EZ: Nastavljen postupak protiv Srbije zbog gasa iz Rusije


Sekretarijat Energetske zajednice saopštio je da je nastavio postupak protiv Srbije zbog sporazuma s Rusijom o isporukama prirodnog gasa kojim se narušava konkurencija i da Srbija ima dva meseca da ispravi nepravilnosti.

U Obrazloženom mišljenju dostavljenom Srbiji 16. marta navedeno je da je sporazumom s Rusijom iz 2012. godine predvidjeno da je gas koji se isporučuje namenjen isključivo za tržište Srbije, što nije u skladu s propisima Energetske zajednice, navedeno je u saopštenju.

"U zavisnosti od odgovora Republike Srbije, Sekretarijat može slučaj da podnese Ministarskom savetu za odluku o neuskladjenosti Srbije sa zakonima Energetske zajednice", navodi Sekretarijat EZ u saopštenju povodom Obrazloženog mišljenja.

Ministarski savet ne donosi često odluke da kažnjava zemlje zbog nepoštovanja propisa, ali sankcije su moguće i to gubljenje prava glasanja i uskraćivanje sredstava za nadoknadu troškova za učešće zemlje u aktivnostima Energetske zajednice, dok postoji mogućnost i da EU suspenduje finansiranje energetskih projekata.

Preliminarni postupak pokrenut je 12. januara kada je Srbiji poslato pismo sa zahtevom da reaguje na navode o neuskladjenosti s propisima EU i time Sekretarijatu omogući da u potpunosti stekne uvid o ovom slučaju, a Ministarstvo energetike je dan posle toga saopštilo da će odgovor "blagovremeno dostaviti".

Sekretarijat EZ tada je naveo da je "preliminarno zaključio" da član 4 Sporazuma Srbije i Rusije iz 2012, kojim se navodi da je gas za korišćenje u Srbiji, predstavlja klauzulu o destinaciji, što je po Ugovoru o energetskoj zajednici nedopušteno.

Sporazumom s Rusijom predvidjena je isporuka najviše pet milijardi kubnih metara gasa godišnje u periodu 2012-2021, a u trećem stavu člana 4, koji Energetska zajednica posebno pominje, navodi se da je "prirodni gas koji se isporučuje u Republiku Srbiju na osnovu ovog sporazuma namenjen za korišćenje na tržištu Republike Srbije".

Zamenik direktora Sekretarijata EZ Dirk Bušle ranije je za EurAktiv je rekao da su te klauzule "relikt prošlog vremena" kada su "dominantni dobavljači mogli da dele evropsko tržište gasa po svojoj volji, i uglavnom su ukinuti u ostatku Evrope".

Prema njegovoj oceni, izmena sporazuma Srbije i Rusije ne bi trebalo da predstavlja problem, budući da se Rusija prilagodjava evropskim propisima u poslovanju širom Evrope.

Na pitanje o tome zašto se postupak pokreće pet godina nakon sklapanja sporazuma o isporuci gasa sa Rusijom, istaknuto je da je integracija tržišta gasa sada došla u vrh prioriteta.

 

Аустрија, "лекс Ердоган" пред усвајањем


Аустријска влада постигла је договор о увођењу могућности за забрану вођења стране предизборне кампање на територији Аустрије, што су медији назвали "Лекс Ердоган", пошто је реакција на покушаје турског председника да кампању за предстојећи референдум води и по дијаспори.

Измена закона треба, како је најављено, да прође скупштинску процедуру до краја месеца.

Према тим изменама, могућа је забрана свих наступа турских политичара у Аустрији пред референдум у Турској, 16. априла.

Иако је овај закон намењен за спречавање турске предизборне кампање у Аустрији, он ће бити примењиван и за сличне случајеве у будућности.

Наиме, влада убудуће треба да добије могућност забране наступа страних политичара на тлу Аустрије.

Министарство унутрашњих послова тренутно ради на тексту закона, у којем ће се навести, као образложење за забрану, спољнополитички и међународноправни разлози, односно ако је садржај скупа супротан циљевима Европске конвенције о људским правима.

До сада су аустријске власти имале могућност да забране одржавање неког скупа ако угрожава јавну безбедност или мир.

