pa znas sta je karlin rekao o ljudskim pravima: privremene privilegije

Личне дисквалификације добијеш јер си све и једну прилику за квалитену дискусију уништио. Све и једну тему си одвео у блато попут ове, постао си форумска луда. Ти уживај, а ја тему стављам на игнор листу.

Karlin je bio neobicno inteligentan tip.
Samo to ne znaci da je besmisleno boriti se.

Ja to vidim drugacije. Ono sto vam se ne svidja, na sta nemate argumente, ili imate neku svoju predstavu o onome sto pisem, dakle, nebitno, spustate na licno, znam ja vrlo dobro sta radite i tako razvodnjavate temu i smisao, unistavate diskusiju : )) , ali, kao sto rekoh, nemam nista protiv da raspravljamo, pa makar to bio i nacin koji vam odgovara, po tom pitanju sam prilagodljiv.

nisam to rekao

"Nije na Monsantu da odobri bezbednost biotehnoloske hrane, nas interes je prodati je sto vise. Garancija njene bezbednosti je posao Uprave za hranu i lekove (FDA)." Fil Angel, direktor korporacije Monsanto, Nju Jork Tajms, 25. oktobar 1998.

Pocetkom 90-ih je u SAD postojalo zustro protivljenje naucnika, koji su tvrdili da su GM organizmi toksicni, da izazivaju alergije, deformitete kod nerodjene dece i sl. Zbog toga, GM organizmi nisu mogli da dobiju odgovarajuce dozvole. Ono sto se potom radi jeste da je Monsanto direktno urgirao postavljanjem svog coveka, po imenu Majkl Tejlor na mesto Nacelnika za polise o hrani. Majkl Tejlor je, izmedju ostalog bio i savetnik za Monsanto.

Zaposleni u Monsantu i u vladinoj agenciji za propise su isti ljudi: Linda Fiser, koja je bila podpredsednica Monsanta, radila je kao zamenik upravnika agencije za zastitu zivotne sredine. Takodje je bila zamenik upravnika u administraciji Dzordza Busa seniora. Pre toga je radila u Monsantu.

Nadalje, tu su i izvesni Dzastis Klarens Tomas, vrhovni sud pravde i Monsantov advokat za propise.

- Miki Kantor, sekretar poslovanja, Upravni odbor Monsanta.
- Lidia Vatrud, Agencija za zastitu sredine, biotehnicki istrazivac Monsanta.
- Eni Veneman, Ministarka poljoprivrede, odbor direktora Kalgena (kupljen od Monsanta).
- Majkl Fridman, komesar Uprave za hranu i lekov, visi podpredsednik GD Sirl, ogranak Monsanta.
- Viliam Rakelsaus, glavni upravnik EPA, clan upravnog odbora Monsanta.
- Donald Ramsfeld, ministar odbrane, predsednik Sirl-a, pomocna sluzba Monsanta.
- Dzon Eskroft, drzavni tuzilac SAD, primalac najveceg doprinosa Monsantovoj kampanji na izborima 2000. godine

"Poljoprivredna biotehnologija ce naredne godine u Beloj kuci imati podrsku, bez obzira koji kandidat pobedi na novembarskim izborima." Monsantov interni casopis, 6. oktobar 2000. godine.

Vrlo je zanimljivo procitati podatke o tome koliko i kako su privatne multinacionalne korporacije povezane sa zvanicnim "drzavnim" institucijama.

Posebno se razmatra uticaj fondacije Rokfeler, zatim Svetske Banke, STO i drugih.

: )))

СТРАНИ ИНВЕСТИТОРИ ОВДЕ НЕ ДОЛАЗЕ ЗБОГ НАС, НЕГО ЗБОГ СЕБЕ, ПРОДАЈА ПКБ-А ЋЕ ДОВЕСТИ ДО НЕСТАНКА СТОЧАРСТВА У СРБИЈИ

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић изјавио је за Радио-телевизију Војводине да Србија иде у погрешном смеру уколико се Влада определила за то да се буџетски дефицит смањује само тако што ће се смањивати плате, а не и други расходи државе. Он је у емисији „Прави угао“ РТВ-а оценио да су, с друге стране, поруке опозиције о враћању плата и пензија популистичке и јефтине, те да је најпроблематичније то што очигледно нико нема реалан програм за излазак земље из економске кризе.

Савић је казао да ће предстојећу изборну кампању свакако обележити тема економије, али да се у свакој кампањи, како је додао, само обећава бољи живот и политичари се труде да нам кажу да нам је много боље него што сами мислимо.

„Плате у јавним предузећима су веће него у просевти и здравству, али то нико не дира. Штедети се може и рационализацијом јавне управе, подизањем њене ефикасности, повећањем у прихода у буџету… За мене као економисту најважније је да гледамо да у што краћем периоду повећамо стопу раста БДП-а“, рекао је Савић.

