Negde u starom kraju
Iskreni, otvoreni intervju Radeta Šerbedžije sa Feliksom Pašićem na sceni Srpskog narodnog pozorišta izmamio emocije i aplauze publike

Šerbedžija sa sinom Danilom
(Foto A. Jovanović)



Novi Sad – Žao mi je što nisam malo ranije došao, da uhvatim od tog posebnog duha i atmosfere koja ovde vlada, jer je Pozorje za mene isto što i Dubrovnik ... Dva jedina pozorišna festivala sa posebnom atmosferom. Setio sam se onih lepih vremena kada je sve bilo nekako ljudski toplo, božanstveno... Bili smo zajedno, družili smo se, svi mi, glumci, reditelji, scenografi, bilo je tu Hrvata, Slovenaca, muslimana, svih drugih naroda, i braće Srba... Ali, sve što se dogodilo potom – dogodilo se... Samo, sećanja nam niko ne može uzeti, zar ne?...

Ovakvim razmišljanjem, izrečenim skoro u ponoć između četvrtka i petka, na kraju javnog intervjua na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, glumac Rade Šerbedžija oprostio se od festivalske publike koja je skoro dva sata, netremice, pratila prvo projekciju filma „Kralj Lir – Povratak” reditelja Danila Šerbedžije, a potom i razgovor koji je sa ocem i sinom Šerbedžijam, pozdravljene dugotrajnim aplauzom, vodio pozorišni kritičar Feliks Pašić.

Rade Šerbedžija je na kraju filma, kao evokaciji svih prostora i vremena iz svog života i rada, najvećih uloga i najdražih pozornica na kojima je igrao, i glumaca koji su mu bili uzor, otpevao „Na Debelom brdu u Lici”, lirsku baladu, komponovanu na jedno Badnje veče u Londonu. Reči „... jer negde u starom kraju, gde sam rođen ja, nad našom starom kućom zvijezda Danica sja” i „... dok London sja, u meni pustinja...”, izazvale su emocije koje su pratile čitav potonji, izuzetno iskren razgovor dvojice starih prijatelja, Radeta i Feliksa.

Na pitanje upućeno Radetovom sinu Danilu da li je to film o ocu ili o glumcu, mladi reditelj je odgovorio da je reč o filmu o ocu-glumcu, a Rade Šerbedžija dodao da su, zajedno, „artista i model”. U nizu pitanja bilo je i o naslovu filma u kojem je drama: „Kralj Lir – Povratak”. A koja je drama o odlasku?

– O odlasku? Kuda? Nisam o tome nikada razmišljao... Drama o odlasku je postojala u svima nama, to je bila tragedija, moja, tvoja, naša, vaša... Nikada još napisana, rekao je Rade Šerbedžija.

A o svom „beskompromisnom Hamletu”, na Dubrovačkim letnjim igrama, Rade Šerbedžija kaže:

– Dubrovnik nije isto što i druge pozornice... Ne želim vređati druge, ali biti u Dubrovniku i tamo raditi predstavu je kao biti pod mikroskopom, zahtevalo je posebnu pažnju i odgovornost... Često sam se pitao, u ratnim vremenima, a govorim iz pozicije glumca, glumca koji je primao u vreme Dubrovačkih letnjih igara ključeve grada, kao najvažnija osoba, važnija od gradonačelnika, dakle iluzija stvarnija od stvarnog života... kako ja, koji sam tamo igrao toliko godina, a rat uđe i razori te, kako odabrati stranu između sedam mojih naroda...? Gde je tu tvoj umetnički kredo i odgovornost?

Na potpitanje konstataciju „imaš odgovornost”, Šerbedžija je odgovorio potvrdno, i dodao „... i Hamlet je razmišljao”, a onda obrazložio: „Ali hamletovska, moja odluka, nije bila u našim rukama... Jer je sve drugo bilo jače. Na kraju su odjeknule ratne trube, jer one uvek odjekuju na kraju `Hamleta`.”

Nešto kasnije, Rade Šerbedžija je, govoreći o dva Kralja Lira, u tumačenju Ljube Tadića i Fabijana Šovagovića, rekao da su to njegova dva uzora u glumi, da je sa obojicom bio prijatelj, a u vreme kada je živeo u Beogradu i sa Ljubom Tadićem je bio veliki prijatelj, „nismo se razdvajali nijednog dana”.

Odgovarajući pri kraju razgovora na pitanje gde mu je dom, Rade Šerbedžija je rekao:

– Jednom kada izgubiš dom i postaneš stranac, svugde si stranac. Moj dom je moja familija, a još uvek je jedna celina, u Londonu, u Hrvatskoj, u Beogradu... Moji se toponimi proširuju, ali i sužavaju... Kada stariš, nemaš mnogo vremena da se u životu zezaš. Ono što preporučujem svima jeste da se bave veštinom u ovoj profesiji i da uče strane jezike. Jer, pedeset godina prođe brzo... Naši će unuci ko zna gde studirati, male će biti granice, osim između Zagreba i Beograda... Zato treba dobro naučiti engleski, nemački, francuski, i tada, uz dobar talenat, nema problema.

Kada se i gde vraćaš?, upitao je Feliks Pašić na kraju razgovora.

– Vraćam se, zapravo, kući, u Los Anđeles, na snimanje jedne TV serije, „Munlajt”, gde igram glavnog vampira, grizem ženske i muške vratove, odgovorio je Rade Šerbedžija rekavši i da „za kazalište nema vremena, iako radi u projektu teatra `Ulisis` koji je uspeo da se održi već sedam godina.”

