"Cirkus" u Skupštini Srbije

U Skupštini Srbije u četvrtak popodne rasprava je tri puta prekidana pošto su radikali čvrsto odlučili da ne dopuste nekadašnjem stranačkom kolegi Tomislavu Nikoliću da kaže i jednu reč za govornicom. Metod borbe koji su primenili od ranije je poznat - lupali su po klupama.


-Jel', Vjerice, cemo da lupamo na tri cetiri ili na tri cetiri sad?


Nisu odustali ni kada je predsednica parlamenta, posle dva desetominutna prekida sednice, apelovala na poslanike da od nje ne prave cirkus.

Strasti su se smirile tek posle treće pauze - rad je nastavljen tako što je Nikoliću preporučeno da ćuti. Zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije Miroslav Markićević zamolio je Nikolića kao "našeg prijatelja i kao poslanika" da se do kraja rasprave ne javlja za reč i tako svojom dobrom voljom omogući da se sednica privede kraju.

Markićević je rekao da veruje da su svi svesni trenutka u kojem se živi u Srbiji, da svako brine za građane i da je potrebno omogućiti nastavak rasprave kako bi se u paralamentu na odborima za Kosovo i Metohiju i za bezbednost što pre razmatrala pitanja vezana za Kosovo.

Posle toga, nastavljena je rasprava po dnevnom redu tokom koje je većina predstavnika stranaka najavila je da će podržati odluku o davanju saglasnosti na poslovnik Državne revizorske institucije (DRI).

Poslanici su završili rasopravu o toj tački dnevnog reda, a rad će nastaviti u petak u 10 sati razmatranjem akata Poverenika za informacije i zaštitu podataka.

U raspravi, poslanici su istakli značaj rada DRI, institucije koja treba da kontroliše trošenje državnog novca, završne račune budžeta i račune javnih preduzeća, a opozicija je ukazala i na problem što DRI još nema svoje prostorije za rad.

Radikali su inače, danas priredili još jedno iznenađenje pošto su u parlament doveli studenta Miladina Kovačevića koji je pred srpskim pravosuđem optužen za prebijanje kolege u SAD.

Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović je rekla da je jasno da je očita blokada Skupštine, i da sukob sadašnjih i bivših radikala ne treba prenositi u Skupštinu. "Nemam drugu mogućnost nego da pokušam da u konsultacijama sa šefovima poslaničkih grupa pokušam da napravim dogovor o radu", rekla je predsednica.

Reagujući na radikalsku opstrukciju skupštine, šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je da će predložiti da predstavnici SRS ne budu u delegaciji Skupštine Srbije za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (SE), zato što krše sva pravila SE.

Ona je novinarima u Skupštini Srbije rekla da radikali pokušavaju da spreče skupštinu da izabere stalne delegacije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, jer smatraju da Tomislav Nikolić i poslanici njegovog poslaničkog kluba ne treba da imaju predstavnike u delegacijama.

"Radikali imaju problem sami sa sobom. Oni hoće da idu u SE, a da pritom ne razumeju osnovne principe i vrednosti SE, a to je između ostalog, da sve poslaničke grupe i svi poslanici u Skupštini Srbije imaju jednaka prava i obaveze", rekla je Kolundžija.

Pre Nikolića po dnevnom redu o predloženom poslovniku Državne revizorske institucije govorila je Jorgovanka Tabaković iz redova naprednjaka, a tokom njenog izlaganja poslanici radikala su lupali o klupe, što inače čine još od raskola u radikalima, kad god za govornicu izađe neko od naprednjaka.

Poslanici opozicije, najčešće poslanici radikala, tokom prepodnevnog dela rada skupštine, puna četiri sata smenjivali su se za govornicom i govorili o formiranju Bezbednosnih snaga Kosova, ali i ekonomskim temama i suđenju Vojislavu Šešelju.

Predsedavajući sednici obavestio je poslanike da će Skupština raditi i posle 18 časova, odnosno dok se ne završi tačka koja je na dnevnom redu.

Poslanici SRS i narodnjačkog bloka pre podne su kritikovali formiranje Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) zahtevajući da im se obrate nadležni ministri i predsednik Srbije i objasne šta planiraju da preduzmu povodom toga.

Poslanica SRS-a Vjerica Radeta kazala je da formiranje BSK znači primenu plana Martija Ahtisarija i zatražila da se predsednik Srbije Boris Tadić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović obrate poslanicima i kažu šta će tim povodom preduzeti.

"Mi sada čujemo kako je predsednik države reagovao tako što je nekom uputio neko pismo, to nije dovoljno, tražimo da u ovaj parlamet dođu nadležni i od njih saznamo šta je to što su državni organi uradili i pripremili da urade zbog toga", kazala je Radeta.

Poslanik Nove Srbije Velimir Ilić, koji je govorio povišenim tonom, kazao je da mu je nerazumljivo da se raspravlja o nekim drugim stvarima, a ne o dešavanjima na Kosovu i Metohiji.

