SKC Novi Beograd: U kontaktu sa stvaralačkim činom, 29. 2. 2012

Govorni program i Galerija SKC Novi Beograd predstavljaju novi ciklus predavanja na kojima u galerijskom, izlagačkom prostoru  profesori demonstriraju tehnike, tehnologiju i umeće na licu mesta.  Razotkrivanjem procesa nastanka umetničkog dela demistifikuje se stvaralački čin i pruža mogućnost da i publika učestvuje u uzbuđenju i tremi umetnika i oseti atmosferu ateljea, inspiracije i kreativnog zanosa.

Kroz niz predavanja mr. Miroslava Lazovića, profesora FPU na glavnom stručnom umetničkom predmetu Zidno slikarstvo, na temu tajni slikarskih tehnika i tehnologija, otkrićete:  Kako nastaje mozaik? Šta je to zgrafito? Kako se slikaju freske? A ako želite da naslikate mural ili odštampate grafiku, uz pomoć studenata FPU savladaćete strah i radoznalost kroz zajednički proces rada.

Tema predavanja i demonstriranje tehnike: Fresko slikarstvo

Freska je najstarija tehnika u slikarstvu i datira iz vremena praistorije. Dobila je ime i usavršena je u italijanskoj Renesansi ( Đoto, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči…). Freska se izvodi vodom razređenim prirodnim bojama na svežem krečnom malteru. Postojanost tehnike postiže se sušenjem i vezivanjem boje za malter. Umetnik mora da vodi računa da na vreme započne sliku i predvidi  koliko može da naslika za jedan dan i poveže sa glavnom kompozicijom.

Izložba Davora Gobca u DOB-u

Rok bend "Psihomodo pop" prirediće 27. februara mini koncert na otvaranju retrospektivne izložbe slika njihovog frontmena Davora Gobca u Domu omladine Beograda.



Na izložbi nazvanoj "Oh Yeah!" Gobac će predstaviti dvadesetak slika inspirisanih stripovima i pop artom, koje je uradio u periodu od 1987. do 2009. godine.

Pevač kultnog benda, poznatog po hitovima "Ja volim samo sebe", "Frida", "Sexy magazin", "Osjećam se haj" i "Domovine sin", kao "glavne uzore" navodi Volta Diznija i Endija Vorhola.

Njegove radove rok kritičar Darko Glavan (1951-2009) svojevremeno je opisao kao "urbanu naivu". Gobac kaže da između njegovih slika i muzike "Psihomodo popa" postoji neka povezanost i energija, i da se vidi da "potiču iz istog izvora".

Izložba će u Domu omladine biti postavljena 27. i 28. februara.

Planirana četrdesetominutna svirka zagrebačkog benda biće najava njihovih aktivnosti tokom ove godine. Grupa trenutno radi na novom albumu, a pred leto planira novi singl kao i niz koncerata u regionu na jesen.



Izvor: B92

Izložba posvećena uspomenama

U Narodnom muzeju u Kraljevu otvorena je postavka pod nazivom "Moje tajno blago", nastala kao rezultat ankete sprovedene među Kraljevčanima koji su odgovarali na pitanje šta bi želeli da sačuvaju od zaborava.



Tatjana Mihailović, arheolog i koordinatorka projekta "Vašar baštine" u okviru koga je i nastala izložba "Moje tajno blago", rekla je da su u anketi učestvovali građani svih starosnih doba od predškolaca do starijih Kraljevčana.

"Posle sučeljavanja njihovih želja šta bi trebalo sačuvati od zaborava, zaključili smo da naši sugrađani o muzeju i njegovoj ulozi u društvu mnogo šire razmišljaju nego što smo mi pretpostavljali", rekla je Mihajlovićka.

Ona je navela da je jedna srednjoškolka poželela da se od zaborava otrgnu dečje igra "školice" i preskakanje lastiša, što je bio deo njenog detinjstva pre nego što su takve igre pale u zaborav zbog masovnog korišćenja kompjutera kod dece.

"Među eksponatima se nalaze i fotografije Ibra pre izgradnje nasipa, delovi malih ulica, lične uspomene, priče današnje srednjoškolke o svojim vršnjacima pohranjene u staroj škrinji, kao simbol spone sadašnjice i starog kovčega u kome su se nekada čuvale i skrivale tajne", objašnjava koordinatorka projekta.

Ivana Dukić, najbolja kraljevačka besednica, donela je zbirku posvećenu njenom pradedi sa dokumentima za koje je Narodni muzej u Kraljevu veoma zainteresovan, a u postavci je izlaganjem jednog od prvih kompjutera zastupljeno i "novo doba".


