Smanjenje penzija?
Gordana Bulatović, 17.01.2009 20:10:22 Ocena: 2.78 (Glasova: 14)  Komentara: 5 


Penzioneri
SKUPŠTINSKA većina u parlamentu Srbije podržava predlog vlade da se u ovoj godini ne vrše redovna usklađivanja penzija sa troškovima života, pa je izvesno je da će trenutna, sumorna penzionerska statistika ostati zamrznuta na istim brojkama čitave 2009. godine. U prevodu: nema dva, do sada uobičajena i zakonom predviđena redovna usklađivanja primanja najstarijih, koja su se isplaćivala u aprilu i oktobru.
I pored zaklinjanja zvaničnika u to da penzije u ovoj godini neće ići "nagore", ali ni "nadole", nezvanično saznajemo da već postoji plan restrikcije postojećih rashoda budžeta. U jednoj od mogućih stavki štednje, "u slučaju da prihodi države za prva tri meseca ne budu u obimu koji je predviđen", kaže se i da će doći do kresanja rashoda. Kako rashodi države za penzije i plate onih koji dohodak primaju iz budžeta čine najveće troškove države, izvesno je da će ona prvo posegnuti za kresanjem postojećih penzija (kako se čuje - za pet odsto), dok će plate u javnom sektoru biti zamrznute (još uvek je na snazi plan kojim bi se one u ovoj godini uvećale za osam odsto).
Naši pokušaji da se ovakva informacija i "ozvaniči", odnosno da država jasno saopšti na šta sve najstariji mogu da računaju, nisu urodili plodom. U nadležnim institucijama, naime, kažu da će "o mogućim scenarijima javnost biti obaveštena na vreme".
Ipak, matematika, kao vrlo jasna nauka, kaže da prihodi države ne mogu da se povećaju u godini u kojoj nas
čeka trostruki pad privredne aktivnosti, neizvesni priliv direktnih stranih investicija, a sve začinjeno poreskim olakšicama i nižim carinskim stopama.
Danas u Srbiji ima 1,57 miliona penzionera (zaposlenih je tek nešto više od dva miliona), od kojih je čak 250.000 u grupi onih koji primaju zakonski minimum - 11.000 dinara mesečno. U još goroj situaciji su oni koji imaju porodične penzije, jer su im prihodi zamrznuti na 8.000 dinara.
Prosečna penzija u 2009. iznosi, inače, 21.712 dinara i dostiže 58,8 odsto prosečne plate u Srbiji. Ove godine će se, prema proceni nadležnih, postojećim korisnicima davanja iz PIO fonda pridružiti još oko 65.000 "svežih" penzionera.
U Srbiji ima oko 220.000 poljoprivrednih penzionera, od kojih je 185.000 starosnih, sa prosekom od 8.345 dinara, invalidskih je 11.951, sa primanjima od 8.869, i 23.679 onih koji su nosioci prava na poljoprivredne porodične penzije sa 6.016 dinara.
Ministarstvo finansija je prošle jeseni predložilo izmene zakona koje bi dovele do veće zaštite najsiromašnijih penzionera.
- Želeli smo da se, kao alternativa konceptu linearnog povećanja od 10 odsto, prošle jeseni povećaju minimalne penzije - kaže ministarka finansija Diana Dragutinović. - Verujemo da je potrebno da se više pozabavimo socijalnom funkcijom penzijskog sistema, pa ćemo na tome u narednom periodu i raditi.
Srbija je, inače, na četvrtom mestu u svetu po prosečnoj starosti stanovništva - prosek je oko 42 godine.

GDE ŽIVE BOGATI PENZIONERI

SAMO u tri filijale Fonda PIO penzioneri primaju iznose veće od republičkog proseka, dok čak u 31 filijali dobijaju manje.
Natprosečne iznose primaju penzioneri u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu, prosek je u Boru i Zrenjaninu, dok su svi ostali gradovi u Srbiji ispod proseka od 21.711 dinara.
Najniže penzije su u Novom Pazaru. Tamo je prosek 14.000 dinara.