Према новом закону више неће за отказивање страних скупова на тлу Аустрије, бити надлежне општинске или друге власти, већ влада.

Промењен је и рок за пријаву протеста.

До сада су протести и окупљања на јавним местима морали бити пријављени најкасније 24 сата пред почетак, а убудуће, како је најављено, то ће морати да се догоди 48 сати пре одржавања.

Страни предизборни скупови требало би да се пријаве чак и недељу дана унапред, чиме би влада добила на времену да одлучи да ли ће забранити окупљање или га одобрити.

vratili se u konfort zonu...

Svinja vrednija od stranog radnika


Svako malo u medijima se pojavljuju izveštaji o tome kako nemački poslodavci iskorišćavaju i eksploatišu radnike koji dolaze iz zemalja sa istoka i jugoistoka Evrope. Najčešće je reč o mesnoj industriji.

Pedesetogodišnjem mesaru iz Bugarske je san da će u Nemačkoj da zaradi koji evro za sebe i svoju porodicu koja je ostala kod kuće, potrajao tačno tri dana. U pogonu za rasecanje mesa u blizini Gitersloha na zapadu Nemačke, već trećeg radnog dana mehanička testera za meso zahvatila mu je mali prst na ruci, i pored zaštitne rukavice koju je nosio. Ali niko nije pozvao lekara. Uprkos bolovima i krvarenju, jednostavno je morao da nastavi da radi.

Prošlo je još tri dana nakon nesreće na radu, pre nego što je on konačno dospeo u bolnicu. Tamo je operisan i ostao je da leži dva dana. Njegov poslodavac ne samo da mu nije pomogao, već se čak ponašao kao da on – i ne postoji. Još dok je bio u bolnici, njegov krevet je dodelio jednom drugom radniku iz Bugarske, tako da je ovaj istovremeno izgubio i prst, i posao, i smeštaj. Bio je očajan, naravno. Teoretski je bio na „probnom radu“ i čak nije tačno znao ni kako se zove firma za koju radi.

Za Sabolča Šepšija to je samo jedan od mnoštva slučajeva s kojim se susreće gotovo svakog dana. On radi za organizaciju Faire Mobilität (projekat nastao u okviru nemačkog udruženja sindikata DGB, link na dnu stranice), u njenoj ekspozituri u Dortmundu, i pokušao je da se izbori za prava tog bugarskog radnika: „Nije nam uspelo da produžimo njegov ugovor o radu, ali smo ipak uspeli da rešimo sva sporna pitanja i da mu bar omogućimo da dobije novac za dane bolovanja. Inače, ovakvih slučajeva ima mnogo...“

Ne uvozi se meso, nego mesari

Šepšijeva organizacija pomaže da radnici sa istoka i jugoistoka Evropske unije dobiju bar onoliko novca koliko im je obećano. Pritom ni sudski procesi nisu retkost. Iako ima problema i u drugim privrednim granama, upravo je mesna industrija ta koja prednjači u eksploataciji stranih radnika. Razlog za takvu situaciju leži još u devedesetim godinama prošlog veka i „kravljem ludilu“ koje je tada potresalo evropsku mesnu industriju. Takvih slučajeva bilo je i u Nemačkoj, a u to vreme su se sprovodile i drastične mere protiv te pošasti.

Inače, u to vreme su na videlo izašli i neki drugi detalji o mesu koje se prodaje u Nemačkoj: o zlostavljanim i bolesnim životinjama čije se meso uvozi i prodaje u nemačkim mesarama. Zato je uvedeno i pravilo da se tačno označava gde je životinja bila uzgajana, gde je bila zaklana i isečena i gde je meso bilo pakovano. Naravno, ako je sve to bilo urađeno u Nemačkoj, onda je i meso bilo nešto skuplje. Ali mušterije rado plaćaju nešto više verujući da jedu zdravo meso.

