Ко не слуша говор Бароза одбије му се дневница

Европска комисија запретила је посланицима Европског парламента: или се појавите када председник Комисије Барозо буде држао говор о стању Уније или ћемо вам узети паре, пише данас "Тајмс".
Жозе Мануел Барозо као Мао Цедунг 
Тај потез, чији је циљ да се покаже да су највиши европски званичници популарнији него што заправо јесу, допао би се чак и Мао Цедунгу, сматра "Тајмс". 
Као на каквом комунистичком конгресу, сва места у сали ће вероватно бити попуњена, и то током целе трочасовне седнице, због претње одузимања дела дневнице у случају недоласка. 
Поједини европски парламентарци се питају и да ли ће морати да аплаудирају као један или можда да певају европску химну, "Оду радости", пише европскептични "Тајмс".
Барозов сутрашњи говор о стању Уније прво је такво обраћање председника Европске комисије посланицима Европског парламента, по угледу на редовно годишње обраћање америчких председника Конгресу.   
Намера је, оцењује "Тајмс", да тај говор буде одраз амбиције ЕУ да наступа као супердржава, откада је Лисабонским уговором добила нова овлашћења.


Бога ми ако ове мере не уроде плодом, ништа није чудно да почну да отварају и гулаге. ...  ... А ја се питам зашто се рестаурирају и модернизују Аушвиц, Дахау и Матхаузен

Који циници маму им фашистичку....

                 

                    Вехабизам велика пријетња за Европу


Datum: 12.09.2010 22:00
Autor: Глас Српске

БИЈЕЉИНA - Бивши британски официр и експерт за безбједносна питања Чарлс Хејман изјавио је у суботу да би неки дијелови Балкана могли дугорочно да постану одскочна даска за операције терориста налик на "Aл-Каидине" на Старом континенту.

Он је за Радио Слободна Европа истакао да је вехабизам велика пријетња за Европу и да све чланице ЕУ то увиђају, али да је питање да ли се у овом тренутку предузимају прави кораци како би се благовремено спријечио овај проблем.

- Сматрам да мора много више да се чини. Балкану је свакако потребна помоћ како би се искоријенио тероризам. Не само финансијска, већ и обука безбједносних снага, слање опреме - рекао је Хејман.

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/45539/cir/Vehabizam-velika-prijetnja-za-Evropu.html

Боно Вокс: Никола Саркози кључан у борби против сиромаштва у свету
   
субота, 18. септембар 2010.

Вођа ирске рок групе "У2" Боно Вокс позвао је председника Француске Николу Саркозија да га подржи у борби против сиде и сиромаштва.

Боно је изјавио да је Саркозијево ангажовање у тој борби кључно зато што ће француски лидер идуће године предводити самите најразвијених земаља света Г-8 и Г-20.

"Француска ће бити најзначајнија земља планете", оценио је Боно који се у петак састао са Саркозијем у Паризу.

Према Боновим речима, лидер Француске не намерава да одустане од подршке земљама у развоју као што су то, по оцени певача, учиниле друге државе.

 Састанак Саркозија и Бона одржан је уочи самита УН који ће почети у понедељак и који ће бити посвећен сузбијању сиромаштва у свету.

(Бета)

Ова исрска педерчина се слаже са Сарком да је сиромаштво најбоље елиминисати етничким чишћењем т.ј. депортацијом сиротиње у још сиромашније земље.

боно вокс хуманитарац......

Kako se to ne vidi iz teksta pa vadis zakljucak. Al eto Bono "pedercina" se sreo i sa Putinom, ko zna sta su radili zajedno ako je ovaj to sto kazes 

Мит о Европи
Тагови: Ставови, Србија, ЕУ, Политика, Борис Тадић, Косово, Данас на Балкану, Европа, Коментари
Марко Пејовић
   
14.09.2010, 12:31
© Flickr.com/Paul Robert Lloyd/cc-by-nc-sa 3.0
Не тако давно генерације данашњих грађана Србије одрастале су уз сјајну дечију емисију Бранка Коцкице. Свима су остали урезани у памћење стихови којима је та емисија почињала:

                           

У свету постоји једно царство,

                            У њему царује другарство,

                            У њему је све лепо,

                            У њему је све нежно,

                            У њему се све радује.

                           

                            Тамо су куће од чоколаде,

                            Прозори су од мармеладе,

                            Тамо свако ради оно шта хоће,

                            Тамо расте свако воће.

