Evropska unija -propali projekat .

Pa te zemlje koje nisu usle u EU su i pre toga bile bogate, Norveska, Svajcarska... 

Мирослав Лазански: Уцена из Берлина као некада резолуција Информбироа            
субота, 15. септембар 2012.

Цео дан смишљам којих би то седам услова Србија могла да постави Немачкој око почетка преговара за чланство Србије у ЕУ? Стоп ревизији историје из времена Другог светског рата, страдање Срба у Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, бомбардовање Београда 6. априла 1941. разарање градова. Тешко, јер Немци ће рећи да је Вили Брант потписао са Титом споразум о помоћи од 800 милиона немачких марака као некој врсти ратних репарација, чиме Немци сматрају да је за њих та прича завршена. За разлику од нас, за Израел та прича никада није завршена. И неће бити завршена. Шта онда друго као услов да поставимо Немцима да бисмо ми пристали на преговоре око нашег уласка у ЕУ? Да запретимо да ћемо прекинути дипломатске односе са Мађарском? Зашто побогу са њима? Зато што су пустили једног официра Азербејџанца који је на некаквом НАТО курсу у Будимпешти упуцао официра Јерменца. Мађари пустили Азербејџанца да оде кући, а Јерменија одмах прекинула дипломатске односе са Мађарском. Која је чланица и ЕУ и НАТО. Нечувено како ти Јерменци чувају достојанство своје државе. Но, како су они православци могли бисмо и ми да као упозорење прекинемо дипломатске односе са Мађарима. Не због Азербејџана већ онако, никад се не зна, због Војводине. Истина, Азербејџан има нафту, али Јермени имају спор са Турцима, па му то некако дође на исто. Углавном, Јерменија ме је фасцинирала, она је прва земља у свету која је прекинула дипломатске односе са неком чланицом ЕУ. Што ми нисмо учинили ни са Сенегалом, који је први у Африци признао независно Косово. Јер, ми имамо велике политичке и економске интересе у Сенегалу, а имамо и одличне односе са Турцима, за разлику од Јермена.

Да поставимо Немцима и питање око бомбардовања СР Југославије 1999. године, чиме је прекршено међународно право, али директно и немачки Устав. Ко ће платити штете из тог рата, сада када нема ни Бранта ни Тита? Да приупитамо Немце за трговину људским органима на Косову, није ваљда да БНД о томе ништа није знао, кад се зна да ОВК без БНД-а ништа није смела да уради.

Дакле, одушевио ме је извесни господин Андреас Шокенхоф, иначе из владајуће партије немачке канцеларке Ангеле Меркел. Наиме, господин Шокенхоф нам је у име и странке и канцеларке и Немачке уручио седам услова за почетак преговора о чланству Србије у ЕУ. Као некада резолуција Информбироа. Наравно господин Шокенхоф није друг Стаљин, иако када гледам његову слику, наравно не Џугашвилија, усуђујем се да тврдим да је тих седам услова Србији страсно испоручио и у своје име. Ипак, захвалан сам господину Шокенхофу, човек је потврдио оно што сам на овим страницама написао још пре четири године: Србија неће ући у ЕУ све док изричито не призна независност Косова. Сада су ствари сасвим огољене, Србији чак нема ни преговора о чланству у ЕУ све док изричито не призна Косово. Ако неко у земљи Србији мисли да било какав писмени споразум између Београда и Приштине, у смислу онога што тражи господин Шокенхоф, неће бити изричито признање Косова онда вређа здрав разум просечног грађанина ове земље. Осим, ако Приштина не пристане да на таквом папиру Косово буде под фуснотом, под звездицом, под ознаком Месеца, или Јупитера. Па се питам, а зашто би Приштина на тако нешто пристала?

