To je sve nematerijalno stanje kosmosa i providnosti u praziluku 

ukapirao si covece...

dva tri eona...nije to mnogo...

EU u više brzina, Balkanu zapećak ili poseban status


Političke smernice za preustrojstvo Evropske unije i izvlačenje iz krize, utvrđene na samitu u Rimu, jasno predočavaju da će nužne promene trajati najmanje deset godina, što otvara i pitanje hoće li dotad uopšte moći da se otvore vrata članstva za nove zemlje. To je i rok u kojem EU tek treba da sagleda da li će i u kojem vidu biti u stanju da u članstvo primi, ili da utvrdi "prelazni status, neko povlašćeno partnerstvo" pre svega za Crnu Goru i Srbiju koje pregovaraju o članstvu.

Evropski komesar Johanes Han nudi podršku EU za stvaranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana koje bi podstaklo ekonomski boljitak i rast regiona, mada još nije jasno kojim bi se mehanizmom to ostvarilo, a  bez sumnje bi bilo potrebno više godina da se osete prvi rezultati.

 

To bi značilo da zemlje regiona same u najvećoj meri moraju da se potrude da preurede infrastrukture, privuku zasad vrlo skromne inostrane investicije i dođu na prag Unije, tek kad njihove privrede po konkurentnosti i društva po demokratskom razvoju dođu do nivoa da unose dodatu vrednost u Uniju, a ne da uđu kao siromašni rođaci s praznom kasom i nesređenom pravnom državom.

 

Berlinski proces oporavka regiona zasad je dao malo opipljivih rezultata, saglasni su i diplomate u EU u Briselu.

 

Španski premijer Marijano Rahoj kaže da EU sprema nešto nalik Maršalovom planu od više desetina milijardi evra za Afriku s ciljem da se otklone koreni siromaštva i masovne navale, bezbednosne pretnje imigranata Uniji.

 

O nekom takvom planu za Zapadni Balkan, međutim, nema pomena, iako je Zapadni Balkan takođe na udaru imigracije, a bezbednosno odatle prete zategnutosti i sukobi, što je i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker uzbuđeno stavio do znanja američkom potpredsedniku Majku Pensu.

 

Hrvatska: moćni će odlučivati o nama

 

Zemlje Zapadnog Balkana su od demokratskih zaokreta dobile više milijardi direktne pomoći od institucija i država EU, mada je od EU nametnuti model privatizacije i otvaranja tržišta, u čemu je Srbija bez razloga i nužne zaštite prednjačila, doveo do toga da je tržište regiona bilo veoma povoljno za države EU i došlo je do prelivanja trgovinskog viška od blizu sto milijardi evra u korist članica Unije.

 

To je značilo i manjak za države regiona, koje su morale da se zadužuju na svetskom tržištu, pa sad ukupno, uključujući najzaduženiju po stanovniku Hrvatsku, imaju spoljni dug od preko sto milijardi evra.

 

Da je namera da se napravi zaokret u razvoju i izgradnji EU veoma uzbudila mnoge članice Unije svedoči i izjava Andreja Plenkovića, premijera Hrvatske, članice EU, ali i zemlje koja je ekonomski i bezbednosno jednom nogom na Zapadnom Balkanu, da je vlada u Zagrebu ozbiljno zabrinuta zbog plana da se ustanovi "EU u više brzina".

 

Plenković upozorava da "EU u više brzina", kroz brže objedinjavanje nekih članica oko ekonomskog jačanja zone evra, izgradnje evropske odbrane ili udruživanja snaga u suzbijanju terorizma i imigracije, moglo dovesti do toga da će u EU biti formirane kategorije s jedne strane slabih, a s druge moćnih zemalja koje će suštinski odlučivati "o svima i svačemu".

 

Na Balkanu se treba naoružati strpljenjem

 

Zasad je u strukturama EU tek počelo da se razmatra šta učiniti sa zapadnobalkanskim zemljama koje bi u idućim godinama sprovele sve reforme i zakucale na vrata Unije, preneli su izvori EU u Briselu.

 

Utoliko pre što je u institucijama i diplomatskim kancelarijama članica EU takođe zazvonilo zvono na uzbunu zbog opasnosti da preteće zategnutosti u poslednjih godina od EU "zapuštenom regionu" dovedu do sukoba i nestabilnosti koji bi neminovno ugrozili i Uniju.