Izvor: B92

Izložba Čin II, Scena I u Parobrodu

U UK Parobrod u četvrtak 8. marta u 20h biće svečano otvorena prva samostalna izložba Miladina Miletića "Čin II, Scena I”, koja predstavlja istraživanje likovnog jezika epohe koja bi trebalo da je ostala u ruševinama četrdesetih.

"Parobrod (Kapetan Mišina 6a) vas poziva na svoju najkontraverzniju izložbu do sad! Šta bi bilo kad bi bilo - da je bilo ali ponekad jeste! Autor Miladin Miletić je jedna od najznačajnijih novih pojava beogradske scene grafičkog dizajna. Trenutno angažovan u jednoj od perspektivnijih advertising agencija ex jugoslovenskih prostora, uspeo je da priredi ovu polu subverzivnu vizuelnu provokaciju u prostoru odveć ušminkanog političkog plakata. Plakat je u svojih 100 godina istorije i evolucije, postao sociološka odrednica portreta jednog vremena. “Čin II, Scena I” je svojevrsno novo čitanje jedne epohe u drugačijem dekoru ali u scenografiji istorijskih trendova koji se ponavljaju."

Autor je o izložbi napisao: "Mnoštvo vizuelnog materijala nastalog pre i tokom Drugog svetskog rata, kao i istraživanje internet ćoškova sa kreacijama ljudi koji, ako i prihvataju poraz u maju 1945, još uvek maštaju o drugom poluvremenu velikog obračuna, navela me je na razmišljanje o stvaralaštvu fašističke Nemačke i okupirane Srbije danas, u slučaju pobede sila Osovine. Pokušao da istražim neke od osnovnih atributa fašističkih društava poput militarizma, mačizma, nacionalizma, homofobije, insistiranja na kolektivizmu i sabornosti, preispitivanja i rekonstruisanja istorije, spajanja mitova sa današnjicom i drugim odlikama koje je Umberto Eko podvukao u svom eseju o „Večnom fašizmu“.

No, najviše me je inspirisala zloupotreba medija, umetnosti, nauke, religije i sporta u službi održavanja ovakvog poretka.

Lokalni karakter prikazanih radova mogao bi navesti na zaključak da se radi o obračunu sa konkretnim institucijama u našem društvu. Taj zaključak je pogrešan, jer se radi o njihovoj izmaštanoj zloupotrebi. Fašizam posmatram kao mračnu kolektivnu stranu savremenog doba koje nije pošteđen ni pojedinac, ni institucija, pa ni društvo u celini. Ovaj rad zamišljam kao upozorenje i podsetnik da je Predstava završena 1945. i da ne smemo dozvoliti novi čin sa akterima u izmenjenim kostimima i redigovanim tekstom."

Izložba “Čin II, Scena I” autora Miladina Miletića otvorena je od 8. marta (20h) do 14. marta (21h).

Izvor: B92

Pet kapi sna Milča Mančevskog

Milčo Mančevski, jedan od vodećih filmskih režisera i vizuelnih umetnika današnjice, predstavlja se u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda izložbom fotografija pod nazivom Pet kapi sna, koja će biti otvorena od 6. do 25. marta.

Izložbu čini 49 nizova po pet fotografija postavljenih horizontalno. Izbor je napravljen od nekoliko hiljada fotografija koje je autor snimao odvojeno u periodu dužem od jedne decenije u vidu zapisa o mnoštvu svakodnevnih događanja, uličnih scena, snimanja, intimnih beleški i, naravno, sa njegovih stalnih putovanja, među kojima su i posete Indiji, Aziji i Africi.

Otvaranje izložbe "PET KAPI SNA" je u utorak 6. mart u 19h u ARTGET galeriji.

Taj veliki disparatan raspon u vremenu, prostoru i motivima, Mančevski objedinjuje postupkom montaže i kolažiranja, kojim fotografije povezuje u jedinstvene kompozicije, od kojih svaku čini pet pojedinačnih slika. Kompozicije su formirane slikarskom metodom harmonizacije ili suprotstavljanja formalnih, vizuelnih obeležja pojedinačnih predstava (ulični grafizmi, skulpturalni predmeti i likovi, puno-prazno, bojene teksture i sl.), što čini da njegove vizuelno i koloristički zasićene fotografije odišu velikim izobiljem.