                                           

         Време едукативних емисија пред полазак у школу одавно је прошло а нове генерације одрастају уз сасвим другачије, етички много сумњивије емисије, а оно мало образовног програма који се још увек емитује преузет је са страних телевизија. Али смисао поменутих стихова Бранка Коцкице још увек одјекује у ушима српских грађана јер се већ пуну деценију налазе на путу ка чланству у Европској унији. А велики део српске политичке елите и значајан део друштва Европу замишља управо као имагинарно царство из поменуте песмице. Идеја о Европској унији прерасла је саму себе, постала је један од митова који даје снагу да се издрже тешка транзициона времена. И као што су у средњем веку упорно чекали други долазак Христов, или не тако давно у социјалистичкој прошлости, прелазак у комунизам, тако и данас чекање Европе представља главни пут српске политике. И само тада, када наступи дуго очекивани улазак у Унију, нестаће сви проблеми српског друштва: зауставиће се растакање државе, корупција ће бити сасечена, нестаће незапосленост а сваки грађанин постаће, ваљда, бољи, паметнији и лепши. Подсетимо се да је у средњевековном добу очекивање било слично: слепи ће прогледати, богаљи проходати, неми проговорити и сви праведници ступиће у рај. И комунизам је нудио своја чуда: нестанак класа, одумирање државе, општа једнакост и јединство свих радника света као кулминација историје. Односно, земља меда и млека, земља Дембелија.

А политичке елите и саме падају у занос сопствене пропаганде па је пред прошле изборе у Србији била популарна логичка конструкција по којој је власт неспособна да реши нагомилане проблеме па је једино решење улазак у Европску унију која ће потом натерати Владу Србије да се суочи са недаћама грађана. И сама конструкција не би била спорна да је није власт пропагирала, кроз речи једног од саветника председника Тадића, а да апсурд буде већи народ ју је на изборима подржао. Самим тим чекање Европе може бити оправдање за било какву политичку акцију, докле год се на њеном далеком крају назире земља меда и млека, с тим да мед и млеко оличавају предприступни фондови Уније.

Као и сваки добар мит, ни мит о Европи не би био комплетан да није неопходне жртве, која се мора поднети данас, да би се једног дана, у некој светлој будућности, наплатила. А та жртва, у случају данашње Србије представља одрицање од заштите целовитости државе, тј. одрицање од одбране сопствених права на Косову и Метохију. На недавним преговорима у Бриселу, председник Србије пристао је да се усвоји потпуно празна Резолуција на Генералној скупштини УН, самим тим политика одбране Косова и Метохије доживела је нови пораз. Али у Србији тај пораз правда се добитком на другој страни, новим напретком у приближавању Европској унији, приближавању статусу кандидата за чланство. И несумњиво, сваки нови корак на дугом путу ка Европи, биће условљен новим одрицањем од очувања целовитости државе. Остаје само нада да ће на крају тог процеса остатком Србије заиста потећи потоци меда и млека.

С друге стране цена очувања мита о Европи плаћа се у реалним вредностима: са више од 10 000 км² територије, са најмање 100 000 лојаних грађана, градовима, фабрикама, шумама и рудним богатством вредним стотинама милијарди евра, културном баштином која не представља фикцију или мит већ постоји у стварности. Свако може прићи и дотаћи зидове Грачанице и уверити се да су стварни. И самим тим проверити која је цена чланства у Европској унији.

Dete u Bugarskoj košta 7.500 evra

Sofijski list "Standard“ piše da se bebe u Bugarskoj ilegalno prodaju roditeljima bez dece za po 7.500 evra. Svoje bebe uglavnom prodaju mlade majke koje su još srednjoškolke ili su tek upisale fkultete.

Dnevnik navodi da je šema jednostavna i da, pošto preda novac porodilji, otac koji usvaja dete upisuje u matične knjige kao svoje kao svoje.
 
Posao je moguć zahvaljujući "uslužnim" lekarima i socijalnim radnicima, budući da su oni prvi u kontaktu sa porodiljama, potvridli su sofijskom dnevniku stručnjaci iz UNICEF-a.
 
Konsultant za socijalna pitanja UNICEF-a Nada Deneva izjavila je da se najviše traže bela deca bugarskog ili turskog porekla, jer roditelji koji kupuju dete žele da okolina poveruje da su deca zaista njiova.
 
Prema njenim rečima, majka posle porođaja predaje bebu čoveku koji ga priznaje kao svoje, što realno i nije usvajanje, jer ne postoje dokumenti koji potvrđuju taj čin, čime "otac" izbegava svaku odgovornost.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/83198/Dete-u-Bugarskoj-kosta-7500-evra

O tugo jesenja.

Čoveka koji govori ono što ide Srbiji i RS u prilog zoveš "cinikom" i psuješ mu majku fašističku? Ta naopaka logika i nesposobnost sagledavanja šire slike nas je i dovela ovde gde smo danas. 

yetyou treba da shvatiš da neki montenigrinski zelenjaši ili potomaci austro-ugarskih kaplara ne vole Srbe i Srbiju  mada u sebi ne nalaze snagu da je napuste i odu dalje u svet. Upravo odatle i proizilazi ta destruktivna frustracija.

Malograđanska generacija mladih

Današnje nemačke novine pišu o najnovijoj generaciji mladih koja je u trci za kvalifikacijama, znanjem jezika, praksom i karijerom postala malograđanska.

