Никада нисам рекла да су Срби анти јеврејски расположени, баш напротив,  Србија је једна од ретких земаља у којој Јевреји никада нису имали проблема, сем индивидуалних ексцеса, који су потпуно занемарљиви.

Али да је Николај био то што је био...не може нико оспорити.
У сваком случају, то што је он светац, можда није превелика срамота, али је свакако велики пропуст православне цркве.
Ипак, не изједначавам Србе са Николајем, нити ћу икад.

Nije on jadan,jadni mi....Koji se takvog ceoveka odicemo i takvog coveka ismejavamo.Zrtve su zrtve.Jadni i oni koji se ismejavaju i drugim zrtvama fasista i koji traze i zele nove zrtve.Jadanm svaki koji mrzi bilo koga,jadan onaj koji ne voli onoga ko njega voli....

A sta je to bio?
Nije ga Crkva proslavila nego sam Bog.Ja sam vise puta bio i opet cu biti da se poklonim njegovim svetim mostima.



Sveti nikolaje moli Boga za nasa

Ali izjednacavas one koji ga postuju, kao sto sam ja, sa njim

Idejni tvorac puča

Posle smrti kralja Aleksandra 1934. godine, u unutrašnjem političkom životu Jugoslavije, nastalo je pomeranje ulevo, u kome su razjedinjavajući elementi sve više dolazili do izražaja. Jedan od vrlo krupnih problema, koga je trebalo rešiti, bilo je pitanje zaključivanja Konkordata (međudržavnog ugovora Jugoslavije i Vatikana).  Iako je to bila želja, i namera kralja Aleksandra, ona nije, iz raznih razloga, mogla biti ostvarena za vreme njegovog života. Vlada Milana Stojadinovića, u saglasnosti sa tadašnjim Namesništvom, potpisala je 25. jula 1935. Konkordat sa Vatikanom.  Tekst ovog ugovora, brzo je procurio u javnost. Sticao se utisak da je rimokatolička crkva u Jugoslaviji dobila veća prava, povlastice i privilegije od Srpske pravoslavne crkve, koja je bila jedan od ključnih faktora stvaranja nove države Jugoslavije. Kampanju protiv Konkordata otvorio je lično patrijarh Varnava, jednim svojim govorom u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Vladika Nikolaj, koji je dugo vremena proveo na rimokatoličkom i protestantskom zapadu, imao je dobre odnose sa mnogobrojnim visokim prelatima Rimokatoličke crkve. Smatrao je, međutim, da Vatikan svojom prozelitskom i unijatskom politikom sputava i ometa dobre odnose rimokatolika sa drugim hrišćanskim crkvama širom sveta. Zato je podržavao napore svih katoličkih crkava u evropskim državama koje su želele, poput anglikanske crkve u Velikoj Britaniji, da se odvoje od Vatikana.  To je 1915. godine, savetovao i hrvatskim rimokatoličkim sveštenicima u Americi, kada su vođeni razgovori o stvaranju nove države. Smatrao je da prisustvo Vatikana u životu Jugoslavije može biti pogubno.

KRVAVE LITIJE

Kada je počela konkordska borba, on je uzeo aktivnog učešća u njoj. Čak se može reći da je bio njen predvodnik. Kob trenutka je htela da, iste večeri kada je Konkordat izglasan u Narodnoj skupštini, 23. jula 1937. godine, umre patrijarh Varnava. Sumnjalo se da je otrovan. Nikolaj je poveo propagandu protiv Konkordata i borbu širokih razmera. Na svim crkvenim slavama, svečanostima, posebno na saborima priređenim oko pojedinih hramova, kao u Nišu, Gornjem Milanovcu, Valjevu i drugim, on je govorio i oštro napadao Konkordat i njegove pristalice, poslanike i ministre.  Predsednika vlade Milana Stojadinovića, koji je bio rodom iz Žičke eparhije, isključio je iz Crkve, a sa njim sve poslanike i ministre kojima je on bio episkop. U Beogradu je organizovana poznata antikonkordatska litija koju je Stojadinovićeva policija rasturila. Tom prilikom povređen je šabački vladika Simeon Stanković, nekoliko sveštenika i dosta naroda. Ulicom su letele mitre i kamilavke i lila se krv. To je prevršilo čašu i ova borba se pretvorila u svenarodni gnev i otpor.  Iako je Konkordat u skupštini izglasan tesnom većinom, nikada nije iznesen pred Senat Kraljevine Jugoslavije. Vlada je skinula Konkordat sa dnevnog reda i nije ga više podržavala.

Početkom februara 1938. godine, za novog srpskog patrijarha izabran je mitropolit crnogorski Gavrilo Dožić. Nikolaj je smatrao da izbor patrijarha treba odložiti dok se prilike u Crkvi ne srede. Pošto njegov predlog nije prihvaćen, podneo je ostavku na članstvo i rad u Arhijerejskom saboru. Sabor je protiv Nikolaja poveo jednu vrstu disciplinske odgovornosti. Stvar se, ipak, na sreću, dobro završila i Nikolaj se vratio u sabor vec naredne 1939. godine. U manastiru Kalenić došlo je 1940. do poznatog izmirenja Nikolaja i patrijarha Gavrila, zauzimanjem i posredstvom njihovih zajedničkih prijatelja.