-------------------------------------------------------------------------

Kuća u Lici

Komentarišući deo filma koji je snimljen u Lici, gde se u kadru vidi i jedna oronula kuća sa velelepnim zelenim, brdovitim pejzažem ispred, Rade Šerbedžija je rekao:

– Nemam vremena da idem sada u Liku. Ali, planiram da u šljiviku, iznad ove nove kuće koja u filmu deluje razrušeno, tamo gde nam je nekada bila stara kuća u koju je udario grom, napravim jednu kuću i pravim rakiju... Jedan ujak mi je umro, a drugi je živ. Brat od strica, Duško, bio je ovde izbeglica, vratio se pre par meseci i pre petnaest dana se obesio. Izvinjavam se na ovoj privatnoj opasci, tek da se upotpuni slika.

Danica Radović

Izvor: Politika

U Budvi počelo snimanje filma Marije Perović
Porodična saga „Gledaj me“
Autor: A. Novaković | 01.06.2007 - 11:22




U Budvi je pre nekoliko dana počelo snimanje filma „Gledaj me“ koji režira crnogorska rediteljka Marija Perović, a u ovom trileru koji se radi u slovenačko-hrvatsko-crnogorskoj koprodukciji, glavne uloge tumače Olga Pakalović, Mijo Jurišić, Voja Brajović, Andrija Milošević i Marinko Madžgalj.

- Prvu klapu smo snimali i zalili šampanjcem u Budvi, a jedino nam je smetala kiša koja je stalno padala. Sada smo u našoj stalnoj bazi na Cetinju, veoma sam zadovoljna snimljenim materijalom. Ovaj film predstavlja veliki izazov, jer ekipu čine glumci iz cele bivše Jugoslavije. Glavne uloge tumače hrvatski glumci Olga Pakalović, koju sam znala odranije, i Mijo Jurišić, koga sam upoznala na kastingu, a tek posle sam saznala da je on prvak Splitskog narodnog kazališta. Oduševljena sam što u filmu igra i Voja Brajović koji glumi strogog patrijarhalnog oca i mislim da je ovo prava uloga za njega budući da je on odrastao u crnogorskoj porodici - rekla je za „Blic“ Marija Perović koja je dodala da se sa Brajovićem dogovorila mnogo pre nego što je formirana Vlada Srbije u kojoj je popularni glumac izabran za ministra kulture. U filmu „Gledaj me“ glume i Andrija Milošević, Marinko Madžgalj, Bane Popović, Mladen Nelević...
- Iako se može reći da je „Gledaj me“ psihološki triler, to mi zvuči pomalo pretenciozno, naročito u našim uslovima. Ovo je, pre svega, porodična saga, a u centru pažnje je ljubavna priča. Pripreme su trajale dve godine i film pravimo za publiku, a ne za dvadeset veoma pametnih ljudi. Naravno, ne mogu, kao neki, unapred da kažem da će to biti remek-delo i najvažnije mi je da se film svidi ljudima koji su ga radili i našim prijateljima, a ako se desi neki glamurozni uspeh, tim bolje - kaže Marija, prva rediteljka u istoriji Crne Gore koja je pre nekoliko godina snimila veoma zapaženi film „Opet pakujemo majmune“.
Osim u Crnoj Gori, film će se snimati i u Ljubljani, a premijerno će biti prikazan početkom sledeće godine.

Izvor: Blic

Ekskluzivno Fatih Akin
Razumeti svet i stvarnost
„Rodio se još jedan kulturološki rat i to između hrišćanstva i islama, ili demokratije i islama, a ja sam želeo samo da ukažem na kontradiktornosti koje postoje unutar ovih konflikata”, kaže za „Politiku” Fatih Akin, dobitnik nagrade za najbolji scenario 60. Kanskog festivala

Fatih Akin, stari beogradski poznanik
(Foto EPA)



 Za svoj četvrti dugometražni igrani film „Glavom o zid”, nemački reditelj turskog porekla Fatih Akin (Hamburg, 1973), 2004. godine je u Berlinu osvojio „Zlatnog medved”, odmah po završetku festivala pojavio se na beogradskom Festu (Fest je otkupio prava za bioskopsko prikazivanje ovog filma), osvojio i nagradu Evropske akademije za film, naredne godine bio član kanskog žirija pod predsedničkom palicom Emira Kusturice i kanski boravak iskoristio za promociju muzičkog dokumentarca „Prelazak mosta – zvuk Istanbula”.

 Ove godine, na 60. Kanskom festivalu za svoj peti film „Na ivici raja”, angažovano autorsko delo u kojem je pokazao izuzetnu veštinu pričanja priče o sudbinama ljudi u Nemačkoj i Turskoj i ukazao na mogućnost  kulturološke kohabitacije između dva različita religijska sveta, žiri na čijem je čelu bio britanski reditelj Stiven Frirs (a među članovima i nobelovac, turski književnik Orhan Pamuk) dodelio mu je nagradu za najbolji scenario, a pripala mu je i nagrada Ekumenskog žirija.

 U susretu starih znanaca, u razgovoru za „Politiku”, Fatih Akin govori o sopstvenom poimanju filmskog stvaralaštva, angažmanu autora, nekom novom hladnom ratu i filmskim uzorima...

Za razliku od Vaših prvih dela, poput „Kratko i bezbolno” ili „U julu”, filmovi „Glavom o zid” i „Na ivici raja” su izrazito politički filmovi?

