evo sad neka snaša na b92 govori kako je prvi srpski ustanak napravljen na strašnim zločionom nad muslimanskim stanovništvom,a karađorđe sramota za srpski narod 

o Gospode 

Mora da je NVO ....

Ðukić-Dejanović: Izbori 29. aprila ili 6. maja

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Ðukić Dejanović i predsednik Srbije Boris Tadić će do 11. marta raspisati izbore na lokalnom i republičkom nivou.
ukic-Dejanovic-Izbori-29-aprila-ili-6-maja


Parlamentarni izbori definitivno će biti održani 29. aprila ili 6. maja, najavila je predsednica Skupštine Srbije Slavica Ðukić Dejanović, i dodala da će ona i predsednik Srbije Boris Tadić do 11. marta raspisati izbore na lokalnom i republičkom nivou.

"Pošto će sigurno biti ponavljanja izbora na nekim mestima, još smo u dilemi da li da izbore zakažemo za 29. april, kako bi se to ponovljeno glasanje održalo 6. maja, ili da izbori budu na Ðurđevdan, a da se ponavljanje izbora održi do 11. maja, što je poslednji zakonski i ustavni rok za završetak izbornih radnji", rekla je Ðukić Dejanović za današnje izdanje lista "Pres".
Tadić u četiri oka sa Đokovićem
File: Neću da delim poene ni Tadiću ni Nikoliću
Đukić-Dejanović: Izbori na Đurđevdan

Predsednica Skupštine Srbije takođe je pozvala PUPS da ostane u koaliciji sa socijalistima i Draganom Markovićem Palmom i dodala da konačnu odluku stranke Jovana Krkobabića očekuje do kraja februara.

Ona je dodala i da su sindikati prirodni izborni partneri SPS-a, bez obzira na odluku sindikalaca da li će i s kim izaći na izbore, kao i da je moguće da parlament zaseda i posle raspisivanja izbora.

"U slučaju vanrednih izbora parlament se raspušta samim činom raspisivanja izbora. Međutim, pošto će ovo biti redovni izbori, parlament može da zaseda i donosi akte sve dok ne bude konstituisan saziv poslanika i verifikuju se njihovi mandati", objasnila je Ðukić Dejanović za beogradski list.


(Pres s)

Жене у црном: Градске власти Београда хоће да изједначе жртве и злочинце   
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 17. фебруар 2012.

Организација Жене у црном је данас осудила намеру градских власти у Београду да постави споменик "свим жртвама ратова и браниоцима отаџбине на простору бивше Југославије у ратовима деведесетих", пошто је, како се оцењује у саопштењу, "реч о нечовечном и неморалном чину који изједначава жртве и злочинце".

Наводећи да је заменик председника Скупштине Београда Зоран Алимпић изјавио да су "сви споменици у свету посвећени војницима у ратовима, на неки начин, и споменици људима који су убијали", Жене у црном тврде да власт у Србији, "изградњом наказног београдског споменика, какав је у Шпанији замислио диктатор Франко, затвара врата суочавању са прошлошћу, руга се свим пресудама Хашког трибунала".

Сличних покушаја да се у спомен–обележјима изједначе жртве и злочинци било је и раније. То је увреда жртава злочиначких похода на Вуковар, Дубровник, Сарајево, Сребреницу, Дреницу и друге топониме агресије наређене у Београду. Градска власт се показује као конкуренција крајње десним, милитантним скупинама које глорификују ратне злочине и њихове починитеље, саопштиле су Жене у црном.

(Фонет)

Блиц: ММФ од Србије захтева повећање ПДВ-а и дужи радни стаж
   PDF    Штампа    Ел. пошта
недеља, 19. фебруар 2012.

Међународни монетарни фонд доћи ће у Србију тек када буде формирана нова влада, али за наставак аранжмана захтева постизање договора о три тачке - ребалансу буџета за 2012. годину, усвајању средњорочног програма који би смањио задуженост земље, као и о убрзању структурних реформи. Међутим, оно што ММФ предлаже да тај програм садржи, између осталог, јесте повећање ПДВ-а, смањење масе плата које се исплаћују из буџета, повећање броја пореских обвезника, као и смањење субвенција.

