљ одлуке није да се плаши Кина него да се ради о „разумном одговору“ како би војни ресурси САД-а били тамо где могу бити најпотребнији.

       „Неки сматрају да је повећана присутност САД-а у Азији и на Пацифику изазов Кини. У потпуности то одбијам,“ рекао је тада Панета.

       Говорећи о бомбардерима Б-2 прошлог месеца, командант америчке ратне авијације Стефен Вилсон је рекао за Air Force Magazine да ће се групе авиона „размештати према локацијама деловања широм света у малом броју, на по неколико недеља“, а да ће те операције „почети скорим распоредом на Пацифику“, већ 2013. године.

       Панета је прошле недеље у Националном прес клубу у Вашингтону најавио „ново распоређивање авиона Ф-22 у Јапану“ и потврдио да Пентагон „ствара основу“ да се и авиони Ф-35 нађу у Јапану до 2017-те године.

       „Морамо одржати глобално вођство и присутност, правећи иновативна партнерства и партнерске капацитете широм света и користећи ова иновативна размештања с ротацијама као начин да се изводе вежбе и обука с другим државама, развијајући њихове способности да би могли ојачати сопствену безбедност“, рекао је Панета.

       Ајк са своје тране тврди: „Кад се 2017. изврши нови размештај, авиони Ф-22 и Б-2 и морнарички Ф-35 - биће на „ударном домету“ од америчког највећег економског ривала.“

       „Пекинг сада тестира два типа сопствених ловаца који могу избећи радаре. Почело је откуцавање до момента обрачуна у којем ће важну улогу играти невидљиви ратни авиони изнад Западног Пацифика“, рекао је.

       Иначе, амерички сенатор Џо Либерман обацио је „гласине о америчко-кинеском сукобу“, нагласивши:

       „Кина и САД су толико повезане економски да други хладни рат није ни у чијем интересу па ће на крају здрав разум победити.

       Обамина администрација планира да до 2020. око Азије и у Пацифику сконцентрише више од половине ратне морнарице САД.

       Панета је ипак покушао да умири Пекинг: „Повећано деловање САД-а у региону биће од користи и за Кину јер то унапријеђује нашу заједничку безбедност и просперитет у будућности“.

Predaja nagrade garantovana negde u brdima Avganistana, doci sam i nenaoruzan 

Роберт Фиск: "Индустрија демократије" ће пронаћи нове земље кад заврши са Сиријом            
уторак, 01. јануар 2013.

У почетку се мислило како је демокрација у Египту свршен чин. Мохамед Морси, човјек школован на западу, позвао је људе у предсједничку палачу Хоснија Мубарака. Бивша војна аристокрација из "Врховног савјета обране" је послана у мировину, а ММФ је чекао повољан тренутак да покаже своју финанцијску "великодушност". Половином 2012. су сви били у стању блаженог оптимизма на Блиском Истоку, истиче познати познавалац ситуације на Блиском истоку, новинар Роберт Фиск у својој колумни за лист "Индипендент".



У сусједној Либији је дошао на власт прозападњачки лаик Махмуд Џибрил. Он је обећавао слободу, стабилност, али и нову добит за западне твртке у земљи која је једна од највећих произвођача нафте у арапском свијету. У Либији су тада чак и дужносници Стејт департмента могли шетати без пратње.

Тунис је, додуше, довео на власт исламистичку странку, али су сви говорили како се ради о "умјереним исламистима", који ће радити оно што запад жели. Саудијска Арабија и Бахреин су, уз прешутно одобравање Обаме и Камерона, репресијом сузбијали оно што је остало од шиитске побуне, дајући до знања свима како је демокрација "привилегија" сиромашнијих земаља и како није добродошла у њихове богате монархије.

У прољеће, прошле године, западни политичари су прогнозирали скори пад Башара ал-Асада. Он по њиховом мишљењу није заслужио "да живи на овој земљи" (као што је изјавио министар вањских послова Француске, Лорен Фабијус). Морао је "дати оставку, обзиром да његов режим ионако имао још неколико тједана живота. А можда и тек покоји дан".