POMERENA GRANICA

DA bi se ove godine penzionisalo potrebno je imati šest meseci više života nego u prethodnoj, 2008. godini. Tako će u starosnu penziju odlaziti žene sa navršenih 59 i muškarci sa 64 godine života i najmanje 18 godina ostvarenog staža. Jedino kandidati za starosnu penziju s punim stažom, što je 35 godina za žene i 40 godina za muškarce, odlaziće ove godine pod istim uslovima kao i prethodne. Oni odlaze u penziju onog trenutka kada ispune 35, odnosno 40 godina radnog staža.


izvor večernje novosti

evo rešenja

Ma kakve bre penzje dok radi neka prima platu i kraj kad ne privredjuje nema sta ni da prima odmah neka legne i umre

Дакле ко има нпр 15 година радног стажа и 70 година живота може да се опрости од пензије? Да ли ће му држава рефундирати тих 15 година уплаћивања у пензиони фонд?

Има много оних који су некада радили у друштвеним фирмама и ту скупили 15 година радног стажа а онда су те фирме пропале почетком деведесетих и од тада 15 година раде непријављени код приватника (махом чланова ДС) а такво стање ће се наставити и даље и када за 20 година они напуне 70 коме могу да се обрате?

Таквих непријављених радника има барем  700 хиљада.

Шта треба да мисле млади људи који сада одвајају огроман новац за пензије да ли ће пензија уопште бити када они дођу на ред? Или ће држава поставити немогуће услове нпр. обавезних 40 година уплаћивања доприноса?

Пензије ће наравно примати само дођоши из херцегованских, босаснких, личких и црногорских вукојебина који су се убацили у државне службе. 

 

Predloženo novo poskupljenje gasa
„Srbijagas“ pljačka građane da bi pokrili gubitke
Autor: B. Stamenković | Foto:S.Maričić, FoNet | 20.01.2009. - 07:35



Iz „Srbijagasa” je juče od Vlade Srbije zatraženo novo poskupljenje gasa. Stručnjaci, međutim, tvrde da to preduzeće ima pravo da traži više cene, ali i da na ovaj način pokušava da pokrije gubitke preko leđa građana i da ih odvraća od korišćenja tog energenta.

Direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović izjavio je da će se to pitanje razmatrati u narednim danima.
- Još nemamo konačnu odluku. Tek pošto predlog bude razmotren od Agencije za energetiku i Ministarstva finansija, vlada će eventualno doneti odluku o poskupljenju - rekao je Bajatović. On je dodao da je na jučerašnjem sastanku dogovoreno uvođenje automatizma u obračunu cene gasa, koji će biti vezan za kurs dinara u odnosu na dolar. Prema njegovoj proceni, jedna mogućnost je da Vlada iznađe dodatna sredstva i proba da subvencioniše direktnu potrošnju i kreditna zaduženja „Srbijagasa”, dok je druga - korekcija cena. Bajatović je izrazio očekivanje da će isporuke ruskog gasa početi najverovatnije danas pre podne.
U ovom trenutku povećanje cene gasa je neprihvatljivo, izjavio je juče potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
- Neprimereno je da sada, kada gasa nema dovoljno i kad većina privrednih preduzeća stoji, gas još i poskupi - obrazložio je on novinarima stav Ministarstva ekonomije. Dinkić je rekao da problem poslovanja „Srbijagasa” treba rešiti zaduživanjem kod poslovnih banaka i dodao da država treba da obezbedi sredstva koja će omogućiti likvidnost „Srbijagasu”. Stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović Milanović kaže da jedno javno preduzeće ima pravo da uputi vladi zahtev za poskupljenjem.
- Ipak, vlada je ta koja mora da odluči da li će građani i privreda da pokrivaju gubitke koje ima „Srbijagas”, a ne treba zaboraviti ni da smo nedavno već imali jedno veliko poskupljenje. Ovakvim merama građani se samo odvraćaju od korišćenja gasa, a naglasila bih da struja ne može biti alternativa plavom energentu - kaže Zorana Milanović.
S druge strane, Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas, kaže da se gas nabavlja u dolarima, a građani plaćaju u dinarima pa tu nastaju gubici i to mora nekako da se nadoknadi.
- Zatim, mi smo u proteklom periodu gas od Mađara i Nemaca plaćali skuplje, što je bio još jedan udarac za „Srbijagas”. Iz svega toga za sada se izvodi zaključak da je neminovno da cena gasa poraste - ističe Vuletić.
Iako je ministar energetike Petar Škundrić nedavno izjavio da do kraja januara struja neće poskupeti, sve više se pominje poskupljenje i ovog energenta. Poslednji put struja je poskupela u avgustu 2008. godine, u proseku za 8,4 odsto pa je prodajna cena kilovat-sata sada 4,5 dinara.

