Stvano teba biti um ppa ovo sastaviti

Pa sad, sa Staljinom se bilo u nekoj vezi tacno tri godine a za crvene kmere malo ko cuo 


Ima samo u necijim glavama, Broz je umro 1980, a odavno nema vise ni SFRJ, pa tako ni nekih Brozovaca 


Pa sad, pobio ili bacio u zatvor 

Za CRvene Kmere zna ceo Svet, tj. ko je zeleo da cuje istinu...




Dobro, ne brozovaca nego brozo-nostalgicara.




A sta ti mislis sta se desavalo po Jugoslaviji od oktobra 1944 pa nadalje. I nije ti poznato da su u Jugoslaviji postojali koncentracioni logori sve do 1952?

Hronologija dogadjaja u SFRJ od 1983.







1983:
 17.1. - U Cirihu počinju pregovori Jugoslavije i 50-tak zapadnih banaka o paketu pomoći kako bi zemlja mogla otplaćivati dugove (18 mlrd. dolara).
19.1. - Predstavnici 15 stranih vlada preporučili srednjoročni kredit od 1,3 milijarde dolara Jugoslaviji; 90-dnevna suspenzija vraćanja glavnice bankama.
 20.1. - Vlada SFRJ optužuje Albaniju za "flagrantno" mešanje u unutrašnje stvari (povodom Kosova) i "pretnju silom".
3.2. - SIV najavio povećanje cena transporta i poljoprivrednih proizvoda do 33% (kraj polugodišnjeg zamrzavanja cena).
12.2. - U Beogradu uvedeni bonovi za ulje, prašak za veš i kafu - Ustavni sud kaže da je to nelegalno (neke gradske opštine ih uvele 31.1., bonovi za benzin uvedeni u celoj zemlji prošlog oktobra).
 18.2. - Opljačkane prodavnice u Titogradu, gde se prvi put posle mesec dana pojavio prašak za veš, izveštavaju beogradske novine.
7.3. - Banka za međunarodna poravnanja (BIS) pristala dati pozajmicu od 500 miliona dolara SFRJ (300 miliona odmah, ostatak dobila 14.9. - kratkoročni kredit, za predah).
 25.3. - Jugoslavija postigla sporazum sa komitetom banaka kreditora - paket od dve milijarde dolara (1,4 mlrd. reprograma i 600 miliona novog zajma), deo MMF-ovog paketa od pet milijardi[2] (potpisano u septembru).
 april - SIV objavio da će dozvoliti širi prostor za privatna preduzeća, radi smanjenja nezaposlenosti.
Tokom godine Inflacija u Jugoslaviji 58,4%
9.6. - SFRJ: najavljeno postepeno ukidanje kontrole cena, uvedene prošle godine (uslov za strani kredit?)
 13.6. - Ivan Cvitković, izvršni sekretar predsedništva CK SK BiH tvrdi da studenti povratnici sa islamskih univerziteta propovedaju panislamizam i hoće "etnički čistu muslimansku BiH"
2/3.7. - Predsednica SIV-a Milka Planinc predstavila stroge ekonomske mere kako bi se izbegao bankrot zemlje
 15.7. - Najavljeno još sedam vrsta poreza u SFRJ od 1.11., uz postojećih 14, očekuje se dodatni prihod od 400 miliona dolara.
 9.9. - Potpisan ugovor između Jugoslavije i zajmodavaca (zapadne vlade, oko 600 zapadnih komercijalnih banaka, Svetska banka, Banka za međunarodna poravnanja i MMF) o odlaganju otplate prispelih dugova i novom zajmu
 14.10. - Na sastanku Saveta federacije, partijski veteran Mijalko Todorović izjavio da "nema rešenja za ekonomsku krizu bez duboke demokratizacije političkog sistema"
 novembar, druga polovina - Zbog letošnje suše i hladnog vremena elektro-sistem na ivici raspada, npr. većem delu Beograda struja se isključuje po osam sati
 25-27.12. - Savezna skupština usvojila novi budžet, kao i niz novih ekonomskih zakona i mera, zamrznute cene do 1.7
Inflacija u Jugoslaviji 58,4%; strogim merama štednje smanjen trgovinski deficit, ostvaren suficit platnog bilansa