Jesu, to je realnost. Oba ova filma iz planirane trilogije „Ljubav, Smrt i Đavo” reflektuju političku klimu i „hvataju” trenutke aktuelnog konflikta između Istoka i Zapada u kojem se nazire nešto poput novog hladnog rata. Svi smo, manje ili više, svesni toga. Vidimo to svuda oko nas, a ne samo u Nemačkoj ili Turskoj – zemljama za koje sam ja vezan. Jedino, to još uvek ne vidimo na filmu, bioskopima, a ja sam smatrao da je vreme da se o tome priča. Jednu od takvih priča ispričao sam ovim filmovima, lično, na subjektivan način, kroz sopstvene slike i utiske, simbole. Neko drugi ispričao bi sve to drugačije.

U oba filma ukazujete na nešto što se može nazvati i kulturološkim ratom?

U svetu još uvek podeljenom između kapitalizma i komunizma, rodio se još jedan kulturološki rat i to između hrišćanstva i islama, ili demokratije i islama, i on je svuda oko nas. I u filmu „Na ivici raja” želeo sam da ukažem na kontradiktornosti koje postoje unutar ovih i ovakvih konflikata.

Kontradiktornosti su predočene kroz šest glavnih likova u filmu koji su  i u funkciji surogata za Evropu i Tursku?

Pojedinačno, ali i u međusobnom prožimanju, oni personifikuju neke od aspekata evropsko-turskog konflikta koji se događa, u podjednakoj meri, i u Nemačkoj i u Turskoj. Nijedan od njih nije dominantan, već ravnomeran i to je ono što je ispričano kroz šest junaka iz šest perspektiva. U pozadini toga je i moja lična istorija od koje sam se odmakao da bih otvorio i širi plan.

Gledaoci su se potajno nadali da će se putevi Vaših protagonista u filmu ipak u jednom trenutku ukrstiti, ispreplesti, ali to im niste priuštili. Zašto?

Zato što život i stvarnost nisu uvek lepi. Ja samo pokušavam da razumem život. Ne volim da stvaram veštačke filmske frustracije kojima bih hvatao publiku, ili da stvaram filmove u kojima je sve objašnjeno i „nacrtano”. Volim kada gledalac ima interaktivan odnos dok gleda film i da pošto se on završi, gledaočeva fantazija nadoknadi sve propušteno. Jedino tako se film ne zaboravlja brzo, već ga se sećate i godinama posle, kao što se ja do detalja sećam Skorsezeovog „Taksiste”, Kiarostamijevog „Kroz maslinjake” ili Kusturičinog „Andergraunda”...

Smatrate da filmovi treba da budu refleksija stvarnosti?

Da, pripadam onoj grupi filmskih stvaralaca koji smatraju da film treba da bude odraz stvarnosti. Moguće je da pripadam „klasičarima”, ali smatram da je moguće istovremeno biti i moderan, koristiti modernu arhitekturu strukture unutar filma, a opet, tematski, ostati stalno u kontaktu sa realnošću.

Sa „Glavom o zid” videli smo Ljubav, sa „Na ivici raja” upoznali smo Smrt iako je kraj ovog filma optimistički...

Kada biste nekom rekli da želite da snimate film o smrti, svi bi pokušali da vas odgovore od toga, jer ko bi želeo da gleda takav film. Smrt je još uvek tabu-tema, pogotovo u Nemačkoj, a ona je sastavni deo naših života i svi moramo da se naučimo da se sa njom suočimo, da naučimo da živimo i sa bolom. Tek kada sve to naučimo i savladamo otvara se veliki prostor i za nadu. Možda sam naivan, ali verujem da i u najmračnijim trenucima uvek možemo da pronađemo tračak svetlosti. Iskreno u to verujem...

Kažete – uslediće i Đavo?

Trilogija „Ljubav, Smrt i Đavo” je projekat, moj pokušaj da razumem svet i ljudska bića. Život, ljubav, međuljudski odnosi, organizacija društva, sve su to komplikovane kategorije za čije su mi razumevanje potrebna tri filma. Ljubav predstavlja nadu, veru, odgovornost, sposobnost oproštaja. Đavo će predstavljati drvo moći, čije je seme zla odavno posejano, taštinu, aroganciju, ignoranciju, sve te izvore odakle dolaze zlo i ratovi. A Smrt je između ove dve kategorije, poput vrata koja se mogu otvoriti na obe strane, a stvar je ljudskog izbora na koju će stranu.

Koliko se ono što Vi stvarate može smatrati „novim nemačkim filmom”?

Moji filmovi su snimani nemačkim sredstvima, ali ne smatram da samo zbog toga oni pripadaju nečemu što neki nazivaju novom nemačkom kinematografijom. U Nemačkoj nastaje toliko različitih filmova, pod toliko različitih uticaja, ne postoji nešto što se može zvati „nemačkom školom filma”, kao što je to bilo sedamdesetih godina prošlog veka. To je nestalo. Nemački film danas živi u nekoj vrsti virtuelnog sveta unutar kojeg dejstvuju autori različitog porekla.

Sećate li se našeg prvog, berlinskog susreta?

O da, kada ste me pitali: „Da li ja to razgovaram sa dobitnikom Zlatnog medveda”, a ja pomislio da ste već nešto načuli! Doneli ste mi sreću...

... Razgovarali smo tada i o Kusturici...

Emir je jedan od mojih „gospodara” i moj Il Komandante!

Odmah posle pobede u Berlinu došli ste na Fest i tu upoznali Hanu Šigulu koja glumi u filmu „Na ivici raja”?

Hana Šigula je legenda, sjajna glumica, Fazbinderova miljenica. Tačno je da sam je lično tek upoznao u Beogradu.