Potpisan sporazum Rusije i Ukrajine
Premijeri Vladimir Putin i Julija Timošenko juče su u Moskvi potpisali sporazum o nastavku isporuka ruskog gasa Ukrajini i Evropi. Očekuje se da u najskorije vreme gas ponovo stigne do evropskih potrošača.

Gas već poskupeo 15. oktobra
Cena prirodnog gasa poslednji put je povećana pred grejnu sezonu 15. oktobra prošle godine. Prema tom cenovniku, cena gasa za domaćinstva sa 21,7 dinara za metar kubni povećana je na 34 dinara po metru kubnom. Cena gasa za daljinske sisteme grejanja s ranijih 22,85 dinara povećana je na 31,41 dinara po kubnom metru to bez PDV-a od osam posto.
 
izvor blic

Brutalan bezobrazluk koji Srbijagas ne sme da sprovede. Poslovni rizik je nešto sa čime svako preduzeće mora da računa. Nastale štete mogu da se naplate tužbom protiv onoga ko je štetu proizveo a ne zloupotrebom monopolskog položaja u državi.

Sad je jasno koliko nas košta kašnjenje od 6 godina u demonopolizaciji domaćeg tržišta.

То је социјално одговорна влада бре...
Кукаћемо ми за Коштунијем видим сад... 

Što da kukamo kad je on zaustavio demonopolizaciju.

Novi aranžman sa MMF-om obavezuje Vladu
Povišice penzija i plata samo u dogovoru sa MMF
Autor: Danijela Nišavić | Foto:Beta | 20.01.2009. - 07:41
Povišice penzija i plata samo u dogovoru sa MMF

„Zaposleni u javnom sektoru ove godine ne mogu da očekuju da će im plate rasti više nego inflacija. Takođe, neće im biti isplaćeni bonusi, a zapošljavanje novih radnika ograničiće se samo na popunjavanje ključnih radnih mesta. Bilo koja revizija budžeta u 2009. godini uključujući onu za zarade, penzije i transfere biće razmatrane samo u dogovoru sa Fondom - neke su od odredbi memoranduma o ekonomskoj i finansijskoj politici. Ovaj dokument usvojio je Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda, kada je Srbiji odobrio stend-baj aranžman, a njime se zapravo Vlada Srbije obvezala da će sprovoditi mere kako bi ostvarila zacrtane ciljeve ekonomske politike.