Burni događaji u Evropi četrdesetih godina, nisu mogli mimoići ni Jugoslaviju i njene narode, a ni Srpsku pravoslavnu crkvu. Knez Pavle i jugoslovenska vlada Cvetković - Maček, sklopili su pakt sa Nemačkom i Hitlerom, koji je naišao na veliki otpor među slobodoljubivim narodom u Srbiji. Prvi otpor prema sramnome potpisivanju pakta pojavio se u narodu Žičke eparhije. Kraljevčani su prvi organizovali demontracije. Ogroman broj ljudi okupio se ispred episkopskog konaka u Kraljevu, tražeći da im se vladika obrati.  Nikolaj je održao patriotski govor u kome je jugoslovensku vladu nazvao izdajničkom, a Adolfa Hitlera, "biblijskim antihristom". Iste večeri zaputio se u Beograd da pomogne oko izrade platforme i stava srpske crkve, oko pakta i događaja koji su sledili. Posle sastanka svih episkopa u Patrijaršiji u Beogradu, patrijarh Gavrilo se 27. marta 1941. godine preko Radio-Beograda, obratio narodu i osudio pakt sa Nemačkom. Mnogi pozvani crkveni autoriteti smatraju da je patrijarhov govor, koji je, ustvari bio saopštenje Arhijerejskog sabora, sastavio vladika Nikolaj. Sveštenstvu i vernicima svoje eparhije poslao je telegram iz Beograda u kome piše: "Bogu blagodarni, narodu zahvalni, svetlo gledamo u budućnost bez pečata srama".

jadni mi sa vama....

Молитва на језеру

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам,
и не кунем.
Они су место мене испопведили  грехе моје пред светом.
Они су ме шибали кад сам се ја устезао шибати сама себе.
Они су ме мучили онда  кад сам ја бегао од мука.
Они су ме ружили онда кад сам ја себи ласкао.
Они су ме пљували онда кад сам се ја гордио собом.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам,
и не кунем.
Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудом.
Кад сам се ја правио моћним, они су ми се смејали као кепецу,
Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом
руком.
Кад сам  мислио мирно спавати, они су ме будили из сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили
и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили
руке моје до Твога скута.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам
и не кунем.
Благослови их и  умножи их; умножи их и још више их
огорчи против мене-
да би моје бегство к Теби било бесповратно;
да би се нада у људе искидала сва као паучина;
да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
да би срце моје постало гробом моја два зла близанца:
гордости и гнева;
да бих све своје благо сабрао на небу;
ах, да бих се једном ослободио самообмане, која ме је и
заплела у страшну мрежу варљива живота.
Неријатељи су ме научили да знам - што мало ко зна -
да човек нема непријатеља у свету изван себе.
Само онај мрзи непријатеље ко не зна да непријатељи нису
непријатељи но сурови пријатељи.
Заиста тешко ми је рећи ко ми је учинио више добра и ко
више зла у овом свету: пријатељи или непријатељи.
Зато благослови. Господе, и пријатеље и непријатеље моје.
Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља,
јер зна.
Јер, зна син да му се непријатељи не могу дотаћи живота.
Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам
и не кунем.

Jadni mi bez vas

 

па да...

Свети Николај Жички
О СКРОМНОСТИ

''Предај забораву што брже своје добре трудове и заслуге. Срамота је да те пчела и мрав претекну у томе. Сматрај, као и пчела и мрав, сваки нови труд као први труд, и сваку нову заслугу као прву заслугу. Истицање својих трудова и препричавање својих заслуга доноси зао плод: злу вољу, раздор и свађу међу људима. И, најзад, неизбежно осећање ненаграђености и – очајање.
Да ли си икада видео очајна мрава или очајну пчелу?
Заиста, срамота је за човека да мрав и пчела боље од њега испуњавају славну заповест Христову:
Кад свршите све што вам је заповеђено, говорите:
ми смо залудне слуге, јер учинисмо што смо били дужни чинити.
(Лука 17, 10)''

Božićnu pesmu ''Andjeli pevaju'' na tekst Sv. Vladike Nikolaja izvode MS Stupovi. Aranžman za pesmu uradio je Milan Djurdjević, pesma je uradjena saborno i u njoj učestvuju Jelena Tomašević, Sergej Ćetković, Divna Ljubojević, Jana Šušteršič, Jelena Pudar, Ljuba Ninković, Milan Djurdjević, Ljiljana Popović, Tijana Milošević, Ivan Bosiljčić, Tanja Bošković, Sonja Kolačarić, Neverne bebe i deca iz crkvenih horova.

Andjeli Pevaju

Noć prekrasna i noć tija,
nad pećinom zvezda sija,
u pećini mati spi,
nad Isusom andjel bdi.

Andjeli pevaju,
pastiri sviraju,
andjeli pevaju
mudraci javljaju:
Što narodi čekaše,
što proroci rekoše,
evo sad se u svet javi,
u svet javi i objavi:
Rodi nam se Hristos Spas
za spasenje sviju nas.
Aliluja, aliluja,
Gospodi pomiluj!

Dusa jedna od coveka, jedan iskreni Bogotrazitelj i Bogoljubitelj, kojeg je sam Gospod proslavio darivajuci nama njegove celebne mosti da nad njima mole'i se i vladiku doyivajuci, dozivljavamo isceljenja i duse i tela.Ko god moze  i zeli treba da ode do Sv. Vladike i on ce mu sam sve objasniti da se mi ovde ne trucamo mnogo.