"Šta sad treba da slušamo poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da nam priča o njegovim problemima, a imamo temu važnu za državu. Tamo nam mic po mic oduzimaju Kosovo i mi o tome moramo da pričamo", kazao je Ilić.

On je istakao da predsednik Srbije Boris Tadić mora da dođe ili u suprotnom nema rada parlamenta. "Gospodo, Šiptari prave vojsku regularnu, mi to legitimišemo. Kako je moguće da srpski parlament ne raspravlja o tome", naveo je Ilić.

Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dragan Šormaz kazao je da je vladajuća koalicija izdala državu jer ne čini ništa da spreči stvaranje nezavisnih institucija na Kosovu.

"Bezbednosne snage Kosova su vojska Kosova, do leta će raditi svi sudovi i tužilastva kako je Ahtisarijev plan predvideo, Euleks carina će biti postavljena i radiće ono što kosovska skupšti usvoji", kazao je Šormaz. "Vi ćete za to biti odgovorni... vi ste izdali Srbiju", istakao je Šormaz.

Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević pozvao je ministra odbrane Dragana Šutanovca i predsednika Tadića da kažu da li ono što se dešava na Kosovu predstavlja opasnost po Srbiju.

Predsednica parlamenta pozvala je zamenika predsednika skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju da sazove sednicu i pozove nadležne ministre i raspravljaju o dešavanjima u južnoj srpskoj pokrajini.

Izvor: MTS-Mondo

Poskupljuju gorivo, pivo, cigarete...

za pivo im neću oprostiti 

talas poskupljenja
Poskupljuju gorivo, pivo, cigarete...
Autor: Marija Škrbić, Bojana Stamenković | Foto:G.Srdanov | 23.01.2009. - 07:51
Poskupljuju gorivo, pivo, cigarete...

 Novi talas poskupljenja počinje već sutra povećanom cenom goriva u proseku za oko osam dinara po litru. Takođe, početkom februara izmenom zakona o akcizama potrošači u Srbiji mogu očekivati još jedno poskupljenje goriva, piva i verovatno cigareta.

Motorni benzin biće od sutra skuplji za 7,50, dok će litar dizel goriva poskupeti za devet dinara, saopštilo je Ministarstvo energetike. Tako će benzin umesto 72,60 koštati 79,60, dok će nova cena dizela D2 umesto 54,60 biti 63,60 dinara po litru. Da po potrošače sve bude gore, kada za osam dana stupi na snagu izmenjeni zakon o akcizama, benzin će poskupeti za dodatnih šest, a dizel za sedam dinara po litru.
Prema uredbi o formiranju cena naftnih derivata, cene goriva usklađuju se svakih 15 dana sa kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara. Trgovci naftom objašnjavaju da, iako je cena sirove nafte drastično pala, poskupljenje goriva dolazi zbog pada dinara ali i gasne krize u Evropi.
- Trenutno je Londonska berza skuplja od Njujorške, a mi nju pratimo. Nafta tipa „ural”, prema kojoj se određuju cene, bila je za 12 dolara skuplja nego što je to bila američka laka nafta. To je verovatno posledica krize sa gasom pa je onda potrošnja u Evropi značajno porasla, što je pratilo i berzansku cenu. Pored toga, proizvođači su značajno smanjili proizvodnju zbog krize - objašnjava Nebojša Atanacković, predsednik UO AD „Nafta”.

Direktor saznao vest iz štampe
Međutim, redovno usklađivanje cena derivata neće biti jedino povećanje jer se početkom februara očekuje i novi rast cena zbog povećanja akciza. Naime, na osnovu izmene Zakona o akcizama koji je preksinoć usvojila Skupština Srbije akcize na gorivo i to na benzin povećane su sa 35,9 na 42 dinara, a na dizel goriva sa 19 na 26 dinara po litru. Akcize bi trebalo da budu povećane osam dana od objavljivanja u „Službenom glasniku”, pa bi benzin početkom februara mogao da košta 85,60 dinara, a dizel D2 70,60 dinara.
Istovremeno, izmenama Zakona o akcizama povećane su i akcize na pivo i na cigarete. Sa pređašnjih 12,41, akciza na pivo uvećana na 15 dinara po litru.
- Ranije je bilo najavljeno da će akciza na pivo biti uvećana na 15 dinara, ali u dva navrata. Tačnije, prvi put za dinar i po, a kasnije za još jedan dinar. Međutim, kako saznajem iz štampe, podizanje akcija na 15 dinara desiće se odjednom - kaže za „Blic” Aleksandar Grgurović iz „Apatinske pivare”.
Zbog toga će, kaže on, u toku narednih nekoliko dana biti napravljena nova kalkulacija cena ovih proizvoda.
- Naša veleprodajna cena litra „jelen piva” do sada je iznosila 76,50 dinara i u nju su uračunati proizvođačka cena, akciza od 12,41 dinar i PDV od 18 odsto. Sada je akciza uvećana na 15 dinara po litru, što znači da će, kada se sve izračuna veleprodajna cena ovog piva, po litru iznositi 79,64 dinara. Međutim, kolika će biti maloprodajna cena piva, zavisi od trgovaca - kaže Grgurović.
Kada su u pitanju državni nameti na cigarete, usvojeni zakon je pod znakom pitanja jer tri najveće duvanske kompanije traže od predsednika Srbije, Borisa Tadića, da ovaj dokument ne potpiše.

