Dosta je bilo! Tadić naredio obračun sa kriminalom u "Kolubari"

Predsednik Srbije u dogovoru sa Draganom Đilasom naredio direktoru „Kolubare" Nebojši Ćeranu da detaljno prekontroliše i otkaže sve ugovore sa privatnim firmama koje ovom javnom preduzeću iznajmljuju mašine

Pljačka državne imovine... „Kolubara" svakog meseca plaća privatnicima 350 miliona dinara za rentiranje mašina koje već ima

Predsednik Srbije Boris Tadić naredio je potpuno razotkrivanje malverzacija u Rudarskom basenu „Kolubara" i momentalni raskid svih ugovora sa privatnim firmama koje „Kolubari" iznajmljuju mašine, a o kojima je Press pisao proteklih dana. Prema našim saznanjima, Tadić je u saradnji sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom upravo zato pre mesec dana doneo odluku da se na čelo „Kolubare" postavi šef obrenovačkih demokrata Nebojša Ćeran.

Podsetimo, „Kolubara" na iznajmljivanje mašina od privatnih firmi mesečno troši oko 350 miliona dinara, a samo u poslednjih godinu i po dana na taj način je bačeno 80 miliona evra, pošto „Kolubara" ima svoje mašine!
- Pitanje „Kolubare" je bilo jedno od ključnih prilikom formiranje aktuelne republičke i gradske vlasti. Pojedinci iz koalicije SPS-PUPS-JS tražili su da se ne dira dotadašnji način „poslovanja", jer bi od toga navodno korist imali svi. Tada je dat načelan pristanak, jer demokrate nisu ni naslućivale o kakvim vrstama malverzacija i bogaćenja na račun države je reč. Međutim, nakon što je otkriveno da se mesečno potroši 350 miliona dinara za rentiranje mašina od privatnika, predsednik Tadić je naredio da se sve istraži i hitno prekine sa takvom praksom. Kazao je da ga ne interesuje ko je iz koje stranke, a naročito ne da li pripada vladajućoj koaliciji - otkriva dobro obavešteni sagovornik Pressa iz vrha DS-a.


Jedan poznati političar na „Kolubari" zarađuje više od milion evra godišnje!

Prilikom pročešljavanja spornih ugovora „Kolubare", nadležni su došli do vrlo zanimljivih podataka o tome ko sve i šta radi u ovom javnom preduzeću. Tako jedan istaknuti političar iz vladajuće koalicije ima pet mašina koje rentira „Kolubari", a koje se vode na njegovog sina. Te mašine se iznajmljuju po ceni od 25 evra na sat, a svakoga dana se evidentiraju po 22 radna sata, iako mašine ponekad uopšte ne rade!!! Na taj način poznati političar mesečno zarađuje od „Kolubare" oko 80.000 evra, odnosno oko milion evra na godišnjem nivou!!!
Međutim, sva isplata ide u uglju, koji ovaj političar potom preprodaje po većoj ceni i na taj način ostvaruje i dodatnu zaradu. Kao saznajemo, on pored rentiranja mašina zarađuje od „Kolubare" i na druge načine. Sumnja se, takođe, i da mašine nekih anonimnih privatnika, ali i nekih moćnih biznismena, zapravo kompletno ili delimično pripadaju ovom političaru.

izvor: press

Uzgleda da mu je krivo, jer njegovi ne kontrolišu malverzacije.

Pa kako ce to da spreci? Daj mi resenje? Eps je socijalisticka firma koja je istovremeno i socijala stanovnistva.
Svi ostali korisnici ne placaju struju, da bi drzali socilani mir. Vodovod nikada nije platio struju, Takodje kontaktne mreze u gsp-u. Stavi da plate ekonomsku cenu bice 30% veca nego u evropi, jer jednostravno su masine takve da trose na sopstvenu potrosnju 30% vise.
A ovo oko masina, pa to je od Slobe u veliko radjeno preko jul-a. Minel, termoelektro, rad, trudbenik su prodale svoje masine privatnicima. Oni idu sa dizalicama, unimazima,  transportnim sredtvima u eps i tamo mu nadzor pise sati kolko hoce. Digne jedan tocak pise 30 sati.Ko ce to da kontrolise? Tipican komunizam: dva dana bice reda pa sve po starom.Aaaaaaaa politicar se bori protiv korupcije.Evo glasovaaaaa.
Ili ce hotlips, nojevo dupe to da sredi kad dodje na vlast. nemas kako bre samo ako privatizujes.
A epsu se ne isplati da drzi sopstvene masine, jer pored dizlice i dizalicara zaposli jos 200 snasa da vode nadzor.
To svuda u svetu rade treca lica.I to privatnici, koji imaju na 20 radnika jedog administrtivca.
Hajde leba ti da vidim tu genijalnost.