Znam da se intenzivno bavite i produkcijom, ali da li je istina da ćete biti jedan od producenata debitantskog filma „Mamaroš” našeg Mome Mrdakovića?
Tačno je! Proces finansiranja je gotovo završen i čekamo da počnemo snimanje.
Dubravka Lakić

Izvor: Politika

Prvi filmski festival Srbije u Novom Sadu
Kusturica, Šijan i Radivojević
Autor: (Tanjug) | 04.06.2007 - 10:39




Prvi filmski festival Srbije prikazaće, od 3. do 8. jula u Novom Sadu, uz premijeru „Zaveta“ Emira Kusturice na svečanom otvaranju, još deset novih domaćih filmova u takmičarskom programu „Nacionalna klasa“.

Prvi put biće viđeni novi film Slobodana Šijana „S.O.S. - Spasite naše duše“, novo delo veterana Miloša Radivojevića „Odbačen“, debitantski filmovi Sabolča Tolnaija „Peščanik“ i Ivana Živkovića „Hadersfild“, film za decu „Agi i Ema“ Milutina Petrovića, kao i davno snimljeni „Bel epok“ Nikole Stojanovića. U „Nacionalnoj klasi“ takmiče se i četiri filma, nastala u proteklih godinu dana, koji su već prikazani u bioskopima ili na festivalima - „Klopka“ Srdana Golubovića, „Guča“ Dušana Milića, „A3 - Rokenrol uzvraća udarac“ Petra Pašića i „Hamlet“ Aleksandra Rajkovića. Festivalska nagrada nosi naziv „Ibis“, po ptici čije je stanište u oblasti Dunava, i dodeljuje se u 14 takmičarskih kategorija, na čelu sa gran prijem. Pored toga, dodeljivaće se nagrade kritike, publike i nagrada za životno delo. Koncept festivala je „Grad bioskop - Cinema City“. Dobar provod pružiće programska celina „Muzički filmovi“, koja nudi hitove kao što su „Kosa“ Miloša Formana, „Buena vista sošal klab“ Vima Vendersa. Pažnju filmofila privlači „Eurimaž“, sa 14 interesantnih umetničkih filmova evropskih autora. U tom ciklusu prikazuju se film Sama Garbarskog „Irina Plam“, u kojem su glumački partneri Miki Manojlović i Marijen Fejtful. Posebnu celinu čine domaći dokumentarni i kratki filmovi.

Izvor: Blic

Novi trend: književni bestseleri kao hit istorijske ekranizacije
Careva ljubav života
Autor: M. Marjanović | 04.06.2007 - 10:38




Kamera prelazi preko saobraćajne gužve duž Tibra, stiže ispred Kastela Sant Anđelo, ulazi, u središtu se vidi gornji deo sarkofaga, snop svetlosti probija u grob, čuje se uzdah, glas koji mrmlja slavne stihove cara Hadrijana „Animula, vagula, blandula“, nešto kao zalutala ljupka duša. Kamera nastavlja dalje, prelazi most Sant Anđelo, leti iznad rimskih krovova, zaustavlja se kod Trajanovog stuba, fokusira na rimske konjanike i Dačane bitkom razjarene. I Hadrijan je tu, od krvi i mesa Antonio Banderas, dok se bori u dramatičnoj opsadi kod Zarmizegetuza (dačko utvrđenje, danas u Rumuniji).
Ovako je arheolog, pisac i scenarista Valerio Masimo Manfredi zamislio početak ekranizacije „Hadrijanovih memoara“, remek-dela Margerit Jursenar. Scenarista sa dugačkom listom bestselera, od trilogije o Aleksandrosu do „Poslednje legije“, od „Talosovog štita“ do „Kule samoće“ i „Carstva zmajeva“ - sa više od sedam miliona kopija prodatih širom sveta.
Film i televizija se otimaju o projekat, režiser popušta. „Pisac svoj posao obavlja u samoći“, napominje arheolog i dodaje: „Film je poput prijatne međuzagrade“. Manje zabavno je to što film sažima sijaset različitih poslova, zbog čega ono što autor potpisuje može ispasti sasvim drugačije. Poučeni frkom koja se digla oko „Aleksandra“ (zbog otvorenog prikazivanja njegove sklonosti ka istom polu), producenti ovog puta promišljaju svaki detalj.
Prvi sličan Manfredijev scenario bio je film „Istraga“ koji je „Foks“ distribuirao u 500 američkih sala. Storija je o Titusu Valeriju Tauru koga Tiberije šalje da istraži najavljeno vaskrsenje Hrista. Veliki imperator, nepravedno potisnut od lukavog Svetonija, strog i prema sebi, a ne samo prema drugima, zaljubljen u svoju ženu, ali primoran da je odbije od sebe, smatrao je da onaj ko želi da sledi Hristovu veru to svojevoljno može da čini. Senat je to odbio i usledili su vekovi progona.
Uskoro treba da izađe novo Manfredijevo ekranizovano delo „Poslednja legija“, film snimljen prema istoimenom romanu u kojem je opisana storija o grupi rimskih legionara koji pokušavaju da oslobode Romola Augustola, poslednjeg imperatora, dečaka od 13 godina zatočenog u Kapriju. Glavni protagonista Aureliano Ambrozio Ventido (Aurelije) je Kolin Firt, ratnica Livija čarobna Ejšverija Raji, njegov učitelj Meridius Ambrosius vremešni Ben Kingsli. U međuvremenu, niče još jedan Manfredijev roman nadahnutom poduhvatom zvanim „Deset hiljada“. Reč je o grčkim vojnicima koji beže posle pokušaja da uzurpiraju persijsko carstvo Artarsersa, starijeg sina cara Davida i Parisatide. Na umu ima još dva, jedan je „Times of Gods“ (epopeja o Gilgamešu) i drugi o turskoj opsadi Beča 1683. godine. Ako se tome doda da kod De Laurentisa već postoje kasete sa sa scenariom za „Carstvo zmajeva“, a RAI razmišlja o filmu prema romanu „Talosov štit“ (o Leonidi na Termopilima), sve ukazuje na to da će narednih godina biti u trendu istorijski megaspektakli, kao nekada u vreme „Kraljice od Sabe“, „Ben Hura“ ili „Kvo vadis“.
„Hadrijanovi memoari“, svakako, nisu lagan filmski projekat. Knjiga Jursenarove krcata je razmišljanjima, sećanjima - filozofijom vlasti. Hadrijan je vladao kao Latin, a razmišljao kao Grk. Zato je Manfredi najpre napisao traktat koji je morao pokazati ne samo predstavnicima „RAI Cinema“, nego i naslednicima književnice, kao i režiseru Džonu Bormanu (koji je neke kadrove već snimio u našem Košutnjaku). Svi su ga lepo ocenili, s jednim ali. Malo im je usporen drugi deo. U prvom je opisana mladalačka ljubav Hadrijana i Plotine, kako je postao Trajanov usvojeni sin, rat u Dakiji, nasleđivanje trona, spletka četvorice vojskovođa - materijal sasvim dovoljan da drži pažnju publike. U drugom, Hadrijan ide po svetu sa svojim voljenim Antinojem, mladim Grkom koga je upoznao na Korintu i zahvaljujući kome će obnoviti mnoge antičke hramove. Nažalost, ljubav njegovog života skončava zadavljen u Nilu. Borman se uplašio da bi publika seksualnu vezu jednog srednjogodišnjaka sa mladićem shvatila kao potragu za seksualnim objektom. Jursenar je to mogla rečima drugačije opisati, ali kamera nema tu moć!