Amandmani po meri SPS
Iz „Filip Morisa”, „Britiš amerikan tobakoa” i „Japan tobako internaticonala” tvrde da je, umesto dogovorenih izmena još pre šest meseci, jučerašnji zakon osvanuo kao direktno ugrožavanje velikih proizvođača zbog neočekivanog usvajanja dva amandmana.
Sporne amandmane bez najave i dogovora predložili su Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS/JS, i Đorđe Milićević, poslanik SPS-a, čime je promenjen raniji predlog Vlade.
Prema ranijem predlogu koji je dogovoren sa Vladom, proporcionalna stopa koja bi se zaračunavala na maloprodajnu cenu trebalo je da iznosi 35 odsto, dok bi fiksni iznos akcize po paklici iznosio 11 dinara. Umesto toga usvojen je amandman poslanika SPS po kojem je usvojeno da proporcionalna stopa iznosi 38 odsto i 8,92 dinara. Na zajedničkoj konferenciji za novinare koju su juče sazvali BAT, JTI i „Filip Moris”, rečeno je da su ovakvim načinom oporezivanja proizvođači kvalitetnijih cigareta dovedeni u lošiji položaj u odnosu na proizvođače jeftinijih cigareta, jer će po osnovu povećanja proporcionalne stope pretrpeti i veće zahvatanje iznosa akcize. Oni traže hitno povlačenje amandmana na Zakon o akcizama, koji će, kako su istakli, ugroziti poslovanje i dovesti u pitanje nivo zaposlenosti u tim fabrikama. Ukoliko predsednik Tadić potpiše sporni zakon uz ove kompanije, golemu štetu pretrpeće i potrošači jer je novim amandmanima dato zeleno svetlo za poskupljenje cigareta. Skok cena kvalitetnijih cigareta mogao bi u tom slučaju biti čak 20 dinara po paklici.

Zakon dobar za Peconija
- Ovaj zakon neće dovesti do novih investicija i zapošljavanja u oblasti duvanske industrije, jer će benefit imati samo manjinski deo tržišta, koji čini 10 odsto, a koji prodaje cigarete u najjeftinijoj kategoriji. To je kompanija „Monus” iz Inđije. Mi smo izuzetno iznenađeni izmenama Zakona jer je on dijametralno suprotan zajedničkom predlogu Vlade, Ministarstva finansija i Duvanske industrije. Ne razumemo šta je pozadina svega ovoga jer Vlada neće imati veće prihode u odnosu na ono što je bilo predloženo, tačnije po ovom zakonu vlada će generisati manje novca u budžet - kaže za „Blic” Luiz Heren, generalni direktor za istočni Balkan kompanije „Britiš ameriken tobako”. Inače, vlasnik „Monusa” je Predrag Ranković Peconi.

Jelašić: Inflatorni pritisci
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, upozorio je juče da su značajni inflatorni pritisci i dalje prisutni. Samo u prvom tromesečju očekuje se rast regulisanih cena od 7,2 odsto, a to je više od polovine planiranih 13 odsto plus-minus dva odsto, a na šta se obavezala Vlada Srbije u memorandumu.
- U rast regulisanih cena od 7,2 odsto, obračunato je poskupljenje naftnih derivata za 13,2 odsto. Komunalno- stambene usluge za 8,1 odsto, telefonski impulsi za 10,6 odsto, a gradski prevoz 3,2 odsto. Cigarete sa povećanjem akciza poskupele bi 15 odsto. Lekovi su dobili više cene za 10 odsto. Za april je najavljeno povećanje cene električne energije od 20-22 odsto a to bi značilo da je rast regulisanih cena za celu 2009. godinu iskorišćen - rekao je Jelašić.

Najava poskupljenja
Proizvođači i trgovci, najčešće se izgovarajući rastom kursa evra, već su podigli ili najavili podizanje cene svinjskog mesa za 25 do 50 dinara po kilogramu, tehnička roba je već poskupela, kao i konditorski proizvodi, piće i kućna hemija, telefonska pretplata i grejanje. Najavljena je i nova cena struje.



Blic

odosmo u inflaciju

Тадић: Ковачевић отежава себи
23. јануар 2009. | 15:38 | Извор: ФоНет, Бета
Београд -- Председник Србије Борис Тадић сматра да је Миладин Ковачевић само проблематизовао своју тешку позицију доласком у српски парламент.