Mesna industrija reagovala je na jednostavan način: umesto da uvozi meso, sve više je počela da uvozi – mesare. Teoretski, to je i dalje bilo „nemačko meso“, iako je mesar bio Poljak, Bugarin ili Rumun, naravno s platom daleko manjom od nemačkih kolega. Oni naime nisu bili radnici nemačke fabrike za preradu mesa, već raznih posredničkih firmi sa istoka Evrope: „Čitava proizvodnja mesa – od klanja, pa do proizvodnje mesnih proizvoda – u rukama je stranih partnerskih preduzeća. Zbog toga se nemačke fabrike ne osećaju odgovornim za radnike tih firmi“, objašnjava Šepši.

„Dobrovoljna“ deklaracija

Organizacija Faire Mobilität ima ekspoziture u Dortmundu, Kilu, Oldenburgu i Reda-Videnbriku i angažuje ljude koji radnicima mogu da pomognu na njihovom jeziku – trenutno su to poljski, rumunski, bugarski i mađarski. Teoretski je i nemački zakonodavac donekle poboljšao uslove rada tih ljudi, ali problema i dalje ima.

Na primer, od 2014. i za te radnike u mesnoj industriji važi minimalna satnica – trenutno je to 8,75 evra na sat. Ali neverovatno je na koje sve načine pokušavaju da ih prevare. Na primer, naplaćuje im se usluga oštrenja noževa, iznajmljivanje radne odeće ili se „kažnjavaju“ za loš radni učinak. Ili se jednostavno varaju prilikom obračuna radnih sati, kaže Šepši. Tako na kraju meseca lako može da nedostaje i po 200 evra od onoga što im je obećano.

Eksploatacija u mesnoj industriji događa se zbog toga što se ona uglavnom odvija daleko od očiju javnosti. Novinari su u principu „nepoželjni“ i zabranjuje im se pristup „iz higijenskih razloga“ koji važe u prehrambenoj industriji. I pored toga, veliki broj skandala u mesnoj industriji procurio je i u javnost, a to je za proizvođače – loša reklama.

Zato je u septembru 2015. osamnaest koncerna u mesnoj industriji potpisalo „dobrovoljnu obavezu“ o poboljšanju radnih uslova. Među potpisnicima su i giganti kao što su Tenis (promet: 6,3 milijarde evra), Vestflajš, Daniš kraun (najveći prerađivač svinjetine u Evropi i drugi u svetu), Vion (4,5 milijardi) i PHW (5,4 milijardi i najveći nemački prerađivač živinskog mesa). Oni se u toj deklaraciji obavezuju i na to da će smanjiti broj „iznajmljenih radnika“ sa istoka Evrope, kao i da će povećati broj zaposlenih koji će raditi po nemačkim propisima o radu.

Sada su i agencije u Nemačkoj

Mihael Andricki, direktor Udruženja nemačke prehrambene industrije (VdEW) tvrdi da se u koncernima koji su potpisali tu deklaraciju sada zaista zapošljavaju radnici koji rade po nemačkim propisima, ali Sabolč Šepši upozorava da ni to ne znači da su uslovi rada za strane radnike postali mnogo bolji. Naime, sada je mesna industrija, osim radnika, „uvezla“ i one iste agencije za posredovanje s kojima su i do sada radili: „Agencije koje su do sada imale sedište u Rumuniji, Poljskoj ili Bugarskoj, sada su registrovane u Nemačkoj. Po pravilu sa istim osobljem. „To ipak znači da radnici nešto lakše mogu da dođu do prava koja im pripadaju“, ukazuje Šepši.

Matijas Brimer je na čelu sindikata radnika u prehrambenoj i ugostiteljskoj industriji (NGG). On tvrdi da i ta dobrovoljno prihvaćena obaveza predstavlja samo privid da je nešto postalo bolje. Iako su, naime, među potpisnicima giganti mesne industrije, čitavo mnoštvo klanica i pogona za preradu mesa to nije potpisalo – a neke od njih isporučuju proizvode i tim koncernima. Istovremeno, i dalje u pogonima postoji ogromna razlika između „pravih“ i radnika „iznajmljenih“ na istoku.