Intenzitet fluktuirajuće razmene formi, boja i sadržina, koji postoji u kompozicijama, uspeva ne samo da prodre ispod površine banalnosti svakodnevnih životnih situacija i pokaže njihovu skrivenu poetiku nego i da tu stvarnost transformiše u nešto što se istovremeno približava muzičkoj ili poetskoj kompoziciji. Pet kapi sna je stoga jedan neobičan fotografski putopis o zadovoljstvu i radosti gledanja i otkrivanja svakog trenutka postojanja sveta oko nas.

"U zbirci od 49 nizova fotografija, Pet kapi sna, interesuju me dve stvari: 1. eksplozija vizuelnog u zemaljskom trenutku i 2. rvanje i zagrljaj narativnog i formalnog. Ove fotografije žive samo kada su zajedno i kada formiraju nizove. Kao note u pesmi" - Zoran Petrovski "UMETNIKOV ISKAZ", kustos Muzeja savremene umetnosti u Skoplju.

Milčo Mančevski (Skoplje, 1959) napisao je scenarija i režirao igrane filomove Pre kiše (1994), Prašina (2001), Senke (2007), Majke (2010), i preko 50 kratkih, dokumentarnih i eksperimentalnih filmova.

Osvojio je preko 40 filmskih nagrada, od kojih su najznačajnije: Pre kiše – nominacija za Oskara 1994. i 30 nagrada, među kojima su Zlatni lav, FIPRESCI, UNESCO i Nagrada publike na Venecijanskom filmskom festivalu 1994, najbolji film godine u Argentini, Italiji, Švedskoj, Turskoj i mnoge nagrade širom sveta; film Majke – prikazan u programu Panorama na Berlinskom festivalu 2011, i osvojio šest međunarodnih nagrada, među kojima su i nagrada kritike i specijalnog žirija beogradskog FEST-a 2011, nagrada žirija Fedora na festivalu Novi Sad Cinema City 2011. Mančevski je autor i dve knjige fotografija: Ulica (1999) i Pet kapi sna (2010), koje prate istoimene izložbe prikazane u mnogim evropskim zemljama i u Latinskoj Americi. Njegovu prozu, eseje i kolumne objavljivali su Nju amerikan rajting, La Republika, Koriere dela sera, Sineast, Gardijan, Zidojče cajtung, Pravda i drugi časopisi, a autor je i proznih knjiga Duh moje majke, Želje, Pre dvanaest godina, Let, Markusov porter...

Predavač je na mnogim svetskim univerzitetima, filmskim i umetničkim institucijama, a i direktor je Katedre za režiju na poslediplomskim studijama na Tiš umetničkoj akademiji na Njujorškom univerzitetu.

Izvor: B92

Izložba studenata politehnike

Umetnički projekti “Naš svet – naše sutra“, “Javno (u) Lično“, “Primarno belo“ i radovi studenata Odeljenja za dizajn Beogradske politehnike biće izloženi u Velikoj galeriji Doma kulture Studentski grad od 15-31. marta.

Izložba će biti otvorena 15. marta u 18h.

Visoka škola strukovnih studija – Beogradska politehnika, već tradicionalno u Galeriji Doma kulture Studentski grad – Novi Beograd, organizuje izložbu studentskih radova Odeljenja za dizajn, kao integralni deo nastavnog procesa.

Na ovoj svojevrsnoj smotri studentskih radova, predstavljeni su radovi studenata sa tri akreditovana studijska programa odeljenja za dizajn: Grafički dizajn, Dizajn industrijskih proizvoda i Modni dizajn proizvoda od kože.

Izložba za 2012. godinu pod nazivom “Naš svet – naše sutra”, obuhvata sve segmente sociološkog aspekta savremenog društva. Na izložbi će osim studentskih radova koji su nastali u toku nastavnog procesa biti predstavljena i tri umetnička projekta: plakati na temu “Naš svet – naše sutra”, printovi na temu “Javno (u) Lično”, koji predstavljaju istraživanje različitih aspekata mikro i makro celina, odnosa javnog i ličnog prostora iz ugla mladog stvaraoca, i modeli obuće “Primarno belo”, izrađeni od ekoloških materijala inspirisanih prirodom.

Kroz ova tri projekta su studenti predstavili svoj pogled na svet i društvo, postavili su pitanja vezana za našu sadašnjost i nadanja i strahove vezane za budućnost, takođe su predstavili i svoje istraživanje vizuelnih poruka zabeleženih u svakodnevnim komunikacijama u prostoru, na ulici, u školi i na internetu.

