Šou za pamćenje na Tašu
Ovim rečima je basista australijskog benda INXS Geri Birs najavio nastup 2. juna u Beogradu

Članovi grupe INXS
(Promotivna fotografija)



Australijska grupa INXS nastala je 1977. godine u gradu Pertu kada su braća Endrju, Džon i Tim Feris sa svojim školskim drugarima Majklom Hačinsom, Kirkom Pengilijem i Gerijem Birsom odlučili da se posvete najvećoj ljubavi – muzici. Najpre su se zvali „Feris braders” da bi pred izdavanje prvog albuma promenili ime u INXS. U rodnoj Australiji stekli su popularnost sa drugim albumom „Underneath the Colours” iz 1982, a ceo svet ih je zavoleo pet godina kasnije kada su objavili album „Kick”.
„Devil inside”, „Suicide Blonde”, „Disappear”, „Never Tear us apart”… samo su neki od hitova po kojima pamtimo ovaj bend. Predvođeni harizmatičnim pevačem Majkom Hačinsom, ostali članovi benda često su bili u njegovoj senci.

Hačins je bio ljubimac medija, kako zbog veza sa Kajli Minog, Helenom Kristensen i bivšom ženom Boba Geldofa Polom Jejts, tako i zbog raskalašnog načina života. Priče o njegovim porocima kulminirale su 1997. godine kada je pronađen mrtav u hotelskoj sobi u Sidneju.

Uprkos tragediji, bend je nastavio da radi, a od 2006. imaju novog pevača Džeja di Forčuna. Prošle godine su objavili su album „Switch” koji je prodat u milionskom tiražu i održali uspešnu svetsku turneju.

INXS prvi put dolaze u Beograd 2. juna u okviru evropske turneje. Basista ovog sastava Geri Birs u razgovoru za naš list priznaje da se veoma raduje susretu sa publikom na Tašmajdanu.

– Potrudićemo se da napravimo šou za pamćenje svim obožavaocima u Srbiji. Žao mi je što nam je trebalo toliko dugo vremena da dođemo kod vas i ne možemo da dočekamo svirku u Beogradu.

Grupa INXS nastala je istoga dana kada je umro kralj rokenrola Elvis Prisli, 16. avgusta 1977. godine. Koliko tu ima simbolike?

– To je slučajnost. Ali, ima tu simbolike jer je Elvisova muzika, kao i pesme „Bitlsa” i „Rolingstonsa”, bila deo našeg odrastanja. Zato je divno što se datum osnivanja našeg benda poklapa sa tim istorijskim danom.

Kako ste podneli gubitak Majkla Hačinsa i koliko vam je bilo teško da nastavite sa radom posle te tragedije?

– Uvukli smo se u sebe, jer smo bili veoma bliski sa njim. Naprosto smo nestali, kao da nam je umro član porodice. Ali, onda smo odlučili da se vratimo i ponovo počnemo da sviramo, jer je to bio najbolji način da prebolimo teške trenutke.

Kako ste došli na ideju da novog pevača pronađete putem televizijskog rijaliti programa „Rock Star”? Da li je izbor Džeja di Forčuna, posle jedanaestonedeljnog takmičenja, bio pravi?

– Smatrali smo da nam treba neko nepoznat ko će sa velikom strašću ući u celu priču. To je bio riskantan potez i bili smo uplašeni. Forčuna niko nije voleo u početku emitovanja emisije jer je bio osoben, ali mi smo shvatili da nam je potreban neko ko je snažna ličnost. Džej Di se tokom proteklih godinu dana dokazao, tako da smo pronašli pravog čoveka.

Koliko je bilo teško snimiti album posle osam godina pauze i da li ste očekivali toliki uspeh CD-a „Switch”?

– Nadali smo se uspehu ali posle svega kroz šta smo prošli, svih uspona i padova, nismo očekivali ništa. Godinu dana smo stvarali novu muziku i imali smo skoro sto pesama, a album smo snimili za samo četiri nedelje, tako da nismo imali vremena da razmišljamo o prošlosti, strahovima, nadama… Jednostavno smo ušli u studio i potrudili se da uradimo posao najbolje što smo mogli.