Izvor: Blic

Majstor političke provokacije
Konstatujući da je Gvantanamo jedina američka teritorija gde je zdravstvena zaštita besplatna, „a heroji 11. septembra imaju pravo na isti tretman kao i Al kaida”, kontroverzni reditelj Majkl Mor je za potrebe filma „Siko”, odveo desetak američkih heroja pred kapije ovog čuvenog zatvora

Majkl Mor, srdačan doček u Kanu




Danima pre svetske premijere filma „Siko” Majkla Mora u Kanu, dobro je bilo podgrejano festivalsko tlo. Mediji širom planete preneli su vest da je protiv ovog kontroverznog majstora političke dokumentaristike, vrhunskog provokatora, pisca („Brate, gde je moja zemlja” i „Bele gluperde”) i oskarovca, pokrenuo istragu OFAC, posebno odeljenje federalnog Ministarstva finansija zaduženo za nadzor ekonomskog embarga.
Mor je pred početak Kanskog festivala službeno obavešten da je pod istragom jer kao američki državljanin nije imao pravo da putuje, investira i plaća troškove snimanja na Kubi, a kamo li da na takav jedan „izlet” povede desetinu heroja 11. septembra, da ih tamo leči od posledica učešća u spašavanju postradalih u ruševinama njujorških kula. A zarad potreba snimanja filma „Siko” u kojem se obrušio na manjkavosti i nehumanost sistema zdravstvenog osiguranja u SAD, teza, argumentacija i paralela koje je u njemu izneo, Mor je zaista otputovao na Kubu.

Producenti filma, čuvena braća Vajnstin angažovala su advokate za rediteljevu odbranu, ali su i trljali ruke. Na osnovu prethodnog iskustva, kada je kompanija „Dizni” odbila da distribuira Morov „Farenhajt”, a film se tek onda vinuo među najgledanije hitove, Vajnstinovi su znali da će proces protiv Mora dodatno napraviti gužvu ispred bioskopskih blagajni širom sveta. Bolja reklama nije im ni bila potrebna.

U Kanu, u kojem se internacionalno proslavio i bio nagrađen za filmove „Kuglanje za Kolambajn” (nagrada žirija) i „Farenhajt 9-11” („Zlatna palma”), Mora je očekivao i više nego srdačan doček. Reakcija posle projekcija „Sikoa ” (19. maja, van konkurencije) bila je euforična. Francuska publika, još uvek pod svežim utiskom pobede Sarkozija, posebno je uživala u kadrovima u kojima se Mor „iščuđava” francuskim „perverzijama”, kao što su plaćeni petonedeljni odmor, puna plata koja teče tokom bolovanja, besplatni univerziteti kao i 35-satna radna nedelja. Ipak, deo kritičara bio je sklon da tvrdi da i ovaj Morov film obiluje demagogijom, selektivnim pristupom činjenicama i ružičastim prikazivanjem zdravstvene zaštite u drugim zemljama.

Još pre dolaska u Kan, na vest o istrazi na Morovom sajtu našlo se i pismo u kojem je ovaj reditelj optužio predsednika Džordža Buša za pokušaj zastrašivanja, a „pet i po godina njegova administracija je ignorisala i zanemarivala heroje 11. septembra, nije im bilo obezbeđeno ni lečenje ni nadoknada troškova lečenja”. U pismu se još kaže : „Osim ako Buš ne proglasi da je pomoći svom bližnjem nelegalna rabota, ja nisam prekršio nikakav zakon i nemam šta da krijem”.

