Samo cekam da pobedi Marina Le Pen sledece nedelje i onda ce poceti zvanicno kraj EU. Jedno je za uniju da izgube Britaniju koja ionako nikad nije ni bila njihova, a nesto sasvim drugo je izgubiti Francusku. Ta zemlja je zacetnik svih vecih revolucija u istoriji Evrope, tako ce i sada biti.

 

Grabar Kitarović: Lakše se ulazilo u EU dok Hrvatska nije bila član


Zbog velikih gužvi na spoljnim granicama EU proteklih dana, posebno između Slovenije i Hrvatske, predsednica Kolinda Grabar Kitarović pozvala je čelnike EU na hitno iznalaženje rešenja za nesmetani protok robe i putnika imajući u vidu skori početak turističke sezone, ali i ukazala na, kako je rekla, apsurd da su građani Hrvatske lakše ulazili u države EU dok ta zemlja nije postala članica Unije.

Grabar Kitarovićeva je zvaničnicima EU ukazala da je način primene spomenute Uredbe od nadležnih slovenačkih organa prouzrokovao višečasovne zastoje na graničnim prelazima dve države, uz niz direktnih i trenutnih, ali, kako je navela, i indirektnih potencijalno dugoročnih posledica, pogotovo ako bi se takav način primene Uredbe nastavio.

"Pre svega, državljani država članica Evropske unije, suočeni sa uvođenjem sistemskih kontrola na granici između Hrvatske i Slovenije, iskazali su izrazito nezadovoljstvo takvom novom praksom, a posebno dužinom čekanja na graničnu kontrolu", navela je hrvatska predsednica u pismu čelnicima EU.

Pritom, dodala je, između Hrvatske i Slovenije stvorila se prepreka slobodnom kretanju osoba kakva postoji na spoljnim granicama Evropske unije, a ne na onoj između dveju država članica.

"Moram naglasiti da se državljani Hrvatske ovih dana pitaju kako to da im je bilo lakše da uđu u Republiku Sloveniju i Evropsku uniju dok Hrvatska nije bila članica Evropske unije, nego sada kada jeste. To je zaista apsurdno", smatra Grabar Kitarovićeva.

Ukazala je da je postupanje Slovenije u hrvatskoj javnosti stvorilo utisak ostvarenja neodgovornih najava nekih slovenačkih političara da ta država prema Hrvatskoj može da preduzme određene mere i onemogući dolazak turista, kao odgovor, što je svojevrsno sredstvo prisile ili retorzije, na stavove Hrvatske u vezi sa arbitražnim postupcima koje zvanični Zagreb smatra nepovratno kompromitovanim.

Hrvatska predsednica je istakla da Hrvatska sa Slovenijom želi da izgrađuje što bolje odnose, te napomenula da, na primer, istovremeno u proteklom periodu na granici Hrvatske i Mađarske nije bilo većih problema uprkos pojačanom obimu saobraćaja.

Ona je pozvala zvaničnike EU da, u okviru svojih nadležnosti, hitno iznađu rešenje da se na granicima Hrvatske i drugih država članica EU, dakle unutrašnjim granicama EU, primeni režim graničnih kontrola koji će omogućiti nesmetan protok ljudi i robe, kao i dosad.

Naglasila je da sve to ni na koji način ne dovodi u pitanje spremnost Hrvatske na puno sprovođenje pravnih tekovina EU pa i onih u pogledu šengenskog zakonodavstva, posebno imajući u vidu nastojanja Hrvatske da postane članica tog šengenskog prostora u skorijem periodu.

"Ali dužnost svih država članica i institucija EU je da se obezbedi bezbednost naših građana. Republika Hrvatska svoje spoljne granice nadzire ujedno i kao granicu Evropske unije, uključujući nadzor protoka osoba i robe iz trećih zemalja", navela je Grabar Kitarovićeva, preneli su hrvatski mediji.

-------------------------------------------

Laze ko kerina. Drug moj putovao, slovenci ga zadrzali 10min, a hrvatska policija 3 sata. Nek gospodja popusti prva, a ne da na ovaj debilan i kurvanjski nacin trazi tranzitne i druge olaksice od eu. Djubre, nije je sramota.

 

izedose kompleksi...