Добили смо немачку уцену, то је директна политика диктата по принципу „узми или остави”. И то не први пут у историји од Немаца. Наравно да ЕУ и Немачка имају право да постављају услове за пријем сваком кандидату који жели у ЕУ, да утврде објективне критеријуме за чланство, али биће лоше ако се у јавности Србије створи утисак да Немачка представља и главну препреку нашем уласку у ЕУ. Биће лоше ако Србија стекне осећај да је због Косова сатерана у ћошак. Ако спознамо да смо тренутно изгубљени у гомили проблема са којима се суочава ЕУ, да смо само колатерална штета укупне европске игре. Односно, или ће Европа бити немачка, или ЕУ неће бити. Много рада, мало склада, лоша атмосфера.

Геополитика је на Балкану врло флексибилна дисциплина. У такву дисциплину ЕУ, па и Немачка требало би да инвестирају, јер то су инвестиције за будућност. Србији нису потребне лекције из моралне дипломатије ни двострука мерила међународних односа. Ако неко у Берлину жели мирно да спава, онда је питање како је то могуће ако Срби на Косову не могу мирно да спавају. Реалполитика само за једне, али не и за друге, шири опасне илузије. Србија нема економију одмазде која би могла да наведе „добре душе Запада” на размишљање, али ако буде сатерана у ћошак због Косова Србија може да изабере и потпуни стратегијски заокрет. У недоумици где се завршава европска заједница права и вредности, Србија ће одлучити на којој страни жели да стоји. Ако неко мисли да је то данас у 2012. години немогуће, нека се сети 1948. године и Информбироа. У супротном, одрекнимо се Косова и завршимо ту причу једном заувек. Избор је само наш...

(Политика)

Дмитриј Седов: Drang nach Belgrad            
недеља, 16. септембар 2012.

Примиче се и октобар текуће године, а са њим и рокови у којима Европска комисија треба да препоручи Савету Европе почетак преговора са Србијом, о њеном приступању ЕУ. У зависности од тога како ће протећи разматрање тог питања, преговори са Београдом могу почети до лета 2013. године.

Политички хронометар почиње да куца у супротном смеру, а између Србије и ЕУ је остало још много нерешених проблема, који се пре свега односе на Косово и Метохију.



Позиција тима у мају изабраног председника Србије Томислава Николића није ништа мање противуречна од позиције његовог претходника Бориса Тадића, који се корак по корак кретао у правцу тежњи Запада, преодолевајући унутрашњем противљењу друштва.

У влади Томислава Николића нема јединствене оцене о томе која је “цена” уласка у ЕУ. Његови сарадници попут премијера Ивице Дачића сматрају да је неприхватљива “цена”, признање независног Косова и Метохије. Други, а то се у првом реду односи на вице-премијера Александра Вучића, показују склоност ка уступцима Западу.

Међутим, ситуација у Србији се ипак суштински променила.

Напоменимо да су албанске власти у српској покрајини Косово и Метохија, 2008. године једнострано прогласиле независност од Србије. При том је “Република Косово” по замисли водећих западних земаља добила статус “државе” са надгледаном независношћу, а контролу је почела спроводити међународна заједница. Но, 10. септембра су представници 25 земаља чланица Међународне управљачке групе за Косово, прогласили прекид међународне контроле независности те “земље”.

Изгледало је као да је Косово добило нови “слободни” статус, што је албанско становништво са ентузијазмом прихватило.

Међутим, уочи тог догађаја, премијер Србије Ивица Дачић је изјавио да “Србија не прихвата ни контролисану ни неконтролисану” независност Косова и Метохије. “Питање Косова и Метохије неће бити решено све док се са тим решењем не сагласи Србија” – рекао је Дачић новинарима у Београду. По његовим речима, Србија је принуђена да води преговоре са нелегалном влашћу те самопроглашене републике. Дачић је још приликом свог наступа у СБ УН, 21. августа текуће године, приметио да је за решење косовско-метохијског проблема, неопходно сва питања решавати не само на техничком него и на политичком нивоу. Природно је - рекао је Дачић, - да Србија не може дозволити да се статус покрајине реши мимо Савета Безбедности УН.

Српски Председник Томислав Николић је 11. септембра у Сочију имао сусрет са Председником Русије Владимиром Путином и том приликом је изјавио да решење косовског проблема не може да изађе изван оквира Резолуције 1244 СБ УН. “Ми смо ушли у преговоре са представницима привремене администрације Косова у Приштини, у жељи да наши грађани тамо боље и спокојније живе, али ми не можемо учествовати у преговорима који учвршћују независност Косова и Метохије” – рекао је он.