Kanska konferencija za novinare bila je prepuna, a Mor je o vezi stanja u američkom zdravstvu i predsedničke kampanje rekao i sledeće: „Trebaju nam kandidati koji kažu da se mora odbaciti profit kada je reč o zdravstvenoj zaštiti. Profit ne treba da igra ulogu u donošenju odluke da li pomoći ili ne nekome... Država mora da upravlja zdravstvom, ali u korist ljudi i za ljude. Ne želim da čekam deset ili dvadeset godina da u Sjedinjenim Državama dobijemo univerzalnu zdravstvenu zaštitu. To nije moralno i ne bi se smelo događati u društvu kao što je naše ”.

Dodao je još i da je njegov film „poziv na akciju”, kako bi Amerikanci promenili način svog privatnog zdravstvenog osiguranja i učinili ga pravednijim.

A evo i šta je sve u filmu dotakao Mor. Gledaocu je odmah predočio da je u SAD iz sistema zdravstvene zaštite isključeno 50 miliona ljudi jer ne mogu da plaćaju privatno zdravstveno osiguranje, a i oni koji su osigurani često ne dobijaju odgovarajuću pomoć. Na samom početku, Mor gledaoca upoznaje sa Lindom Pino, američkom doktorkom, dugogodišnjom menadžerkom u jednoj od američkih kompanija za zdravstveno osiguranje, koja za sebe kaže da je ravna masovnom ubici.

– Tokom godina koristila sam svoje medicinsko znanje da bi dokazala kako našim osiguranicima neki medicinski postupak nije potreban. Postpisivala sam dokumenta u kojima je ključna reč bila denied (nije odobreno). Za to sam nagrađena većom platom i unapređenjem, jer se u sistemu zdravstvene zaštite ušteda smatra najvećim ciljem uspešnog menadžera – dodala je Pino.

 Ova dama samo je jedan od desetine učesnika u ovom provokativnom filmu, u kojem su prikazani kao žrtve gramzivih osiguravajućih kompanija, a ceo sistem kao prava kloaka. Ovakav sistem koji je u filmu prikazan i kao jeziva prevara, po Moru, seže u Niksonovu eru, jedan od njegovih pobornika bio je i Regan, a Mor tvrdi da je Hilari Klinton – jedinu političarku koja je htela da se izbori za opšte zdravstveno osiguranje – zainteresovana industrija prvo ućutkala optužbama da je socijalista, a zatim kupila donacijama za kampanju.

 U drugom delu filma Mor odlazi u Kanadu, Britaniju i Francusku da tamošnje osiguranje usporedi s američkim. Ipak, najveće kontroverze izazvao je poslednji deo filma, čija se radnja događa na spornoj Kubi. Mor je majstorski iskoristio inserte iz američke vladine propagande koja pokazuje kako zatvorenici u Gvantanamu imaju izvrsnu i kompletnu medicinsku zaštitu. Konstatujući da je Gvantanamo jedina američka teritorija gde je zdravstvena zaštita besplatna, smatrajući da heroji 11. septembra imaju pravo na isti tretman kao i Al kaida, Mor za potrebe filma okuplja desetak Amerikanaca koji su slavljeni zbog herojstva, ali im je zdravstvena ošteta negirana, i odvodi ih pred kapije ovog čuvenog zatvora. Kada ih tamo ne puste da uđu, Mor odlazi u kubansku bolnicu gde im nasmejani doktori u lepim, okrečenim bolničkim sobama pružaju uslugu kao iz medicinskog žurnala, gde se lek koji u Americi košta 120 dolara, ovde plaća svega 5 centi („Isuse, osećam se tako poniženo”, uzvikuje jedna Amerikanka...

 I tako, konačno je jasno šta je prelilo čašu američkoj administraciji. Činjenica da je Mor zapravo omogućio propagandni dobitak režimu koji je najžešći američki neprijatelj, doveo je do „osvete” u vidu pravne akcije protiv njega.
 Iako je „Siko” prevashodno snimljen da isprovocira i pobudi ogromnu raspravu u SAD, gde će krenuti u bioskope tek 29. juna, i ovaj Morov film obezbedio je veliku i uspešnu svetsku distribuciju.
Dubravka Lakić

Izvor: Politika

Filmski festival Srbije
U glavnom takmičarskom programu biće prikazano 15 domaćih filmova, od kojih sedam premijernih

Scena iz filma „Zavet” Emira Kusturice



Prvi filmski festival Srbije biće održan od 3. do 8. jula u Novom Sadu u organizaciji Filmskog centra Srbije i udruženja „State of Exit” koji organizuje muzički festival Egzit, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji u Medija centru u Beogradu.
U glavnom takmičarskom programu „Nacionalna klasa”, posvećenom domaćim delima, biće prikazano 15 filmova, među kojima i sedam novih ostvarenja: „Hadersfild” Ivana Živkovića, „Promeni me” Milutina Karadžića, „Peščanik” Sabolča Tolnaija, „Odbačen = obeležen” Miloša Radivojevića, „Agi i Ema” Milutina Petrovića, „S.O.S. Spasite naše duše” Slobodana Šijana i godinama očekivani „Belle epoque” Nikole Stojanovića. U konkurenciji su i filmovi koji su već prikazivani: „Guča” Dušana Milića, „Hamlet” Aleksandra Rajkovića, „Anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac” Petra Pašića, „Konji vrani” Ljubiše Samardžića i „Klopka” Srdana Golubovića. Na otvaranju festivala, van konkurencije, biće prikazan film „Zavet” Emira Kusturice, dok je za zatvaranje predviđena drama „Optimisti” Gorana Paskaljevića, takođe van konkurencije.