Србија чини све да помогне, у домену права, сваком свом грађанину и покушава да се разреши и овај случај са Ковачевићем, рекао је Тадић који је обишао Основну школу "Павле Савић" где је разговарао о развоју спорта. Србија, рекао је Тадић, не може да помогне својим грађанима који сами себи не помажу и који проблематизују своју позицију која је ионако веома тешка.

Тадић је рекао да није уобичајено у свету да људи против којих су расписане међународне потернице због тешких кривичних дела улазе у парламенте и "ту лекцију би морао да научи и Ковачевић".

Ковачевићу се суди за наношење тешких телесних повреда америчком држављанину Брајану Штајнхауеру и због подстрекавања на злоупотребу службеног положаја и фалсификовање исправе.

За Ковачевићем је издата међународна потерница Интерпола јер га траже америчке власти.

Расправа ЛДП-а и СРС-а о Ковачевићу

Данашњу расправу у Скупштини Србије обележила је оштра полемика посланика Српске радикалне странке и Либерално-демократске партије о јучерашњем доласку студента Миладина Ковачевића у парламент.

Док су посланици ЛДП-а оценили да је јучерашња посета Ковачевића у пратњи посланика радикала нарушавање достојанства парламента, радикали тврде да нико не може да забрани долазак грађана у парламент.

Шефица посланичке групе За европску Србију Нада Колунџија рекла је да је обавеза свих да штите међународни положај Србије и да не нарушавају углед државе и њених институција.

"Овде се не ради о неком младићу, већ младићу који је у другој држави оптужен за кривично дело, а оптужен је и у Србији", рекла је Колунџија и додала да због случаја Ковачевић Србија има велик проблем.

Иван Андрић из ЛДП-а затражио је да се председница парламета Славица Ђукић Дејановић извини посланицима ЛДП-а због става да је нешто "за шта се ми залажемо екстреман став" и упитао зашто онда није поменула и Наду Колунџију.

Андрић је рекао да је тим ставом председница парламента све бираче ЛДП-а назвала екстремистима.

"Извините, погрешно сте ме разумели. Нисам говорила о екстремним посланичким групама", рекла је Славица Ђукић-Дејановић.

Дејановићева је поновила да није било законских препрека да Ковачевић дође у парламент и да то није могла да забрани, а да неки други органи треба да се изјасне да ли је намера радикала у вези са Ковачевићевом посетом била да се врши притисак на суд.

*******************

Баба Симана се чешља док село гори. Зар председник нема паметнија посла ?


Нек поскупе цигарете, мука ми је од тих сељачина пушача.
И гурбети пуше чим проходају.

Od nocas gorivo poskupljuje u redu nema problema veceras sam prosao gradom u Nisu su redovi na pumpama zato sto su na preko 50% pumpi u Nisu okrenuli creva kao da nema benzina kako privatnici tako i NIS, dobrodosli u devedesete

Tajkuni moćniji od Vlade Srbije
Dačić, Čanak i opozicija ruše budžet u korist Peconija
Autor: T. S, M. Š., Ž. J., M. M. | Foto:Fonet | 24.01.2009. - 08:14


Niko u Vladi Srbije nije očekivao da će socijalisti u Skupštini Srbije, suprotno dogovoru u vladajućoj koaliciji, progurati amandman o akcizama na cigarete koji praktično ruši budžet Srbije, a ide naruku samo Predragu Rankoviću Peconiju, vlasniku fabrika koje proizvode najjeftinije cigarete, rekao je juče „Blicu” izvor iz vrha Vlade. „Bilo je to iznenađenje, zato za sada nemamo ni procenu kolika će rupa nastati u budžetu zbog usvajanja amandmana SPS - rekao je izvor „Blica” iz vrha Vlade. Jedna od prvih nezvaničnih procena glasi da će budžet biti osiromašen za oko dve milijarde dinara.

