a znas sta me raduje brate znam kako su se 90-e zavrsile i kako je njihov "krivac" zavrsio, seldeci neka se spreme boris tadic i mladjan dinkic, prosto neverovatno kako se istorija ponavlja   ko se maca lati od maca se i poginuti!!

Ja verujem da ce lepo da emigriraju kod svojih gazda, a da ostave narod da se *ebe sam sa sobom...

Nova uredba vlade republike Srbije i diktatora tadica:
Zabranjeno je tocenje goriva na jugopetrolovim pumpama u kante i kanistere, to je najnovija vest od juce! Sinoc smo hteli incident da napravimo ja i drugar na njihovoj pumpi jer su nas prekinuli u pola tocenja, sipali smo naftu za njegovog dedu za traktor koji je na selu i u pitanju je bilo 30 litara jer je isao ujutru pa je trebao da mu otera, onda je prisao radnik b.stanice i rekao nam da je sipanje u kante i kanistere od danas zabranjeno i da nije on doneo tu odluku nego drzava na sta sam mu ja rekao da cu da nabijem i njega i njegovu drzavu i njenog predsednika na stojka!

Kakav povratak u devedesete pa mi nikada nismo ni izasli iz devedesetih samo su bitange promenile imena stranaka sve su to ista govna!

Mene samo brine sta ce biti kada sve prodaju i upropaste. Nema druge, samo gov*iva motka...

Za ovo sto izvrcu creva na pumpama a imaju benzina u rezervoarima a ne zele da ga prodaju jer cekaju poskupljenje iako je to gorivo placeno po staroj ceni u Kini bi bili streljani

Medjutim, ovde sve moze samo ako si slepi poslusnik destruktivne politike prema Srbskom narodu koju sprovodi niko drugi do njen predsednik, kolko god to ironicno zvucalo cije ime vise ne zelim da izgovaram!

Stvaranje poslušničkih režima nije nova pojava na medjunarodnoj sceni, sa ovom pojavom se možemo sresti i pre hladnog rada kada bi odredjena sila htela da ostvari i zaštiti svoje " vitalne nacionalne interese ".  Jedina razlika je u tome što su to SAD u tolikoj meri sofisticirale do besvesti.

Postoje dva načina dovodjena poltroskog režima na vlast, oba načina podrazumevaju flagrantno kršenje osnovnoh načela povelje UN - načelo nemešanje u unurašnje oslove suverenih država, zatim - načelo zabrane intervencije i uzdržavanje upotrebe sile, zatim- načelo razvijanja prijateljskih odnosa država.
prvi način koji je u našoj zemlji bogu hvala omanu: sprovodjenje mer ekonomskog pritiska i ekonomskog rata, kojim sevrši pritisak na zemlju tj. njene gradjane tj. birače da se odluče za odredjenu grupu ljudi ili stranku koju oni protežiraju.
drugi način koje je na žalost u našoj zemlji uspeo: direktno mešanje u unutrešnje poslove tj, izborni proces finnsijskim pomaganjem odredjene grupe ljudi ili stranke.

E pa sada treba platiti račun i krčmar je došao. što bi naš narod reko " Ko sa djavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju ". Samo mi je žao što se neće olupati njima već sirotinje raji, koju su izmanipulisali, obećali kule i gradove, bolji standard, brzu integraciju u EU, nova radna mesta.
Pa gde su te kule, kolko vidim fabrike se zatvaraju, sve od ebud zašto nove fabrike se ne otvaraju a i nešto nas baš ne vidim u EU uniji. Ode Crna Gora, od kosovao evo ide i Vojvodina u sandžaku divljaju na veliko. Baš lepo, jel su deca zbog toga izlazila 5.oktobra, da umesto 1 satrapa dobijemo 18 novih.

Pa pogledajte malo, jer su rešili išta osim da sve sistematski unište. 1. Ode Crna Gora 2. Puče vojska ko bas, nema više armija već neki korpusici, a i oni prazni neće momci oružje oće vojsku u civilstvu 3. Odustajanje od pravnog kontinuiteta koji je vodjen još od kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, koji je održan na taj način što su preostale dve zemlje Jugoslavije nasavile svoj život i nastavile kontinuite pravnog poretka neprekinuvši diplomatkse odnose sa drugim državama. 4. Ponovno podnošenje zahtea za članstvo u UN, a i najjveći kreten na planeti Zemlji zna da smo mi mili jedni od osivača UN, pa kako to da osnivač podnosi molbu za prijem, 4. Udomljavanje i pomaganje svega što je antisrpsko, na prvom mestu nevladinih organizacija koje srbe nazivaju citiram " mitomanim koji spavju sa leševim albanske dece ispod jastuka ", koje treba dekontaminirati i civilkizovati jer su divljaci, egomanijaci, rasisti, naravno ratni zločinci to se podrazumeva itd, itd.
I jel je to vlada koja apriori treba a vodi računa o iteresima ove zemlje ili se možda interesi brane tako što će se izvinjavai braći Hrvatima za zlodela koja smo im naneli. S k a n d a l.  Ova vlada je davno, zaslužila da ode