– Osnovna propozicija glavnog takmičarskog programa je da je film kompletno završen bez obzira da li je prikazivan u bioskopima ili ne – istakao je Dragan Jeličić, programski direktor festivala. On je dodao da u takmičarskom programu neće biti prikazan film „Crni Gruja i kamen mudrosti” jer to zahtevaju producenti filma. Filmovi glavnog takmičarskog programa konkurisaće za jednu od 14 nagrada, a glavna nagrada, Gran pri festivala „Ibisa”, dobila je ime po retkoj ptici čije je stanište u oblasti Dunava, u okolini Novog Sada. Petočlani žiri, u kojem će raditi po dva filmska autora iz inostranstva i Srbije i jedan iz zemalja iz regiona, dodeliće i nagrade u kategorijama: režija, scenario, glavna ženska i muška uloga, epizodna ženska i muška uloga, fotografija, muzika, montaža, zvuk, scenografija, kostim i maska, a biće dodeljene nagrade kritike i publike, kao i priznanje za životno delo.

Drugi takmičarski program festivala okupiće oko 15 evropskih filmova koji su dobili finansijsku podršku evropskog filmskog fonda „Eurimaž”, a te filmove će ocenjivati tročlani međunarodni žiri.

Filmski festival Srbije, u saradnji sa Radiotelevizijom Srbije, pokrenuo je fond za postprodukciju, iz čijih sredstava su završena tri nova filma takmičarskog programa – „Hadersfild”, „Agi i Ema” i „S.O.S. Spasite naše duše”. Festival pokreće još jedan fond, Dunavski filmski fond koji bi trebalo da udruži 10 zemalja kroz koje protiče Dunav. Prva sesija ovog fonda na kojem bi trebalo da bude potpisana inicijativa za njegovo osnivanje biće održana 7. i 8. jula, najavljuju organizatori, a ideja fonda je se ostvare koprodukcije među zemljama članicama i da se prva sredstva dodele sledeće godine.

– Festival je pokrenut u želji da ne bude još jedna smotra na kojoj autori jedni drugima daju nagrade već mesto razvoja srpske kinematografije. Ovaj festival će biti most između srpskog filma i ostatka sveta, autora odnosno projekata i sredstava i, najvažnije, filma i srpske publike koje je sve manje u bioskopima – istakao je glumac i producent Dragan Bjelogrlić, predsednik Upravnog odbora festivala. On je dodao da će visine nagrada festivala zavisti od podrške Vlade Republike Srbije, dodajući da su festival već podržali Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodine, Skupština grada Novi Sada i mnogobrojni sponzori.

– Decentralizacija zemlje se ne može zamisliti bez kulture, a Novi Sad ima tendencija da bude važan kulturni centar. Kao pokrovitelj, Izvršno veće Vojvodine podržalo je festival sa 30 miliona dinara, a muzički festival Egzit sa 25 miliona dolara. Nadamo se da će se filmski festival izgraditi kao Egzit koji danas više sredstava vraća državi, nego što mu država daje – naglasio je Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine.

– Ne mogu precizno reći koliko iznosi budžet festivala, ali je 40 odsto budžeta obezbeđeno iz sponzorskih sredstava – izjavila je Svetlana Jovičić, direktorka Festivala, i dodala da su osnovni ciljevi festivala razvoj kinematografije u svim njenim delovima i vraćanje publike u bioskope. Iz tog razloga festival će promovisati koncept – grad bioskop, a filmovi će biti prikazivani u Srpskom narodnom pozorištu, bioskopu na otvorenom u porti Katoličke crkve, bioskopu „Arena”, Kulturnom centru Novog Sada i u dva bioskopa na otvorenom koji će biti napravljeni za potrebe festivala.

I. Aranđelović

Izvor: Politika

Počast Emiru Kusturici
B. N., 5. jun 2007

FILMOM "Zavet" Emira Kusturice, koji je prikazan u zvaničnoj konkurenciji Kanskog festivala 3. jula svečano se otvara prvi Filmski festival Srbije u Novom Sadu. Našem proslavljenom režiseru, čije će ostvarenje biti prikazano van konkurencije, upriličena je i retrospektiva dosadašnjih filmova.
U takmičarskom delu premijerno će biti prikazani filmovi: "S.O.S - Spasite naše duše", Slobodana Šijana, "Hadersfild" Ivana Živkovića, "Promeni me" Milutina Karadžića, "Bel epok" Nikole Stojanovića, "Peščanik" Sabolsa Tolnaia, "Obeležen-odbačen" Miše Radivojevića, "Agi i Ema" Milutina Petrovića. Od već viđenih ostvarenja u domaćim bioskopima u ovoj selekciji su i "Guča" Dušana Milića, "Hamlet" Aleksandra Rajkovića, "Anđeli 3" Petra Pašića i "Klopka" Srđana Golubovića. Biće dodeljeno 14 nagrada domaćim filmskim radnicima. Od Gran pri festivala, do nagrada za režiju, scenario, fotografiju, muziku, glavne i sporedne uloge, montažu, zvuk, scenografiju, kostim i masku.
Pored domaće takmičarske selekcije "Nacionalna klasa", festival će imati i prateće programske selekcije, među kojima i "Euroimaž" posvećen najnovijoj evropskoj produkciji. Jedan od izvesnih stranih gostiju, pobednik od pre nekoliko godina i Berlinskog festivala, režiser Fatim Akin, najverovatnije će predsedavati žirijem. Prvi srpski festival ugostiće i strane predstavnike fondova, distributere, selektore značajnih međunarodnih festivala. Svrha ovog okupljanja je i Dunavski filmski fond, sa kojim Srbija po prvi put postaje inicijator za razvoj kinematografije u dunavskim zemljama.