Савет Европе: Новинари у Европи под притиском, страх и аутоцензура


Новинари у европским земљама изложени су у великој мери незаконитом мешању у посао, укључујући застрашивање, узнемиравање, физичке нападе, циљани надзор и различите тактике пригушивања критичких гласова, тема и слободе говора, показало је најновије истраживање Савета Европе.

Последица оваквих околности је страх који неретко води ка аутоцензури, закључује се у истраживању, које је данас представљено јавности, а које је обухватило 940 новинара из 47 земаља чланица Савета Европе и Белорусије.

Готово трећина новинара који су учествовали у истраживању спроведеном од априла до јула 2016. године пријавила је физичке нападе у претходне три године, а највише њих, 69 одсто, пријавило је психолошко малтретирање које укључује застрашивања, претње, клевете и понижавање, резултати су истраживања.

На другом месту по учесталости незаконитог мешања у новинарски посао је малтерирање у виду електронске комуникације, где је различите облике претњи и оптужби пријавило 53 одсто испитаних новинара.

На трећем месту је застрашивање које предузимају разне интересне групе (50 одсто), а затим следе претње силом ( 46 одсто), застрашивање које предузимају политичке групе (43 одсто), циљани надзор ( 39 одсто) и застрашивање које примењује полиција ( 35 одсто), наводи се у саопштењу Савета Европе.

Студија СЕ под називом „Новинари под притиском: Незаконити утицај, страх и аутоцензура” показује да су физички напади на новинаре најчешће пријављивани у области Јужног Кавказа и Турске, али да је таквих случајева било и у земљама чланица ЕУ и другим земљама Европе.

Више од трећине новинара пријавило је да није имало приступ механизму који би их заштитио од спољног уплитања у њихов посао.

Овакво стање резултирало је тиме да је чак 60 одсто испитаних новинара пријавило да се плаши психичког злостављања, застрашивања преко електронске комуникације, застрашивања од стране појединаца, интересних група, а физичког напада се прибојава чак 41 одсто новинара који су учествовали у истраживању Савета Европе.

„Истраживање показује и висок ниво аутоцензуре међу новинарима. Један од пет испитаних новинара каже да је под притиском да своје извештавање прилагоди жељама послодаваца. Њих 31 одсто каже да је морало да ублажи контроверзне приче на којима су радили, 23 одсто није објавило све информације, а 15 одсто је у потпуности одустало од извештавања

Истовремено 36 одсто новинара каже да их је притисак под којим раде навео да се још одлучније одупру цензури, било да она долази споља или је аутоцензура”, закључује се у студији Савета Европе.

 

Kako je propala ideja evra


Nemačku optužuju zbog prevelikog uvoza. Međutim, ako bi Evropska centralna banka zaista prilagodila vrednost evra toj zemlji, ne bi propala samo Grčka...

Uostalom, projekat zajedničke valute jednom već nije uspeo.

"Ekonomska i monetarna unija će omogućiti stvaranje područja na kome će roba i usluge, ljudi i kapital slobodno da cirkulišu […] Takva unija stvoriće trajno poboljšanje blagostanja u Zajednici i pomoći njenom doprinosu u ekonomskoj i monetarnoj ravnoteži u svetu."

Ako mislite da ovde citiramo Sporazum iz Mastrihta kojim je 1992. zapravo postavljen temelj evru – tek donekle ste u pravu. Zaista, tamo jeste prepisano mnogo toga iz takozvanog Vernerovog izveštaja o tome kako i zašto da se nacije Evrope odreknu svojih nacionalnih valuta i da na kraju – prihvate zajedničku.

Taj ambiciozni projekat nije nastao tek devedesetih, nego još daleke 1969. godine. Tadašnja Evropska zajednica je na konferenciji u Hagu poverila zadatak premijeru i ministru finansija Luksemburga Pjeru Verneru da napravi plan koji bi i fiskalno stvorio zajedništvo Evrope. Ali taj plan je propao – i to relativno brzo.

U suštini prilično solidan plan...

To svakako nije bila krivica Pjera Vernera, jer on se veoma ozbiljno prihvatio tog zadatka: u oktobru 1970. objavio je svoj izveštaj koji je u svojim zaključcima dalekovido uočio probleme s kojima se sada suočava i evro. Iako u stvari njegov zadatak nije bio da Evropi pokloni zajedničku valutu, to se ipak smatralo "konačnim ciljem" kojim bi nacionalne države "nepovratno" odustale od svojih nacionalnih valuta i prihvatile zajedničku.