Тада долази до прекретнице, јер се дошло до точке с које нема повратка. Почело се говорити како "Асад припрема кемијско оружје како би га користио против свог народа". Његове би залихе тог наоружања могле пасти у "погрешне руке" (по тој логици, док је то оружје било у његовим рукама, било је у "правим"). Сиријски побуњеници су скоро увијек били надомак побиједе. Прво у Хомсу, па у Дамаску. потом у Алепу, па опет у Дамаску. Запад их је подржавао издашним новчаним давањима и тонама оружја, које је долазило из Катара и Саудијске Арабије. Добивали су моралну подршку од тзв. "индустрије демокрације", Обаме, Хилари Клинтон, патетичног Хејга, Оланда, све док се није открило што је од почетка било јасно: "у побуњеничким редовима је немали број салафиста". Убојица и крвника, који су се на пропагандним снимцима хвалили хладнокрвним декапитацијама (одрубљивање главе). "Индустрија демокрације" се морала повући. САД су наставили подржавати "добре побуњенике", тј. лаике, али су салафисте оквалифицирали као "терористе".

За то вријеме је стари, добри Либанон врио до те мјере, да је умало дошло до грађанског рата. По други пут у 40 година. Кривац је била Сирија јер се "сиријски сукоб прелио на териториј сусједне државе".

Није ли Либанон у скоро истој ситуацији као Сирија гледе вјерске, етничке и идеолошке подијељености? Додуше, Хезболах из Либанона подржава Асада, али либанонски сунити не подржавају побуњенике. То је доказ како су Либанонци довољно интелигентни да не понове грешку из 1975. и потону у каос грађанског рата.

Иран је требао бити бомбардиран стога што "производи или би могао произвести или би могао покушати произвести" нуклеарно оружје, у року од "једног тједна или једног мјесеца или једне године или десет година", ионако више није било важно.

Обама би могао и "не бомбардирати Иран" пошто нема воље за то, али су све опције биле отворене. Исто се може рећи за Израел, који је хтио бомбардирати Иран, који "производи или би могао произвести или би могао покушати произвести" нуклеарно оружје. И ту су све опције биле отворене, али би премијер Израела Нетанyаху , након предсједничких избора у САД-у, "изгубио погодан тренутак". Предсједнички избори или не, бесмислице о Ирану су слиједиле и након Обаминог реизбора за предсједника. Иран и даље "производи или би могао произвести или...".

Израел је пријетио и Либанону, јер Хезболах располаже са тисућу пројектила, потом је пријетио Палестинцима у Гази, из истог разлога. Скоро сви израелски новинари и њихови амерички клонови су припремили терен за ова два рата "против тероризма".

Либанон није бомбардиран, а други "рат против терориста" (између Израела и Хамаса) се завршио тако што је Морси наговорио Хамас да прекине с нападима и прихвати прекид ватре, те је то морао учинити и Нетанијаху, иако тешка срца.

На тај начин је ојачао само Халид Месал, који је изјавио како се "Палестина мора простирати од ријеке Јордан до Медитерана". Другим ријечима, Израел би престао постојати.

Исте ријечи је користио и бивши израелски министар вањских послова, Либерман, који је изјавио како се "Израел мора простирати од Јордана до Медитерана". Другим ријечима, Палестине више не би било.

Храбром и остарјелом Израелцу, Уриу Авнерyу, није преостало ништа друго осим да закључи: "Обзиром да оба народа имају исту жељу, може постојати само заједничка масовна гробница између Јордана и Медитерана".

Пред сам крај 2012., срдачни Мохамед Морси се уживио у улогу Хоснија Мубарака. Преузео је све институционалне овласти и увео диктатуру. Наметнуо је сумњиви устав египатским лаицима и кршћанима, као и цијелом египатском народу коме се заклео да ће га служити. У Либији, као што се видјело, САД су откриле како имају више непријатеља но што су мислили. Америчког конзула су убили, како је Хилари Клинтон успјела све закомплицирати, највјеројатније "некаква банда Ал-каидиних милиција".

Ал-кадиа је, од када су амерички плаћени убојице у униформи 2011. убили Осаму бин Ладена, нестала из рјечника Бијеле куће све до Обаминог реизбора. Стејт департмент нас сада увјерава како су се ти вахабитски очајници регенерирали у различитим облицима у разним земљама, као у холивудским филмовима.