A to da se isplacuje u uglju, pa naravno taj otvori preduzece za snabdevanje ugljem, trasnportne masine i vozi Misko.

Btw Taj politicar je mislim, necu pogresiti ako kazem da svakako ima umesane prste: Nenad Popovic.
da je kupio Minel to znam.

pa on nije u vladajućoj koaliciji,ili... 

a na konto toga bogaćenja evo jedne vesti



Prosjački štap sve bliže
Marko LOPUŠINA, 02.08.2009 20:30:08    Ocena:
3.92 (Glasova: 12)
  [Oceni]    Komentara: 0 [Postojeći komentari]
 Smrt D. M., žitelja sela Vlahovo, koji se pre dve nedelje ubio jer nije bio u stanju da izdržava svoju porodicu, nije iznenadila njegove sugrađane iz Prokuplja. Mnogi Topličani misle da je samoubistvo D. M. očekivana posledica sve bednijeg života u ovom delu Srbije.
- Situacija u Topličkom kraju je očajna. Zaposleni primaju plate koje jedva dostižu 15.000 dinara. Čak 80 odsto ljudi je bez posla. Kompletna privreda ne radi. Fabrika „Milan Toplica“ zatvorena je. Njena mineralna voda otiče u reku. Nova oprema je kupljena, ali nije instalirana, pa je četvorica radnika čuvaju da je neko ne ukrade. Višnje nije imao ko da obere, a ni da otkupi, pa su se sasušile na stablima. Žene u Prokuplju prose dva kilograma brašna da bi mogle deci da umese hleb - otkriva nam pozadinu ove drame Vitomir Mihajlović, poslanik iz Prokuplja.
Kao član skupštinskog Odbora za suzbijanje siromaštva u Srbiji, poslanik Mihajlović upozorava nas da je situacija ista i u drugim opštinama na jugu i istoku Srbije.
- NiŠ je zavijen u crno, jer je u ovom gradu bez posla 30.000 ljudi. I u Kuršumliji industrija ne radi. A „Banja“ je otišla pod stečaj, jer MUP nije platio smeštaj policije tokom NATO bombardovanja. U Prokuplju su potpuno zamrli i kulturni i sportski život. Najveći događaj u gradu bio je koncert beogradske pevačice na bazenu. Ljudi nemaju od čega da žive, pa se bojim da će samoubistava biti još više - kategoričan je Mihajlović.
Prema statistici, zvanično je u Srbiji 2007. godine bilo 490.000 siromašnih ljudi, ili 6,6 odsto. Granica njihovog siromaštva bilo je mesečno primanje od 8.883 dinara. Kako tvrde naši sagovornici, zbog izbijanja ekonomske krize, rasta troškova života, nezaposlenosti i otpuštanja radnika, siromaštvo građana rapidno se uvećava.
- Na osnovu preliminarnih podataka, jasno je da se broj siromašnih ove godine povećao na devet odsto ukupnog stanovništva, i da će taj broj biti još veći - kaže Žarko Šunderić, menadžer vladinog Strateškog tima za smanjenje siromaštva.
Snežana Stojanović-Perišić, poslanik iz Leskovca, pojašnjava da je subjektivno siromaštvo ljudi u Srbiji duplo veće od objektivnog i statistički merenog.
- Dovoljno je da granicu siromaštva podignemo na 10.000 dinara, pa će se pokazati da imamo duplo više siromašnjih ljudi nego što je zvanično registrovano - objašnjava nam Snežana Stojanović-Perišić, predsednik skupštinskog Odbora za suzbijanje siromaštva.
- Strategija Vlade Srbije za smanjenje siromaštva definiše siromaštvo ne samo kao nedostatak novca za normalan život, već kao višedimenzionalni fenomen koji podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ključne aspekte siromaštva ubrojano je i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh - navodi Žarko Šunderić.
Ako prihvatimo tu činjenicu, danas u Srbiji na ivici bede živi oko dva miliona ljudi. Siromaštvo se najviše smanjilo kod 600.000 raseljenih i izbeglica, jer je većina njih uspela da se integriše u novu sredinu, a najviše se povećalo kod dece. Blizu 155.000 dece živi u teškom siromaštvu, dok je još toliko njih na ivici bede, potvrđeno je u Ministarstvu rada i socijalne politike. Pored dece, u velikoj oskudici su 120.000 starih lica, Romi, njih 200.000, i nezaposleni - 400.000.
Kako tvrde naši sagovornici, glavni uzroci sve većeg osiromašenja građana su rat, ekonomska kriza, nezaposlenost, loša privatizacija, prisilne migracije, otpuštanje radnika, pad prihoda i kupovne moći stanovnika.
- Pazar u kioscima mi je pao sa 50.000 na 7.000 dinara dnevno. Mnogi drugi kiosci su zatvoreni zbog slabog prometa. Moja plata je sa 15.000 dinara smanjena na 12.000. Stigla nas je beda - kratko nam je objasnila prodavačica Mirjana Maraš iz Zemuna.
