Берлин - Немачки историчар Сонке Најцел написао је књигу „Војници: дневници ратовања, убијања и смрти“, сведочанство о злоделима војника немачког Вермахта, који су током Другог светског рата убијали и окрутно мучили и силовали цивиле.

Најцелово истраживање базирао је на сведочењима из прве руке, и то из међусобних, опуштених разговора војника који су у Британији били ратни заробљеници и чије су разговоре тајно снимали, а која нису извучена под присилом. Углавном је реч о обичним војницима, морнарима и пилотима који су се међусобно хвалили о убијању жена и деце, силовању и егзекуцији цивила.

„Пуцао сам на све живо. Баш смо волели да гађамо мајке с колицима, поготово ако су водиле другу децу за руку. На то смо гледали као на спорт“, испричао је натпоручник Ханс Хартигс.

Војник који је служио у Русији испричао је да им је тамо било најгоре да убијају децу, зато што су се превише мигољила и „ниси могао да их натераш да стоје мирно“.

„Док сам био у Харкову, на разним радовима су биле лепе девојке. Ми бисмо их само утрпали у ауто и избацили их након што бисмо завршили са њима. Једну за коју смо мислили да је руска шпијунка прво смо тукли, па смо се над њом изређали нас осморица, а онда смо је разнели гранатом“, рекао је пуковник Милер.

Крвави туризам

Снимци разговора заробљених војника открили су и постојање крвавог туризма. Наиме, војници који су били пријатељи СС-оваца који су убијали цивиле често би показали жељу да буду сведоци тог чина.

„Желиш да снимаш? Па што ниси рекао? Обично их убијамо ујутро, али ако је то проблем, наћи ћемо неке за по подне“, причао је генерал Едвин Граф вон Роткирх.

(RtV)

нема ту ништа чудно...сви немци,како онда тако и сада, су дегенерична нацистичка копилад,копрофили и садисти

 

Протести камионџија у Бриселу због конкуренције из Источне Европе            
понедељак, 24. септембар 2012.

БРИСЕЛ – Камионџије су данас блокирале саобраћајнице у Бриселу, као знак протеста због појачане конкуренције из земаља Источне Европе која, према њиховим речима, утиче на пад цене и смањење стандарда рада.

Око 100 камиона јутрос се кретало веома споро на прилазима главном граду Белгије, преноси агенција АФП.

Синдикати и удружења камионџија наводе да отворене границе унутар Европске уније нису у складу са социјалним законом, као и да су омеле тржиште богатијих, западних чланица Уније.

Више стотина возача се, такође, окупило у Бриселу како би протестовали због лоших услова рада.

Под слоганом "Једнаке плате, једнаки послови!", камионџије су позвале ЕУ да се обрачуна са нелегалним праксама путем строже контроле, као и да обезбеди да њихове колеге из Источне Европе добију исте плате као они у Западној Европи.

(Танјуг)

Немачки бискупи: Свако ко не плати порез цркви неће бити сматран римокатоликом             
понедељак, 24. септембар 2012.

Верницима Римокатоличке цркве у Немачкој биће од данас ускраћено право на свето причешће или на верску сахрану ако прекину да плаћају специјалну црквену таксу.

У декрету немачких бискупа, који је управо ступио на снагу, наводи се да свако ко не плати порез, што је додатних осам одсто пореза на доходак, неће бити сматран католиком.

Бискупи су алармирани бројем католика који напуштају цркву.

Сви Немци који су званично регистровани као католици, протестанти или Јевреји плаћају верску таксу од осам до девет одсто пореза на доходак. Овај порез уведен је у 19. веку као компензација за национализацију верске имовине.

- Ако је ваша укупна сума пореза 10.000 евра мораћете да платите још 800 па ћете укупно плаћати 10.800 пореза - рекао је званичник из минхенског пореског бироа Томас Цицелсбергер.

Католици чине око 30 одсто немачке популације, али је број лица која напуштају цркву скочио на 181.000 у 2010. години, а повећање се приписује оптужбама против немачких свештеника за секуално злостављање.

Алармирани падом броја верника, бискупи су се одлучили на акцију због случаја пензионисаног професора црквеног права Хартмута Цапа, који је 2007. најавио да више неће плаћати порез, али да ће остати католички верник.