Мали је замијенио Афганистан, исто као што су Либију (која је својевремено замијенила Ирак), замијениле Сирија и Јемен.

"Будите сигурни како ће 'индустрија демокрације' пронаћи земље које ће служити сврси, када ове које су сад у центру пажње одраде своју задаћу", закључује и упозорава Р. Фиск у свом ироничном чланку о збивањима у арапском свијету, у протекле двије године.

(Advance.hr)

Крвожедни ционистички империјализам неће стати док не пороби све земље на планети.

 Ево једне "пригодне" песме

Hrvatske krtole 

Zivim u Americi, a u Americi, oslonjen si samo na sebe, Amerika nije država. Samo biznis.

Eто, сад смо сигурни да имамо посла са још једним успаљеним из дијаспоре. Значи лепо ти у САД?

САД: Ураган „Сенди” уништио кључне доказе њујоршке полиције            
четвртак, 03. јануар 2013.

ЊУЈОРК – Њујоршка полиција остала је без тона кључних ДНК и других доказа јер је ураган „Сенди” уништио њена два складишта која се налазе у луци.

У складиштима су се налазиле стотине заплењених аутомобила, као и преко 9.000 барела ДНК доказа и на хиљаде комада оружја.

Када је олуја захватила град, вода је продрла у складишта и потопила доказе, преноси руска ТВ станица „Раша тудеј”.

Сада су судови у великим проблемима јер је све више случајева када полицајци морају да посведоче да докази постоје али да нису доступни.

Непосредно пре него што се Њујорк нашао на удару урагана крајем октобра, америчко Министарство правде доделило је 1,25 милиона долара на име пројекта који би њујоршкој полицији омогућио да ефикасније складишти ДНК доказе како би се обориле неправедне пресуде.

Особље полиције од августа ради на консолидацији пет складишта, укључујући та два која су уништена у урагану, и спајању у једно складиште.

(Танјуг)

Александар Дугин: Америка води свет у трећи светски рат, криза Запада није технички квар            
недеља, 06. јануар 2013.

Уважени Александре Гељевичу, молимо Вас да појасните позадину последњих преврата и ратова на Блиском Истоку, који се у светским медијима означавају именом „арапско пролеће“. Како, у оквиру тога, оцењујете побуну у Сирији, и колико је, не само за ову земљу него и за регион и шире, важан опстанак државних структура Башара ал Асада?



- Арапско пролеће нема никакве везе с интересима самог арапског света. Арапско пролеће је манипулација америчких стратега ради промене равнотеже снага на Блиском Истоку. Арапско пролеће има за циљ подршку ономе што се у савременој геополитици зове регионалним субимпериализмом, подимперијализмом, то јест савезницима САД који ипак полазе од других теоретских претпоставки. Такве субимперијалистичке државе на Блиском Истоку су Катар, Саудијска Арабија међу арапским земљама, и Турска.

Те земље иступају као посредници у извођењу операција усмерених у интересу САД. Током тих операција остварени су преврати у Тунису, у Египту, где су на власт дошле групације оријентисане или непосредно на САД, то су такозване демократе, или на Саудијску Арабију и Катар, тј. на њихове геополитичке системе.

У Либији, када су прилике постале сложеније, и либијски народ није пожелео да се директно укључи у тај процес, Запад је применио мере војне интервенције када су, кршећи све споразуме, представници НАТО-а, САД и европских земаља (посебно Француска), учествовали у војном сукобу на страни вехабиста и исламских фундаменталиста.

На интернету се може пронаћи важна фотографија на којој је приказан Бернар-Анри Леви, Саркозијев саветник који себе издаје за философа, активни циониста, присталица Израела, заједно са Кристофером Стивенсом, који ће потом бити убијен у Бенгазију као представник САД, амбасадор САД. На тој фотографији је још и Сем Бејсил (Накула Бејсил), продуцент скандалозног филма „Невиност муслимана“.

Видимо како се на истој страни налазе ционисти, руководиоци америчке ЦИА и радикални исламофоби. Управо они и јесу извор планирања и спровођења арапског пролећа, које нема никакве везе с интересима самих Арапа.