1984:
 29.2. - Jugoslavija i MMF postigli dogovor u principu o stand-by kreditu od 400-500 miliona dolara (u junu odobreno 370 miliona, deo šireg paketa reprograma dugova MMF-u i komercijalnim bankama). Jugoslavija obećava podizanje kamata, devalvaciju dinara, deregulisanje cena i nametanje finansijske discipline.
14.3. - Posle teških pregovora usvojen nacrt sporazuma o stand-by kreditu MMF-a Jugoslaviji u vrednosti pola milijarde dolara.
 mart - Na konferenciji mladih SK Slovenije se kritikuje situacija u JNA, neki predlažu i njeno ukidanje (Janez Janša je predsednik komisije za narodnu odbranu i unutrašnju bezbednost), što krajem meseca otkriva novinar "Intervjua" Aleksandar Tijanić[3].
+ Slovenačke studentske novine "Tribuna" objavile "smrtovnicu" Jugoslaviji.
 20.4. - U jednom beogradskom stanu uhapšeno 28 osoba koji su prisustvovali sastanku "Slobodnog univerziteta", među kojima su i Milovan Đilas, Vojislav Šešelj, Lazar Stojanović, Dragomir Olujić, Stojan Perović, Miodrag Milić i dr
 maj - Umanjene kazne muslimanskim nacionalistima, zatvorenim 1983 (među kojima je i Alija Izetbegović).
 + Plenum CK SK Hrvatske - kritikovan blag stav srbijanskih vlasti prema disidentima.
3.5. - Odmrzavanje cena, mnoge skočile 60-100%.
 24.5. U Kraljevu prvi put isključena voda zbog prisustva fenola (problemi će trajati i narednih godina).
 19.6. Desetorica kosovskih Albanaca u Prištini osuđena na 3 do 12 godina pod optužbom antidržavne aktivnosti i neprijateljske propagande.
 5.8. - Vidoje Žarković, član predsedništva CK SKJ, tvrdi da neprijatelji vlade pokušavaju da "eliminišu SKJ i uspostave višepartijski buržujski demokratski sistem" koristeći ekonomske probleme.
avgust - Godišnja inflacija u SFRJ 59,9% (prema 62,1% prošlog meseca).
1.9. - U SFRJ odmrznute cene 55% industrijskih proizvoda (u skladu s obećanjem MMF-u).
 14.9. - Posle 60 dana okončan štrajk u fabrici abrazivnog materijala "Idnina" u Kratovu, SR Makedonija (protivili se fuziji sa većim preduzećem; najduži štrajk dosad u drugoj Jugoslaviji).
17.9. - Američka Export-Import banka pristala da reprogramira ovogodišnji jugoslovenski dug.
 4.10. - "Večernje novosti" pišu da u SFRJ ima 40.000 malih privrednika "milijardera" (milijarda starih dinara = ~ 54.000 dolara), što se ne sviđa svima u vlasti.
7.10. - Savezni statistički zavod procenjuje da bi inflacija u Jugoslaviji za '84. mogla dostići 80%.
3-7.11. - Neredi u nekim beogradskim studentskim domovima zbog poskupljenja hrane; dele se i leci sa tekstovima Beogradske šestorice (saznalo se desetak dana kasnije)[14].
Jun i kasnije - 15 zapadnih vlada i komercijalne banke odobrile zajam i reprogram dugova SFRJ vredne 2 milijarde dugova (dužničke obaveze SFRJ ove godine 5,39 milijardi dolara, ukupan dug oko 20 milijardi, tj. blizu 40% BNP).