Naravno, samo govnjiva motka i to što pre dok nisu sve uništili.  Pazi sad ovo molim te " ta lako naoružana formacija koja se čak ne zove ni vojska ".

Pa ako se ne zovu vojskom, a zovu se, zar to znači da nemogu da svojim pištoljima, puškama i drugim laki naoružanjem nemogu da ubiju, jel to treba da me teši, a znamo da je naša vojska pukla ko bas, i kad to saopšti jedan poltronski general kome je ostalo bar zrnce časti onda se on smeni ili penzioniše.  A   M   A   N     za ime božje, jel treba još pokazatelja kaku vladu i predsednika imamo

Socijalistima i "Dunav osiguranje"
25. januar 2009. | 03:00 | Izvor: Blic

Beograd -- "Dunav osiguranje" će u partijskoj podeli direktorskih funkcija u javnim i državnim preduzećima pripasti SPS-u, saznaje "Blic" u krugovima bliskim Vladi Srbije.

Kao kandidat Socijalističkoj partiji Srbije za novog generalnog direktora "Dunav osiguranja" pominje se Milenka Mila Jezdimirović, koja sada radi u "Komercijalnoj banci" kao savetnik u Sektoru kontrole.

Jezdimirovićeva, inače pravnik po struci, radila je čak 25 godina u Ministarstvu finansija (od 1977. do 2002. godine) i to od mesta pripravnika, preko načelnika budžetske inspekcije do pomoćnika ministra zaduženog za budžet. Na mestu pomoćnika ministra zaduženog za budžet u vladama Mirka Marjanovića i prethodnika iz Miloševićevog vremena zatekao ju je posle petooktobarskih promena tadašnji ministar finansija Božidar Đelić.

Za nju se tvrdilo da je odličan poznavalac budžetskog sistema i profesionalac. Posle samo godinu i po dana u timu Božidara Đelića, ona odlazi iz Ministarstva finansija na mesto savetnika u Komercijalnoj banci. Iako su javnost, ali i stručni krugovi brujali o tome da je iz Ministarstva finansija otišla na ministrov zahtev zbog određenih propusta, sam Đelić to nikada nije potvrdio. Od tada do danas je zaposlena u Komercijalnoj banci, gde je radila kao specijalni savetnik predsednika, zatim kao predsednik Skupštine Afilijacije u Crnoj Gori, a trenutno radi kao savetnik u Sektoru kontrole usklađenosti poslovanja.

Kako saznaje Blic, za njeno imenovanje čeka se još samo saglasnost šefa Socijalističke partije Srbije i istovremeno vicepremijera i ministra policije Ivice Dačića, ali upućeni tvrde da je to u okviru SPS-a već dogovoreno. Na mesto zamenika Jezdimirovićeve trebalo bi da dođe kadar DS-a, a za sada se još ne zna ko će to biti.

Izvor: B92

Šta se krije u budžetu pod „specijalizovane usluge“
Potroše 14 milijardi bez ikakve kontrole
Autor: Irena Radisavljević | Foto:Fonet | 25.01.2009. - 00:01
Potroše 14 milijardi bez ikakve kontrole

Srpske državne institucije će ove godine potrošiti više od 14 milijardi dinara novca poreskih obveznika na takozvane specijalizovane usluge. Ova stavka je inače dvanaesta na skali najvećih izdataka iz budžeta, daleko ispred socijalnih davanja i subvencija, a iza nje se po svemu sudeći kriju najrazličitije vrste usluga i velike mogućnosti za zloupotrebe.