Арапима просто манипулишу како би створили ситуацију управљаног хаоса. Манипулишу споља, манипулишу и непосредно помоћу западних мрежа утицаја, и помоћу њихових субимперијалистичких савезника на Блиском Истоку.

Када у Бахреину шиитска већина покушава да на таласу арапског пролећа истера своје, онда су све те снаге бачене против огромне већине у Бахреину. Испоставља се да ствар у арапском пролећу уопште није у демократији, него у геополитици: Запад хоће да створи режиме лојалне себи самим, Саудијцима, Катарцима и вехабистима, као и Турцима. Да створи своје пладцарме за напад на Иран, на шиитски лук, у који спадају Иран, Ирак, који сада у знатној мери прелази просто под непосредну контролу Ирана, сразмерно одласку америчких јединица одатле.

Значи, у шиитски лук спадају Иран, Ирак, Сирија, Хезболах у Либану, а такође Бахреин. Све те земље држе се антиамеричке линије, не играју америчке игре, и супротстављају се америчком империјализму у исламском свету. Зато те снаге представљају објекат мржње Запада, и све арапске револуције усмерене су против Ирана, против Сирије, против шиитског лука, а такође против Русије, која у овом случају подржава антиимперијалистичку, антиамеричку политику на Блиском Истоку.

Зато ту постоји најфундаменталнија геополитичка подела: с једне стране су присталице вишеполарног света оличене у Русији, Кини и другим велесилама, и шиитске земље, шиитска друштва на Блиском Истоку који се супротстављају америчкој ционистичкој експанзији. Са друге стране су присталице једнополарног света - то су САД и разне њихове субимперијалистичке, подимперијалистичке државе. То су Израел с једне стране, Саудијска Арабија и Катар - вехабијске и радикално исламске снаге са друге, и са треће стране Турска.

Турска је та у којој се Реџеп Ердоган, наком што су његови противници, нарочито војно руководство Турске, неосновано оклеветани и бачени у затвор, поново вратио на атлантистичку позицију. Наравно, ако се праве паралеле, случај са Србијом је исти такав: зато што Србија иступа на страни вишеполарног света, она је савезник Русије. Против Србије су биле бачене исте оне снаге које сада ратују против Ирана, Сирије, и баве се дестабилизацијом Блиског Истока. Једна те иста игра, једни те исти учесници. Дакле, последње што се тиче Сирије, у одговору на то питање, Сирија је последње упориште.

Ако режим Башара Асада падне под ударима Американаца и њихових салафитских (вехабијских) улизица, биће отворен излаз на Иран, а то значи удар и на Русију. То значи рат, рат с Ираном.

Такође, вехабисти, које су створиле исте те групе у самој Русији, чекају расплет сиријске трагедије. Чим падне Асадов режим, и ако вехабисти заузму Дамаск, треба се спремати за устанак у самој Русији. У Дагестану су већ јако снажна та расположења с апсолутно истим тим задацима: дестабилизација руске државе, конкурентне Америци у регионалним размерама, и дестабилизација прилика у Ирану и у Русији. Зато заправо иста та америчка, саудијска и катарска агентура делује на територији Руске Федерације и припрема ударац Москви и Путину у леђа.

Евидентно је да је Запад (ЕУ и Америка), у кризи, јер се производња и реална економија преселила на Исток. Какав ће бити одговор Запада на опадање сопствене моћи? Да ли ће глобалистички планери прибећи некој дугорочној стратегији или неком радикалном решењу, рецимо изазивању сукоба планетарних размера?
 
- Апсолутно сам уверен да је Запад у кризи, али Запад није просто преместио средиште економског индустријског раста у трећи свет и у Азију или Латинску Америку.

Запад, помоћу контроле финансијског система, наставља да контролише све процесе који се у свету одвијају. Зато Запад заправо зависи само од успеха једнополарне глобализације.

Ако Америка и Запад у целини задрже контролу над тим да задају правила игре у привреди (не саму производњу, не саме индустријске капацитете, већ правила, поготово у финансијској сфери), то јест финансијски капитализам, глобални финансијски олигархијски модел, онда ће, независно од тога где ће се производња налазити, управо Запад контролисати све процесе у економији.