Западу је постало јасно да су на путу реалне суверенизације Косова изникле нове тешкоће и иступио је са “тешком артиљеријом”.

У међународној дипломатској пракси постоји и оваква пословица: “посао Енглеза су интриге, посао Немаца је принуда”.

Дошло је време отвореног притиска на Београд и поново су се зачули на Балкану добро познати звуци немачког марша.

Прво се у Берлину, што није било изненађујуће, обрео Министар одбране Србије Александар Вучић, који се у ЕУ сматра “слабијом кариком” нове београдске власти. Њега је примио државни секретар Парламента Кристијан Шмит. Јавности није познато како је изгледао дијалог очи у очи, но, по његовом завршетку Александар Вучић је изјавио да су “стране достигле висок степен разумевања по кључним питањима”. Нема сумње да је кључно питање било проблем Косова и Метохије. Да српска страна не би била у заблуди по питању позиције Берлина, Александар Вучић је зачуо следећи плотун: Председник комитета за спољну политику Бундестага Рупрехт Поленц је у стилу самоувереног Римљанина изјавио да Србија пре ступања у ЕУ мора да призна и прихвати независност Косова.

Преведено са дипломатског жаргона то значи: Господо Срби, пљујемо ми на ваше захтеве!

И да се клијенту не би дало времена за опоравак, десант на Београд извршила је нова ударна сила – делегација Бундестага на челу са послаником ХДС Андреасом Штокенхофом, познатим мајстором за политичко обарање руку.

Делегација је са собом у Београд понела и “овна” (балван за пробијање утврђења у старинском начину ратовања – прим. прев.) у виду захтева да Срби потпишу некакве обавезе (обавезујућу изјаву) о Косову. Документ треба да се појави још пре почетка преговора о ступању Србије у ЕУ, а на крају преговора све преузете обавезе морају бити испуњене. Текст жељеног документа мора бити усаглашен од двеју страна самостално, али његов општи смисао су дефинисали Немци. На пример, он мора да садржи тачку о “поштовању добросуседских односа са Косовом”. Јасно је да ће Приштина поставити конкретне тачке у документу и да ће садржати ту исту “путну карту” за признавање њене независности.

Штокенхоф је изјавио да ће “његова партија инсистирати на овом предлогу у Бундестагу, као услову за почетак преговора.

Он је такође изјавио да је Србија дужна да испуни седам услова за приступање у ЕУ. Он тврди да у овим условима нема ничег новог. По питању Косова и Метохије, услови садрже и такве тачке попут сарадње Србије у демонтирању “паралелних” структура, то јест локалне власти, државних институција и безбедносног апарата на северу Косова и Метохије, као и прекид финансирања севера Косова и Метохије. Штокенхоф је изјавио да су ова средства исувише велика, по немачким подацима то је сума која премашује помоћ коју Србија добија од ЕУ.

Штокенхофова делегација срела се са Александром Вучићем и Министром иностраних послова Србије Иваном Мркићем.

Александар Вучић је на задовољство Немаца изјавио да је Србија спремна за наставак дијалога са Приштином, да ће испунити обавезе претходне владе и да ће тесно сарађивати са Немачком јер је то у “интересу његове земље”. Са његовим непосредним шефом Ивицом Дачићем Немци нису хтели да се сретну. Уплашили су се да ће срушити пропагандни ефекат, јер Дачић одбија да прихвати било какве допунске услове са стране ЕУ и он није баш одушевљен са “прихватањем обавеза претходне владе” и спреман је да изнесе и српске претензије према Косоварима.

Министар иностраних послова Србије И. Мркић је такође опрезно изјавио пред Немцима да предуслови за ступање Србије у ЕУ морају бити објективни, јасни и “без проширивања”.

Загрмевши језиком ултиматума и капитулације, немачки десантници су се упутили пут Берлина, а из Брисела се зачуо нови плотун.