Međutim, nisu svi građani Srbije podjednako u krizi i oskudici. Od prosečne plate, koja je, prema poslednjim statističkim podacima, iznosila 32.000 dinara, mnogi građani Srbije jedva podmiruju osnovne potrebe. A za 8.883 dinara, koliko iznosi sirotinjski minimum, može da se kupi 70 vekni belog hleba, 66 jaja, 33 litra slatkog mleka i jogurta mesečno.
- Jaz među siromašnima je sve veći i iznosi čak jedan prema šest. Jer, u Beogradu je stopa siromaštva tri odsto, a u Bosilegradu, Lebanu, Crnoj Travi čak 19 odsto. Statistički gledano, najsiromašnije je ruralno stanovništvo jugoistočne Srbije, koje živi u bedi - kaže Snežana Stojanović-Perišić.
- Bela Palanka je jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, u kojoj skoro pola radno
sposobnog stanovništva ne radi, a oni koji rade primaju manje od 10.000 dinara mesečno. Zato smo mi žitelji odlučili da je od sada zovemo „crna Palanka“. Svi koji imaju imalo škole ili neki zanat pobegli su u veliki grad. Uostalom, u Srbiji se aktivno i dobro živi samo u četiri grada - Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Apatinu. U ostalim naseljima se životari - priča Dragan Perković, partijski aktivista.
On otkriva da su u opštini Bela Palanka računi javnih preduzeća i škola mesecima u blokadi i da opštinski službenici tri meseca nisu primili platu. Međutim, državne ustanove i dalje važe za najsigurnije mesto za posao.
- U siromaŠnim sredinama rade samo zaposleni u državnim institucijama - opštini, policiji, pošti, sudu i domu zdravlja. A da bi se kriza prebrodila, stranke zapošljavaju svoje članove u te institucije, pa mnoge opštine, umesto 30 činovnika, koliko im je potrebno, imaju po 200 zaposlenih. I zbog toga opštinski budžet ode na plate a ne u razvoj privrede i kulture - tvrdi Snežana Stojanović-Perišić, na osnovu svog iskustva u Leskovcu.
Većina građana Srbije jedva sastavlja kraj s krajem. Najveći deo prihoda troši se na hranu i piće, dok se ostale potrebe stavljaju u drugi plan, za „neko bolje vreme“.
- Posledice su mnogo dublje. U selima Srbije ima 10.000 napuštenih kuća, 40.000 praznih staja i 260.000 momaka koji su pregurali četrdesetu - rečeno je nedavno na Međunarodnom naučnom skupu „Vlasinski susreti“.
U Srbiji, kao jednoj od najsiromašnijim zemljama u Evropi, 160.000 osoba mesečno dobija ček sa simboličnim iznosom od 2.500 dinara kao socijalnu pomoć. Za to je država samo u ovoj godini namenila oko četiri milijarde dinara. U Beogradu postoji 28 narodnih kuhinja u kojima se hrani 5.655 sugrađana. U Nišu hranu od države traži 4.000 ljudi. A država planira da štrajkačima u 30 naselja dodeli jednokratnu pomoć od 5.000 dinara.
Međutim, narodni poslanik Snežana Stojanović-Perišić smatra da izlaz iz krize nije u davanjima, već u osposobljavanju siromašnih da se bore za posao, zaradu i život.
Država je svesna ovog problema i zato je formirala i strategiju i odbor za borbu protiv siromaštva. U vladinom timu za sprovođenje strategije za suzbijanje siromaštva tvrde da postoje tri strateška pravca borbe.
- To su dinamični privredni rast i razvoj, s naglaskom na otvaranje novih radnih mesta i povećanje zarada, i sprečavanje nastanka novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede. Dvadesetak projekata iz ovog programa već je realizovano - naglašava menadžer ovog tima Žarko Šunderić.
U Srbiji se, međutim, najavljuju masovni otkazi u državnoj administraciji, naftnim kompanijama, velikim privrednim sistemima... Svima je jasno da predstoji novi talas osiromašenja. I mada se država trudi da finansira razvoj nerazvijenih i siromašnih opština, ona za to nema dovoljno novca.
- Država će paketom socijalnih mera pomoći deci, starima i radnicima koji su ostali bez posla, jer su to kategorije koje je ekonomska kriza najviše pogodila. Oko 220 miliona dinara mesečno za ovaj paket socijalnih mera obezbediće se zamrzavanjem i smanjenjem plata zaposlenih u državnim i javnim preduzećima - izjavio je ministar Rasim Ljajić.
Predsednica parlamentarnog Odbora za suzbijanje siromaštva Snežana Stojanović-Perišić priznaje da je ipak najbolje rešenje ovog problema ulazak Srbije u EU.
- Pošto EU ima posebne fondove za suzbijanje siromaštva, Bugarska je, na primer, odmah posle ulaska u Uniju, podigla stopu društvenog razvoja, rešila problem nezaposlenosti i čak izazvala povratak stručnih kadrova iz inostranstva u zemlju - rekla je Snežana Stojanović-Perišić.

