Ma ne nego glavni argument protivnika NATO je "pa ici ce vojska u Afganistan",pa evo ide i ovako pa nikome ništa...

Avganistan i jeste misija pod UN-om, za razliku od Iraka gde ucestvuje "koalicija"

UN je u Avganistan od 2003 a rat je tamo poceo od 2001

Benefit mirovnih misija je što vojnici i oficiri dobiju mogućnost da vide kako funkcionišu druge vojske, zemlje, situacije... i da vide malo akcije. Jednostavno, donosi iskustvo i znanje, plus širi saradnju sa drugima. E sad se tu postavlja pitanje šta je najvrednije i najbolje - slanje vojnika tamo gde ima mnogo opasnosti ali i mnogo prilika za sticanje iskustva; slanje vojnika tamo gde je malo opasnosti ali samim tim i malo prilika za sticanje iskustva; ili prebacivanje tih resursa i vremena potrošenih na mirovne misije na dodatno obučavanje ili pak opremanje vojnika kod kuće, odnosno ulaganje tih resursa u dizanje opšteg nivoa obučenosti i opreme. Lično mislim da je ovo što naši rade sasvim ok. Šalju do 5% vojnika i oficira u mirovne misije s malim rizicima (mislim, u sektore gde nema mnogo ratovanja) taman toliko da se pokupi neko znanje i iskustvo, a da se pritom svi vrate živi i zdravi i da to ne košta previše. Sad,koliko se posle to stečeno iskustvo primenjuje... to je drugo pitanje.

Moj komsija je iz Libana pokupio jedino ogromnuuuuuuuu lovu 
Doduse VBA sve nadgleda pa da ga ne imenujem 

Pa dobro, ja nemam ništa protiv toga da ti vojnici dobiju dobre plate. Samo naravno, dokle god su količine u skladu sa stepenom rizika. E,sad, kolke one treba da budu, time nek se bave stručnjaci, naravno.
I slažem se, bolje ne imenuj nikoga. 

Ma salim se ja lecka...ipak je visok cin sto je i normalno da ce doneti brdo love za tih 4-5 koliko je bio tamo. Za nase uslove to su nenormalne pare.
Sto se tice iskustva tu si u pravu mozes ga steci a i ne mora da znaci, pogotovo ako si obican prasinar (doduse misije cine oficiri i podoficiri ali neko mora i da bude prasinar). On je mislim doneo dosta iskustva sa sobom jer je u takvoj jedinici gde je svoje znanje i mogao da primeni na terenu a ujedno i da vidi ostale kako to rade.
Znam da je moj takodje dobar ortak koji je SV isao na neku takticku obuku u SAD kao jedan od boljih vojnika i dobio licencu za obuku sa kojom sada obucava profesionalce u Pancevu.
Ima se koristi od tih stvari. Vidim sada se bruji ovde kod nas da ce se otvoriti ispostava Vojne akademije samo za ABHO i ujedno obuku stranih vojnika u centru.

Da...ako je bezbednjak...10 hiljada pa na vise...


Mangulice...

Beograd -- U vojnoj bazi “Jug“ kod Bujanovca u junu će biti održana regionalna vojna vežba na kojoj će učestvovati i vojnici zemalja NATO, saznaje list “Danas“.

U skladu sa strateškom namenom da Baza “Jug“ Vojske Srbije (VS) postane međunarodni centar za obuku vojnika zemalja iz regiona za mirovne misije pod pokroviteljstvom UN u junu će biti održana zajednička vežba u kojoj će pored pripadnika VS učestvovati i predstavnici armija SAD, Albanije, Azerbejdžana, Makedonije, Rumunije, Slovenije i Hrvatske.

Tim povodom razgovore sa predsednikom Opštine Bujanovac Nagipom Arifijem, na čijoj se teritoriji nalazi ovaj moderni vojni trening centar, imao je vojni ataše Ambasade SAD u Srbiji Pol Brocen zajedno sa predstavnicima Nacionalne garde Ohaja.

“U okviru priprema za ovu vojnu vežbu dobio sam informacije o planovima, kako bi se na vreme obavestili svi građani naše opštine i kako bi izbegli bilo kakve nesuglasice“, pojašnjava za “Danas“ predsednik bujanovačke opštine Arifi.

Prema najavi, pored pripadnika vojski iz regiona, učestvovaće i 75 marinaca i pet oficira iz Nacionalne garde Ohaja, sa ciljem da provere spremnost vojnika za operacije u mirovnim misijama u koje su uključeni već dve godine i pripadnici VS.

Vojna baza “Jug“ čija je gradnja počela neposredno nakon međunacionalnih sukoba pripadnika Oslobodilačke vojske za Bujanovac, Preševo i Medveđu (OVPMB) sa državnim snagama bezbednosti 2001. godine sada predstavlja moderni trening centar, u kome su se do sada obučavali pripadnici VS, koji u posedu imaju i više mini baza uz administrativnu liniju sa Kim u Kopnenoj zoni bezbednosti na području opština Bujanovac i Preševo.

Izvor: B92

Vojska nema nijedan ispravan borbeni avion, preti ukidanje vazduhoplovstva

Beta

Beograd - Prilikom nedavnih poplava, u javnosti su se pojavile nedoumice da li Vojska Srbije ima dovoljno kapaciteta da ostvari svoju treću ustavnu misiju pružanja pomoći stanovništvu prilikom elementarnih nepogoda, ali pravo stanje borbene tehnike nameće pitanje da li oružane snage Srbije mogu da obavljaju i svoju prvu dužnost -€“ odbranu zemlje.