Sindikalac upozorava da praktično niko od njih nema ugovor na neograničeno vreme: „Čitav sistem pogoduje eksploataciji“, tvrdi Brimer. To seže sve do evropskih smernica o korišćenju energije iz obnovljivih izvora. Naime, taj propis „kažnjava“ preduzeća koja za energente troše više od 14 odsto ukupne (bruto) dobiti – one zbog toga moraju da plaćaju dodatni porez. I tu dolazi „trik“ koji koriste ne samo u mesnoj industriji: ako se radnici „iznajmljuju“ umesto da se zapošljavaju, onda oni predstavljaju samo trošak u proizvodnji koji smanjuje ukupnu dobit, baš kao što je to amortizacija za mašine, održavanje zgrade ili vozni park. A ako su to „pravi“ radnici, onda se njihove plate dele od ostvarene dobiti.

Ishod svih takvih – i evropskih i nemačkih propisa koji mnogo više pogoduju koncernima nego radnicima – je jasan: nemačka mesna industrija odlično se kotira i na međunarodnom tržištu. Zato na trpeze potrošača u Evropi sve češće stiže baš „nemačko“ meso, od oko milion i 900.000 životinja koje se u Nemačkoj zakolju – svakog dana! Deset najvećih koncerna samo u Nemačkoj ostvaruje promet od 20 milijardi evra, a troškovi prerade su minimalni.

Koliko nemačke klanice košta obrada jedne svinje? Tačno jedan evro i 50 centi, ako se koriste usluge neke od agencija za posredovanje radnika, tvrdi sindikalac Matijas Brimer. On sumira poslovnu politiku nemačke mesne industrije: „Mi uvozimo jeftinu radnu snagu i izvozimo jeftino meso u Evropu i čitav svet.“

srecno...

Рим, полиција запленила гас маске, шипке, ножеве...


Гвоздене шипке, ножеве и друге оштре предмете који би могли да послуже као оружје запленила је полиција у Риму, у циљу спречавања насиља током скупова против Европске уније.

Неколико сати пре почетка скупова, полиција је прегледала аутомобиле, камионе и аутобусе који су стизали у Рим, који је био домаћин самита ЕУ.

Полиција је навела да је у једном возилу на ауто-путу пронашла ножеве и гас маске.

Саобраћајна полиција је пронашла у близини маршруте скупа торбу са оштрим гвозденим шипкама.

Скупови су завршени вечерас мирно а музеји и споменици у граду су били затворени из предострожности.

Шефови држава и влада земаља Европске уније данас су у Риму усвојили Декларацију о будућности Уније у којој наглашавају да ће ЕУ "остати неподељена", "напредовати различитим брзинама и снагом у истом правцу" и "бити отворена за оне европске земље које поштују и улажу напоре да увреже наше вредности".

Римску декларацију су шефови држава или влада ЕУ усвојили на 60. годишњицу потписивања уговора о оснивању Уније у Риму.

podrska u uspostavljanju istorijske istine...

Svaka deseta nemačka kompanija ukida investicije u Britaniji


Jedno od deset nemačkih preduzeća prisutnih u Britaniji prestaće sa ulaganjima u toj zemlji, čak i pre nego što ona konačno istupi iz Evropske unije, pokazali su danas objavljeni rezultati jedne ankete.

Nemačke kompanije veruju da će Bregzit ozbiljno naštetiti poslovanju sa Ujedinjenim Kraljevstvom", izjavio je Erik Švajcer predsednik Asocijacije privrednih komora Nemačke (DIHK), koja je anketirala 2.200 međunarodno aktivnih kompanija.
 
Oko devet odsto kompanija koje su investirale u Ujedinjenom Kraljevstvu planira da prebaci investicije drugde, pri čemu su Nemačka i ostatak EU njihov prvi izbor. Britanija je, kako podseća AFP, treće najveće izvozno tržište za Nemačku posle SAD i Francuske, s obzirom na to da je kupila robu vrednu 86 milijardi evra u 2016.
 
Oko 750.000 radnih mesta u Nemačkoj zavisi od izvoza u Britaniju, prema procenama DIHK-a. Oko 2.500 nemačkih kompanija aktivnih u Britaniji otvorilo je tamo 400.000 radnih mesta, u odnosu na 220.000 ljudi u Nemačkoj koje je angažovalo 1.200 britanskih kompanija.

nisu to nikakve investicije...