MENJA KUĆU ZA “VESPU“
U selu Stara Moravica, kod Bačke Topole, nedavno je na banderi osvanuo neobičan oglas: „Prodajem kuću i voćnjak za vespu!“
Paori prodaju svoje kuće da bi imali od čega da žive, ili da odu kod dece u Novi Sad, Suboticu ili Beograd. Procene govore da na severu Bačke ima više od 2.000 napuštenih kuća, koje se sa ekonomskim dvorištem mogu kupiti i za 1.000 evra. Toliko košta jedan metar kvadratni stana u Subotici. Sličnih oglasa ima i u Semberiji, a posebno u Bogatiću i Batrovcima. Problem je što zbog oskudice niko neće da kupi te seoske kuće i imanja.

KATEGORIJE SIROMAŠNIH
U kategoriji permanentno siromašnih nalaze se Romi - 49,2 odsto, nezaposleni - 10 odsto, žitelji sela - 9,8 odsto, izbegla i raseljena lica - osam odsto, stariji od 65 godina - sedam odsto, deca - šest odsto, osobe sa invaliditetom - dva odsto, gradski žitelji - 4,3 odsto, kao i domaćinstva sa više članova - 3,3 odsto.
Ispod linije siromaštva u Srbiji živi oko 120.000 građana starijih od 65 godina, a Srbija mesečno „proizvede“ još 6.500 novih penzionera.

POSLEDNJI U EVROPI
Mi živimo jednim nerealnim životom, jer sebi nećemo da kažemo da smo siromašan narod, a naša zemlja jedna od najzaostalijih u Evropi - otvoreno kaže Vitomir Mihajlović, narodni poslanik.
Prema (ne)zvaničnim podacima, Srbija je poslednja u Evropi po kupovnoj moći stanovnika, lošim drumovima i bezbednosti u saobraćaju, reformi univerziteta, navodnjavanju obradivih površina, stopi nataliteta, zaštiti dece, doprinosu za penzije, upotrebi sredstava kontracepcije, zaštiti od kancera, donaciji i transplantaciji organa, proizvodnji ribe, formiranju institucije državnog revizora, usvajanu zakona o restituciji, brzini izdavanja građevinskih dozvola, reformi tajnih službi, otvaranju tajnih dosijea i arhiva, broju građana prodemokratske orijentacije, tranziciji i evropskoj integraciji.

izvor večernje novosti

eej Srbijo međ šljivama...