Fanovi su vam dali nadimak - sultan. Šta mislite, zašto?

– Ne znam. Divno je kada imate fanove koji imaju takvo mišljenje o vama. Mogu samo da kažem da sam veoma polaskan.

Za sebe kažete da ste stidljivi. Kako onda opstajete u muzici?

– Nisam solo umetnik, već sam u bendu. Lako je biti stidljiv kada si u šestočlanoj grupi. Basisti su uglavnom muzičari koji se kriju u dnu scene. E, to sam ja.

Čula sam da posedujete impresivnu kolekciju starih gitara i basova. Kako ste počeli da skupljate instrumente i koliko ih imate?

– Nažalost, morao sam dosta instrumenata da prodam kada sam pravio studio u Australiji. Imao sam nekoliko stotina instrumenata od kojih su neke gitare i basovi bili pravi rariteti. Nadam se da ću ih jednoga dana ponovo imati. Obožavam stare instrumente. Moram da vam priznam da sam ponovo počeo da ih skupljam i baš sam danas kupio jedan stari bas.

Kada možemo da očekujemo novi album grupe INXS?

– Planiramo da završimo evropsku turneju, posle koje imamo još neke koncerte po SAD, a onda ćemo krajem godine početi da snimamo. Proteklih 15 meseci bili su toliko naporni da nam je potreban mali odmor, tako da će novi album najverovatnije izaći 2008. godine.

Jelena Koprivica

Izvor: Politika

Ogorčeni kao nikada dosad
Grupa „Dža ili bu” planira da na jesen održi koncert u Beogradu kojim će obeležiti dve decenije postojanja

„Dža ili bu”
(Foto Multimedia Concerts)


Beogradski bend „Dža ili bu” nedavno je objavio novi album pod nazivom „Ultramuk”. Za zvuk na disku koji je objavljen posle pauze od osam godina članovi sastava kažu da predstavlja spoj stilova od pank-roka preko grandža do pauer-metala. Osim toga, grupa ove godine obeležava i dve decenije od nastanka, a pevač benda „Dža ili bu” Nebojša Simenović Sabljar objašnjava zašto je došlo do velike pauze između dva studijska albuma:
– Mi smo prestali sa zajedničkim radom još 1999. godine. Doduše, imali smo probe i svirke, ali nismo snimali ništa novo. U međuvremenu, mnogo šta se desilo u Srbiji, a nakupilo se i novih tekstova. Tako smo se posle nekoliko godina ponovo okupili i rešili da svu tu energiju pretočimo u nove pesme.

Grupa „Dža ili bu” od početka je često pravila numere na angažovane tekstove i to nepisano pravilo ispoštovali su i na novom disku. Naš sagovornik misli da će u Srbiji u narednih desetak godina, sasvim sigurno, umetnici biti u prilici da govore o problemima u društvu.

– Nazivom diska „Ultramuk” hteli smo da kažemo da oko nas vlada neka čudna tišina. Dok se devedesetih govorilo o problemima, danas svi ćute, uz priču „samo da se ne vrate te strašne godine”. Sve što nas okružuje i okolnosti u kojima živimo bili su nam glavna inspiracija dok smo pravili album. Jednostavno rečeno, morali smo da pretočimo u pesme sve ono što osećamo u ovom trenutku. Možda smo bili u zabludi kada smo mislili da će se u ovoj zemlji nešto značajno promeniti u jednom danu – kaže Simenović.

Mnogi poznavaoci rada benda „Dža ili bu” smatraju da na albumu „Ultramuk” grupa zvuči veoma dobro, ali da u tekstovima preovlađuju ljutnja i ogorčenost. Na pitanje da li se slaže sa takvim mišljenjem Nebojša Simenović Sabljar odgovara:

– Tačno je da smo ogorčeni i ljuti. To je posledica našeg osećanja da smo prevareni, kao i mnogi drugi ljudi u ovoj zemlji. Čini mi se da je i publika prihvatila nove pesme. Često nam se na svirkama dogodi da izađemo na bis i pitamo posetioce šta da sviramo a oni traže samo nove pesme.