 

Ništa, međutim, ne jamči da će razjašnjavanje oko toga kakav će biti pristup Zapadnom Balkanu, odnosno hoće li se region činjenički naći u zapećku, moći da usledi u neko dogledno vreme.

To je teško zamisliti u času kad nema na vidiku jasnog raspleta oko i dalje samo prigušenog sukoba unutar članica Unije o ključnom pitanju da li je moguće ostvariti jedinstvo i reforme za temeljiti oporavak EU, budući da neke države misle da je nužno snažnije objedinjavanje, a druge da bi, štaviše, neka ovlašćenja trebalo s institucija EU vratiti na nacionalnu ravan.

Upravo kreću teški pregovori o izlasku Velike Britanije iz članstva EU, koji su uzdrmali same temelje Unije i samo pojačali odbojnost u ne malim delovima građana zemalja Unije i političkim snagama prema ulasku novih zemalja u članstvo.

To je još pojačano ozbiljnim sukobom EU i Turske i zahtevima mnogih političkih sektora i nekih vlada Unije da se prekinu ionako decenijama dugi i bez izgleda na uspeh pregovori o članstvu s Ankarom.

Hrvatski premijer Plenković je zabrinuto predočio da bi stvaranje moćnog, bogatog kluba ili klubova unutar EU, ako bi ostale članice bile prepuštene same sebi, "samo još ojačalo antievropske pokrete u svim zemljama… a takav scenario nije nikako dobar".

Zapadni Balkan je već "zapušten i zapostavljen", jer je EU u zemljama regiona suštinski davala prednost ekipama na vlasti za koje je smatrala da znače stabilnost, ali malo je bilo podrške alternativama koje bi značile demokratski i ekonomsko-socijalni boljitak, posebno na Kosovu i u BiH.

Уставни суд блокирао план Каталоније о референдуму

Шпански Уставни суд привремено је блокирао планове каталонске регионалне владе о финансирању референдума о независности ове године, које је претходно правно оспорила шпанска влада.

Суспензија каталонских планова ће, за почетак, трајати пет месеци док Уставни суд не размотри владину тужбу и не донесе одлуку, саопштио је тај суд, преноси АП.

Односи између Каталоније и централне шпанске владе озбиљно су се погоршали протеклих година због захтева Каталоније да одржи гласање о независности, које је противно шпанском Уставу.

Каталонија тврди да ће одржати обавезујући референдум у септембру и укључити одредбе о гласању у своје планове о расходима за 2017. годину које је представила прошлог месеца.

Анкете показују да је 7,5 милиона Каталонаца, колико их укупно има, једнако подељено по питању независности, мада већина подржава идеју о одржавању референдума.

Тај регион, чији је Барселона главни град, обезбеђује петину шпанског БДП-а, подсећа америчка агенција.

Madrid: Pravosuđem protiv katalonskog separatizma


 Španske vlasti sistematski osporavaju pred pravosuđem mere koje katalonski separatisti preduzimaju kako bi pripremili otcepljenje tog regiona od Španije. Ova strategija nije samo usmerena na vlasti u Barseloni već i na preduzeća koja će biti potrebna za organizovanje struktura priželjkivane nezavisne Katalonije. Španske vlasti istvoremeno nastoje da pridobiju građane najavljujući velika ulaganja u katalonsku infrastrukturu.

Madrid je "pojačao preventivne mere kako bi sprečio Katalonce da odlučuju o svojoj budućnosti", tvrdi portparol regionalnih, katalonskih vlasti Neus Monte i dodaje da su španske vlasti počele da shvataju razmere onoga šta se dešava u Kataloniji i da bi radije da to spreče nego da moraju da reaguju.

 

Ustavni sud je 5. aprila po žalbi vlade suspendovao odluku o izdvajanju sredstava iz regionalnog budžeta te bogate oblasti na severoistoku Španije za finansiranje novog referenduma koji je planiran za septembar ove godine.

Ulog nije mali: katalonski predsednik Karles Pudžemon je obećao da će pokrenuti proces otcepljenja ako se većina građana na referendumu izjasni za nezavisnost.

Ustavni sud je podsetio katalonske vlasti da španski ustav ne dozvoljava takvu vrstu referenduma i da je njihova dužnost da spreče ili blokiraju bilo kakavu inicijativu koja zanemaruje ili je suprotna suspenziji odluke o finansiranju referenduma.

Španski premijer Marijano Rahoj je nedavno rekao za AFP da "neće biti nikakvog nezakonitog referenduma".