Немачка дипломатија не би била Немачка, да по Србима није са бока отворио ватру још један утицајни немачки политичар, Председник Европског парламента Мартин Шулц.

Раширујући притисак на Београд, овај политичар који нема удела у директном преговарачком процесу између Београда и Приштине, одједном се појавио са интервјуом београдском издању “Блица” у коме је изјавио: “Србија мора да призна Косово ако жели да ступи у ЕУ”.

А да га не би оптужили да се меша у процес, окренуо се и тихо прошапутао како је то његово приватно мишљење.

Између осталог, Шулц је у интервјуу рекао да, када Србија и Косово буду примљени у ЕУ, тада ће они наћи путеве за међусобно признање (!?) Једино што он није појаснио да се признање Косова може добити веома брзо, ако има жеље и за један дан. А пријем Србије у ЕУ може да се растегне на неколико година. А бар Срби знају да је дипломатија Запада - дипломатија “шибицарења”. Шта вреди примена Резолуције 1244 СБ УН, ако је она изврнута наглавачке. Тај темељни документ апсолутно не предвиђа никакво стварање сепаратистичког режима од стране спољних сила, на територији суверене државе. Но, “шибицари” су “шибицари”.

По свему судећи, са приближавањем октобра и притисци на Београд ће се појачавати. За Србе наступа час одлуке. Користећи се брзим почетком преговора, ЕУ покушава да немачком “жељезном” руком од њих исцеди признање независности Косова.

Ако се то догоди, Европа ће се често сећати тога дана.

(Фонд стратешке културе)

Pa ove uslove Amerikanci postavljaj već godinama. Šta je to čudno, što Nemci to ponavljaju? Mi treba da raščistima sami sa sobom. Kosovo nikada naćemo vratiti, jer tamo nemamo veliki procenat svoga naroda.I pored toga ne trba da ga priznamo nikada, niti da uđemo u EU.

Одговор Немачкој: 10 српских услова за обнову пријатељства!
 
 
Шта све Немачка треба да уради, да би било обновљено српско-немачко пријатељство!?

17.09.2012

Пошто знам да то неће учинити наша влада, ја се Немачкој обраћам у своје лично име и као припадник српског народа, који спада у највеће жртве вековног немачког империјализма, Немачкој постављам следеће услове:

1. Да се Немачка извини српском народу због злочиначког насртаја на Краљевину Србију 1914. године, због свих убијених војника, повешаних и стрељаних цивила, силованих жена и других злочина које је починила заједно са својим бугарским сателитима у току окупације од 1914. до 1918. године, када је Србија изгубила трећину свог становништва;

2. Да се Немачка извини српском народу због злочиначког насртаја на Србију 6. априла 1941, за све бомбардоване и разрушене градове, побијене војнике и цивиле, крагујевачке и краљевачке ученике (које је убијала по стотину за једног свог окупаторског војника), да се извини због подржавања мађарских хортијеваца, фолксдојчера, шиптарских балиста у злостављању и убијању неизбројивих српских жртава, а нарочито да се извини због хрватско-муслиманских усташа који су под покровитељством Немачке зверски искасапили преко 700.000 српских цивила у логору Јасеновац и другим стратиштима широм Лике, Далмације, Славоније, Босне, Херцеговине и других окупираних српских територија;

3. Да надокнади сву материјалну штету коју је починила Србима од 1941. до 1945;

4. Да се Немачка извини српском народу због финасирања и подржавања усташке емиграције током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, због шпијунаже и подривања СФРЈ, због подржавања Хрвата, Словенаца, Муслимана, Шиптара и других сепаратиста некадашње СФРЈ у отимању територија насељених већинским српским становништвом и у убијању, силовању и протеривању српских цивила;

5. Да се Немачка извини Србима због своје кључне улоге у НАТО-бомбардовању Србије и Црне Горе и да надокнади сву материјалну штету причињену Србима током бомбардовања;

6. Да Немачка престане са подржавањем шиптарских терориста на Косову, да престане са својим активностима око отимања Косова Србији и другим активностима уперених против интереса српског народа;