Ove godine navršavaju se dve decenije otkako je nastao bend. Naš sagovornik kaže da je novi album sasvim slučajno izašao u godini jubileja:

– „Ultramuk” je trebalo da bude objavljen još prošle godine. No, kako smo stalno bili u potrazi za studiom i izdavačkom kućom, pojavio se tek sada. Možda i nije tako loše što smo 20 godina rada obeležili novim studijskim izdanjem.

Novi album grupa je već predstavila u desetak gradova u Srbiji, a u narednom periodu planiraju i nekoliko nastupa:

– Postoji mogućnost da 19. juna nastupimo kao predgrupa bendu „Kajzer čifs” u Beogradskoj areni. Trebalo bi da sviramo i na „Egzitu”, a na jesen planiramo veliki koncert u Beogradu kojim ćemo obeležiti 20 godina rada.

V. Đurđić

Izvor: Politika

Spektakl u CS
ZUBIN MEHTA PONOVO U SRBIJI

Jedan od najcenjenijih dirigenata sveta, Zubin Mehta na čelu Izraelske filharmonije nastupiće u Centru "Sava" 3. juna sa početkom u 20.30 sati. Izraelsku filharmoniju, koja je danas jedan od pet najboljih orkestara na svetu, osnovao je 1936. godine poljski violinista Bronislav Huberman, a 1968. godine Mehta postaje muzički savetnik ovog ansambla. Inače, legendarni dirigent ne krije svoju opčinjenost Srbijom u kojoj je čes i rado viđen gost.

(R. S.)

Izvor: Kurir

I bunt se dobro
pakuje i prodaje
V. PANTELIĆ, 22. maj 2007

NAJZNAČAJNIJI i najoriginalniji bend na srpskoj sceni, "Disciplina kičme", 26. maja u beogradskom Domu omladine koncertno će predstaviti novi album "Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi" (PGP RTS), prvi na srpskom jeziku posle 15 godina. Predvođena Dušanom Kojićem Kojom, autorom, bas gitaristom i pevačem, "Disciplina kičme" je u mnogo čemu bila inovator i u osnovi svog zvuka uvek imala novotalasnu energiju i svest.
I danas, 25 godina posle osnivanja, "Kičma" je ostala verna postavi bubanj-bas, što je danas česta pojava na američkoj i engleskoj rok sceni. Na pitanje, godi li mu što je bio pionir toga, Koja za naš list kaže:
- Godi, još dosta stvari smo mi ustanovili i bavili se time pre svog vremena. Normalno, ne želim reći da smo jedini na svetu koji su imali bas i bubanj u postavi, no, činjenica je da je obično takva postava rezervisana za eksperiment, dok se ova grupa bavila pop formom, stvarala hitove i takvim zvukom se uspešno ubacila među mnogo običnije i klasične popularne hit-grupe.
* Kada kažete muzika, na šta tačno mislite, recite nam?
- Da, to je naslov novog albuma "Discipline kičme" koji govori o jeftinom doživljavanju i tretmanu muzike. Danas je to samo puka zabava i mada ona što se politike ili svetskog društvenog uređenja nikad ništa nije konkretno promenila, nekad su buntovni zvuci protestnih rok ili pank pesama ipak opominjali i imali uticaj na svest pojedinih ljudi. Danas je toga sve manje, sve je svedeno na jako nizak, jeftin nivo zabave, koju svako prisvaja i bavi se njome, jer je to jako lako, uz pomoć sve boljih i boljih kompjuterskih softvera.
* Kako ocenjujete današnju muzičku scenu? Ima li dovoljno energije i svesti kao u vašim radovima?
- Nažalost, industrija je potpuno prevladala. Sad se čak i buntovništvo dobro pakuje i prodaje, tako da, na primer, turbo folk zvezde nose majice sa imenima rok grupa. Mora se uložiti dodatni umni napor ne bi li se prevazišla ta situacija.
* Komponovali ste muziku za film i pozorište. Zašto to više ne radite?
- Imao sam skoro neke ponude, ali sam ih odbio, pošto mi se scenariji nisu dopali.
* Uz Gileta ("El. org"), vi ste, verovatno, jedini muzičar koji nema mobilni telefon. Da li je to prednost ili mana u današnjem svetu?
- Mislim da Gile ima mobilni telefon. Nemanje mobilnog telefona je verovatno mana, jer je već običan svakodnevni život organizovan na taj način, međutim, još uvek uspevam da funkcionišem bez njega i probaću da istrajem u tome. Ne bih voleo da svako može da me dobije telefonom kad poželi, pa ako ja to neću da onda isključim telefon. To mi je neka trula igra, ne bih da se zamaram time....