Izvor: B92

Stari nakit na izložbi u Zrenjaninu

Izložba nakita iz perioda 6.000 godina pre Nove ere do kraja Srednjeg veka, nađenog na lokalitetima srednjeg Banata, biće otvorena u četvrtak 22. marta u Narodnom muzeju u Zrenjaninu.



Autor izložbe Snežana Marinković rekla je da je nakit iz zbirke Narodnog muzeja Zrenjanin nađen uglavnom u arheološkim iskopavanjima, a deo je nabavljen otkupom ili dobijen od darodavaca.

"Najraskošniji u zbirci je sarmatski nakit (3. i 4. vek). Impozantan broj potpuno očuvanih fibula, ogrlica, narukvica nalažen je na nekropolama širom srednjeg Banata. Bogatsvo oblika i boja govori da su ljudi tog doba bili pravi umetnici prefinjenog ukusa", rekla je Marinković.

Izložba predmeta iz bogate zbirke nakita iz fonda arheološkog odeljenja zrenjaninskog muzeja posetiocima treba da dočara čovekovo umetničko stvaralaštvo i kreativnost od neolita do srednjeg veka.

Izložba će trajati do 20. aprila 2012. godine.

Izvor: B92

"Epski heroji i grad budućnosti"

U Francuskom institutu u Beogradu u ponedeljak 19. marta biće otvorena izložba radova strip autora Alekse Gajića "Epski heroji i grad budućnosti".



zložba autora stripova "Bič Božiji", "Drakko" i "Technotise" sastoji se od izbora originalnih tabli koje će, pored proslavljenih strip heroja, prikazati i umetnikov pogled na grad i njegov razvoj.

Autor prvog srpskog dugometražnog animiranog filma "Edit i ja" će sa publikom podeliti svoju viziju futurističkog Beograda, ilustrovanu strip tablama, stori-bordovima iz svog animiranog filma ali i do sada neobjavljenim radovima pripremljenim specijalno za izložbu.

Aleksa Gajić rođen je u Beogradu 1974. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u klasi profesora Rastka Ćirića, a za francuske izdavačke kuće radi od 2000. godine.

Izložba će trajati do 28. aprila.




Izvor: B92

Kolekcija Trajković: Lična svita

U Muzeju 25. maj (Muzej Istorije Jugoslavije) u Botićevoj 6, u četvrtak 5. aprila biće otovorena izložba “Kolekcija Trajković: Lična svita". Izložba će biti otvorena do 26. aprila.



Koncepcija ove izložbe je da se kroz izbor autora i odabrane radove, predstave dometi na domaćoj likovnoj sceni u drugoj polovini dvadesetog veka i prvih deset godina dvadesetprvog veka, kao i da se pozicioniraju i pokrenu kompleksna pitanja privatnih kolekcija u Srbiji danas, i njihova uloga i uticaj na likovni život. Takođe je želja da se izborom autora i njihovih dela prezentuje lični pečat vlasnika kolekcije koji su je formirali proteklih dvadesetpet godina i da se tako pokažu mogućnosti privatnih kolekcija u prikupljanju dela likovne umetnosti. Zamisao vlasnika Kolekcije je da se na izložbi umesto hronološkog predstavljanja prikupljenih likovnih dela u Kolekciji Trajković, umetnici, umetničke grupe i jednom rečju umetničke prakse u Srbiji, predstave kroz tematske celine, a da izložba bude zbir nekoliko manjih izložbi koje će predstaviti opuse pojedinih istaknutih autora, kao i određenih pravaca koji su obeležili istoriju modern umetnosti u Srbiji.

Dela koja su odabrana za ovu izložbu ne samo po formatu već pre svega po značaju prevazilaze uobičajeno poimanje “kućne zbirke”. Na izložbi će biti predstavljene slike, objekti i skulpture velikog formata. Takođe će biti izložena i konceptualna umetnost. Većina radova duži period nije izlagana u Beogradu a neka dela će biti prvi put predstavljena publici. Neki radovi su dopunjeni, a neki specijalno urađeni za ovu izložbu.

Po prostoru koji je odabran za izložbu, po broju predstavljenih dela, njihovom formatu kao i značaju, izložba Kolekcija Trajković: Lična svita je najveća do sada izložba neke privatne kolekcije u Beogradu u poslednjoj deceniji.



Povodom izložbe nastala je istoimena luksuzna knjiga u kojoj o srpskoj umetnosti druge polovine dvadesetog veka pišu: prof. dr Ješa Denegri, prof. dr. Nikola Šuica dr Jonathan Blackwood, dr Irina Subotić i pisac Bora Ćosić.