PODRŠKA
NA konferenciji za štampu Bojan Pajtić, predsednika Izvršnog veća Vojvodine, naglasio je da Filmski festival Srbije, kao i Egzit imaju razvojni potencijal u koji treba ulagati. Vojvodina će po njegovim rečima za Festival, koji će se od 3. do 8. jula odvijati u celom Novom Sadu, dati 30 miliona dinara. Organizatori Festivala su Filmski centar Srbije i Egzit.
 

Izvor: Kurir

Počele pripreme za film „Sveti Georgije”
Snimanje će koštati 4,5 miliona €, a jednu od uloga glumiće Dragan Nikolić...
Prva klapa filma „Sveti Georgije ubiva aždahu”, po scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Srđana Dragojevića, pašće sredinom jula. Više od četiri i po miliona evra, koliko je uloženo u ovaj projekat, donosi mogućnost vrhunske produkcije i obećava izuzetan poduhvat domaće kinematografije.




OČEKIVANJA - U pustoši Deliblatske peščare niče novo selo - Brestovac; koji će autentičnim izgledom posetioce vratiti u priču iz 1914. godine. Reč je o otvorenom filmskom studiju u kome će za oko mesec dana početi snimanje najskupljeg srpskog filma, u kome će uloge poneti Lazar Ristovski, Nataša Janjić, Milena Dravić, Bora Todorović...
- Ovo je projekat koji se meri decenijama. Napisan je pre 20 godina, pre deset smo počeli da razmišljamo o filmu, a sad smo krenuli s realizacijom. Nadam se da ga nećemo snimati celu deceniju - izjavio je Srđan Dragojević, kome je ovo prva saradnja s Dušanom Kovačevićem.
„Sveti Georgije ubiva aždahu" biće posebno iskustvo i za mnoge u impresivnoj glumačkoj ekipi, okupljenoj posle kastinga više od 250 kandidata koji su se prijavili.
- Prvi put igram dedu u filmu, ali mislim da imam kvaliteta za to. Uz masku, naravno - kaže Bora Todorović i dodaje: Generalno, problem je što nisam navikao da igram male uloge, već glavnjake. Ovo je srednja uloga, ali veoma bitna - zaključio je Todorović.
Dragan Nikolić, koji je u pozorišnoj predstavi Ateljea 212 igrao Gavrila, jednu od glavnih uloga, sada se sprema da prvi put u karijeri ponese lik sveštenika.
- Pretpostavljem da će glumac koji sad bude Gavrilo u rimejku igrati popa - našalio se Nikolić.
Za Ristovskog ovo je premijerni povratak u ratnu epohu s početka prošlog veka, a on veruje da će to iskustvo moći da uvrsti među svoje ostale životne uloge. S obzirom na to da svi predosećaju antologijsko ostvarenje, trebalo bi mnogo očekivati.

Istinita tragedija iz Prvog svetskog rata
TROUGAO Melodrama koju je Dušan Kovačević formulisao prema istinitim pričama svog dede, vezana je za tragičan događaj u jednom srpskom selu uoči Prvog svetskog rata. Pošto su svi sposobni muškarci regrutovani, kreću glasine da invalidi koji su ostali pokušavaju da se približe ženama vojnika. Da bi se sprečila pobuna, vlada i njih šalje na front. U centru priče je ljubavni trougao između mladog ratnog invalida, lokalnog žandara i njegove žene.
A. Kalaba

Izvor: 24 Sata

„Nacionalna klasa“ u Novom Sadu
Autor: M. V. | 06.06.2007 - 10:32

„Nije nam namera da napravimo još jednu smotru domaćeg filma, već da napravimo most između srpskog filma i ostatka sveta“, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Dragan Bjelogrlić, predsednik UO prvog Filmskog festivala Srbije.
Festival će biti održan od 3. do 8. jula u Novom Sadu u organizaciji Filmskog centra Srbije i „Egzita“, a otvoriće ga film „Zavet“ Emira Kusturice. U glavnom takmičarskom programu „Nacionalna klasa“, biće predstavljeni domaći filmovi nastali u prethodnoj godini, a tu su i prateće programske selekcije (filmovi fonda „Eurimaž“, muzički filmovi, retrospektive...). Nagrada „Ibis“ (podunavska ptica) dodeljuje se u 14 kategorija, od kojih je najvažnija „Gran pri“, o kojoj će odlučivati žiri na čelu s nemačkim rediteljem Fatihom Akinom.
U okviru programa „Nacionalna klasa“ biće prikazano 12 filmova, od toga sedam premijera i pet filmova koji su bili u bioskopima, ali ne i na festivalima. Na programu su: „Hadersfild“ Ivana Živkovića, „Promeni me“ Mime Karadžića, „Belle epoque“ Nikole Stojanovića, „Peščanik“ Sobolča Tolnaija, „Obeležen = Odbačen“ Miše Radivojevića, „Agi i Ema“ Milutina Petrovića, „S.O.S. Spasite naše duše“ Slobodana Šijana, „Guča!“ Dušana Milića, „Hamlet“ Aleksandra Rajkovića, „A3: Rock’n’roll uzvraća udarac“ Petra Pašića, „Klopka“ Srdana Golubovića i „Konji vrani“ Ljubiše Samardžića. Van konkurencije će biti filmovi „Zavet“ Emira Kusturice i „Optimisti“ Gorana Paskaljevića.

Izvor: Blic