Zahvaljujući glasovima SPS, SRS, SNS, DSS, LSV i manjina u Skupštini je u sredu uveče usvojen amandman na Zakon o akcizama kojim se favorizuju proizvođači jeftinijih cigareta u Srbiji jer se, umesto podjednakog nameta na sve duvanske proizvode od 35 odsto i fiksnog iznosa od 11 dinara po paklici, kako je predložila Vlada, uvodi 38 odsto proporcionalne akcize i 8,92 dinara fiksne. Ova odredba donosi manje novca budžetu, ali i omogućava da najjeftinije cigarete najmanje i poskupe. Pred usvajanje ovakvog amandmana koji je podneo šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić, u Skupštini Srbije danima su viđani pojedini direktori fabrike „Monus” koja proizvodi najjeftinije cigarete „fast” i deo je kompanije „Invej” čiji je vlasnik Predrag Ranković Peconi, tvrde izvori „Blica” iz parlamenta.
- Potpuno je besmisleno biti deo vladajuće koalicije, glasati za budžet, a zatim sprečiti zakon koji omogućava da se državna kasa napuni. To ne ide bez velikih para - kaže jedan od poslanika za „Blic” koji je želeo da ostane anoniman.
U Vladi su „Blicu” nezvanično rekli da će posledice ovako usvojenog amandmana tek analizirati i izračunati, ali i da imaju mogućnosti da to poprave. Ministarstvo finansija samo je saopštenjem podsetilo da Vlada nije usvojila amandmane SPS.
- Ne znamo kako se dogodilo da taj amandman prođe u Skupštini jer smo ga većinom glasova odbacili na Odboru za finansije. Predstavnik SPS bio je upoznat sa argumentima i vladajuće većine i Vlade jer je državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić objasnio da su ti SPS amandmani neprihvatljivi. Očekujem da Vlada izađe sa komentarom ovako promenjenog zakona. Ne znam kakvi će tačno efekti po budžet biti, ali je očekivano da priliv bude manji od očekivanog - kaže za „Blic” Branka Ljiljak (DS), potpredsednik skupštinskog Odbora za finansije.
Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je, inače, Zakon o akcizama jer, kako je „Blicu” objašnjeno u kabinetu na Andrićevom vencu, predsednik ima pravo da odbije potpisivanje zakona samo ukoliko proceni da je protivustavan. Neslaganje sa tekstom zakona ne može biti razlog za nepotpisivanje.
- Predsednik Tadić će tražiti od Vlade procenu da li će pomenuti Zakon doneti više ili manje u budžet Srbije. Ukoliko stručna procena kaže da će doneti manje, onda bi nadležno ministarstvo trebalo da pripremi izmene i dopune Zakona koje bi stvar ispravile. Takođe, procena bi morala da uzme u obzir i primedbe svih proizvođača duvana - rečeno je „Blicu” u kabinetu predsednika Republike.
Potpredsednik Vlade Srbije i lider SPS Ivica Dačić odbacio je optužbe o vezi SPS i Predraga Rankovića Peconija koji slovi za finansijera SPS-a.
- Mi smo spremni da se taj član zakona ponovo vrati u proceduru ako je to u interesu države. SPS nikome ništa ne duguje, ne radimo ni za koga i mi smo deo zajedničke politike unutar Vlade. Ti amandmani su ranije bili poslati svim poslaničkim grupama i od sedam usvojena su samo dva, ali to je stvar pre svega koordinacije unutar vladajuće koalicije, nedostatak konsultacije i međusobnog dogovora - kaže Ivica Dačić za Blic”.
Poslanik ZES-a Vlatko Ratković kaže za „Blic” da je poslanička grupa ZES-a bila „iznenađena kada su poslanici LSV i manjina podržali taj amandman, a poslanici LDP-a izašli iz sale”.
Poslanik LSV Bojan Kostreš objašnjava da je njegova poslanička grupa podržala amandman zato da bi siromašniji sloj društva imao od čega da kupuje cigarete. Ali, kako je dodao, lično je napustio salu kada se glasalo za taj amandman zato što je nepušač.
Na pitanje koliko su tačne tvrde da je Peconi lobirao da radikali glasaju za taj amandman, Zoran Krasić (SRS), predsednik Odbora za finansije, odgovorio je: „To morate njega da pitate, ja tog čoveka nikad u životu nisam video, kao što nisam video ni Rasima Ljajića.”
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić takođe je rekao da je ova poslanička grupa podržala sve amandmane, a ne samo SPS-ov, zato što je bila protiv zakona „koji ima za cilj da udari po džepu građana”.
- To nikakve veze sa Peconijem nema, nego smo želeli da sprečimo šverc duvana, do čega bi došlo kao u vreme Slobodana Miloševića - tvrdi za „Blic” Aligrudić.

Amandman će uticati na inflaciju
Ministarstvo finansija saopštilo je juče da Vlada nije prihvatila amandman na izmene Zakona o akcizama, na koji su iznele primedbe tri vodeće svetske kompanije za proizvodnju cigareta, jer je ocenjeno da bi to izazvalo nagli skok maloprodajnih cena cigareta, što bi imalo uticaja i na opštu stopu inflacije. To bi, kažu u Ministarstvu, izazvalo nagli skok maloprodajnih cena cigareta, zbog čega Vlada nije prihvatila amandman koji je podneo poslanik Branko Ružić i koji je usvojila Skupština Srbije. Po oceni Vlade, amandman bi mogao da dovede i do povećanja nelegalnog prometa cigareta pa, samim tim, i sporijeg rasta budžetskih prihoda.