1985:
 12.2. - Uhapšen Vladimir Šeks, advokat Vladimira Mijanovića, jednog od Beogradske šestorice. Odslužiće 7-mesečnu kaznu.
26.2. - Jugoslavija i MMF dogovorile novi jednogodišnji stand-by kredit od 300 miliona dolara (u zamenu za ekonomska prilagođavanja u zemlji).
mart: Godišnja inflacija u SFRJ 70,4% (skok sa 65,2% u februaru); u poslednje četiri godine troškovi života porasli oko 340%.
 8.4. - U Varaždinu počinje suđenje Stjepanu Deglinu i još desetorici - Deglin optužen da je kao pripadnik ustaške grupe prokrijumčario eksploziv u zemlju (osuđeni 10.5. na kazne do 15 godina zatvora).
april - MMF odobrio zajam od 300 miliona dolara Jugoslaviji i reprogram dugova. Prekinuti pregovori o dugovima sa komercijalnim zajmodavcima.
 1.5. - Đorđe Martinović iz Gnjilana na Kosovu se našao kod lekara sa razbijenom flašom u anusu. On menja iskaze, organi posle višemesečne istrage ne ustanovljuju da li je povreda rezultat silovanja ili samonaneta. "Slučaj Martinović" za Srbe postaje simbol njihovog stradanja na Kosovu i nesposobnosti vlasti da ih zaštiti.
 1.5. - Izdata novčanica od 5000 dinara (sa Titovim likom); prva novčanica sa novim dizajnom.
jun - Inflacija u Jugoslaviji 70-75%.
19.7. - Hleb u SFRJ poskupeo 35%, skok cena i ostale hrane i energije (godišnja inflacija u junu iznosila 76%).
 jul - Četrdeset nealbanskih pisaca se u pismu Udruženju književnika Srbije žali na diskriminaciju u kosovskom udruženju.
 septembar - Dogovoren reprogram dugova Jugoslavije komercijalnim zajmodavcima.
 16.11. - Sastanak slovenačkih i srpskih opozicionih intelektulaca u ljubljanskoj kafani "Mrak" - nepomirljiva gledišta.
 decembar - Počelo potpisivanje tzv. Peticije 2016 (po broju prvobitnih potpisnika) među Srbima i Crnogorcima na Kosovu. Njome se traži zaštita njihovih osnovnih građanskih prava.
 Privremeno zaustavljena gradnja Zagrebačke džamije; nije data dozvola za podizanje pravoslavne crkve u Splitu.

1986:
januar - Peticija 212 beogradskih intelektalaca poslata saveznoj i republičkoj skupštini protiv "genocida nad Srbima" na Kosovu i drakonskog kažnjavanja mladih Albanaca, poziv na duboke društvene i političke promene.
13.3. - Okružno javno tužilaštvo u Gnjilanu smatra da nije dokazano da je Đorđe Martinović nasilno povređen 1985. 
 12.5. - Zabranjen uvoz hrane iz istočne Evrope (uklj. Jugoslaviju) u Evropsku zajednicu.
20.6. - Srbi najavljuju masovno iseljavanje sa Kosova, više hiljada ih kreće prema Beogradu, ali milicija ih zaustavlja kod Kosova Polja.
22.6. - Slovenački sociolog Dimitrij Rupel u intervjuu časopisu "Duga" (deo polemike sa Ljubomirom Tadićem o centralizovanosti Jugoslavije) implicitno odbacuje srpska prava na Kosovo - burne reakcije.
 24.10. - Članak u New York Times-u: Srbi od "domaćica" do "akademika" se žale na ekonomski i politički položaj u jugoslovenskoj federaciji.  
 20.11. - Protesti u Kraljevu zbog fenola i teških metala u Ibru (vodosnabdevanje otežano od 1984).
 5.12. - Narodna banka Jugoslavije će zbog visoke inflacije povući sitne kovanice iz opticaja i uvesti veću novčanicu.

 Tokom godine
Prosečna kupovna moć Jugoslovena se vratila u 1968. ("Večernje novosti")
 "Fond solidarnosti", prva svejugoslovenska nezavisna organizacija, čiji je cilj pomoć onima čija je "egzistencija ugrožena zbog kritičkih pogleda i socijalnog aktivizma".



1987:

februar - U skladu sa smernicama MMF-a, zamrznute plate na četiri meseca, zbog čega tokom marta dolazi do talasa štrajkova (u jednom slovenačkom restoranu zbog štrajka nisu uslužili premijera Mikulića)
22.3. - Povodom talasa štrajkova, premijer Mikulić izjavljuje da će ustavni poredak biti branjen po svaku cenu, uključujući i armiju.
25.3. - Zamrznute cene hrane i nekih drugih proizvoda na 90 dana.
21.4. - U toku novi talas štrajkova (npr. Železara Smederevo i Fabrika vagona u Kraljevu).
 1.5. - Izdata novčanica od 20.000 dinara (lik rudara na aversu, smeđe nijanse)
26.6. - Hiljadu Srba i Crnogoraca sa Kosova dolazi u Beograd da protestuje zbog progona od strane tamošnjih Albanaca tokom zasedanja CK.
 27.6. - CK SKJ raspravlja o kosovskoj situaciji, milicija se sukobila sa srpskim demonstrantima sa Kosova.
 1.7. - SFRJ: Novi zakon o stečaju želi da eliminiše gubitaška preduzeća.
 18.8. - Prva žrtva strogog novog zakona o stečajima u SFRJ je jedno građevinsko preduzeće u Titogradu - od 2600 radnika otpušteno 1600.
 3.9. - Pokolj u paraćinskoj kasarni: Aziz Keljmendi, vojnik albanske nacionalnosti, ubija četvoricu i ranjava petoricu kolega izazivajući provalu antialbanskog raspoloženja u SFRJ, a pogotovo u Srbiji. Ubijeni: Srđan Simić (Beograd), Hazim Džananović (Tuzla), Safet Dudaković (Bos. Gradiška), Goran Begić (Zagreb)
9.9. - Afera Agrokomerc: uhapšen direktor "Agrokomerca" Fikret Abdić (takođe je i član CK SKBiH i savezni delegat). Više stotina miliona dolara je izdato u menicama bez pokrića za preko 60 banaka.
 15.9. - Hamdija Pozderac, šef Savezne ustavne komisije i potpredsednik predsedništva SFRJ, dao ostavku pod pritiskom afere Agrokomerc. Iz istog razloga dao ostavku i Metod Rotar, direktor Ljubljanske banke.
15.11. - SFRJ: Od ponoći, po sugestiji MMF, opet zamrznute plate i znatan skok cena nekih proizvoda (prehrana, benzin, energija, saobraćaj itd.).
16.11. - Devalvacija dinara za 25% na 1297,84 za dolar.
 Godišnja inflacija u SFRJ prešla 100% (135% u oktobru?)

Svetska zdravstvena organizacija rangirala Beograd kao peti najzagađeniji grad na svetu, 15% stanovnika ima bronhitis.

1988:

 1.5. - Izdata novčanica od 50.000 dinara (lik devojke na aversu, zelene nijanse).
 5.5. - Počelo suđenje Fikretu Abdiću i još 24-ici zbog afere Agrokomerc - menice bez pokrića u vrednosti od milijarde dolara (?!) - pominje se mogućnost smrtne kazne.
16.5. - Savezno izvršno veće uvodi ograničenje uvećanja plata, u skladu sa sporazumom sa MMF (stand-by kredit od 430 mil. dolara); prethodnog dana Skupština donela i zakon kojim se smanjuje javna potrošnja.
25.5. - Dinar devalviran sa 1297,8 (16.11.'87.) na 1536,4 za dolar.
 28.5. - SIV najavljuje ostatak paketa mera: kontrola plata, uklanjanje kontrole sa nekih uvoznih artikala i većine cena (što izaziva nezadovoljstvo radnika) - ovo je uslov da MMF reprogramira dugove i dâ nove kredite.
 29-31.5. - Konferencija SKJ, kritika rukovodstva jer ekonomska kriza podriva autoritet partije (zaduženost 21 mlrd. dolara, inflacija 170%, nezaposlenost 15%).
4.8. - SFRJ: struja skuplja 40%, železnica 70, ulje 66%.
 5.10. - U Novom Sadu, nekoliko desetina hiljada građana kamenicama i flašama jogurta gađalo zgradu rukovodstva tadašnje SAP Vojvodine.
8.10. - Milicija razbija demonstracije oko crnogorske skupštine, kod Žute Grede bačen suzavac na radnike koji su dolazili iz Nikšića; savezna partija osuđuje "nacionalističke snage" koje koriste proteste za "podrivanje ustavnog položaja" ove republike.
 9.10. - Radnici i studenti u Titogradu i Nikšiću štrajkuju zbog upotrebe sile prethodnog dana.
+ Predsednik predsedništva Raif Dizdarević se obratio naciji preko televizije, upozorava na mogućnost vanrednog stanja usred krize u kojoj se zemlja nalazi.
14.10. - Intervju preds. predsedništva Slovenije Janeza Stanovnika, u kome optužuje svog srbijanskog pandana Miloševića za staljinističke tendencije i nameru prevlasti u federaciji.
oktobar - Inflacija u Jugoslaviji 217%.
 1.12. Bahrudin Bijedić, generalni konzul SFRJ u Čikagu, Vinko Mir, šef njujorškog ogranka Ljubljanske banke, i još trojica optuženi u SAD za pranje novca (Bijedić i Mir oslobođeni optužbi sledećeg septembra).
 5-6.12. - Štrajk u rudniku uglja u Labinu (traže bonus jer su ispunili godišnju kvotu), radnici iz obućarske industrije pred Saveznom skupštinom u Beogradu.
28.12. - Savezna skupština odbila prihvatiti zakon potreban za nastavak podrške MMF-a Jugoslaviji - povod za ostavku vlade.
 30.12. - Predsednik SIV-a Branko Mikulić dao ostavku, ne želeći da prihvata odgovornost za nagomilane ekonomske probleme (inflacija 250% itd.) - prvi pad jugoslovenske vlade od 1939.
Prosečna radnička plata u Jugoslaviji 116 dolara   - Nju Jork Tajms: "The average monthly pay of a Yugoslav worker is equivalent to $116. Wages are estimated to have declined by one-fifth this year after inflation, which is running at an annual rate of about 200 percent. 