Овај академик са Универзитета у Фрајбургу рекао је да жели да настави да се моли и прима свето причешчће и овај спор са црквом наћи ће се у среду пред судом у Лајпцигу.

- Овај декрет ставља јасно до знања неко не може половично да напусти цркву - речено је немачкој Бискупској конференцији, што је подржао Ватикан.

Ако не плате верски порез католици више неће имати право на католичке сакрамене као што су крштења, исповеди, венчања и сахране и причешћа, осим уочи саме смрти или у случају да особа ради у цркви или њеним болницама и школама.

"Без знакова покајања пре смрти верска сахрана може да буде одбијена", наводи се у декрету.

Ако се људи одлуче да не плаћају порез, такође, неће моћи да буду кумови католичкој деци.

- Овакав декрет у овом тренутку је погрешна порука немачких бискупа који добро знају да је Католичка црква у дубокој кризи - рекао је Кристијан Вајзнер из групе активиста "Ми смо црква".

Међутим, свештеник из Манхајма на југозападу Немачке, Лукас Глокер рекао је да ће се новац од пореза користити за добра дела.

- Са обдаништима, домовима за стара лица или незапослене можемо да урадимо много тога доброг и знам да нам је потребан порез да помогнемо Немачкој да учини добра дела - рекао је он.

Све до сада, било који немачки католик који би престао да плаћа порез био би суочен са екскомуникацијом. Иако су последице неплаћања изложене у овом декрету сличне екскомуникацији из цркве, немачки посматрачи кажу да су аутори декрета пажљиво избегавали ту реч.

(Срна)

Pametni Svabe, porez se placa pa svakom isto, nema haraca kod svakog popa 

nije harač plaćati papi 


Мирослав Лајчак: За отварање преговора са ЕУ потребно да Србија начини додатне кораке            
 понедељак, 24. септембар 2012.

И власт и грађани Србије морају бити реалистични када је реч о европским интеграцијама ваше земље. Знам да бисте ви желели да тај процес убаците у пету брзину и да већ крајем године добијете датум за отварање преговора са ЕУ, али мора се ићи корак по корак. Датуми нису важни, већ квалитет реформи које спроводите и испуњавање задатих услова да бисте постали члан европске породице.



Овако Мирослав Лајчак, специјални изасланик ЕУ и шеф словачке дипломатије, одговара на питање да ли ће европски шефови држава и влада у децембру дати зелено светло за наредну фазу ЕУ интеграција:

- Списак услова за добијање статуса кандидата, за које се Србија у фебруару обавезала да ће испунити, добро је познат. Све споразуме постигнуте у дијалогу са Приштином треба до краја имплементирати.

* Зна се да ту има много тешких ствари, попут административних прелаза. Када се то узме у обзир, када је, по вама, најреалније да начинимо наредни корак ка ЕУ?

- Опет кажем да датуми нису важни. Оно што је кључно јесте да видимо прогрес, реформе, преданост српске владе и свих званичника да се крећу ка европским интеграцијама. Ту је децембар, па јун, па децембар следеће године. Није ни драма ни трагедија, без обзира на то шта буде одлучио врх ЕУ.

* А шта би, по вама, требало да буде одлука Европског савета? Да ли је Србија заслужила датум?

- Не волим да спекулишем и, у овом случају, то је веома незахвално. Понављам, за почетак, треба имплементирати оно што је договорено за статус кандидата, пре свега споразум о интегрисаном управљању границама. А онда Влада Србије и ЕУ треба да се договоре шта су услови за датум.

* Овде се стиче утисак да се стално од Србије очекује да буде та која ће чинити одређене уступке, најпре око фусноте, а сада и око контроле граничних прелаза. Приштина не мора да брине...

- Не мислим да Србија стално иде линијом мањег отпора у успостављању добрих односа са Приштином. Одлука српске владе око фусноте, која је одблокирала учешће ваших представника на регионалним скуповима, јесте добар пример у ком правцу треба ићи. Сада је на реду интегрисано управљање границама. Знам да је то тешко, али то је обавеза коју је Србија преузела и ЕУ очекује да се нађе решење и спремна је да сарађује на томе.