Ne lete duže od pola godine: Orao

Izvor agencije Beta, blizak komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane potvrdio je pisanje Politike da Vojska Srbije od 24. maja ne raspolaže nijednim ispravnim lovačkim avionom zbog toga što iz Rusije nisu nabavljeni akumulatori za avione Mig-21 i Mig-29.

Iako se radi o nabavci sredstava koja koštaju desetak hiljada evra po kompletu, do zastoja u kupovini došlo je ne samo zbog nedostatka novca, već i zbog "veoma krutog i birokratizovanog sistema" koji unedogled produžava javne nabavke, iako su čak i ruske eskadrile koje koriste avion Mig-29 prešle na nabavku akumulatora na civilnom tržištu.

Međutim, tvrdi isti izvor, stanje u vazduhoplovstvu je toliko teško da prevazilazi pitanje nabavke akumulatora, već preti da izazove ukidanje čitavog roda vojske zbog nedostatka letelica, goriva, rezervnih delova, pa čak i obučenog kadra.

 
Letelice imamo samo na papiru

Iako na papiru Vojska Srbije ima dve vazduhoplovne brigade u Batajnici, Kraljevu i Nišu i desetak tipova aviona i helikoptera u upotrebi, osim po pitanju helikoptera Gazela, svi drugi tipovi letelica ili ne lete uopšte, ili održavaju ispravnost u veoma niskom broju, nedovoljnom čak i za obavljanje osnovne letačke obuke.

Lovačka avijacija je krajem prošlog meseca obustavila letenje, ali ni pre toga stanje nije bilo mnogo bolje. Uprkos činjenici da je na stajanci batajničkog aerodroma više desetina lovačkih aviona Mig-21 i Mig-29, u realnosti su aktivna tri aviona Mig-21 (dva jednoseda i jedan dvosed) i isto toliko aviona Mig-29.

Njihove aktivnosti su do krize sa akumulatorima bile ograničene samo na održavanje osnovne trenaže i dežurstvo u sistemu PVO, koje se sada ne obavlja, verovatno prvi put nakon Drugog svetskog rata.

Ostali avioni Mig-21 ne lete zbog isteka vremenskog roka kojim je proizvođač ograničio period bezbedne upotrebe na 30 godina od dana uvođenja u naoružanje.

Dva aviona Mig-21 su imala produženje tog perioda za još godinu dana, odnosno dve godine, uz asistenciju predstavnika proizvodjača iz Rusije, ali jednom od njih već iduće nedelje ističe i taj rok, nakon čega će biti trajno prizemljen.

Iako raspolaže sa četiri aviona Mig-29, koji su preostali nakon NATO bombardovanja 1999. godine, Srbija je retko kada koristila više od tri aparata u isto vreme, uprkos remontu koji je obavljen pre nekoliko godina.

Jurišna avijacija Vojske Srbije raspolaže avionima tipa Orao i Supergaleb, ali opet samo na papiru, jer Orlovi ne lete već više od pola godine.

Nakon pada aviona Orao u Mrčajevcima, sredinom novembra 2013. godine, svi avioni tog tipa su preventivno prizemljeni, ali analize tog udesa i eventualne sistemske popravke ostalih aparata još nisu obavljene, pa avioni ne lete.

Pre nekoliko dana u vazduh se vinuo jedan Orao dvosed, ali nije reč o avionu iz jedinice, već o aparatu koji je par godina proveo na remontu, pa se sada obavljaju letna ispitivanja.

Što se tiče aviona G-4 Supergaleb, Vojska Srbije ima na raspolaganju desetak ispravnih letelica tog tipa, ali je problem s njima to što se godinama odlaže najavljena modernizacija i digitalizacija koja treba da omogući njihovo korišćenje do 2030. godine i obuku budućih pilota za savremene avione.

Naime, sa sadašnjim mogućnostima i sastavom panela instrumenata, koji su isključivo analogni, budući piloti ne mogu da se obučavaju za mlazne avione savremenih generacija koji isključivo imaju digitalne višenamenske instrumente.

Zato je odlučeno da se obavi modernizacija tog aviona, pre svega prostora kabine, ali je rok za raspisivanje tendera za taj posao istekao još krajem 2008. godine, a da se nije odmaklo dalje od planova.

Osnovni školski avion u ovom trenutku i dalje čini Utva-75, koja je na izmaku svojih višedecenijskih resursa i koja već treba da bude izbačena iz upotrebe.

Na njeno mesto treba da bude uveden avion Lasta 95 iz pančevačke Utve, ali se sa uvođenje tog aviona čeka jer i dalje nisu sprovedene planirane izmene u konstrukciji za koje je ocenjeno da moraju da se obave da bi se sprečilo ponavljanje udesa u kojem je 26. septembra 2012. godine poginuo major Goran Savić.

Ni u transportnoj komponenti vazduhoplovstva stanje nije mnogo bolje jer u ovom trenutku Srbija raspolaže sa samo dva ispravna aviona An-26. Ipak, jednom avionu remontni resurs ističe ove, a drugom sledeće godine. Iako bi oba aviona mogla da se remontuju i dalje, u budžetu za to nisu predvidjena sredstva pa je njihova sudbina neizvesna.

Što se tiče transportnih helikoptera, koji su veoma aktivno korišćeni prilikom nedavnih poplava, njihovo stanje je veoma teško i po pitanju brojnosti i po pitanju starosti.

Vojska Srbije koristi ukupno osam transportnih helikoptera - dva Mi-17 i šest starijih Mi-8. Prosečna starost helikoptera Mi-17 je 24 godine dok najmlađi Mi-8 ima 34 godine.