Novi petnaestomesečni aranžman sa MMF-om vredan 402,5 miliona evra omogući će povećanje kredibiliteta države i obezbeđenje makroekonomske stabilnosti, a da bi se to postiglo, moraju se ispuniti određeni definisani ekonomski ciljevi. Počev od toga da se fiskalni deficit ograniči na najviše 1,75 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Sudeći po memorandumu, biće to „dug i težak put”, naročito u uslovima prenošenja efekata globalne ekonomske krize. U dokumentu se izričito navodi da će Vlada će podržati NBS u postizanju ukupne inflacije merene indeksom potrošačkih cena, koja će biti osam plus minus dva odsto i da će poštovati nezavisnost centralne banke.
„Ključni prioritet je projekat izgradnje puta koridor 10, čije je finansiranje već obezbeđeno od Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicone banke, Svetske banke i Grčke. Sredstva NIP-a će biti usmerena na ovaj projekat, dok će drugi kapitalni rashodi biti u skladu sa ukupnim budžetom. Što se tiče JP „Putevi Srbije”, do marta 2009. Vlada će angažovati konsultanta sa međunarodnim iskustvom da izvrši reviziju finansijskih performansi kompanije”, kaže se, između ostalog, u memorandumu.
Kako je navedeno u dokumentu, biće nastavljeno smanjenje uticaja države u neposrednom rukovođenju preduzećima i unaprediće se investiciona klima. Posebno će biti preduzete mere kako bi se privatizovao, restrukturirao ili likvidirao veći broj javnih, komunalnih i društvenih preduzeća. Takođe, napori će biti usmereni ka rešavanju još uvek nerešenih, ali politički veoma teških, pitanja u vezi sa vlasništvom nad zemljištem i povraćajem imovine, a biće donete izmene Zakona o stečajnom postupku, kako bi se poboljšao okvir za sprovođenje stečaja i pomogla likvidacija preduzeća koja iskazuju gubitke. Kako bi se modernizovala javna i komunalna preduzeća, biće omogućeno da se u njih investira privatni kapital. Pitanje vlasništva nad imovinom javnih preduzeća biće rešeno pre kraja juna 2009. godine.
Za guvernera Radovana Jelašića, aranžman sa MMF-om predstavlja nužnu političku i ekonomsku podršku – a, kako kaže, „da li će to biti dovoljno za makroekonomsku i finansijsku stabilnost, pokazaće vreme”.
- Naravno, sada se mnogo lakše diše kada znate da postoji mogućnost da kod MMF-a povučete sredstva, ako zatreba.
Važno je da je Srbija odobravanjem aranžmana dobila priznanje da vodi ekonomsku politiku koja ima podršku MMF-a, što će se pozitivno odraziti na marže, obim zaduživanja i priliv direktnih stranih investicija - naglašava Radovan Jelašić, guverner NBS.
Za sada, prema njegovim rečima, Srbija ne namerava da povlači novac iz stend-baj aranžmana pošto su devizne rezerve dovoljno velike. Dve trećine sredstava odobrenog novca, odnosno 280 miliona evra, Srbija može odmah da povuče, ali se sada to ne planira jer nema potrebe.
Jelašić je naveo i da je devizni kurs „jedan ispustni ventil” kada postoji tako veliki pritisak iz inostranstva i sa domaćeg tržišta, tako da se traži „drugi ravnotežni nivo” između ponude i tražnje na deviznom tržištu.
- Nadam se da će se mnogo više raditi na tome kako privući dodatne devize i na taj način povećati ponudu, a ne samo da kalkulišemo o tome da li će i koliko dugo NBS moći sa svojim rezervama da interveniše - upozorio je guverner.
Ekonomista Vladimir Gligorov, kada je reč o kursu, smatra da bi bio potreban drukčiji aranžman sa MMF-om, kojim bi se obezbedila podrška deviznim rezervama kako bi se obezbedila stabilizacija kursa.
- Uz to bi išao rebalans budžeta, kojim bi se predvidele mere
rasterećenja privrede. MMF bi to takođe trebalo da odobri. Naravno, to bi podrazumevalo drukčiju strukturu javnih rashoda kako budžetski deficit ne bi bio previše veliki. Cilj bi trebalo da bude da se podstaknu ulaganja. Konačno, ako bi se uspostavila makroekonomska stabilnost putem stabilizacije kursa i boljom fiskalnom politikom, NBS bi mogla da značajno smanji kamatnu stopu, budući da inflatorni pritisci nisu i ne bi bili jaki - kaže Vladimir Gligorov, dodajući da je ključno u svemu tome da se „kupi” autoritet MMF-a jer ga Vlada nema, a ne bi bilo rđavo da se dobije i podrška iz Evropske unije, najbolje u vidu neke budžetske podrške.