The International Monetary Fund agreed in May to reschedule part of Yugoslavia's $21 billion foreign debt :p and extend new credits in return for tighter enforcement of austerity measures. However, Economy Minister Radoslav Bohinc told Parliament on Monday that wage controls would soon be relaxed.")




1989:
 
 25.1. - Napeta situacija na mitingu u crnogorskom Plavu, gde Srbi i Crnogorci s jedne i Muslimani i Albanci s druge strane imaju dijametralno suprotne stavove.
29.1. - Global Motors Inc., američki uvoznik Juga, zatražio zaštitu po zakonu o bankrotstvu.
januar - Godišnja inflacija u SFRJ 290%.
 20.2. - Počeo štrajk albanskih rudara u Trepči u znak potpore rukovodstvu Saveza komunista Kosova (smenjenim Vlasiju i Jašari) i očuvanja autonomije SAP Kosovo, traže i smenu Rahmana Morine, tek izabranog pred. pokrajinskog komiteta i Ali Šukrije. U pokrajini dolazi do generalnog štrajka.
 25.2. - Predsedništvo SFRJ izjavilo da će poslati dodatne snage reda na Kosovo.
 26-27.2. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ odlučuje o vanrednom stanju na Kosovu.
 27.2. - Rudari počinju da izlaze iz jama, nakon što je Morina (privremeno) dao ostavku. U Cankarjevom domu u Ljubljani skup podrške albanskim rudarima (prisutan i slovenački predsednik Milan Kučan).
februar - Godišnja inflacija u Jugoslaviji 346%.
 20.3. - Jedan američki dolar vredi 7.985 dinara.
 27.3. - Uveden policijski čas na Kosovu, usled velikih demonstracija i pucnjave na Kosovu (Priština, Podujevo, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka, Mitrovica...); takođe zabranjena okupljanja, zatvorene škole i univerzitet; u Prištini pucano u masu, poginula i dvojica milicajaca.
 29.3. Potpredsednik SIV-a Aleksandar Mitrović tvrdi da su Albanci pucali iz snajpera na svoje sunarodnike i optužio Albaniju za pomoć albanskim nacionalistima
 1.5. - Izdata novčanica od 100.000 dinara (lik devojčice na aversu, crvene nijanse)
20.5. - Doneta odluka o raspisivanju Zajma za privredni preporod Srbije (želja: 225 miliona nemačkih maraka u dinarima i 1 milijarda dolara u devizama).
 9.7. - U Kninskoj krajini održana proslava 600 godina od Kosovske bitke. Izneti zahtevi u pogledu ravnopravnosti Srba u Hrvatskoj (pravo na sopstvenu kulturu, jezik i pismo). Posle ovog događaja, usledila su hapšenja Srba, članova "Zore" (npr. Jovo Opačić).
ca. 31.7. - Kurs dinara: 22.500 za američki dolar (prema 2.700 u avgustu '8.
31.8. - Godišnja inflacija u Jugoslaviji 893,8 %, troškovi života porasli 868,3 %.
 avgust - U Kninskoj krajini protesti zbog hapšenja Jove Opačića.
 + Novčanica od 500.000 dinara ("ratna novčanica" jednostavnijeg dizajna, spomenici na Kozari i Tjentištu, ljubičaste nijanse); datum izdavanja "VIII 1989" nosi još jedna "ratna novčanica", od 2.000.000 dinara (spomenici na Kozari i u Šumaricama), ali ona je izašla kasnije.
septembar - Četvorocifrena inflacija u SFRJ: 1181 %.
 1.11. - Datum izdavanja novčanice od 1.000.000 dinara (devojka sa maramom); inflacija u Jugoslaviji 1470% na godišnjem nivou.
novembar. Inflacija u SFRJ 1.975%.
18.12. - Predsednik Saveznog izvršnog veća Ante Marković izlaže reformske mere, koje stupaju na snagu 1. januara: uvodi se novi dinar (=10.000 starih), prvih šest meseci zamrznute cene i plate, i dinar vezan za marku 7:1 (pokazuje par novih novčanica), ali i zatvaranje neprofitabilnih preduzeća, stroga budžetska kontrola (trenutni kurs: 65.000 dinara za marku ili 112.000 za dolar).
20.12. - Polučasovni štrajk oko 650.000 radnika u Srbiji, protest protiv nekih predloženih mera SIV-a.