Duvandžije nezadovoljne
Srđan Lazović, direktor korporativnih poslova kompanije „Britiš amerikan tobako”, u čijem sastavu posluje Duvanska industrija Vranje, kaže za „Blic” da je to što je predsednik Tadić potpisao izmenjen Zakon o akcizama neprihvatljivo.
- Apelujem na Vladu da Zakon o akcizama vrati na sednicu Vlade i taj zakon ponovo preda Skupštinu u formi kako je ranije dogovoreno, kako bi se sprečilo ugrožavanje 90 odsto domaće duvanske industrije koju čine BAT, „Filip Moris” i „Japan tobako internacional” - kaže Lazović.
U velikim duvanskim kompanijama kažu da su u poslednje poskupljenje cigareta od pre dvadesetak dana bile ukalkulisane dogovorena fiksna akciza od 11 dinara i proporcionalna akciza od 35 odsto koje su na sednici Vlade usvojene 6. decembra, a koje su kao takve bile predate Skupštini. Da su one usvojene, to bi značilo da bi cene cigareta ostale nepromenjene. Ovako su zahvaljujući amandmanima Branka Ružića usvojene akcize koje iznose 8,92 dinara fiksne i 38 odsto proporcionalne akcize, što znači veće opterećenje po paklici cigareta, odnosno novo poskupljenje koje bi moglo ići i do 20 dinara po paklici.


Ružić tvrdi da je kriva greška u koordinaciji
Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić izjavio je juče da su usvojeni amandmani te poslaničke grupe na Zakon o akcizama izazvali „bespotrebne kontroverze u javnosti” i da ne predstavljaju ništa drugo nego rezultat nedostatka bolje koordiniranosti.
- Radi se isključivo o tajmingu i činjenici da su dva amandmana bila usvojena i pre nego što sam u dodatnim konsultacijama sa Vladom dobio informaciju da bi ove izmene zakona bile delimično u suprotnosti sa proklamovanom politikom vlade u tom segmentu -rekao je Ružić Tanjugu.


Dragutinović: Vlada može predložiti izmene
Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da Zakon o akcizama jedino može biti promenjen tako što će Vlada Srbije predložiti izmene tog zakona.
- Tim izmenama Vlada bi mogla da Zakon o akcizama prilagodi dogovoru sa međunarodnim duvanskim kompanijama koje imaju fabrike u Srbiji - rekla je ministarka i dodala da su amandmani koji su na predlog SPS-a izglasani u Skupštini Srbije „mimo dogovora sa duvanskom industrijom”.

Izvor: Blic

Radoslav Sretenović, državni revizor
Izveštaj o trošenju para iz budžeta u avgustu
Autor: T. Spaić | Foto:Z. Raš | 24.01.2009. - 05:00
Izveštaj o trošenju para iz budžeta u avgustu

Posle šest godina tokom kojih niko nije kontrolisao trošenje državnih para iz budžeta, prvi revizorski izveštaj pojaviće se u avgustu, najavio je u kratkom razgovoru za „Blic“ Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije, nakon što je Skupština Srbije juče usvojila poslavnik ove institucije.

Po njegovim rečima, poslovnik DRI, koji je u Skupštini čekao na usvajanje čitavih godinu dana, konačno će omogućiti revizorima da sprovode kontrolu trošenja budžetskih sredstava, a njime će i korisnici državnih sredstava biti upoznati kako mogu da postupaju i šta su njihova prava u odnosu na proceduru sprovođenja revizije. Državni revizori se, prema rečima Sretenovića, više neće osvrtati na činjenicu da im država još nije obezbedila prostorije i, kako kaže, „radiće i u skupštinskoj sali ako treba“.
- Problem sa prostorom nas više neće zadržavati. Počećemo krajem februara, početkom marta, bez obzira na sve. Nama je prioritet budžet Srbije koji se radi najmanje četiri-pet meseci sa 15 stručnjaka. U avgustu ćemo izaći sa prvim izveštajem o reviziji budžeta. Budžet je veliki, veliki je broj korisnika i iznosa koji moraju da se pregledaju i testiraju. Poslednjih šest-sedam godina nije urađena revizija budžeta, mada je Skupština i bez DRI to mogla da reši i da nalog nekoj komercijalnoj revizorskoj kući da to uradi, ali nije.

Imali ste problem i sa kadrovima. Da li je to rešeno?
- Imamo problem sa kadrovima. Raspisan je konkurs za 23 revizora. Javilo se 220 kandidata. Od njih mnogi nisu podneli ispravne dokaze da je njihova dokumentacija ispravna. Takođe, mnogi koji su se javili nemaju dovoljno radnog iskustva, a upravo posao revizora je veoma odgovoran i traži veliku stručnost i iskustvo u kontroli budžetskih sredstava. Tokom konkursa smo shvatili da nema dovoljno kandidata da možemo da izaberemo prave revizore. Razlog su svakako niske plate u DRI u odnosu na slična radna mesta u državnoj administraciji, sa kojih kod nas konkurišu pojedini kandidati. Za 30-40 odsto je veća plata u drugim kontrolnim državnim organima, na primer u budžetskoj inspekciji.
Da li to znači da ćete biti primorani da primite neodgovarajuće ljude?
- To nećemo raditi jer bismo doveli u pitanje ugled institucije koja mora da radi odgovoran, stručan i složen posao. Tražićemo da se povećaju plate revizorima, odnosno od Vlade pokretanje postupka ili izmenu zakona koji će to omogućiti.