Dinkić: Kamate za privredu od tri do pet odsto godišnje
Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, juče je od predstavnika sedam najvećih banaka u Srbiji zatražio da budu partneri Vladi i NBS u obezbeđivanju dovoljno sredstava za kreditiranje privrede u uslovima krize, što bi podrazumevalo i pad kamatnih stopa.
Dinkić je rekao da su razmatrana tri modela za obezbeđivanje sredstava, koja će se primenjivati od februara. Prvi model predviđa da Fond za razvoj obezbedi polovinu sredstava od predviđenih 20 milijardi dinara, a drugu polovinu poslovne banke, s tim da kamate na kredite iznose najviše između pet i šest odsto godišnje. Drugi model predviđa da Vlada donese poseban program, uz podršku NBS, za smanjenje kamata na sredstva kreditiranja koja potiču iz sopstvenih izvora banaka, a treći podrazumeva izvore iz inostranstva, tako što će se Vlada zadužiti i obezbediti 480 miliona evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća.
Dinkić je rekao i da su razmatrane mogućnosti za obaranje kamata, kroz kombinovanje nekoliko mehanizama - da država da garancije bankama za vraćanje kredita, uz učešće Garancijskog fonda Srbije, koristiće se sredstva iz budžeta, a važne su i mere NBS, odnosno očekuje se smanjenje referentne kamatne stope. Obaveze preduzeća koja dobiju kredite biće da zadrže isti broj zaposlenih ili veći, a izvoznici će imati prednost, s tim što će se proširiti definicija pretežnih izvoznika na sve koji izvoze više od 50 odsto proizvodnje (do sada je bilo 70) i od izvoza ostvaruju više od dva miliona evra.

Kakva će biti monetarna politika
* (iz memoranduma)
Cilj monetarne politike postizanje niske i stabilne inflacije
U skladu sa standardima prakse u EU, NBS neće odobravati kredite javnom sektoru, bilo direktno ili kroz kupovine državnih obveznica
Zadržaće se sadašnji režim kursa - rukovođeno fluktuiranje deviznog kursa
Državno vlasništvo u bankama i preostalim osiguravajućim društvima biće postepeno privatizovano čim uslovi na tržištu to dozvole
Da bi se olakšalo sprovođenje svih planova za privatizaciju i unapredio razvoj berze, do kraja godine Vlada će takođe podneti Narodnoj skupštini novi Zakon o hartijama od vrednosti u skladu sa regulativama EU

Blic

Prevremena otplata kredita od pre nekoliko godina sad je pokazala, lošu stranu. Uz ono zaduženje vlada bi pre bila pod većim pritiskom MMF da racionalizuje potrošnju a budžetska sredstva bi bila (nadam se) uložena u privredne projekte koji otvaraju radna mesta. Danas bi vrednost tog duga bila niža i lakše bi se otplaćivao iz kase sa većim prihodima a manjim rashodima.

Врло једноставно...
Већа плата, мање цене...

Пих,какви сте,само критикујете нашу врлу владу! Политичари су бре озбиљно схватили свој позив и обавезе према народу.Толико озбиљно да га доживљавају као светињу,као брак са народом...а "брачне обавезе" не могу да чекају!

Говнарима фали пара у буџету па закидају трудницама, фали им пара па нас пљачкају поскупљењем горива, поскупљењем цигарета, грејања, основних животних намирница... Почињем да се питам да ли смо ми сви комплетно као народ нормални када се ама баш нико не буни против свакодневних намета и отимачине горе него у доба турака?! Где је сад опозиција, где су оне је*ене невладине организације и којекаква удружења грађана и синдикати? У целом свету за само једну од ових ставки сви изађу на улице направе хаос и сруше владу једино смо ми толико апатични да нас изгледа боли баш лево јаје и да ли ће сутра да нам уведу акцизе на ваздух.