Izvor: Novosti

Kol Porter posthumno dobio zvezdu na Bulevaru slavnih
Autor: Beta | 22.05.2007 - 12:54

Kol Porter dobio je posthumno zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu, a svečanosti je prisustvovalo nekoliko brodvejskih veterana.
Porter, koji je umro 1964, napisao je više od 1.500 pesama za pozorište, film i televiziju, među kojima "Night and Day", "Anything Goes" i "I've Got You Under My Skin".
"Kol je pisao večite, božanstvene pesme", izjavila je glumica En Džefris (Anne Jeffreys) koja je igrala u mjuziklu "Poljubi me, Kato" za koji je Porter napisao tekstove i komponovao muziku.

Izvor: Blic

Preminuo Ben Vajsman, autor Elvisovih pesama

Pijanista Ben Vajsman, koji je komponovao ili bio koautor oko 60 pesama za Elvisa Prislija, umro je u 86. godini.

Vajsman, koji je bolovao od Alchajmerove bolesti, prošlog meseca je pretrpeo moždani udar. Umro je u bolnici u Los Andjelesu, u kojoj se duže vreme lečio, rekla je njegova rodjaka Barbara Glejčer.

Elvis Prisli je za Vajsmana govorio da je "ludi profesor". Komponovao je ili je bio jedan od autora niza Prislijevih hitova, medju kojima su "Follow That Dream" i "Fame and Fortune".

Vajsman je komponovao i za Barbru Strajsend, Bobija Vija, Džonija Matisa i grupu Beatles.




Izvor: MTS-Mondo

Četvrtak – dan za koncerte
Nova akcija Dvojca bez kormilara je saradnja sa umetnikom Šrikantom Šriramom...

zagrevanje Nova akcija Dvojca bez kormilara je saradnja sa umetnikom Šrikantom Šriramom, poznatijim kao Šri, koji će večeras nastupiti u bašti Centra "Sava". Ulaznice koštaju 500 dinara.I Lira Vega, sastav autentičnog izraza koji se najopštije određuje kao post rok, zatrešće ovaj četvrtak. Koncert će se održati na letnjoj pozornici Doma kulture Studentski grad, ulaz je slobodan. Što se tiče klubova, u Žici je za večeras najavljena svirka psihodelik tria Petrol i eksplozivnog projekta Cut Self Not. Ulaz će biti 100 dinara.

Izvor: 24 Sata

Muzikom pišu istoriju
Subotnjim gala koncertom, sa operskim zvezdama Boljšoj teatra, Simfonijski orkestar RTS proslavlja svojih 70 godina

U srcu našeg muzičkog života:
Simfonijski orkestar RTS
(Foto Muzička produkcija RTS)


U subotu je, u Sava centru, gala koncert za publiku i orkestar star 70 godina. Ovo je krunski događaj u proslavi sedam decenija od osnivanja Simfonijskog orkestra RTS, ali i jedan od najvažnijih i za domaćina, koji takođe slavi svojih „okruglih”, 30 godina postojanja. Ovog 26. maja beogradski simfoničari, predvođeni maestrom Bojanom Suđićem, neće biti sami na velikoj pozornici Sava centra. Za svečanu priliku doveli su goste kakve ne slušamo svaki dan – operske zvezde moskovskog Boljšoj teatra. Ko dođe na veliku „zabavu” čuće i: Tatjanu Jerastovu (mecosopran), Irinu Rubčovu (sopran), Olega Kulka (tenor) i Valerija Gilmanova (bas). Ali, isto to desiće se i na TV sceni: najavljen je direktan prenos, od 21 do 22.30, na Prvom programu, propraćen i dokumentarcem o Simfonijskom orkestru RTS.