Даље, ММФ предлаже да нова влада размотри могућност спровођења пореске реформе која би подразумевала смањење пореза на доходак и добит док би порез на имовину и ПДВ требало повећати. На крају предложено је неком новом кабинету да се упусти у пензијску реформу која би подразумевала повећање старосне границе за одлазак у пензију.

Све ово мисија ММФ-а није саопштила јавности Србије док је недавно била у Београду, већ је по повратку у Вашингтон ставила у препоруку, у коју је “Блиц” имао увид. У писму које јасно открива у колико се тешком економском тренутку и рањивом положају налази наша земља због кризе у свету констатује се да је завршетак прве ревизије одложен јер буџет за 2012. није у складу са договореним фискалним програмом. “Договорено је да дефицит буџета буде 4,25 одсто БДП и да гаранције Владе за нове кредите не буду веће од један одсто БДП. Међутим, усвојени буџет укључује гаранције које износе скоро два одсто БДП”, стоји у писму, из чега се јасно види за колико је Цветковићев кабинет прекршио договор. Фонд упозорава да ће се привредни раст у 2012. значајно успорити и да ће бити око 0,5 одсто, али постоји ризик да буде и мањи.

- Дефицит буџета у 2012, уколико не дође до промена у фискалној политици, биће барем један одсто већи од договореног, односно 5,25 одсто БДП. Пола процента ће скочити због слабијег раста, четвртину због мањих прихода из 2011. године, а четвртину због веће потрошње. Додатни ризик за повећање дефицита представља понашање локалних самоуправа, „Путева Србије“, као и потрошња. Јавни дуг на крају 2012. биће изнад дозвољене границе и изнад нивоа пожељног за земље у развоју. Финансирање тих дефицита представља разлог за бригу. Зато је неопходно направити кредибилан средњорочни план како би се постигла одрживост дуга, што је основни предуслов да би се причало о повећању буџетског дефицита у 2012. Овај програм треба усвојити одмах после избора - упозоравају из Вашингтона.

Поред смањења јавног дуга земље, ММФ сматра да би било важно направити простор у буџету и за додатне капиталне инвестиције и ту долази до конкретнијих предлога. Како кажу, то би се постигло смањивањем субвенција и трансфера, смањењем масе плата у буџету, проширењем базе обвезника пореза на имовину, доходак и добит, као и повећањем ПДВ-а. Требало би обратити пажњу и на реформу запошљавања у јавном сектору (укључујући здравство и образовање), рационализацију државних предузећа, као и на пензијску реформу. ММФ предлаже Влади Србије да се држи договорене потрошње до јуна, као и да не издаје гаранције за кредите изнад договореног нивоа. У супротном, у случају предизборног трошења потреба за изменама у буџету у другом делу године била би још већа.

- Следећа влада требало би да размотри могућност пореске реформе која би подразумевала смањивање директних пореза (порези на добит и доходак). То би предвиђало и смањивање социјалних давања, а повећање индиректних пореза (ПДВ, царине и акцизе) и пореза на имовину. Тако би смањили дефицит буџета, подигли би конкурентност извозног сектора, стимулисали запошљавање и смањили сиву економију. Реформа је потребна и да би обезбедили ефикаснији, фер и одржив пензијски систем - наводи се у препоруци.

Мисија објашњава да би с оваквим пензијским системом Србија имала две опције: или да смањи пензије или да подигне старосну границу и повећа број радника. У ММФ-у сматрају да је друга опција пожељнија јер би у супротном наша земља морала да спусти пензије на друштвено неприхватљив ниво. “За следећу владу и парламент биће приоритет да подигну ефективну старосну границу за одлазак у пензију”, стоји у писму.

Оно што је такође интересантно мисија ММФ-а у препоруци наводи да је стопа незапослености у Србији премашила 24 одсто. Иначе, званична стопа незапослености износи 23,7 одсто.

Како се наводи у писму, Влада Србије у 2011. прекорачила је дозвољену потрошњу у буџету. Дозвољени дефицит државне касе прекорачен је за чак пет милијарди динара јер је смањење потрошње у ребалансу буџета само делимично компензовало пад прихода.