Izvori koji spominju taj Vernerovov izveštaj često kao kuriozitet navode to da u njemu nije bilo predviđeno stvaranje Evropske centralne banke i smatraju da je to razlog zbog kojeg plan nije uspeo "iz prvog pokušaja". To nije tačno, u Vernerovom planu na više mesta se spominje potreba postojanja "centralne institucije", a svakako se upozorava i na "tesnu saradnju" centralnih banaka, tada još Evropske ekonomske zajednice (EEZ).

Detaljno se razmišlja o prvoj fazi, gde bi menjački kursevi valuta EEZ bili najpre labavo, a onda sve čvršće međusobno povezani, da bi u konačnici i u zajedničkoj valuti bilo već jasno koliko je vredna marka, franak, lira ili gulden. To nije išlo samo do toga da je u tom izveštaj priložena i živa korespondencija s tadašnjim direktorima (guvernerima) nacionalnih banaka, nego se išlo sve do pitanja kupovne moći i jedinstvenih cena određenih proizvoda. Tako se, recimo, raspravlja i o ceni brokolija (str. 50), da li Holandiji dozvoliti uvoz 4.000 tona šećera iz Surinama, da li izjednačiti plate evropskim rudarima i šta uraditi u cilju dobrog roda jabuka.

Ko da odlučuje o budžetu?

Ali već kod tog predloga došlo je do razmimoilaženja u mišljenjima unutar Evropske zajednice. U njemu se nalazi i vizija ujedinjene Evrope u kojoj će vremenom nacionalni parlamenti odlučivati sve manje, a Evropski parlament sve više. Već u tom dokumentu iz 1970. upozoreno je da će onda Evropski parlament na kraju da odlučuje i o budžetu – i to ne samo budžetu Unije, već i o budžetu svih članica, o poreskim stopama i zapravo o svim važnim smernicama ekonomske politike. Ta odluka nije trebalo da bude stvar nacionalnih država, već čitave Zajednice – i da bude temelj stvarnoj ravnopravnosti i jednakim poslovnim prilikama bilo gde na njenom području.

To je nekim članicama bilo previše: nastao je spor takozvanih "ekonomskih unionista", među kojima su bile Nemačka ili Holandija i "fiskalnih unionista", predvođeni Francuskom i Italijom. Ove druge su smatrale da će "biti dovoljno" ako se stvori nešto kao zajednička novčana jedinica na osnovu fiksnog kursa, ali da o nacionalnoj privredi uvek treba odlučivati "između svoja četiri zida".

Brzi kraj...

Neumorni teoretičari zavera tvrde da je Vernerov plan propao i zbog protivljenja Sjedinjenih Američkih Država, jer je to zapravo bio projekat kojim bi Evropa stvorila zajedničku valutu i koja bi onda mogla da se meri sa dolarom. Vašington možda nije bio oduševljen idejom, ali razlog propasti bio je mnogo jednostavniji: naftna kriza početkom sedamdesetih.

U to vreme svaka pojedina članica Evropske zajednice našla se pred problemom kako izaći na kraj s odjednom mnogo skupljom naftom. U nekim od zemalja EEZ su, više nego u drugim, odmah znali kako da reše taj problem: štampanjem novca. Iako se do tada razmišljalo recimo o cenama brokolija, od 1970. do 1980. su cene u Nemačkoj porasle za 55 odsto – ali problem je što su u Belgiji porasle za 89 procenata, u Francuskoj za 124 odsto i Danskoj za 131 procenat. A u Italiji – možda se neko još seća onih svežnjeva lira – za 231 odsto.

Pouka za evro?

Vernerov plan ipak nije sasvim propao: njega je 1979. nasledio projekat ECU - European Currency Unit, svojevrsna "zajednička korpa" evropskih valuta, još uvek bar donekle varijabilnih vrednosti, iz koje je onda vremenom zaista i nastala zajednička valuta evro. Evropski parlament danas zaista odlučuje o budžetima zemalja-članica, ali to ni izdaleka nije ono o čemu je pisao Pjer Verner 1970. Sve se svodi samo na pitanje da li budžet "probija" zadate okvire stabilnosti evra, ali na evropskom nivou se ne odlučuje zašto bi to neka zemlja činila i šta bi inače mogla da uradi – osim neumornih upozorenja o štednji.

