U svetu traje nevidljivi rat za hranu

Godinama u svetu traje nevidljivi rat za hranu. Za sada ne za merkantilu, već za reprodukcioni materijal.



O tome je na minulom Poljoprivrednom sajmu govorio Miodrag Dimitrijević, profesor na predmetu Genetika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Uz agroekonomistu Miladina Ševarlića verovatno najistrajniji pripadnik akademske zajednice u borbi protiv GMO na našem tržištu.

Multinacionalne kompanije jače od država

Profesor Dimitrijević smatra da je hrana deo geopolitičke borbe. Proizvodnja hrane obezbeđuje prehrambenu sigurnost, socijalnu stabilnost, predstavlja stub ekonomskog razvoja. Uspešna poljoprivreda je pouzdan izvor prihoda, a predstavlja i dobar izvor obnovljive energije. Proizvodnja hrane je veoma važna za nacionalnu samostalnost, nezavisnost i državni suverenitet. U 20. vek smo ušli sa 1,6 milijardi ljudi, a završili ga sa više od 6 milijardi, dok za par decenija možemo očekivati 10 milijardi ljudi. To stavlja težak zadatak pred proizvođače hrane. Paralelno sa tim procesom odvija se globalizacija na svim poljima pa tako i na polju proizvodnje hrane i semenskog materijala.

“Ova globalizacija nije državna, nego je korporacijska. To liči na “Orvelov svet”, gde će korporacije da ponište nacionalne države. U ovom trenutku imamo strateškigeopolitički sudar dve ideje. Globalizma i suverenizma. Posledica svega navedenog su GM organizmi koji doprinose procesima globalizacije i korporatizacije. “Zelena revolucija” u 20. veku je donela poljoprivredu visoko zavisnu od energenata, mašinske obrade, navodnjavanja, pesticida, đubriva. Dovela je do erozije zemljišta, koja se dešava i danas. Dovela je do sužavanja biološkog diverziteta. Prema proceni FAO-a, 75% biljnih vrsta koje su se koristile u poljoprivredi do početka 20 veka je nestalo. Čak 60% poteba za proteinima i ugljenim hidratima zadovoljavaju 3 do 4 biljne kulture: pšenica, kukuruz, pirinač i soja. Tendencija je da se to još više sužava. Posledica intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje je – monokultura. Ona na velikim površinama ne podnosi plodored. Tada se pojavljuju korovi i bolesti. GMO u 99% slučajeva rešava korove i bolesti. Ali ne nosi veći prinos ni nutritivne vrednosti“, kaže Dimitrijević.

Korporacije kupuju nacionalne institute i zatvaraju ih

Do 80-ih godina prošlog veka semenske kuće su bile deo javnog sektora, u najvećem broju u vlasništvu države. Tada počinje privatizacija tih instituta. Ti procesi su se pararelno odvijali sa pronalaskom, razvojem i uvođenjem u proizvodnju GMO-a. I došli smo do koncentracije moći u ruke nekoliko moćnih semenskih multinacionalnih kompanija. Podaci koje iznosi profesor Dimitrijević govore u prilog toj tvrdnji.

“Deset multinacionalnih kompanija je 2007. godine držalo 67% ukupnog semenskog tržišta. Lane su dostigli više od 90% tržišta. A šta imamo kod nas? Srbija najmanje u Evropi finansira nauku i visoko obrazovanje. U poslednjih 15 godina smo zatvorili mnoštvo naučnih institucija u poljoprivredi. Otišlo je iskutvo, znanje, ukrštanja, biodiverzitet koji je skupljan decenijama. Ali ako bude volje, možemo da nastavimo u dobrom smeru. Imamo dobar naučni kadar, pa i nastavni, imamo iskusne poljoprivrednike. Imamo šta da ponudimo svetu. To nisu velike serije loših proizvoda, već ograničene serije visoko vrednih prehrambenih proizvoda“, kaže Miodrag Dimitrijević.

Iako se godinama, sporadično, spekuliše o privatizaciji naše dve najveće biotehnološke kuće: Institutu za ratarstvo i povrtarstvo kao i Institutu za kukuruz, sve je ostalo na nivou glasina. Sa druge strane, predstavnici države izbegavaju da se jasno odrede prema ovom pitanju čime bi opovrgli spekulacije.

"Jednostavno. Multinacionalne kompanije pokupuju domaće institute. Za par godina ih zatvore. I dobiju tržište. To je svetski trend, u koji ne bi valjalo da se uklopimo."