7. Да се Немачка извини за све лажи и клевете, које је заједно са Енглезима, Французима и Американцима ширила по светским медијима о Србима и Србији;

8. Да Немачка затражи од међународних институција поништавање дејтонског и кумановског споразума и свих других аката којима су Србима одузете територије (тренутно под окупацијом Хрвата, муслимана и квислиншког режима Мила Ђукановића), да Немачка докаже своје покајање и пријатељство према Србима тако што ће активно помагати српски интересе у међународним институцијама и чинити све што може да се целокупан етнички простор, који је до почетка деведесетих већински насељавао српски народ, обједини у јединствену државу Србију;

9. Да ''улазак у Европску Унију'' Немачка Србима више никада не намеће као циљ, пошто Срби никада нису желели нити желе да улазе у ту окупаторску и лихварско-експлоататорску творевину;

10. Због неколико милиона побијених Срба и других неизбројивих зала, које је Немачка са својим балканским сателитима причињавала Србима током читавог ХХ века, да се у центру Берлина подигне велики споменик немачког извињења Србима, пред којим ће се сваке године одржавати церемоније у сврху просвећивања и опомињања немачке деце да Србима увек буду пријатељи и никада не понављају монструмлуке својих злочиначких предака.

Дакле, само је испуњавањем свих ових 10 услова могућа обнова српско-немачког пријатељства. Уколико Немачка не испуни ове услове, ја ћу као Србин, невезано од политике било које српске власти (па и воље већинског српског становништва) Немачку довека сматрати исконским српским непријатељем, те ћу као појединац увек неуморно сведочити о њеном непријатељству и чинити све што могу да му станем на пут.


Палилулац, коментатор са Новог Стандарда

Текст је првобитно објављен као коментар под псеудонимом Палилулац, на сајту Нови Стандард.

Холандски лист: Ђоковић долази из нецивилизоване земље и личи на лешинара            
уторак, 18. септембар 2012.

Холандски лист "Троув", тачније новинарка Никол Лукас, потпуно непримерено и примитивно је покушала да оцрни Новака Ђоковића у једном од текстова објављеном овог лета.

Текст има за тему ривалитет Роџера Федерера и Новака Ђоковића, који је у најмању руку представљен негативно, али и свакако погрешно.

Погрешно, јер је Новаков наглашени патриотизам претворен у негативну особину, па чак и толико искривљен да је тешко поверовати да се неко ко не прати спорт дрзнуо да толико дубоко зађе у процену карактера једне особе коју је спорт практично искристалисао.



И док је Федерер представљен као човек који без пуно емоција пролази кроз невероватне спортске успехе, као човек кога националност ни мало не одређује, Ђоковић је сушта супротност.

За Федерера ауторка сматра да "готово нема националност", те истиче да је то "последње што се може рећи за Ђоковића".

"Прича о Ђоковићу је прича о његовом пореклу, о земљи са лошом репутацијом која је умногоме утицала на његов карактер. Новак је имао 12 година у време када је НАТО бомбардовао Србију, а бомбардовање касније заузима важно место у његовом животу и каријери.

"Рат је од мене начинио бољег човека зато што сам научио да ценим неке ствари, а не да их прихватам здраво за готово. Учинио ме је и бољим тенисером, зато што сам се заклео да ћу свету показати да постоје и добри Срби", цитира Троув Новакове изјаве о свему што је преживео 1999. године.

Ђоковић и његова вршњакиња Ана Ивановић можда и јесу били жртве НАТО бомбардовања, али је за све то крива Србија, која је спроводила етничко чишћење на Косову. Звог свега тога западни медији често виде Ђоковића и на један други начин, оцењује новинарка.

"Он потиче из нецивилизованог дела света, његови родитељи и навијачи не знају правила понашања на тениским стадионима, већ све то личи на фудбалску публику. Фотографије на којима су приказане његове победе најчешће су са стиснутим песницама и гримасама. Све то је ружно и агресивно. Један холандски новинар га је недавно описао као човека са 'кошчатом лобањом, кукастим носом и црном косом, попут лешинара. У медијима се појавило и мишљење једног психијатра, који тврди да се Ђоковић посветио тенису услед жеље за доминацијом", стоји између осталог у тексту.