Španske vlasti ne žele ništa da prepuste slučaju i sistematski osporavaju pred sudovima  odluke katalonskog parlamenta u kojoj većinu imaju pristalice nezavisnosti.

Prema izvorima u pravosuđu, nadležna policijska služba je na zahtev tužilaštva zatražiila informacije od više kompanija koje sarađuju sa katalonskim vlastima a mogle bi u skladu s ugovorom biti uključene u uspostavljenje nezavisnih finansijskih insitutcija ili obaveštajnih službi.

Od tih preduzeća se traže vrlo konkretne informacije, piše dnevnik Pais koji je prvi objavio te informacije. Preduzeća će morati da dostave svaki ugovor i detaljne informacije o mogućnostima uvedenih informatičkih programa, kao i o osobama koje po ugovoru rade, i njihovim sagovornicama.

S druge strane, šef regionalnog tužilaštvo u Kataloniji je pokrenuo istragu u vezi sa pripremama za organizovanje referenduma, kako bi se utvrdilo da li se negde ne postupa u tom cilju.

Španske vlasti su odlučne da spreče održavanje referenduma. Pre tri godine, tadašnji katlonski predsednik Artur Mas je odlučio da organizuje referendum od simboličnog značaja za Katalonce, pošto je Ustavni sud zabranio održavanje referenduma o nezavisnosti.

Oko 2,3 miliona od 6 miliona birača je izašlo 2014. na referendum, a 80% se izjasnilo za nezavisnost, što je Mas predstavio kao pobedu svoje ideje. Masu ije u martu izrečena zabrana obavljanja javne funkcije zbog organizovanja tog referenduma. Zabrna je izrečena još trojici zvaničnika.

Katalonski anlitičar Havijer Puig rekao je da se direktno suprotstavljanje španskim vlastima ne isplati i dodao da je pravosuđe sporo ali dostižno.

Koalicija pristalica nezavisnosti ističe da se neće uplašiti i da priprema zakone o razdvajanju na osnovu kojih će moći da proglasi odvajanje od Španije, ako tako odluče građani.

"Ustavni sud neće moći da suspenduje ni slobodu ni demokratiju", objavio je na Tviteru potpredsednik Katalonije Orio Djungeras.

Španska vlada, uverena da će oduševljenje idejom nezavisnosti splasnuti ako se obnovii poverenje, pokušava istovremeno da pridobije građane. Madrid je nedavno obećao da će do 2020. uložiti 4,2 milijardi evra u katalonsku infrasturkturu.

Prema istraživanju javnog mnjenja od 30. marta, 44,3% Katalonica podržava nezavisnost dok je 48,5% protiv, ali 73,6% smatra da treba organizovati referendum.

G7 razmatra nove sankcije pojedincima iz Rusije


Ministar spoljnih polsova Velike Britanije Boris Džonson izjavio je danas da šefovi diplomatija članice Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G7) razmatraju nove sakcije pojedincima iz Rusije zbog podrške Moskve režimu sirijskog predsednika Bašara Asada.

Džonson je rekao da će na ministarskom sastanku u italijanskom gradu Luka danas i sutra "raspravljati o mogućnosti daljih sankcija, izvesno, nekim pojedincima iz sirjske vojske i zapravo nekim pojedincima iz ruske vojske".

Ministri spoljnih poslova G7 razmatraju odgovor na prošlonedeljni napad hemijskim oružjem u Siriji za koji Zapd krivi Asadove snage i podršku iz Rusije.

Velika Britanija je medju zemljama koja najsnažnije traže novi i čvršći pristup Rusiji.

G7 čine Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, SAD i Velika Britanija.

U prošlonedeljnom napadu nervnim gasom u pobunjeničkom sirijskom gradu Kan Šeihunu je poginulo više od 80 ljudi. Posle tog napada predsednik SAD Donald Tramp je naredio napad američkih snaga na sirijsku vojsku, prvi takav u šestogodišnjem ratu u toj zemlji.

Rumunski projekat koji finansira EU ugrožava zaštitu podataka


 Rumunsku vladu nevladine organizacije optužuju da je bila pristrasna kada je sredstva EU dodelila obaveštajnoj službi za projekat e-uprave. Oko tog projekta postoje mnoge sumnje, pored ostalog da se njime krše evropski i domaći propisi o zaštiti ličnih podataka.

Grupa rumunskih nevladinih organizacija obratila se Evropskoj kancelariji za suzbijanje prevara (OLAF) navodeći da je Rumunska obaveštajna služba (SRI) nezakonito prisvojila više od 26 miliona evra i da proces dodele sredstava nije bio fer.