Пошто управо Запад штампа резервну светску валуту, све економије су везане за долар, па зато фактички читав свет ради за САД и спонзорише САД. Према томе, криза - то је криза финансијског капитала у целини, и не решава се путем техничке измене проблема на ову или ону страну. То је криза цивилизације, то је криза материјалистичке атеистичке културе, то је криза пута Запада ка либерализму и индивидуализму и такозваној слободи, који су заправо довели до нових облика тоталитаризма, изопачености и диктатуре.

Зато у ствари и доживљавамо најфундаменталнију кризу; ова криза није технички квар, ова криза је у суштини последица пута Запада током последњих триста година, када је Запад одступио од хришћанства, од своје религије, и коначно кренуо путем техничке модернизације. Зато се сада приближавамо најстрашнијем, завршном акорду тог пута. Према томе, економска криза и проблеми које Запад и Европа доживљавају у управљању - то није просто технички квар, то је колапс. И многи тамо, премда се и праве као да је све нормално, како се ништа не дешава - збиља то схватају. Зато је немогућ било какав благ излаз из ове ситуације.

Апсолутно сам убеђен да Америка ствар води ка трећем светском рату, ка правом правцатом светском рату. Зато Америка, доводећи радикалне исламске режиме на власт, сама ствара изговор за даље упаде, интервенције у те земље. И то врло добро схватају и сами многи муслимани и Арапи, који виде како њима манипулишу, како свесно од њих самих стварају страшило непријатеља човечанства, а после тога ће их уништавати, објашњавајући то неопходношћу спречавања те човекомрзилачке идеологије, коју сада сами Американци подржавају. Они ће образлагати будући геноцид над муслиманским народима, и то онима који немају никакве везе са тим. Према томе, одиграва се финални окршај.

Задатак Америке је, наравно, глобална дестабилизација политичких система, лишавање држава суверенитета - на то су управо усмерени догађаји арапског пролећа; све суверене државе морају бити демонтиране и прећи под контролу провокативних екстремних снага, које ће просто самим својим постојањем омогућити да се тамо у сваком тренутку упадне. На пример, талибански режим у Авганистану, који су такође на власт довели сами Американци преко својих пакистанских субимперијалистичких савезника. Тај циљ одговара дестабилизацији других земаља, и у првом реду Кине.

Значи, одиграва се борба између глобализма САД и оних који сада покушавају да, обрнуто, сачувају суверенитет и своје генералне позиције, то јест присталица вишеполарног света. Постоје два табора: присталице једнополарног, западног света, западне хегемоније, империјализма, финансијског капитализма који хоће да себе по сваку цену спасе, па и по цену трећег светског рата и фактички уништења значајног дела човечанства. То је највероватнији сценарио; чини ми се да га не можемо избећи, премда треба учинити све могуће за то да присталице вишеполарног света изведу хармонични расплет те фундаменталне, апсолутне, финалне кризе без преседана.

У ту сврху треба се удружити, за то треба мислити, радити, али све је прожето западним мрежама утицаја - у Русији, у исламском свету, у Европи, па и у Ирану постоји пета колона; има је, наравно, и у Србији - западњачки и атлантистички издајници. То отежава могућност наших маневара.

Човечанство безнадежно иде у бездан, куда га вуку представници већ глобалне и светске елите; то више нису просто САД као посебна земља - то су представници финансијског глобалног капитала, светске финансијске олигархије, која у суштини данас чини светску владу, игноришући све законе демократије. То видимо, на пример, у Грчкој. У Грчкој је већ просто уведено апсолутно директно спољно управљање, које нема никакве везе са демократијом, које располаже том земљом по сопственом нахођењу, наводно да је спаси од кризе коју су сами представници те финансијске олигархије у Грчкој и створили. И тако ће бити свугде, то јест одиграва се десуверенизација.

Ради се о окупацији практично у светским размерама, окупацији суверених држава од стране светске владе и њених средстава утицаја. Мислим да је време да се светској влади објави рат. То је једини начин да се одложи или чак избегне трећи светски рат: или ћемо ми извести удар на Американце и њихове мреже које воде до те ствари, или ћемо убијати једни друге.