Tako se specijalizovane usluge u zavisnosti od institucije troše za – odleđivanje aviona na domaćim i stranim aerodromima, kupovinu dnevne i ostale štampe za ministarstva, izradu projekata svih vrsta i dimenzija, popravljanje hardvera i softvera, zdravstvene preglede zaposlenih, iznajmljivanje stručnjaka, organizovanje seminara... Mogućnosti su zapravo toliko široke, da bi teško mogle da se nabroje u samo jednom tekstu.
– Najjednostavnija mogućnost za korupciju sa budžetskim novcem naziva se upravo specijalizovane usluge. U budžetu nije određeno šta je konkretno ta stavka i na šta se precizno troše tolika sredstva – kaže ekonomista Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta.
Tehnički gledano, novac za specijalizovane usluge dobijaju sva ministarstva i veliki broj državnih uprava, agencija i institucija… To je zasebna stavka u redovnom troškovniku, koja se većim delom finansira iz budžeta, a manjim iz dodatnih prihoda organa (tamo gde postoje).
Da ne živimo u Srbiji, možda postojanje ogromnih fondova novca nazvanih sredstvima za specijalizovane usluge i ne bi izazivalo sumnju. Ovako u zemlji u kojoj ne postoji gotovo nikakva kontrola budžetskih sredstava, u kojoj Vlada od 2002. nije Parlamentu dostavila završni račun i u kojoj se mito i korupcija mere na dnevnom, a ne na godišnjem nivou, ne važe ista pravila.
Slično misli i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
– Budžet Srbije je tamni vilajet i niko ne zna šta se tačno dešava s novcem poreskih obveznika. Kada ne postoji nikakva kontrola trošenja javnog novca, kada su sve javne nabavke potpuno poverljive i kad se veliki poslovi sklapaju u tajnosti i bez tendera, onda svašta može da se sakrije iz naziva specijalizovane usluge – kaže Baraćeva.
Inače, Savet je prošle godine trebalo da dobije više od osam miliona dinara na ime specijalizovanih usluga. Kada smo pitali Vericu Barać na šta su ih tačno potrošili, ona je rekla:
– Savet nije video, koristio, niti potrošio ta sredstva. Raspolagali smo samo novcem iz redovnih troškovnika, a za specijalizovane nismo ni znali.
Gde je završio novac koji je trebalo da pripadne Savetu, nismo uspeli da saznamo, budući da nam Ministarstvo finansija, koje je jedino nadležno, ni posle nekoliko dana upornog kontaktiranja nije obezbedilo sagovornika na ovu temu. Sigurno je jedino da nije prebačen u 2009. godinu, budući da sredstava za specijalizovane usluge Saveta za borbu protiv korupcije u aktuelnom budžetu nema.
Inače, najveći fond za specijalizovane usluge iznosi više od osam milijardi dinara i njime raspolaže Ministarstvo nauke, dok je najmanji u visini od 1.000 dinara namenjen Geodetskom zavodu, Upravi za rodnu ravnopravnost i pojedinim okruzima u Srbiji.
U Ministarstvu nauke, za „Blic nedelje“, kažu da su i prošle godine, kada je budžet bio nešto više od sedam milijardi, potrošili sve.
– Specijalizovane usluge u nauci su najvećim delom bruto zarade istraživača, režijski troškovi osnovnih, tehnoloških i inovacionih istraživačkih projekata, kao i direktni materijalni troškovi koji su neophodni za realizaciju pomenutih projekata. Fond za specijalizovane usluge iznosio je tačno 7.273.000.000, a potrošen je, između ostalog, na programe istraživanja, obezbeđivanja i održavanja opreme i prostora za naučnoistraživački rad, nabavke naučne i stručne literature iz inostranstva, izdavanja naučnih publikacija i održavanja naučnih skupova… – kažu u Ministarstvu nauke, koje i ove godine dobija polovinu budžeta namenjenog za specijalizovane usluge.
Inače, ukupna svota novca koja će ove godine biti potrošena za specijalizovane usluge, veća je za čak dve milijarde nego prošle. Precizno rečeno „specijalizovani budžet“ je prošle godine iznosio 12.505.531.715, a ove, u uslovima globalne ekonomske krize stoji tačno 14.091.229.000.
– Najgore je to što se sredstva namenjena za specijalizovane usluge svake godine po automatizmu povećavaju, a da pri tome niko ne polaže račune. I kada „specijalizovani budžet“ jedne institucije poraste za nekoliko miliona, ostaje diskrecija. Mi možemo samo da maštamo na šta odlazi sav taj novac jer vam to niko neće precizno i potkrepljeno reći – kaže Zdravković.
Sredstva namenjena specijalizovanim uslugama većina institucija koje je „Blic nedelje“ kontaktirao potroši u celini. Tako je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, zajedno sa upravama za veterinu, šume i zaštitu bilja, kao i Direkcijom za vode i Generalnim inspektoratom, prošle godine iskoristilo oko 11 miliona dinara.
– Ova sredstva smo koristili za usluge prevođenja, kotizacije za seminare i stručna usavršavanja, izdatke za stručne ispite, usluge veštačenja, naknade članovima komisija koje obrazuje Ministarstvo, ugovore o delu, kao i isplatu zdravstvenih pregleda i kontrola proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala – kažu u Ministarstvu.
S druge strane, 100.000 dinara namenjenih specijalizovanim uslugama u 2008. nije iskoristila Služba za upravljanje kadrovima (SUK).
– Ceo iznos je vraćen u budžet. Novac je planiran za specijalistička obrazovanja u cilju unapređenja kadrovskog potencijala Službe... U 2009. Službi je namenjeno 100.000 dinara i koristiće se ako bude bilo potrebe – kaže direktorka Jasmina Damjanović.
Daleko veću sumu „specijalizovanog“ novca ove godine očekuje Ministarstvo za telekomunikacije – 87 miliona.
– Tim sredstvima ovo ministarstvo pokriva troškove rada i razvoja Akademske naučnoistraživačke i obrazovne mreže Srbije (AMRES), saglasno nadležnostima iz Zakona o ministarstvima. Druga specijalizovana usluga koju će Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo plaćati jeste formiranje Agencije za poštanske usluge – navode iz Ministarstva.
Inače „Blic nedelje“ je kontaktirao još veliki broj ustanova – korisnika specijalizovanih usluga. Većina njih nam, međutim, nije odgovorila. Među njima su Ministarstvo spoljnih poslova i konzularna predstavništva, Poreska uprava, BIA, Ministarstvo odbrane sa vojnom službom bezbednosti, Vojnom obaveštajnom službom i Inspektoratom odbrane, Ministarstvo kulture sa pripadajućim ustanovama… Samo navedenim ustanovama iz budžeta Srbije će ove godine biti isplaćeno više od dve milijarde dinara (2.094.563.000).