* И сами кажете да ће за датум бити испостављени додатни услови. Који?

- Поред имплементације већ договореног, за отварање преговора биће потребно да Србија начини додатне кораке. Које конкретно, одлучиће Европски савет.

* Немачки парламентарци поручују да је потребно да Београд и Приштина потпишу споразум о добросуседским односима, што многи тумаче као први корак ка признавању независности...

- Не треба обраћати много пажње на то шта појединци из ЕУ говоре. Важно је мишљење Европске комисије и закључци Европског савета у децембру. За Брисел је важно да видимо да у српској власти постоји одлучност да се крене даље.

* Према првим потезима које је нова влада вукла, видите ли ту одлучност?

- Да. Видим доста преданости, доста добре воље, и надам се да ће она бити преточена у конкретне резултате. ЕУ неће смањивати критеријуме за пријем нових чланица и зато је неопходно да све државе које желе да нам приступе наставе реформе.

* Хоће ли извештајем ЕК провејавати критички тон и у којим областима?

- Није остало много времена да Европска комисија комплетира свој извештај о напретку и зато је, понављам, битно да Влада на све начине покаже да је одлучна у спровођењу обавеза које је преузела и у наставку реформи и приближавању Унији. То је кључ и то ће одредити какве ће бити препоруке Европске комисије и одлука Европског савета.

* Хоће ли Србија морати да призна Косово да би постала чланица Уније?

- Тај захтев у овом тренутку нико не поставља, поготово што пет чланица ЕУ не признаје Косово. Међу њима је и Словачка и остајемо при том ставу да је за нас независност неприхватљива.

* Да ли је 2020. година када ћемо коначно добити улазницу за Брисел?

- Искрено верујем да ће све земље Балкана ући у ЕУ, али је право питање да ли ће Унија тада бити иста као сада. Зато се не треба жалити на то како ЕУ треба да учини више да помогне региону, већ да треба бити свестан да и у Унији постоје одређени проблеми и да се она редефинише и мења.

* Београд тражи подизање дијалога на виши, политички ниво. Како Брисел види формат и теме у наставку преговора?

- Много тога требало би да буде познато после завршетка заседања ГС УН. У Њујорку ћу имати низ састанака на ову тему, а све што сам чуо од српских званичника биће корисно за даље договоре око наставка дијалога.

* Како коментаришете идеју да се у Србији одржи референдум на којем би грађани “бирали” између ЕУ и Косова?

- Не мислим да је то паметна идеја. Упркос кризи у ЕУ, не постоји боља перспектива за земље западног Балкана од чланства у ЕУ и НАТО.

* Страхујете ли од нових криза на Балкану због кашњења појединих земаља у интегрисању у европску породицу?

- Безбедносни изазови на западном Балкану нису више међу најважнијим проблемима. Не видим озбиљан безбедносни изазов у региону јер је свим политичарима јасно да се тиме не сме играти.

Д. Милинковић

(Вечерње новости)

Imas kvotu i to je, nema dodatno, flat rate... Inace, Nemci su opet prvaci u ispisivanju iz crkve tako da im je ovo cisto ocajnicki apel da se ljudi ne ispisuju iz crkve i da placaju porez   

Јиржи Шнајдр: Србија мора озбиљно да схвати Бундестаг            
петак, 28. септембар 2012.

Београд - Србија нема посебан третман када је реч о критеријумима за улазак у Европску унију, али током процеса проширења ЕУ правила за сваку следећу земљу кандидата постајала су строжа.

Чешка је била против тога - казао је у интервјуу за Данас Јиржи Шнајдр, заменик министра спољних послова и државни секретар за европске послове Чешке Републике. Шнајдр, који је недавно учествовао на Другом београдском безбедносном форуму, каже да Западни Балкан може да буде безбедан и ако све његове државе не уђу у НАТО.

Како гледате на „немачких седам услова“ за даљи процес приближавања Србије Европској унији? Могу ли се ти услови сматрати и ставом ЕУ и каква је позиција Чешке?