(Блиц)

JAVNI DUG

Dejan Šoškić: Preskočili smo granicu, dosta zaduživanja!
Autor/izvor: SEEbiz/B92
Datum objave: 20.02.2012. - 16:11:40
BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić smatra da Srbija ne bi smela više da povećava javni dug, koji je već premašio 45 odsto BDP-a.
"Naš javni dug je prešao 45 odsto BDP-a. Veliki deo našeg duga je dug u devizama. Otuda kretanje kursa utiče i na nivo našeg duga. Ako ima depresijacije onda će dug mnogo lakše da probije granicu od 45 odsto BDP-a", upozorio je Šoškić u intervjuu za magazin "Biznis".

Sa druge strane, Ministarstvo finansija je danas objavilo da je javni dug Srbije na kraju januara 2012. godine bio je 14,47 milijardi evra, što je 43,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kada je reč o najavljenom osnivanju Razvojne banke, Šoškić je rekao da ona može da pomogne u afirmaciji želje da se Srbija brže razvije i da ostvari stabilan dugoročni privredni rast, ali je podsetio da Srbija već ima institucije koje su razvojnog karaktera "i one ne daju baš očekivane rezultate". "Formirati još jednu, a da nismo obezbedili mehanizam odlučivanja koji je u potpunosti nezavistan, nije nužno korak u dobrom pravcu. Za Razvojnu banku je potrebna puna profesionalnost i nezavisnost u odlučivanju", istakao je guverner NBS.

Kako podsećaju iz Ministarstva, na kraju 2011. godine javni dug je iznosio 14,46 milijardi dinara i imao učešće od 45,1 odsto u BDP-u.

Učešće javnog duga u BDP je Zakonom o budžetskom sistemu ograničeno na 45 odsto.

Na pitanje kako će Srbija finansirati javni dug ove godine, Šoškić je upozorio na opasnost od rasta riziko premije zemlje, koji se može desiti i zbog odlaganja dogovora sa MMF-om.

On je precizirao da to može da se odrazi i na uslove i strukturu finansiranja javnog duga.

"Po svoj prilici, uslovi mogu biti nepovoljniji nego što su bili 2011. godine", upozorio je Šoškić i napomenuo da kao odgovorna država, moramo na vreme da pravimo alternative, a ne da budemo iznenađeni „snegom koji je pao u januaru“, kad mu je i vreme.

Govoreći o zaustavljanju aranžmana sa MMF-om, Šoškić je ocenio da bi vreme do njegovog nastavka Srbija trebalo da iskoristi za reformu javnog sektora i poreskog sistema.

Po njegovim rečima, nema razloga za paniku, ni za destabilizaciju i imamo mogućnost da sve nastavimo tamo gde smo stali.

Guverner NBS je naglasio da reforma javnog sektora mora da se ostvari bez obzira na to što je politički nepopularna i tema broj jedan za svaku vlast.

"Zaista verujem da je trebalo da učinimo napor da se ta pozitivna revizija aranžmana ostvari jer je to najjednostavniji način čuvanja poverenja prema Srbiji. Kako će se odsustvo pozitivne revizije aranžmana sa MMF-om odraziti na riziko premiju - sigurno ne dobro", kazao je Šoškić i naglasio da je od posebne važnosti da u ovom narednom periodu pokažemo da i bez nadzora MMF-a vodimo kredibilnu fiskalnu politiku.

U odgovoru na pitanje šta se planira sa sadašnjim državnim bankama, Šoškić je predočio da nova regulativa banaka - Bazel 2 zahteva dokapitalizaciju banaka jer se uvodi jedan novi rizik u obračun adekvatnosti kapitala.

"Zbog toga je većina stranih banaka izvršila dokapitalizaciju. To treba da se uradi i kod domaćih banaka", objasnio je guverner i napomenuo da neke domaće banke još uvek nemaju adekvatan kapital za nivo rizičnosti njihovih portfolija.