Najnoviji rezultati studije koju je napravio institut „Rajngold“ za istraživanje tržišta, o aktuelnoj slici mladih između 18 i 24 godine iznenadili su čak i psihologa Stefana Grinevalda, jednog od autora nedavnog istraživanja. Poimanje života se u poslednjih deset godina bitno promenilo. Nema više buntovnika iz 68. godine, koji su se uporno borili protiv učmalog sveta njihovih roditelja. „Omladina brzim koracima grabi ka svojim ciljevima. Obrazovanje, karijera i dobra plata veoma su bitni. Mala kuća sa baštom ili svoj stan - vrlo rado. U svim tim predstavama uočavamo neku malograđanštinu. Razlog za to leži u strahu mlade generacije.

„Strah od propasti je postao najbitniji osećaj kod mladih“, zaključio je Grinevald u istraživanju, koje se vrši svakih osam godina. Posle generacije „opuštena ravnodušnost“ iz 1994. godine, koja je sve relativizovala, koja se smejala roditeljima i njihovim ideologijama i generacije „milovanje“ iz 2002, koja je posle terorističkih napada 2001. tražila spas u socijalnim grupacijama, sledi generacija „malograđana“. Ova generacija se prilagođava, prikazuje se kao fleksibilna i odgovorna, da ne bi propala.


Čak i mladi iz takozvanih „porodica koje funkcionišu“ bune se zbog nedovoljnog prisustva oca. [/b]To kod mladih stvara bes iako nisu sigurni prema kome taj bes osećaju. Ne postoji jasan neprijatelj. Roditelji su drugari, koji se i sami ne snalaze u životnim okolnostima. Za mlade ni političari koji bespomoćno agituju nisu glavni krivci. „Upravo zato mladi nakupljeni bes često usmeravaju prema sebi samima“, kaže Grinevald. Mnogi pričaju o „razuzdanom vremenu kada su bili tinejdžeri“ sa samouništavajućim postupcima kao što su besomučno napijanje, droga, kriminal i povređivanje samoga sebe.

Iz straha od neuspeha, mladi već u srednjoj školi bez mere i odabira sakupljaju čitav arsenal veština: prakse, stranih jezika, dodatnih kvalifikacija. Odabir se u ovom slučaju ne veže za interesovanje ili ljubav prema nečemu, u pitanju je logika „bezbrižnosti u svakom pogledu“. Najnovije istraživanje pokazuje da mladi nemaju jasnu sliku o tome šta žele i šta bi hteli da budu. Četrdeset odsto ispitanika su bili mladi koji još pohađaju školu, 30 odsto zaposlenih, 20 odsto radnika i 10 odsto studenata.

Iz straha da ih gubitnici ne povuku za sobom u propast, pobednici se odvajaju. Gubitnicima se prebacuje da su „luzeri“, „jadni“, raširena je praksa da se oni mrze i proganjaju, čak i do strane mladih koji sebe smatraju solidarnim i levo nastrojenim. „Gubitnici sebe treba da krive zbog svojih sudbina“, smatraju „pobednici“  koji na taj način gaje svoju iluziju da će, ako ne prave iste greške, bolje proći u životu. „Međutim, to nije istina “, kaže Grinevald. „Svako danas može da izgubi, nezavisno od obrazovanja i vrednoće . Potrebno je samo da firma proglasi bankrot.“


„Postajala su i bolja vremena da budete mladi“

TAZ piše o diktaturi životnog puta:

Omladina danas nema pravu mladost i za to su krivi odgoj i pritisak koji se na njih vrši zbog karijere. Moguće je naravno i pozitivno gledati na čitavu stvar. „Omladina i dalje poseduje mladost“ kaže Oliver Skopec, osnivač internet portala „Schüler VZ“ (nemačka socijalna mreža poput Fejsbuka – prim. ur.). Jer „mladost“ je stanje, koju svaka generacija doživljava u drugačijem obliku.

Fred Grim se u svojoj knjizi „Mi želimo neki drugi svet“, bavio sadržajem pisama i dnevnika mladih od 1900. godine. „Postajala su i bolja vremena da budete mladi“, kaže Grim. Dok jedan deo mladih pati zbog „diktature životnog puta“, drugi deo živi sa svešću da su nepotrebni društvu.


Slično na to gledaju i oni koji se direktno sudaraju sa posledicama sistema za obrazovanje koje je orijentisan ka karijeri. Predstavnik učenika iz Rajnland-Falca (Rajna Palatinat) kritikuje celodnevni boravak u školi. Mladi sve ranije moraju da nauče sve više nastavnog gradiva, striktno po nastavnom planu. Ne preostaje im prostor za sopstveni razvoj.

Pripremila: Ž. Bašić-Savić

Odgovorni urednik: I. Đerković

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5997053,00.html