Moram sto puta da objasnjavam da kod nas vladaju komunisticki principi. To je jedna partija, koja simulira visestranacje.Ja se ne hvatam vasih datuma kada su vecina doznali da su Srbi, vec prekretice evolucije srpskog drustva od 45-e kada si nasilno poubijao pismene i vredne da bi ustolicio stranca za cara i vladao pomocu gomile lazi.
Citavih 60 godina vlada ovaj rezim, tako da ovima danas tesko dolazi da ista vode.
Ako si pomocu zajmova i pranja zajmova preko velikih sistema, koje si gradio desetlecima, nikada nisi ih zavrsio, kostali te bar tri puta vise nego normalno a napravio neefikasna preduzeca vladao radiom i televizijom, lazima o uspesima, uzvikivanjem parola, sada je sve to splasnulo jer nece niko da ti daje zajmove koje ne mozes da vratis.
Uz to da bi partija mogla da srusi kapitalizam zajmovima i prevazidjenom tehnologijom, sistematski je trebalo da samoupravljac zdere, pa su tako represivne mere protiv seljaka i poljoprivrednog proizvodjaca bile drasticne.
Sistematsko proterivanje svega sto se opismenilo i postalo sposobno da privreduje, jer su te generacije postale opasne po sistem. To vazi i dan danas.
E sada kada si sve prodao, ispozajmljivao se, ritao da neces u red sa ostalima dogorelo do nokata.
Sada ide ubrzano prepisivanje zakona, kako tata kaze da bi ispunio uslove podvodjenja tupadzija strancima koji ce vec znati da im se najebu matere.
Ovi samoupravljaci bukvalno nikome ne trebaju, to je sljam koji ne vredi ni razgovarati.
Vidis da se i danas podvode za parolama, borbenim poklicima. Jednostavno im treba reci istinu: vas najbolji doprinos naciji je da crknete, bube lenje i tupave.
Ali onda ne dobijes ni jedan glas.

Ova prica oko eps-a je stara koliko i eps, a to nije samo oko eps-a. To se radi i u nis-u.
To se moze zaustaviti privatizacijom ili kako se sada nis nasao u nevolji sa Rusima.
Gledao sam neke njihove rukovodioce, svaka im cast kako delaju.
Ako sam imao malo sumnje kada su dolazili sada me odusevljavaju.Nijedan nema vise od 40 godina.

Ево за Шкорпија...



 

Jedan deo Minela je kupio Vojin Lazarevic, Kotorski biznismen, poslovni prijatelj Nasera Orlica. Na mesto jednog od direktora je postavio najblizeg saradnika Kostunice. Mozda tu nesto mirise.

Chuck Norris bi sastavio vladu bez socijalista.

Minel je imao 34 preduzeca. Svi funkcionalni. Danas ti trziste elektroenergetike, snabdeva Siemens, uz sve masine i tehnologiju i celinu koju je imao Minel. Sve to ima i dan danas, (sto prodato privatnicima, sto jos ima), ali jedni niacin da se to pokrene je da oteras sve radnike bez prava da pogledaju prema firmi. Ako pogledaju, da to bude krivicno delo.80% ovih matorih nikada nista nisu radili.Niti znaju, niti umeju. A kvarni su do jaja.
Zato ih drzava i ostavlja tako: da trunu i oni i masine i fabrike zajedno sa njima.
Ima veruj mi masina, novih koje nikada nisu koristili a ni ne znaju za sta se koriste. Ja sam to u Minelu doziveo.
Filtrirali smo hiljade tona transformatorskog ulja, preko tecih lica, a da jednom nadjemo masinu za filtriranje, novu novcijatu u dnu Bacvanske. Kada sam hteo da je pokrenem, nestala. Gde je? U Valjevu kod privatnika.
A ovi matori dok pocrkaju, treba ti 50 godina. Jos im placas boracke penzije, onima koji su doznali da su bili partizani 60-ih, 20 godina posle rata.

U sustini sama privatizacija je cista pljacka, a u prethodnom postu sam hteo da ukazem na spregu vlasti i kriminala, i da kriminal ne poznaje granice.