U junu 2016. rumunska ministarstva informisanja i za evropske fondove raspisala su tender za projekte e-uprave koji će se finansirati iz operativnog programa za konkurentnost Evropskog regionalnog razvojnog fonda (ERDF) za period 2014-2020.

SRI je konkurisala sa projektom "SII Analitika - Kompjuterski sistem za operativno i analitičko korišćenje i integraciju velike količine podataka". To je bio jedini projekat na tenderu.

U žalbi agenicji OLAF ukazuje se da već činjenica da je to bio jedini projekat na konkursu izaziva sumnju, kao i to što je podnet samo sedam sati nakon što je konkurs otvoren.

Nevladine organizacije navode da obim projekta, koji zahteva kompleksne budžetske proračune i studije izvodljivosti, ukazuje da bi SRI morala da bude upoznata sa uslovima tendera pre nego što je otvoren i da su time prekršeni nacionalni propisi.

Kada su nevladine organizacije u januaru tražile od ministarstva za evropske fondove da ispita stvar, u februaru im je odgovoreno da slučaj zahteva mnogu dublju istragu. Kompletan odgovor još se čeka.

Tu su, što je još ozbiljnije, i optužbe da se projektom obaveštajne službe krše osnovna prava rumunskih građana i direktiva EU iz 1995. o zaštiti ličnih podataka. Tom direktivom je predviđeno da se mora dobiti nedvosmisleni pristanak lica pre nego što se podaci koriste.

Izuzeće se daje samo kada se informacije koriste za statistiku i kada je reč o pitanjima nacionalne bezbednosti. S obzirom da se projekat SRI odnosi na e-upravu, ti izuzeci ne važe.

Udruženje za tehnologiju i internet (ApTI) tražilo je u septembru od ministarstva informisanja da obrazloži projekat SRI ali je ministarstvo odgovorilo da je većina podataka o projektu poverljiva.

Projektom je predviđeno "okupljanje" podataka iz različitih izvora, od poreskih vlasti, zdravstva, unutrašnjih poslova. Broj unosa u taj sistem procenjuje se na najmanje 35 milijardi i navodi se da će podaci "biti čuvani neograničeno".

Nevladine organizacije kažu da se time ponovo krši zakon o zaštiti podataka.

OLAF je na poziv portala EurActiv.com potvrdio da su mu se obratile nevladine organizacije ističući da će stručnjaci te kancelarije uraditi preliminarnu procenu kako bi utvrdili da li je reč o slučaju iz njihove nadežnosti i da će, ako bude potrebno, preduzeti šta treba.

Iz Kancelarije su napomenuli da poštuju presumciju nevinosti i da će istraga biti otvorena samo ako preliminarna procena pokaže da je to potrebno.

Nevladine organizacije u januaru su tražile od parlamentarnog odbrora za kontrolu obaveštajnih službi da istraži slučaj. Odbor je ovog meseca odgovorio u javnosti da je utvrdio da su sredstva dodeljena po zakonu.

Optužbe oko projekta SRI izbile su na svetlo dana nakon što je rumunska vlada pokušala da ublaži zakone za borbu protiv korupcije. Ta nastojanja izvela su na ulice rumunskih gradova hiljade ljudi. Vlada je na kraju povukla predlog a ministar pravde je ostao bez posla.

Rumunija je, deset godina pošto je ušla u EU, i dalje pod nadzorom Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM).

ФСБ: Пресечен канал шверца оружја из ЕУ у Русију


Руска федерална служба безбедности саопштила је да је пресекла канал шверца оружја и експлозивних направа из Украјине и Европске уније у Русију.

ФСБ је у саопштењу навео да су "истражне мере покренуте" против 54 особе.

Како се наводи, од "криминалне групе" заплењена је и велика количина оружја - укупно 232 комада, међу којима 18 машинки, 43 аутоматске пушке, 29 митраљеза, 45 карабина, 97 пиштоља и 21 килограм експлозива.

Агенција Тас наводи да је међу заплењеним оружјем и противавионски топ из Другог светског рата.

Заплењено је и око 16.000 метака, 15 ручних бомби, али и одређена количина наркотика.

Hebi ga, kriza u Donjetsku, treba sad tu gvozdjuriju unovciti negde, Rusi ne znaju da kad nesto izvoze, reciprocno ide i uvoz 

 

budale jbt