Da li ste pričali o tome sa premijerom?
- Uredba koja je na snazi omogućuje svim kontrolnim, inspekcijskim organima da svoje koeficijente, date u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, mogu da koriguju za 41 odsto. To oni i koriste, ali uredba važi za inspekcijske organe u koje mi ne spadamo. Zato ćemo tražiti izmenu te uredbe da bismo mogli da nađemo stručne kadrove, jer oni moraju biti nezavisni od bilo koga. Ne može da ih neko podmiti zato što imaju malu platu. Zato ćemo tražiti da budu dobro plaćeni jer će imati veliku odgovornost.

Skupština i preduzeća, kad dođu na red
Da li ćete kontrolisati i budžet Skupštine i poslovanje javnih preduzeća?
- Svakako, ali tek kad dođu na red. Što se tiče javnih preduzeća, ona su u zakonskoj obavezi da angažuju komercijalne revizorske institucije i da one u svojim izveštajima prikažu objektivno, realno stanje finansijskih izveštaja javnih preduzeća. Postoji standard koji obavezuje te komercijalne revizorske kuće da obelodane i plate menadžmenta. Međutim, to se ne radi.

Blic

Revizija tek u avgusti, mada nije taj avgust ni tako daleko ali ako se sve uzme u obzir to je i nekakav rok trajanja za ovu vladu.  Pošto će prvo biti revidirani prethodni budžeti biće gomila svežih aferčuga negde tamo u septembru. Taman kad se nađu pod lupom revizora ima da raspišu izbore.

Vlada od polovine februara ubacuje novac u privredu
Milijardu evra privredi uz male kamate
Autor: Dragica Veljković | Foto:J. Vučetić | 24.01.2009. - 08:32
Milijardu evra privredi uz male kamate

U paketu mera za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize Vlada Srbije će iz budžeta obezbediti 100 milijardi dinara podsticajnih sredstava za privredu. Uz oslobađanje kreditnog potencijala banaka, to bi trebalo da omogući rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, najavio je juče premijer Mirko Cvetković. Izvoznici daju podršku i očekuju da jeftinije kredite dobiju krajem februara. Uz to, Vlada priprema povoljne potrošačke kredite za građanstvo za trajna potrošna dobra kakav je „Zastavin” „fijat punto”.