- Јасна и конзистентна позиција Чешке током година је да подржавамо проширење ЕУ на читав Западни Балкан. Дакле, наша визија је да све земље Западног Балкана треба да буду део ЕУ, јер не мислимо да постоји позитивна алтернатива европској перспективи. Србија је тема у немачком парламенту а, као што знате, свако проширење ЕУ мора бити ратификовано у парламентима држава чланица. Мислим да је немачки парламент од критичне важности. Можемо имати различита мишљења о томе, али то је реалност коју морамо да прихватимо. Мислим да је, не умањујући суштинску важност решавања проблема Србије и Косова, још и важнија чињеница да економска и финансијска криза у ЕУ парадоксално снижава сваки ентузијазам за проширење. Зашто кажем парадоксално? Јер су ранија проширења у огромној мери ојачала економију и тржиште ЕУ. Сва будућа проширења треба видети као шансу за економију. Али, политички аргументи кажу да ЕУ има своје сопствене проблеме и да прво њих треба да решава.

Немачка тражи да Србија потпише уговор са Косовом који подсећа на признање косовске независности. Да ли је таква врста условљавања прихватљив начин преговарања за интеграцију у ЕУ?

- Владе у Београду и Приштини су свесне да је одређено решење, да не улазим у то какво конкретно, неопходно. Специфичне услове Бундестага не бих коментарисао, јер то је немачка тачка гледишта. Али без Бундестага нема било какве ратификације проширења ЕУ и то мора бити схваћено озбиљно. Мислим да је веома важно да обе стране знају да је то неопходан услов за практично решење. Како решити спор - лично био бих опрезан у постављању директних услова, „овако или онако“, али чињеница је да Србија то мора да уради ако хоће да буде примљена у ЕУ. У то не треба сумњати.

Шта мислите о идеји одвајања севера Косова и његовом „припајању“ Србији као могућем решењу?

- Мислим да то не би било прихватљиво за Косово и за друге земље заинтересоване за спор.

А за Србију?

- Немам никакву сумњу да би Србија то прихватила. Од почетка је јасно да је нека врста компромиса неопходна. Не бих олако рекао да је услов да Србија треба да међународно призна Косово. Уздржао бих се од предлога како то решење конкретно треба да изгледа. Али, сви знају, па и они који се веома снажно противе независности Косова, да се статус кво мора превазићи. Али, понављам, чињеница је да одвајање Севера неприхватљиво за другу страну.

Испоставља се да је територијални спор важније питање за улазак Србије у ЕУ од „редовних“ Критеријума из Копенхагена. Србију, с друге стране, чека, по свему судећи негативан извештај Брисела када је реч о демократији, владавини права... Шта је битније за процес интеграције?

- Практично решење за Косово је, што се мене тиче, у функцији Копенхагена. То је, вероватно, централно и најосетљивије питање у пакету Копенхашких критеријума. Једноставно, то не могу одвојити од Копенхагена. Ако је земља на путу демократије свакако да треба да нормализује односе са свим суседима. Без сумње. Последње проширење ЕУ са Хрватском, са свим својим успонима и падовима, завршава свој пут и то је важно и за Србију. Без Хрватске у ЕУ шансе би за улазак Србије биле нула. Пажљиво се процењивало како је Хрватска испуњавала критеријуме а, с друге стране, најкомпликованија поглавља - демократија и владавина права остављана су за крај. Сада се демократија и владавина права скенирају током читавих преговора, не само са Србијом.

(Данас)

Јелко Кацин: Влада Србије не може да се бави корупцијом тако што хапси опозицију            
четвртак, 27. септембар 2012.

Влада не може да се бави корупцијом тако што хапси опозицију, изјавио је данас Јелко Кацин известилац Европског парламента.

Кацин је на састанку делегација Европског и српског парламента који је у току, говорећи о борби против корупције, позвао је Владу Србије да поштује принцип да се одговара за дело а не за политичку припадност.

- Хапшења се не могу најављивати у медијима, нити ико унапред сме да се оглашава кривим - рекао је он.

Европски известилац је додао да ЕП тражи да се претпоставка о невиности мора поштовати до краја. Као тачке корупције Кацин је таргетирао здравство, јавне финансије и јавне набавке и затражио да се настави реформа правосуђа. Кацин је затражио и да се служба за заштиту сведока измести из МУП.

(Блиц)