Dugi život ovog orkestra je i obimno poglavlje istorije naše muzike. Pobrojati samo najpoznatije domaće i strane umetnike koji su deo ove velike muzičke priče značilo bi imati listu znatno dužu od ovoga teksta. Krenimo od početka, 1937. godine. Osnivači orkestra i njegovi prvi dirigenti bili su Mihailo Vukdragović i dr Vojislav Vučković. Posle će doći i mnogi drugi poznati dirigenti: Oskar Danon, Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski... sve do današnjeg šefa-dirigenta i umetničkog direktora Simfonijskog orkestra i Hora RTS Bojana Suđića.

U reprezentativnoj galeriji muzičkih likova koji su prošli kroz istoriju ovog orkestra su i: Zubin Mehta, Lorin Mazel, nedavno preminuli Mstislav Rostropovič, Mikis Teodorakis, Henrik Šering, Igor Ojstrah, Andre Navara, Vladimir Aškenazi, Galina Višnjevska, Aldo Čikolini, Monserat Kabaje, Najdžel Kenedi... I svi najveći u srpskoj muzici i u muzici one bivše zemlje našli su tu svoje zasluženo mesto. Da ih ne pominjemo. Ali, pomenimo da su hiljade dobrih, profesionalnih muzičara, na ovaj ili onaj način, ispisivali tu debelu „knjigu” čiji je jedan stari orkestar samo glavni junak.

Direktor Muzičke produkcije RTS Dušan Jovanović kaže nam: – Mnogi velikani naše muzike biće u subotu u dvorani Sava centra. Jednostavno, Simfonijski orkestar, ali i drugi ansambli RTS, u samom su srcu našeg esnafa i muzičkog života. U vremenu velikih integracija, mi smo okrenuti i ka drugim važnim muzičkim institucijama i nameravamo da tu saradnju dalje unapređujemo. U mnogim premijerama značajnih domaćih dela videćete i ime ovog orkestra, koji je bio i odskočna daska za mnoge mlade, perspektivne umetnike, a u RTS je i arhiviran veliki deo naše muzičke istorije. Sam osećam veliku odgovornost zato što se nalazim na jednom ovakvom mestu. To je odgovornost i prema tradiciji i prema budućnosti. Zato ću kratko pozdraviti i pokloniti se svima onima koji su stvarali ime ovoga orkestra. Nije on imao samo uspehe, zna i za neuspehe. Svaku umetnost prate i smeh i suze. Bilo je nedavno i teških godina krize. Ali, ljubav za muziku bila je jača i – pobeđivala na kraju. Ona i do juče zaključana vrata lako otvara. Tako će među našim gostima biti i čelni ljudi važnih muzičkih institucija iz najbližeg okruženja. Muzikom ćemo obnavljati porušene mostove. U julu smo na festivalu u Ljubljani, u velikom, jedinstvenom spektaklu sa Slovenskom i Izraelskom filharmonijom, i sa još nekoliko horova, a svi zajedno u Devetoj – Betovenovoj.

Snagu svoga orkestra naš sagovornik vidi i u pozitivnoj energiji i duhu timskog rada. Ne propušta da kaže kako bez velikog angažmana i kvaliteta Bojana Suđića nije siguran da li bi svi njihovi muzički apetiti bili zadovoljeni. Primera radi, danas orkestar u sezoni ima tri puta više koncerata nego u nekim prethodnim, sušnim godinama. Najveća nagrada i priznanje za njihov rad za Jovanovića je nedavni veliki  „dar” Vlade Srbije – milion evra za nabavku novih instrumenata.

A subotnji dar publici, od Orkestra i moskovskih pevačkih zvezda, biće pretežno italijansko-ruska muzika, sa predivnom „Grlicom” na kraju – iz „Ohridske legende” Stevana Hristića.

M. Šehović

Izvor: Politika

REKA PROTIV "STONSA"

Organizatori koncerta "Rolingstonsa" u Budvi u velikim problemima zbog vodenog kanala koji se proteže posred koncertnog prostora



Organizatori koncerta grupe "Rolingstons" na plaži Jaz u blizini Budve našli su se pred nepredviđenim hidrotehničkim problemima koji se ubrzano rešavaju kako bi sve bilo spremno za dolazak najveće rokenrol atrakcije na svetu.