Такође, наводи се да Ђоковић заостаје за Федерером и Надалом по инкасирању новца од спонзорских уговора само зато што превише истиче своје порекло.

(Вести)

Ангела Меркел: Геј фудбалери, слободно искажите своје сексуално опредељење            
уторак, 18. септембар 2012.

Немачка канцеларка Ангела Меркел позвала је геј фудбалере у Бундеслиги да слободно искажу своје сексуално опредељење, преносе локални медији.

"Свако ко је скупио храбрости мора да зна да живи у држави у којој не би требало да се плаши. Чињеница да се неки и даље боје значи да морамо да пошаљемо јасну поруку: Не плашите се да изађете у јавност", рекла је Меркелова учествујући у акцију "Иди својим путем", коју спроводе клубови Бундеслиге.



До сада ниједан фудбалер немачког првенства није открио да је геј, иако су о тој теми отворено говорили немачки шеф дипломатије Гвидо Вестервеле и градоначелник Берлина Клаус Воверајт.

"Питање је времена када ће неки фудбалер изаћи у јавност и признати. Пре или касније то ће се догодити, а клубови су добро припремљени за тај тренутак", рекао је председник Бајена Ули Хенес.

(Б92, 13. 9. 2012)

Херман Ван Ромпеј: Нема сумње да је будућност Албаније у ЕУ            
уторак, 18. септембар 2012.

БРИСЕЛ – Земље западног Балкана имају европску перспективу, а напредак на путу ка ЕУ покреће реформе у свим секторима друштва, јача сарадњу и стабилизује читав регион, поручио је председник Европског савета Херман ван Ромпеј.

У саопштењу објављеном после састанка са председником Албаније Бујаром Нишанијем, Ромпеј је позвао владу и опозицију у тој земљи да уложе заједничке напоре како би постигли конкретне резултате у испуњавању 12 приоритетних захтева наведених у грубим цртама у мишљењу Комисије.

„Поштовање владавине права, укључујући борбу против корупције и организованог криминала, од кључног је значаја”, поручио је Ромпеј, поздравивши Нишанијеву снажну посвећеност реформи судства.

„Нема сумње да је будућност Албаније у ЕУ”, рекао је Ромпеј, подсетивши на значај наставка политичких реформи и напоменувши да конкретан напредак на путу ка ЕУ у потпуности зависи од Албаније и њене успешности у постизању резултата у кључним реформским областима.

(Танјуг)

putuj evropo 

Зафер Чаглајан: Турска неће допустити да ЕУ постане хришћански клуб            
среда, 19. септембар 2012.

Беч - Турски министар Зафер Чаглајан каже да је ЕУ већ пет деценија нефер према Анкари и поручује да ће доћи дан када ће Брисел молити Турску да постане чланица.

"ЕУ се према нама и даље понаша потпуно хладно, иако Турска, за разлику од већине држава ЕУ, испуњава Мастришке критеријуме. Међутим, доћи ће дан када ће нас молити да приступимо“, истакао је Чаглајан у интервјуу АПА.

Он је нагласио да ће тада Турска одлучити да ли ће приступити или не.

Турска, према његовим речима, има право на приступање ЕУ и нема намеру да од тога одустане, нити да се повуче из преговора.

Међутим, отворено је да ли ће до остварења Турског приступања ЕУ евро још увек постојати, упозорио је Чаглајан.

"ЕУ жање оно што је посејала“, казао је он у вези актуелне кризе у Унији.

Чаглајан је указао да је Турска успела да смањи своју задуженост са 73 на 39 одсто, и да ниједна банка није у проблему.

Привреда Турске, према његовим речима, прошле године је забележила раст од 8,5 одсто, док је европска прирведа порасла само за 1,5 одсто, а да је Анкара била чланица раст ЕУ би био 1,8 одсто.

"Ми ћемо и даље нервирати Европљане. Постоје људи који желе да претворе ЕУ у хришћански клуб и Турску државе изван ње. То нећемо допустити“, поручио је он.

(Танјуг)