Ko dobija najmanje za specijalizovane usluge
Državna institucija Iz budžeta 2009 Iz budžeta 2008
Uprava za rodnu ravnopravnost* 1.000 ne postoji
Geodetski zavod 1.000 0
Sremski upravni okrug 1.000 0
Južnobački upravni okrug 1.000 nema stavke
Zlatiborski upravni okrug 1.000 0
Kosovskomitrovački upravni okrug 1.000 0
Zavod za intelektualnu svojinu 15.000 30.000
Seizmološki zavod 20.000 0
Minis. za državnu upravu i lok. samoupravu 30.000 30.000
Fond za zaštitu životne sredine** 35.000 35.000
Napomena: *Uprava pri Ministarstvu rada i socijalne politike
**Fond pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja

Ko dobija najviše za specijalizovane usluge
Državna institucija Iz budžeta 2009.                 Iz budžeta 2008.
Ministarstvo nauke 8.354.000.000                   7.104.000.000
Ministarstvo kulture 1.637.623.000                  1.066.000.000
Ministarstvo životne sredine 1.128.775.000          593.775.056
Sprov. funkcija opšteg interesa u zdravstvu* 770.763.000 ne postoji
Ministarstvo ekonomije 424.720.000                   467.911.331
Ustanove kulture 328.000.000                           300.000.000
Ministarstvo unutrašnjih poslova 147.000.000       128.800.000
Dopunska škola u inostranstvu** 105.000.000     108.000.000
Uprava za šume*** 90.500.000                             4.000.000
Ministarstvo za telekomunikacije 87.000.000         100.000.000
Napomena: *Projekat Ministarstva zdravlja
**Projekat Ministarstva prosvete za osnovno obrazovanje
***Uprava pri Ministarstvu poljoprivrede

Blic

Apsurd je takva ogromna stavka u budžetu koja nije ni na kakav način definisana i kontrolisana. Ogroman novac kojim se finansiraju naučna istraživanja je neophodan ali na ovaj način samo predstavlja poligon za zloupotrebu. Recimo institut Mihajlo Pupin praktično više nema nikakve kadrove, sveli su se na kristale i na tehničare koji sad rade kao domari. Skoro cela zgrada se izdaje a novac nestaje.  S druge strane stvarni naučnici koji se bave stvarnim istraživanjima novac dobijaju na pipetu i ne mogu njim da podmire ni laboratorijsku opremu.