Akademik Dušan Otašević o Kolekciji Trajković: "Kolekcija umetničkih dela porodice Trajković po mnogo čemu predstavlja izuzetak u našoj sredini. Pre svega, reč je o rezultatu vrsnog poznavanja savremene umetnosti druge polovine XX veka, koje je uslovilo i omogućilo znalački promišljen izbor i umetnika i umetničkih dela."

U obimnu kolekciju, koja sadrži stotine slika, skulptura i grafika, Slavica i Daniel Trajković uvrstili su, ne bez svojevrsnog rizika, i nove umetničke izraze (kao što je konceptualna umetnost) i nove medije (medij fotografije). Po svom značaju, kolekcija porodice Trajković (koju ne bez osnova porede s kolekcijom Pavla Beljanskog) umnogome je prerasla privatne okvire. Stoga njeno predstavljanje u javnosti znači ne samo afirmaciju ovog kolekcionarskog poduhvata već i doprinos našoj likovnoj kulturi.

Umetnici čija će dela biti predstavljena na izložbi su: Mrđan Bajić, Kosta Bogdanović, Radomir Damnjanović, Uroš Đurić, Bora Iljovski, Đorđe Ivačković, Dragoš Kalajić, Saša Marković, Era Milivojević, Peđa Nešković, Petar Omčikus, Dušan Otašević, Neša Paripović, Mileta Prodanović, Miodrag B. Protić, Radomir Reljić, Balint Sombati, Raša Todosijević, Slobodan Trajković, Lazar Vozarević...

Posetioci će moći da pogledaju izložbu do 26. aprila, svakoga dana osim ponedeljka, od 10 do 20 sati.

Izvor: B92

Izložba u čast Vele Nigrinove

Izložbu povodom 150. godišnjice rođenja istaknute dramske umetnice Avguste Vele Nigrinove (1862-1908), koja je iz rodne Ljubljane prešla u Beograd početkom 80-ih godina 19. veka, otvorio je u četvrtak uveče u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije predstavnik Ambasade Slovenije Milan Predan.



Ističući da mu je čast da proglasi otvorenom postavku pod nazivom "Vela Nigrinova", Predan je u govoru na srpskom jeziku zahvalio Muzeju što čuva uspomenu na veliku glumicu i ženu izuzetne harizme.

"Ona je povezala Srbe i Slovence, da ne kažem Srbiju i Sloveniju, pošto je Slovenija tada još bila u okviru Austrougarske monarhije i tada smo o našoj vlastitoj državi mogli samo da sanjamo", rekao je on.

Predan je primetio da "ima puno simbolike u tome što je za njen dolazak u Beograd zaslužan još jedan veliki Slovenac koji je ovde ostavio svoj pečat, kompozitor Davorin Jenko, autor srpske himne 'Bože pravde'".

"Oboje su pripadali i još pripadaju i slovenačkoj i srpskoj kulturi, čije su veze počele su da se ostvaruju u vremenu kada još nismo živeli u zajedničkoj državi, što potvrđuje blizinu naše kulturne tradicije, naša dva naroda i kulturnog identiteta, bez obzira na fizičke granice koje su se u svim tim decenijama menjale i na kraju i promenile", izjavio je Predan.

Život i rad Nigrinove, zaključio je on, "potvrđuju istinu da kada je reč o velikoj umetnosti onda nije važno pitanje - čija je, jer ona pripada svima. Publiku su pozdravile direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Ksenija Radulović i autorka Olga Marković.



Kustos u penziji Olga Milanović pročitala je sažetu biografiju Vele Nigrinove, a glumica Gorica Popović izvode iz tekstova koje su o njoj pisali Antun Gustav Matoš, francuski istoričar Alber Male, kritičar Boža Nikolajević...

Glumica koju su zvali "srpska Sara Bernar" zauzima jedno od najvažnijih mesta u istoriji srpskog teatra. Na sceni Narodnog pozorišta, gde je stigla već sa 20 godina, ostvarila je obiman i raznovrsan repertoar sa blizu 400 uloga. Bila je lepe pojave, bujnog temperamenta i snažne glumačke individualnosti, kritičari su je cenili, a publika obožavala.

Nigrinova je iskreno zavolela srpsku sredinu. Za vreme srpsko-bugarskog rata 1885. radila je kao dobrovoljna bolničarka i šila rublje za srpske vojnike i ranjenike.

Iznurena napornim radom, sagorevajući iz jedne u drugu ulogu velikog repertoara, umrla je u 45. godini. Njena prerana smrt bila je jedan od najpotresnijih događaja toga doba u srpskoj prestonici.

Izvor: B92