Cekaj mal druze u kom smjeru ide navodjenje ovih podataka
Kakvu zavjeru i urotu i ne znam ti nagovjescujes

Ajde, valjda, samo mi nikako nije jasno kakvu vezu imaju ti Kmeri sa SFRJ, jos kad bi nam to objasnio 


Nema ni njih, osim ponekog penzionera, nit ima Jugoslavije. Ja uvek kazem, ranije se zivelo u drzavi koja je izvozila avione, danas eto maline...


Jasta, Broz sa pajtasima licno lozio furune 

Inace, eto, lepo provodis slobodno vreme 

Hteo sam da pokazem da su komunisti imali veliki genocidni kapacitet - Staljin, Pol Pot ili tito - svejedno je.




Pa i Holandija izvozi cvece i sta s tim. Za vreme kraljevine Jugoslavije ke u Srbiji bilo 6 gabrika aviona i dve fabrike avio motora, ali njig je Broz unistio ili preselio u Hrvatku i Sloveniju zajedno sa stotinama drugih fabrika posle 1945. Pre Drugog Svetskog rata je srpska avio industrija spadala u sam svetski vrh.




Pa nije ni Hitler nikad licno isao u konc-logore... jak ti fazon. A na temu logora ima kolko hoces... 







Sta ces, da nam je posle rata ostao kapitalizam danas ne bi bilo tranzicije, i bilo bi vise posla za sve. 

U pravu si recimo kada kazes da su postojale vitalne ekonomije u nekim manjim evropskim zemljama a da su poslije totalitarnih ideologija sto pozitivnih sto negativnih lazile umanje zavidne situacija
Recimo prije II sv rata Poljska Madzarska su bile jako razvijene ;dolaskom komunizma one su postale prilicnoskromne
Slicno je i u EU
Medjutim  to nije nikakvo pravilo

Ne bih rekao za Poljsku i Madjarsku da su bile nesto puno razvijene, ali recimo Ceska je bila 5-a industrijska sila u Evropi izmedju dva svetska rata. Takodje, Istocna Namacka je dosta unazadjena za vreme komunizma.

Socijalizam jeste imao svoje dobre strane, ali meni smeta ideliziranje toga vremena, jer danas objektivno jeste losije nego onda, ali treba reci da je SFRJ dobila nekoliko desetina milijardi dolara bespovratne pomoci od SAD-a i drugih zemalja Zapada. Dakle, nije se zivelo dobro zato sto je sam sistem bio dobar, vec zato sto je tito iskoristio polozaj Jugoslavije da bi mogao da ucenjuje Zapad da mu daju pomoc u zamenu za to da se SFRJ ne pridruzi Varsavskom paktu...