Tajkuni moćniji od Vlade Srbije
Dačić, Čanak i opozicija ruše budžet u korist Peconija
Autor: T. S, M. Š., Ž. J., M. M. | Foto:Fonet | 24.01.2009. - 08:14

Niko u Vladi Srbije nije očekivao da će socijalisti u Skupštini Srbije, suprotno dogovoru u vladajućoj koaliciji, progurati amandman o akcizama na cigarete koji praktično ruši budžet Srbije, a ide naruku samo Predragu Rankoviću Peconiju, vlasniku fabrika koje proizvode najjeftinije cigarete, rekao je juče „Blicu” izvor iz vrha Vlade. „Bilo je to iznenađenje, zato za sada nemamo ni procenu kolika će rupa nastati u budžetu zbog usvajanja amandmana SPS - rekao je izvor „Blica” iz vrha Vlade. Jedna od prvih nezvaničnih procena glasi da će budžet biti osiromašen za oko dve milijarde dinara.

Zahvaljujući glasovima SPS, SRS, SNS, DSS, LSV i manjina u Skupštini je u sredu uveče usvojen amandman na Zakon o akcizama kojim se favorizuju proizvođači jeftinijih cigareta u Srbiji jer se, umesto podjednakog nameta na sve duvanske proizvode od 35 odsto i fiksnog iznosa od 11 dinara po paklici, kako je predložila Vlada, uvodi 38 odsto proporcionalne akcize i 8,92 dinara fiksne. Ova odredba donosi manje novca budžetu, ali i omogućava da najjeftinije cigarete najmanje i poskupe. Pred usvajanje ovakvog amandmana koji je podneo šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić, u Skupštini Srbije danima su viđani pojedini direktori fabrike „Monus” koja proizvodi najjeftinije cigarete „fast” i deo je kompanije „Invej” čiji je vlasnik Predrag Ranković Peconi, tvrde izvori „Blica” iz parlamenta.
- Potpuno je besmisleno biti deo vladajuće koalicije, glasati za budžet, a zatim sprečiti zakon koji omogućava da se državna kasa napuni. To ne ide bez velikih para - kaže jedan od poslanika za „Blic” koji je želeo da ostane anoniman.
U Vladi su „Blicu” nezvanično rekli da će posledice ovako usvojenog amandmana tek analizirati i izračunati, ali i da imaju mogućnosti da to poprave. Ministarstvo finansija samo je saopštenjem podsetilo da Vlada nije usvojila amandmane SPS.
- Ne znamo kako se dogodilo da taj amandman prođe u Skupštini jer smo ga većinom glasova odbacili na Odboru za finansije. Predstavnik SPS bio je upoznat sa argumentima i vladajuće većine i Vlade jer je državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić objasnio da su ti SPS amandmani neprihvatljivi. Očekujem da Vlada izađe sa komentarom ovako promenjenog zakona. Ne znam kakvi će tačno efekti po budžet biti, ali je očekivano da priliv bude manji od očekivanog - kaže za „Blic” Branka Ljiljak (DS), potpredsednik skupštinskog Odbora za finansije.
Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je, inače, Zakon o akcizama jer, kako je „Blicu” objašnjeno u kabinetu na Andrićevom vencu, predsednik ima pravo da odbije potpisivanje zakona samo ukoliko proceni da je protivustavan. Neslaganje sa tekstom zakona ne može biti razlog za nepotpisivanje.
- Predsednik Tadić će tražiti od Vlade procenu da li će pomenuti Zakon doneti više ili manje u budžet Srbije. Ukoliko stručna procena kaže da će doneti manje, onda bi nadležno ministarstvo trebalo da pripremi izmene i dopune Zakona koje bi stvar ispravile. Takođe, procena bi morala da uzme u obzir i primedbe svih proizvođača duvana - rečeno je „Blicu” u kabinetu predsednika Republike.
Potpredsednik Vlade Srbije i lider SPS Ivica Dačić odbacio je optužbe o vezi SPS i Predraga Rankovića Peconija koji slovi za finansijera SPS-a.
- Mi smo spremni da se taj član zakona ponovo vrati u proceduru ako je to u interesu države. SPS nikome ništa ne duguje, ne radimo ni za koga i mi smo deo zajedničke politike unutar Vlade. Ti amandmani su ranije bili poslati svim poslaničkim grupama i od sedam usvojena su samo dva, ali to je stvar pre svega koordinacije unutar vladajuće koalicije, nedostatak konsultacije i međusobnog dogovora - kaže Ivica Dačić za Blic”.
Poslanik ZES-a Vlatko Ratković kaže za „Blic” da je poslanička grupa ZES-a bila „iznenađena kada su poslanici LSV i manjina podržali taj amandman, a poslanici LDP-a izašli iz sale”.
Poslanik LSV Bojan Kostreš objašnjava da je njegova poslanička grupa podržala amandman zato da bi siromašniji sloj društva imao od čega da kupuje cigarete. Ali, kako je dodao, lično je napustio salu kada se glasalo za taj amandman zato što je nepušač.
Na pitanje koliko su tačne tvrde da je Peconi lobirao da radikali glasaju za taj amandman, Zoran Krasić (SRS), predsednik Odbora za finansije, odgovorio je: „To morate njega da pitate, ja tog čoveka nikad u životu nisam video, kao što nisam video ni Rasima Ljajića.”
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić takođe je rekao da je ova poslanička grupa podržala sve amandmane, a ne samo SPS-ov, zato što je bila protiv zakona „koji ima za cilj da udari po džepu građana”.
- To nikakve veze sa Peconijem nema, nego smo želeli da sprečimo šverc duvana, do čega bi došlo kao u vreme Slobodana Miloševića - tvrdi za „Blic” Aligrudić.