Još prilikom rasprava o tome da li bi Grčka trebalo da ostane u zoni evra, čuo se argument da ona sada uopšte ne može sebi da priušti drahmu, jer bi onda morala i kredite da vraća po mnogo nepovoljnijem kursu, jer bi drahma, naravno, devalvirala. U tom evropskom zanosu, zaboravlja se da Grčka sada mora još više da se zadužuje u evrima i onda i da troši te evre da bi izašla na kraj. Tu joj pomaže i Evropska centralna banka svojom politikom "besplatnog novca" i otkupom državnih obveznica.

Oprezni čak i vizionari...

Tek sad kad već odavno imamo – neki više, neki manje evra u džepovima – i predsednik Evropske komisije Žn-Klod Junker priznao je da ni, on ni njegova kneževina – dok je on bio premijer Luksemburga – nisu baš bili sasvim sigurni u uspeh projekta evro. U intervjuu za list "Fajnenšel tajms" on je rekao da se još 2000. tamo odlučivalo o redovnoj zameni novčanica njihove nacionalne valute luksemburškog franka. Tada je, iako je već počelo štampanje i novčanica evra, odlučeno da se ipak štampaju i novi franci, koji su zatim stajali u sefu sve dok 1.1.2002. nije stigao evro.

Junker tvrdi da je tada uništena kompletna količina novih luksemburških franaka – osim dve. Jednu je dao monarhu, Velikom vojvodi Luksemburga, a drugu još uvek čuva lično Junker.

<propada taj evro godinama, jedino znam da je opala rublja 

Немачка: Нове антируске санкције Украјине нису у складу са вредностима ЕУ

17. мај 2017. Руска реч

Берлин са забринутошћу гледа на информацију о санкцијама које је Кијев увео против руских сајтова.

Берлин са забринутошћу гледа на информацију о санкцијама које је Кијев увео против руских сајтова, доста тога угрожава слободу медија, изјавио је портпарол немачког спољнополитичког ресора Мартин Шефер.

„Много тога што је предузето против медија код нас изазива питања у сфери слободе штампе и медија”, изјавио је Шефер,преноси „Взгляд”.

Званични представник немачке владе Штефан Зајберт је изјавио да санкције Украјине против руских медија нису у складу са европским вредностима, али је истакао да Украјина није кандидат за улазак у ЕУ.

Он је такође скренуо пажњу на то да ограничење приступа руским медијима не доприноси побољшању односа између Русије и Украјине.

Како је саопштено, за блокаду руских сајтова на које се санкције односе Украјини ће бити потребно око две године и милијарду долара. Украјинске власти су већ признале да неће моћи потпуно да блокирају приступ руским друштвеним мрежама „Вконтакте” и „Одноклассники”, јер корисници могу да заобиђу блокаду.

Влада Немачке на мети жестоких критика због Косова


Немачка штампа бави се Косовом поводом расписивања превремених избора, али и анализира утицај Саудијске Арабије и Турске на Балкану. Странка Левице критикује Владу због њеног односа према Косову.

Званични Берлин је упозорио да мисионарске групе из Саудијске Арабије шире ултраконзервативни вехабизам на Косову, као и да је на Балкану приметан утицај других земаља Залива и Турске.


Како се наводи у одговору Влада Немачке на питање посланице опозиционе Левице, у који је „Велт“ имао увид, приметан је „континуиран ангажман арапских финансијера — појединаца, невладиних организација, као и државних и полудржавних институција у Исламској заједници Косова“.

Питање Влади у Берлину поставила је посланица Левице Севим Дагделен, која је упозорила да се „пред очима Кфора Косово развило у центар исламистичког тероризма у региону“.

„Скандалозно је да су захваљујући присуству немачких војника саудијски проповедници мржње и насиља несметано могли да створе идеолошку базу за то“, навела је она.

Од Владе Немачке се тражи да „више не улепшава ситуацију на Косову и јавност не држи у незнању о конкретним бројкама када је реч о регрутовању за исламистичке терористичке мреже као што су ДАЕШ и друге организације“, преноси „Велт“.

Влада Немачке примећује и растући утицај Турске на Балкану.

„Од доласка Партије правде и развоја 2002. године на власт у Турској, а нарочито током мандата тадашњег министра спољних послова Ахмета Давутоглуа, догодила се стратешка промена оријентације турске спољне политике. У оквиру те нове оријентације постављена су и (мада не искључиво) политичка тежишта у областима која су некад била део Османског царства“, пише у одговору Владе Немачке.