Како је указао, јавна предузећа остају недодирљива, јер су то „последња упоришта странака, где се ухлебљују партијски кадрови“.

Коментаришући изјаву министра финансија да је спасао Србију од банкрота, он је казао да је то илузорно. Према његовим речима, постојеће мере штедње јесу изнуђене и потребне јер је то био најбржи начин да се угаси пожар, али да ипак то не сме да буде једина мера.

Сматра да оцене премијера да следи побољшање стандарда нису реалне, јер, како је навео, повећање пензија и плата од један до два процента не могу да доведу до бољег стандарда. Он је указао и да је Србија неопростиво дуго у веома лошој позицији јер се никако не проналази механизам како да се повећа производња, због чега смо још увек јако далеко од нивоа производње и животног стандарда из 90. године прошлог века.

Говорећи о актуелном протесту синдиката јавног сектора због новог закона о платама, Савић је оценио да је тешко обезбедити у тржишној привреди све што траже синдикати у јавном сектору, али да и влада тешко може да очекује да синдикати не раде ништа, посебно у овако тешим економским околностима.

„Социјализам кој смо имали је прошлост, али постоје земље које имају тржишну привреду али и модел социјализма који ми нисмо имали, а којем би требало да тежимо, као у скандинавским земљама. Капиталисти желе да са радном снагом располажу као са робом, а радници опет желе боље услове и веће плате и то је логично. У Србији је, међутим, јако лоше што социјални дијалог постоји само између власти и синдиката јавног сектора, а нема дијалога са запосленима у приватном сектору. Синдикати у свим уређеним капиталистичким земљама имају врло значајну улогу“, навео је он.

Савић је истакао да је јавни дуг од преко 24 милијарде евра историјски рекорд, те да забрињва кад се из владе чује да смо обуздали јавни дуг, а он заправо расте по две милијарде сваке године.

Навео је да је највећи проблем то што се само на отплату камата за кредите данас издваја 114 милијарди динара, док је 2008. године за камате ишло 16 милијарди динара. Додао је да забрињива и то што је учешће у отплати камата преко три одсто БДП, док би следеће године могло бити и веће, као у Грчкој, због чега не дели задовољство премијера постојећим мерама.

„А то што се код нас увек дешава то да се власт жали и вади на оне претходне је класична политичка прича. Кад неко дође на чело владе онда нема кукања“, казао је он.

Поводом изјава премијера о суфициту у буџету током јануара, Савић је рекао да се на месечном нивоу може приказати шта год се хоће, и суфицит и дефицит, наводећи да је некадашњи министар финансија Млађан Динкић 2005. године од дефицита направио суфицит тако што је изоставио неке ставке у расходима.

Није, каже, оптимиста ни у погледу сталних најава и обећања о привредном расту који ће Србији омогућити приватизација Железаре Смедерево и долазак страних инвеститора.

„Разматрања типа ‘ако стартује Железара’, и увек то ‘ако’… Тога смо се нагледали и наслушали. Волео бих да нам се дешава нешто у реалном живот а не само у виртуелном. А ова стопа раста дефинитвно не може да обезбеди развој“, истакао је он, наводећи да би нам уз стопу раста која би била пет одсто требало 12 година да удвостручимо БДП.

Према његовим речима, није решење ни у причама о доласку страних инвеститира, коју такође види као популизам.

„Проблем свих наших власти је што размишљају само у оквиру изборног циклуса. Ни једна власт неће да загризе киселу јабуку, односно да осмисли развој и стратегију коришћења наших потенцијала као што је пољопривреда, а так што бисмо извозили високо прерађене индустријске приозводе, а не само пшеницу и кукуруз“, навео је он.

Коментаришући у том погледу најаве о страним инвестицијама у пољопривреду које ће наводно омогућити нови Закон о пољопривредном земљишту, Савић је оценио да „ми од 2000. године чекамо те странце па да процветамо“, али да се то не дешава.

„Странци овде не долазе због нас, него због себе. Тако ће продаја ПКБ-а на пример заправо довести до нестанка сточарства, јер је цена млека ниска и не може да покрије трошкове производње, а онај који купи ПКБ то ће учинити због скупог грађевинског земљишта и неких индустријских култура. А то није добра стартегија“, рекао је Савић.

Сматра и да је неопходна промена концепта субвенционисања домаћег бизниса тако да се не помажу предузећа већ производи који могу да се продају на светском тржишту, чиме би се на један уложен динар у буџет вратило три динара.

РТВ

Rusija ce od 15. februara zabraniti kukuruz i soju iz SAD (ove kulture su u SAD u vise od 90% slucajeva geneticki modifikovane):

Russia bans American corn and soybeans

https://www.rt.com/business/332004-russia-us-soy-corn/

Hebote, do sada su uvozili soju i kukuruz pored onoliko plodne zemlje 

Da...