Amandman će uticati na inflaciju

Ministarstvo finansija saopštilo je juče da Vlada nije prihvatila amandman na izmene Zakona o akcizama, na koji su iznele primedbe tri vodeće svetske kompanije za proizvodnju cigareta, jer je ocenjeno da bi to izazvalo nagli skok maloprodajnih cena cigareta, što bi imalo uticaja i na opštu stopu inflacije. To bi, kažu u Ministarstvu, izazvalo nagli skok maloprodajnih cena cigareta, zbog čega Vlada nije prihvatila amandman koji je podneo poslanik Branko Ružić i koji je usvojila Skupština Srbije. Po oceni Vlade, amandman bi mogao da dovede i do povećanja nelegalnog prometa cigareta pa, samim tim, i sporijeg rasta budžetskih prihoda.

Duvandžije nezadovoljne

Srđan Lazović, direktor korporativnih poslova kompanije „Britiš amerikan tobako”, u čijem sastavu posluje Duvanska industrija Vranje, kaže za „Blic” da je to što je predsednik Tadić potpisao izmenjen Zakon o akcizama neprihvatljivo.
- Apelujem na Vladu da Zakon o akcizama vrati na sednicu Vlade i taj zakon ponovo preda Skupštinu u formi kako je ranije dogovoreno, kako bi se sprečilo ugrožavanje 90 odsto domaće duvanske industrije koju čine BAT, „Filip Moris” i „Japan tobako internacional” - kaže Lazović.
U velikim duvanskim kompanijama kažu da su u poslednje poskupljenje cigareta od pre dvadesetak dana bile ukalkulisane dogovorena fiksna akciza od 11 dinara i proporcionalna akciza od 35 odsto koje su na sednici Vlade usvojene 6. decembra, a koje su kao takve bile predate Skupštini. Da su one usvojene, to bi značilo da bi cene cigareta ostale nepromenjene. Ovako su zahvaljujući amandmanima Branka Ružića usvojene akcize koje iznose 8,92 dinara fiksne i 38 odsto proporcionalne akcize, što znači veće opterećenje po paklici cigareta, odnosno novo poskupljenje koje bi moglo ići i do 20 dinara po paklici.

Ružić tvrdi da je kriva greška u koordinaciji

Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić izjavio je juče da su usvojeni amandmani te poslaničke grupe na Zakon o akcizama izazvali „bespotrebne kontroverze u javnosti” i da ne predstavljaju ništa drugo nego rezultat nedostatka bolje koordiniranosti.
- Radi se isključivo o tajmingu i činjenici da su dva amandmana bila usvojena i pre nego što sam u dodatnim konsultacijama sa Vladom dobio informaciju da bi ove izmene zakona bile delimično u suprotnosti sa proklamovanom politikom vlade u tom segmentu -rekao je Ružić Tanjugu.

Dragutinović: Vlada može predložiti izmene

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da Zakon o akcizama jedino može biti promenjen tako što će Vlada Srbije predložiti izmene tog zakona.
- Tim izmenama Vlada bi mogla da Zakon o akcizama prilagodi dogovoru sa međunarodnim duvanskim kompanijama koje imaju fabrike u Srbiji - rekla je ministarka i dodala da su amandmani koji su na predlog SPS-a izglasani u Skupštini Srbije „mimo dogovora sa duvanskom industrijom”.

Izvor: Blic