Izvor. agroklub.rs

(Još jedna u nizu) Studija egipatskih naučnika je pokazala da genetički modifikovan kukuruz, MON810: Ajeeb YG, proizvođača korporacije "monsanto" nije suštinski ekvivalentan svom genetički nemodifikovanom kukuruzu roditelju. Iako korporacija "monsanto" tvrdi da dokaza o toksičnosti nema, egipatki naučnici su došli do dokaza koji pokazuju suprotno. Pacovi hranjeni sa genetički modifikovanim kukuruzom MON810: Ajeeb YG pokazali su, nakon 91 dana, koliko je trajala studija probleme sa radom bubrega, crevnim trovanjem i infertilnošću mužjaka nasuprot grupi pacova koja je hranjena genetički nemodifikovanim kukuruzom i koja nije pokazivala ove probleme.

http://www.academia.edu/3138607/Morphological_and_Biochemical_Changes_in_Male_Rats_Fed_on_Genetically_Modified_Corn_Ajeeb_YG_

Zapad nas ucenjuje GMO proizvodima


Stručnjaci o postojećem Zakonu o genetički modifikovanim organizmima. Pritisci lobista iz EU, SAD i Svetske trgovinske organizacije

SRPSKU poljoprivredu ne čeka blistava budućnost. Naročito, ako se uzme u obzir da će buduća resorna ministarstva morati da se pozabave izmenama postojećeg Zakona o genetski modifikovanoj hrani, pa čak i da dozvole promet GM proizvoda. To su, između ostalog, i vodeći uslovi pristupanja Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Stručnjaci u Srbiji već dugo upozoravaju da naši građani, uprkos svim zabranama, uveliko jedu hranu nastalu od genetski modifikovanih proizvoda. Nije nepoznanica da se na našem tržištu nalaze mlečni i mesni proizvodi od životinja koje su hranjene GM sojinom sačmom, jer je to dozvoljeno u "zapadnom" svetu.

- Ukoliko buduće Ministarstvo poljoprivrede promeni postojeći Zakon o GMO, a Evropska unija prestane da postoji u obliku kakvu je danas poznajemo, to bi bila najgora moguća solucija - upozorava agroekonomista Miladin Ševarlić. - Zasad ne vidim žurbu da bilo šta menjamo, pre nego što bude izvesno kada ćemo ući u EU. Pritisci sigurno postoje. Naročito od Svetske trgovinske organizacije, GMO lobista u EU i SAD, odakle je i najznačajnija kompanija "Monsanto". To su ogromni ekonomski interesi, ali ne samo proizvođača GM semena, već i onih koji se bave totalnim herbicidima. Bez toga, većina GM semena ne bi mogla da bude primenjena u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ukoliko Srbija dozvoli promet GM robe, profesor Ševarlić kaže da će naša zemlja tada morati da izdvaja dodatna sredstva za kontrolu tih proizvoda. Uz to, stvara se nelojalna konkurencija srpskim poljoprivrednicima, jer evropski i američki farmeri imaju veće subvencije. S druge strane, ekonomska situacija u kakvoj se nalazi naša zemlja, sigurno će opredeliti deo stanovništva da kupuje te proizvode.

- Veće troškove bi imali domaći proizvođači za obeležavanje proizvoda koji ne sadrže GMO - ističe profesor Ševarlić. - A što je najbitnije, postavlja se pitanje zašto kreatori srpske ekonomske i agrarne politike nisu do sada favorizovali korišćenje soje i kukuruza koji nisu genetički modifikovani. Umesto da izvozimo te proizvode pod robnom markom "bez GMO", mi prodajemo kukuruz i soju u rinfuzu. Zemlje u EU, uglavnom, hrane životinje GM sojinom sačmom, i takvo meso i proizvodi od mesa i mleka dolaze u našu zemlju.

Prema rečima profesora Ševarlića, GMO lobisti izdašno finansiraju sve one koji su pristalice ovakve poljoprivredne proizvodnje.

- Nijedno istraživanje proizvođača GM semena nije trajalo duže od 90 dana - kaže profesor Ševarlić. - To je apsurdno. Uz to, niko ne sprovodi istraživanja kako sirovine od GM proizvoda utiču na zdravlje.


