Vase reminiscencije, na ovo pitanje... 

 Uhhh.... pa valjda je to u početku stvar vaspitanja a posle interesovanja i širine svesti.... Ne znam kako drugačije.. Naravno, ovo sam rekao podrazumevajući već izlizane priče o pojavi filma, tv-a i ostalih masovnih medija, telekomunikacije...

Zato sto zivimo u takvom vremenu gdje sve treba ici brzo: zasto citati knjigu tjedan dana kad mozes pogledati film u sat i pol  No, mislim da problem nije u nedostatku vremena nego u ljenosti i nezainteresiranosti. Svi stignu pratiti kojekakve serije, a ne stignu knjigu procitati. Ja npr knjigu citam u tramvaju, busu  (pa nekad fulam stanicu ), u nekoj pauzi itd. Vremena uvijek mozes naci..ako to zelis

Desilo se mnogo puta da procitam knigu pa pogledam film snimljen po njoj.
Dve razlicite stvari i dva razlicita sveta.
nema lepse nego citati knjigu i dozivljavati je na svoj nacin i zamisljati junake, predele, scene.
U filmi je to-to i nema povratka.
U knjizi svako drugacije dozivljava istu stvar- kao i u zivotu.
Zato ne shvatam ljude koji kazu-ima filma.DVD-knjiga ti oduzima puno vremena , jer se brzo zivi.
Koliko da god zurimo ne mozemo da stignemo svuda, zato imajmo vremena za sebe same( pa neka zvuci i sebicno) ali citajte knjige, produhovite sebe i svoju dusu.Bicete srecniji i zadovoljniji i brze cete stici na cilj duhovno odmorni i relaksirani.Fizicki umor se brze leci ali duhovno siromastvo ostaje zauvek!

Pre nego što sam krenula na fakultet čitala sam sve i svašta, šta stignem.
Sada kad znam da imam da pročitam i naučim gomilu knjiga za ispite nekako mi nije do čitanja književnih dela. Čitam samo one koje mi baš privuku pažnju i to pre spavanja. Kad ih čitam preko dana, grize me savest što ne učim za ispit
Filmovi mi nikada nisu bili interesantni, uvek zaspim posle 15 min gledanja (nije bitno mesto, spavala sam često u bioskopima)

Tako da mislim da je to glavni problem kod onih koji ne čitaju - nedostatak vremena, fakultet, a naravno postoje oni koji nikada nisu jednu dobru knjigu pročitali i to svrstavam pod neobrazovanošću - totalnom.

ja nemam takav dojam.
u mom okruženju se uvijek puno čitalo.
ali postoje periodi kada se čita i periodi kada se ne čita.
i to je potpuno normalno.
život traži i da se aktivno učestvuje u njemu,da se iskustva stiču kroz djelanje...

nedostatak čitalačke kulture i navike u ovom i ovakvom vremenu meni je donekle i jasan.
i nema potrebe da to objašnjavam.

kroz fakultet svjetkse književnosti koji sam završila,
shvatila sam da je čitanje strast i potreba.
kako bi bilo naivno vjerovati da svi imamo istu strast i sklonosti.

Tema je pokrenuta, jer mi se cini, tj. jer sam uverena da ovaj deo foruma nosi titulu najneposeceniji...

Danas je tako...
Najlepse bi bilo kada bismo se svi izrazavali kratko i glupo.

Vreme... Matrijal koji fali svakome, al` moze se i ono pobediti organizovanoscu.  (mozda  )

~Koliko ste danas videli ljudi da nesto citaju u autobusu?

kratko nije nužno i glupo.
izražavanje.

u autobusu  ni ja ne čitam.
više volim da buljim kroz staklo i gledam,ne baš prijatne kvartove ,siromaštvom uništene zemlje u kojoj živim i bitišem.
čitanje nikada nije bila masovna pojava.
a nije ni ekskluzivna stvar.

nije mi nevjerovatno da neko ne čita.
i da taj neko,ko nije načitan,sjajan je sagovornik,pa čak i nekad,mnogo više "živ i stvaran" nego neko ko je pročitao mnogo,mnogo književnih djela.nailazila sam i na takve.

ali dobro sad...previše sam vremena provela u krugovima gdje se priča o knjigama i znanju iz knjiga...da sam postala vrlo alergična na intelektualni kič kada uspijem da ga prepoznam.možda i zbog svoje profesije,koju jako volim i gdje osjećam ogromnu količinu strasti,strogo vodim računa da odvojim profesionalno i privatno.čitanje je moj hobi i moja ljubav i nešto od čega živim.ne očekujem i da je nekome drugome.

Fino receno.
Jest da je tema o ne citanju,ali ima i posebna vrsta ljudi iz kojih govore knjige,sto me posebno nervira,prosto je ocigledno da na sve imaju odgovor,a da ustvari nista sami ne kazu :)Vrlo je glup osecaj pricati sa tako nekim.
Mnogo je vaznije doziveti knjigu na pravi nacin nego je procitati i zapamtiti najbitnije delove
Zato ja zaboravljam sve sto procitam,pa moram ponovo

sta znam ..
dinamika zivota ne dozvoljava nekim ljudima da citaju kao ranije, neki nikad nisu ni citali. Ti sto nikad nisu citali ,po mom nisljenju su propustili mozda jednu od najlepsih stvari na svetu... svetlost nocne lampe i stvaranje slike pred ocima, svet u koji ne moze da se udje putem malog ekrana ili bioskopskog platna ..
Kao mala citala sam politikine stripove koje su mi ostavili majka i otac u amanet ... veliki format, papir presavijen nekoliko puta u formu novine ... secam se kao da je juce bilo,pustolovine Mikija i Silje ... "Miki i Silja na ostrvu Galapagos" ... najlepsi stripovi na svetu.Pa posle kada sam malo porasla nisam mogla da zamislim da legnem u krevet i ne procitam Alana Forda ili Zagora ili Mister Noa ili Marti Misteriju,pa Mandrak, pa Spiru i Fantazio i marsupilami ... ja ne znam da li se neko od vas malo starijih uopste seca nekih od ovih stripova, ali meni oni predstavljaju mozda najlepsi deo detinjstva.
Moja prva "knjiga" (pod knjiga ne mislim na slikovnice i atlase i bojanke) iz biblioteke bila je Orkanski visovi, tako je sve pocelo  ...