Plaža Jaz je, zapravo, nastavak Mrčevog polja, i kroz njega protiče sezonska reka Drenovštica, čiji se jedan kanal proteže - posred koncertnog prostora.

Dejan Maksimović, direktor "Mjuzik star prodakšna", organizatora koncerta, za Press kaže da će ova prepreka biti brzo otklonjena i i da će sve biti spremno za očekivani spektakl:

- Uspeli smo da taj vodeni kanal "prespemo" u betonske cevi i pretvorimo ga u podzemni kanal - kaže Dejan Maksimović, dodajući da je ovim "prepakivanjem kanala" napravljeno trajno rešenje, tako da će kompleks plaže Jaz dobiti još korisnog prostora za kasnije turističke namene.

Izvor: Press

Joga, priroda i životinje
S.DOBROSAVLjEVIĆ, 23. maj 2007

Aleksandra Kovač najavila je nedavno seriju koncerata u Srbiji i regionu. Naša prva pevačica koja je osvojila prestižnu "MTV nagradu" za najboljeg izvođača sa prostora bivše Jugoslavije, kaže i da bi volela da uskoro uradi još jedan spot za neku od pesama sa albuma "Med i mleko". Njena internacionalna karijera i ponude velikih evropskih kuća koje ima, zasada, nažalost, moraju da se odlože za neka bolja vremena.
- Javili su mi se skoro svi izdavači sa kojima sam radila u Švedskoj, Engleskoj, Nemačkoj i Španiji, hteli su da obnovimo saradnju. To, međutim, podrazumeva da živite i radite u nekoj od tih zemalja, a dobro znamo koliko je to teško za bilo koga iz Srbije. Zasada sam ovde i bavim se muzikom na našem tlu, jer je mnogo ljudi koje ne mogu da izneverim - kaže za "Novosti".
Bilo je pokušaja da album objavite u Hrvatskoj i Sloveniji, ali tamošnji izdavači nisu pokazali interesovanje za to. Da li se u međuvremenu nešto promenilo?
- Zasada još ne. Očigledno postoji problem. Mnogo mi je žao, pogotovo što sam dugo prisutna kao autor na njihovom tržištu. Verovatno me vide kao veliku konkurenciju, pa su u strahu za svoje izvođače.
Karijeru ste izgradili kvalitetom i jedinstvenim muzičkim stilom. Da li je bilo trenutaka kada ste pomislili da napravite kompromis i priklonite se aktuelnim komercijalnim trendovima?
- Cilj mi je da budem što bolja, što kvalitetnija i da ljudima ponudim deo onoga što osećam. U tome sam iskrena i publika to poštuje. U ovoj zemlji problem ne predstavlja postojanje turbo folka i narodne muzike. To je prisutno već dugo i ima svoju publiku. Problem je što pop i rok scena nemaju dovoljno kreativnih, pametnih i talentovanih ljudi koji bi ponudili nešto svoje, iskreno i drugačije. Kada imate i jedno i drugo, dajete ljudima izbor. Tako se stvara zdrava muzička scena u kojoj za sve ima mesta.
U poslednje vreme oblačite se mnogo ženstvenije. Ko je uticao na drastičnu promenu vašeg imidža?
- Započela sam saradnju sa talentovanom umetnicom i stilistkinjom Slavnom Martinović, sa kojom osmišljavam razne modele. Vrlo je kreativna i potpuno joj verujem jer zna da mi je najvažnije da moj izgled bude u skladu sa mojom muzikom i mojim načinom života: bavim se jogom, vegetarijanka sam, ne pijem gazirana pića i kafu, okrenuta sam prirodi i životinjama.

SREĆA ZA PSE I MAČKE
ODUVEK vam je bila želja da imate azil za pse. Otkud tolika ljubav prema životinjama?
- Poslednjih pet godina bavim se zbrinjavanjem životinja. Usrećila sam do sada dosta pasa i mačaka lutalica, kao i njihove nove gazde.

Izvor: Novosti