"DUNAV SOJA" OZNAKE

ZEMLjE članice EU morale su da dozvole promet GM proizvoda. Takođe, Evropa ne traži da se ti GM proizvodi posebno i označe, pa to nije slučaj samo u Srbiji, kažu u organizaciji "Dunav soja".

- Većina zemalja ipak je našla način da zaštiti svoje tržište i potrošače - ističu u ovoj organizaciji. - Austrija, Nemačka, Švajcarska, samo su neke od država koje su uvele označavanje proizvoda koji nisu GMO. To znači da su u ovim zemljama meso, mleko i jaja, koji su dobijeni od životinja koje su hranjene sojom koja nije GM, obeležene "Dunav soja" oznakom. Tako će biti i u Srbiji.

To je to, gotovi smo.

https://www.youtube.com/watch?v=09JVh7606r0

nismo

Sad ce Svabe da rade genetski inzenjering, bice zanimljivo 

neće

Монсанто прихватио да га Бајер преузме за 66 милијарди долара

Aмерички произвођач генетски модификованог семена „Монсанто” прихватио је понуду за преузимање, од немачког фармацеутског дива „Бајера”, за 128 долара по акцији, пренео је јуче Би-Би-Си. Уколико до овог спајања дође, како се очекује, свет ће добити највећу компанију у сектору производње семена и пестицида, вредну 66 милијарди долара.

Ова вест је највише забринула противнике ГМ хране у Европи који се, оправдано, плаше већег утицаја „Монсанта” на европском континенту који се до сада успешно бранио. О понуди се, иначе, говорило месецима уназад. Амерички гигант је прву понуду назвао чак покушајем непријатељског преузимања, али су се ствари очигледно промениле после четврте корекције цене акција која је са првобитних 122 стигла до 128, колико је „Бајер” на крају понудио да плати.

И док се чека званично саопштење обе компаније, противници оваквог спајања и даље полажу наде у то да би европски регулатори могли да га оспоре. Наиме, куповином „Монсанта” који годишње прода семена и хемикалија у вредности од 15 милијарди долара, „Бајер” би удвостручио удео у пољопривредном сектору са 22 на више од 40 одсто. Иначе, како је саопштено јуче, и овај детаљ је предвиђен, па је, уколико регулатори за тржишну конкуренцију стопирају споразум о преузимању, „Бајер” у обавези да исплати „Монсанту” компензацију од две милијарде долара.

Према ранијем саопштењу „Бајера”, спајање са „Монсантом” би, како очекују, оснажило њихову лидерску позицију као глобалног иноватора на пољу природних наука и омогућило им место водеће компаније и у области аграра. Овај немачки концерн специјализован је за фармацеутске производе и пољопривреду која чини 22 одсто његових укупних послова. Иначе је други највећи произвођач хемијских препарата за усеве на свету. Тржишна вредност „Бајера” је 85 милијарди евра, а само прошле године је од продаје инкасирао 46,3 милијарде евра.

Са друге стране „Монсанто”, као највећи светски произвођач генетски модификованог семена, воћа, поврћа и усева као што су кукуруз, соја и памук, има развијену и производњу хербицида од којих је најпознатији „раундап“ о чијим се ефектима по здравље људи говори годинама уназад. Европски парламент би иначе ускоро требало да донесе одлуку о томе да ли ће бити забрањена његова употреба на територији Европске уније пошто је Светска здравствена организација прошле године објавила да је реч о хербициду који је могући изазивач рака.

http://www.politika.rs

vec uveliko mi zderemo gmo...

U Srbiji i u najvecem delu Evrope - ne, barem ne uveliko. Postoje slatkisi i proizvodi iz uvoza, u koje se stavlja sojin lecitin, dobijen od GM soje i tu postoji opasnost! Jer, lobiji su proturili patku da svi proizvodi koji imaju manje od 0,9% GMO se ne smatraju za GMO. Kod nas jos uvek vazi totalna zabrana za bilo sta sto je GM, kada je hrana u pitanju. Svakako, uvek postoji opansost da nesto pretekne.
Ovim putem bih svakako reklamirao domace proizvode, jer ne sadrze u sebi GM (barem ne sadrze zvanicno). Da se desi podvala, culo bi se brzo.

p.s. Naravno da postoje i na domacem trzistu neki proizvodi koji imaju u sebi GMO, ali radi se o vrlo malom procentu, za sada zanemarljivom. Mnogo je veci problem meso iz uvoza (Argentina, Brazil, Holandija...) stoke hranjene GM sojom i to postoji!!