У Србији се последње деценије са великим задовољством пратио процес државотворне и економске обнове Русије. С друге стране, морам да кажем да национални кругови у Србији са забринутошћу прате протесте „опозиције“ у Русији, и процес медијског подривања ауторитета и вредности руске државе и цивилизације. Забринутост проистиче из богатог искуства у примени западних метода оранж револуција. Како Ви оцењујете ту медијску харангу на Цркву, председника Путина?
 
- Да, сасвим сте у праву: то је јако опасна тенденција. Ти људи не представљају наше становништво, али то је врло, врло активна мањина коју финансијски подмазује Запад, САД, ЦИА, амерички Стејт департмент, као и европске субимперијалистичке, подимперијалистичке структуре. Ту мањину већином чине људи који су или етнички неруси, а таквих је јако много у многонационалној Русији, или су потпуно оријентисани на Запад, и они су пета колона која стреми да изведе удар на основна чворишта руске државности.

То је православље, то је наш историјски идентитет, то је суверена држава, државност, која држи сложено друштво у јединству и обезбеђује територијалну целовитост Русије. То је лично председник Путин, који води политику независну од утицаја САД. Зато имамо случај са групом „Пуси Рајот“, случај с наранџастом револуцијом - све је то дело руку пете колоне, цијашких агената утицаја, либерала, као и јако моћног израелског лобија, који се различито односио према руској државности. Било је и покушаја зближавања Израелаца са Русијом, исто као и у случају Турске последњих година, али је дошло до коначног равнања Израела према САД.

Ето, „Ехо Москве“, које је просто штаб такве делатне организације, то је радио-станица у којој се налази идејни штаб за рушење руске државности. Запањујуће је што се у окружењу председника владе Медведева налази јако много људи либералне, прозападне, проамеричке оријентације, који спадају у исти тај америчко-израелски лоби унутар Русије. То је изузетно опасно, пошто они држе у рукама кључне, најосетљивије центре управљања друштвеним процесима.

И поред тога што Путин води политику јачања суверенитета Русије, представници тих прозападних, ултралибералних кругова мобилишу становништво, стварају атмосферу психолошког прогањања људи који се залажу за православље, за родољубиве вредности, за самобитност Русије, подвргавају их остракизму, и воде ствар ка обојеној револуцији.

Сада је та револуција пропала: борбу за улицу, за социјалне слојеве Путин је заправо добио. Али је то ипак јако опасна ситуација, пошто је наше друштво буквално прожето петом колоном. И ви, Срби, знате колико много може да учини издајник када народ пролива своју крв: друштво свим силама штити своје интересе, а група издајника, подлегавши наговарању Запада, или просто купљена, способна је да подло зарије нож у леђа.

Све то је могуће и сада у Русији, те је зато, без обзира на то што су тенденције после Путиновог повратка јако добре, створен Изборски клуб који обједињава конзервативно-родољубиве интелектуалце, политичаре, јавне личности и леве и десне оријентације, независно од идеологије, који су се сада збили да би просто спасили земљу, суочени са спољном и унутрашњом агресијом. Унутрашњом агресијом од стране пете колоне, и због које мислим да још увек постоји јако велика опасност.

(Геополитика) 

Filipinski ribari "upecali" američku bespilotnu letelicu


Ribari sa Filipina pronašali su 3,65 metara dugu bespilotnu letelicu blizu ostrva Masbate i dovukli je do obale. Reč je najverovatnije o jednoj od američkih bespilotnih letelica kakve vojska SAD sve češće koristi u borbi protiv terorizma.


Heriberto Olitokvit, šef lokalne policije, kaže da su ribari prvobitno mislili da su naišli na neeksplodiranu bombu i obavestili su policiju.
 
- Tehničkom procenom utvrđeno je da se radi o bespilotnoj letelici - naveo je Olitokvit i dodao da je letelica predata filipinskoj mornarici.



Kapetan Romel Galang, zamenik komandanta filipinskih pomorskih snaga u toj oblasti, rekao je da je američka ambasada obaveštena o otkriću i da će joj lokalne vlasti predati letelicu.



Ambasada SAD u Manili oglasila se saopštenjem u kojem nije ni potvrdila ni demantovala navode da je reč o američkoj letelici.

Izvor: Blic