Premijer Cvetković se sa Mlađanom Dinkićem i Dijanom Dragutinović, ministrima ekonomije i finansija, kao i guvernerom Radovanom Jelašićem dogovorio da kamatne stope za pomenuta podsticajna sredstva - u zavisnosti od načina dobijanja - iznose između 5,5 i 6,5 odsto na godišnjem nivou. U okviru operacionalizacije podsticajnih mera dogovorene su tri, kao i rokovi za njihovo sprovođenje.
Prva mera je obezbeđenje dodatnih sredstava od dve milijarde dinara za likvidnost privrede kroz kratkoročne kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom od 5,5 odsto, što će, kako očekuje premijer, „generisati 40 milijardi dinara kreditnih sredstava iz potencijala banaka”. Krediti sa rokom otplate između tri i pet godina su druga mera, a premijer kaže da će 30 odsto sredstava ići preko Razvojnog fonda, 70 procenata iz bankarskih potencijala - za šta je iz budžeta izdvojeno pet milijardi dinara, dok će ukupna sredstva biti između 16 i 17 milijardi. Treća mera su međunarodni krediti za privredu vredni oko 40 milijardi dinara.
O tome je ministar Dinkić juče obavestio najveće domaće izvoznike, a posle tog sastanka izjavio je da će Vlada usvojiti ove mere do kraja januara i da ukupna pomoć iznosi oko milijardu dinara.
- Još nije određen iznos koji će biti izdvojen za kreditiranje građana i podsticanje domaće tražnje, ali sigurno neće biti manji od 20 milijardi dinara. Pomenuti novac će građani moći da koriste samo za kupovinu trajnih potrošnih dobara, kao što su automobil „fijat punto” i proizvodi „Alfa - plama” iz Vranja - obelodanio je Dinkić.
- Više od decenije uspešno osvajamo strana tržišta i do sada nismo imali pomoć i zaštitu države. Vlada priprema mere koje se svode na kreditne linije mahom za tekuću likvidnost, nešto manje za investicije. Takve mere „Svislajon Takovu” ne znače puno, ali ih podržavamo. Kad je monetarna politika nestabilna, kao i situacija u svetu i kod nas, svi krediti čija je kamatna stopa veća od jedan odsto su skupi pa ćemo se preračunati. Očekujemo da se pored monetarne stabilnosti i rešavanja trgovačkih odnosa sa Kosovom ponudi program podrške izvoznicima koji bi stimulisao izvoz, omogućio uvoz opreme i strateških sirovina bez carina i taksi, kao i poreske olakšice - komentariše za „Blic” Snežana Lauš, potpredsednik Poslovnog sistema „Svislajon Takovo”.
Kikindskog „La Beliera”, kao izvoznika delova za auto-industriju, kriza je dobro prodrmala u poslednjem kvartalu prošle godine, ali najjači udar očekuju tokom 2008. tako da pozdravljaju mere Vlade.
- Nadam se da će mere sa kojima nas je upoznao ministar Dinkić mnogo pomoći jer su nam zaista potrebni povoljniji krediti da bismo investirali, pokrili proizvodnju i održali radnu snagu. Potrebno je da taj novac postane što pre dostupan preduzećima - kaže Jelena Radosavljević, menadžer za odnose s javnošću u „La Belieru”.
Goran Daničić, zamenik generalnog direktora smederevske”Goše”, pozdravlja mere Vlade i kaže da je sada manje zabrinut za likvidnost firme jer se do sada zbog visokih kamatnih stopa i ostalih traženih uslova, ni njima nije isplatilo zaduživanje kod banaka.
- Namera Vlade da subvencioniše kamate kod poslovnih banaka i tako oslobodi sredstva znači da slobodan novac ulazi u privredu, kojoj je to preko potrebno. S prošlim oktobrom bili smo pozitivni, ali zbog ogromnih kursnih razlika koje su potom nastale, pitanje je kakav bi nam bio završni račun da ministarka Diana Dragutinović nije najavila mere kojima će to anulirati. Nama je najveći problem smanjenje tražnje - objašnjava Daničić.
- Najavljene mere Vlade će sigurno biti efikasne jer je sniženje kamatnih stopa na kratkoročne i dugoročne kredite veliki podsticaj za privredu. To poboljšava investicioni milje, podstiče proizvodnju i doprinosi boljem profitu. Zato su ove mere od velikog značaja za „Karneks” kao jednog od najvećih prerađivača u Srbiji. Dobro je što će ministarka finansija u narednih sedam dana predložiti način na koji će privrednici anulirati negativne kursne razlike iz poslednjeg kvartala 2008, što nam pravi problem u završnim računima - veli Željko Vujinović, zamenik generalnog direktora „Karneksa” iz Vrbasa.
Generalni direktor Fabrike kartona „Umka” Miloš Ljušić takođe pozdravlja najavljene mere Vlade koje je najvećim izvoznicima detaljnije objasnio ministar Dinkić.
- Mere nismo dobili, pročitane su nam i trebalo bi da budu usvojene na sednici Vlade sledećeg četvrtka. Subvencionisanje kamata na kredite našoj fabrici mnogo znači jer je u toku kriza u industriji papira, kartona i celuloze, došlo je do značajnog pada tražnje od oktobra prošle godine za oko 30 odsto, pale su prodajne cene, a našu nekonkurentost pojačava i cena starog papira kao sirovine jer ga naša konkurencija dobija besplatno. Apliciraćemo za ove kredite koji su uslovljeni time da se ne smanjuje broj zaposlenih - dodaje Ljušić.

Banke pripremaju set predloga
Narodna banka Srbije priprema odgovarajuće propise kako bi banke mogle da po povoljnijim kamatnim stopama kreditiraju preduzeća. Kako „Blic” saznaje, i banke pripremaju set svojih predloga koje će tokom iduće nedelje da predoče NBS, kako bi se privredi omogućili povoljniji krediti.
Radovan Jelašić, guverner NBS, obja šnjava da je ideja da banke deo obaveznih rezervi u dinarima umesto da polože na račun u centralnoj banci, plasiraju privredi u vidu kredita po jednocifrenim kamatnim stopama. I u tom slučaju, prema rečima Jelašića, bankari mogu da zarade. Računica je jasna. Za dinarsku obaveznu rezervu NBS bankama plaća 2,5 odsto kamate, a kreditiranjem privrede kamatne stope bile bi od 5,5 do 6,5 odsto.
- Očekujemo da će banke odobravati kredite privredi i to isključivo dinarske, kao i da će oni biti jednocifreni - kaže Jelašić.
Pred NBS je zadatak da odrediti kriterijume za izbor banaka preko kojih će se podsticajna sredstva odobravati.
D. N.

Blic

Povoljni krediti al za banke. Kako 6% može biti podsticajni kredit u ekonomskoj krizi. Da li su oni pali s duda, ove kredite će uzimati samo državna preduzeća gde direktor baš i želi da što pre odu pod stečaj.

Danas nigde ne mozete kupiti evro u menjacnicama zato sto u ponedeljak skace za 50 para pa ga niko ne prodaje, ista situacija kao sa bezninom juce, kooliko vidim pojavili su se i dileri na pijaci, samo jos kanistere na ulicama da vidim i to je to tadicev projekat povratka u devedesete je uspeo!