NBS je zbog toga uvela prinudnu upravu u jednu od tih banaka (Agrobanka), jer mora da se obezbedi puna solidnost svake finansijske insitucije i da kapital bude adekvatan rizicima u bilansima, jer je očuvanje finansijske stabilnosti ključno za Srbiju, smatra Šoškić.


ma opusti se sad će izbori 

Србија на дужничкој клацкалици

Економисти забринути да у нашој земљи много пре 2015. године ситуација с отплатом државног дуга може да се издраматизује
(Новица Коцић)

Србија ће ове године само за отплату дугова и покривање минуса у каси морати да издвоји чак 510 милијарди динара, односно 5,1 милијарду евра. То је чак 14 одсто бруто домаћег производа, односно свега што као привреда стварамо. До краја године наш државни дуг ће, према процени Фискалног савета, достићи 50 одсто, што је знатно више него што закон дозвољава. И то није све. Постоји опасност да до краја 2015. године јавни дуг достигне чак 60 одсто БДП-а. И док се домаћа економска јавност пита ближи ли се то Србија опасном грчком сценарију на који је још пре две године упозоравао бивши гувернер Радован Јелашић, на ова алармантна упозорења чланова Фискалног савета званичне реакције надлежних још нема. Огласио се једино Душан Никезић, државни секретар Министарства финансија, истакавши да „не признаје такве податке”.

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, сматра да је процена Фискалног савета оптимистична. Ниво од 60 одсто, по њему, може да се достигне много пре 2015. године. Подсећа да Међународни монетарни фонд очекује да јавни дуг буде негде око 54 одсто БДП-а на крају ове године.

– Није непознато шта би требало урадити – повећати порезе да би се повећали јавни приходи који су пали на испод 39 одсто БДП-а. Требало би смањити и јавну потрошњу, а то значи издатке за плате, пензије и субвенције. Проблем је у томе што то није социјално одрживо, а и деловало би рецесионо, тако да није уопште извесно да би се заиста и смањио терет јавног дуга – забринут је Глигоров.

Михајло Црнобрња, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), искрено признаје да је забринут због анализе Фискалног савета.

– Стање није забрињавајуће, али тенденција раста јавног дуга јесте. Ако се овако настави, ситуација може да се издраматизује у релативно кратком року. А у економији је кратак рок око две године – каже наш саговорник.

И ММФ и Фискални савет истакли су како влада што пре треба да донесе јасан план кредибилних мера како би државни дуг вратила у законом предвиђене оквире. По прописима, јавни дуг не би требало да буде већи од 45 одсто бруто домаћег производа.

– С обзиром на то да су избори за три месеца верујем да актуелној власти неће пасти на памет да погорша сопствену политичку позицију зарад побољшања економске ситуације – каже професор Црнобрња.

Ко год да после избора седне у фотељу министра финансија биће у незавидној позицији, додаје. Вероватно ће порез на додату вредност морати да се повећа, скочиће и акцизе на бензин, дуван и алкохолна пића, процењује Црнобрња.

Каже и то да ће наша земља ове године највероватније морати додатно да се задужи за још око милијарду евра, а услови на међународном тржишту нису баш сјајни. Он ипак подсећа да ће, осим пет милијарди динара колико Србија мора да издвоји за покривање минуса у каси и дугове, истовремено имати и новчане приливе. Каже да приходи од дознака, односно новац који рођаци из иностранства шаљу у земљу, није занемарљив.

Што се Ненада Гујаничића, главног брокера „Синтеза инвеста” тиче, спирала државног задуживања опасно се захуктава. Пет милијарди евра, колико ове године треба да издвојимо за сервисирање обавеза, велике су паре за наш капацитет.

– Држава ће морати своје обавезе да сервисира емитовањем нових дужничких папира, ту смо, по свему судећи сатерани у ћошак – оцењује Гујаничић.

Мирослав Прокопијевић, сарадник Центра за слободно тржиште, сматра да није најбитније да ли је наш дуг прекорачио законом дозвољену границу, много је важније да ли смо у стању да га вратимо.

– Видим да се овде игра нека врста друштвене игре да ли су државна задуживања изнад или испод 45 одсто. А ми смо на прагу грчког сценарија. Бојим се да ћемо предузети нешто тек кад банкротирамо, а наши проблеми ће се заоштрити много пре 2015. године – забринут је Прокопијевић.

Гујаничић, с друге стране сматра да је добро што у закону постоји нека врста ограничења. Знајући наше политичаре, врло је важно да постоји нека граница, додаје. Али Србија не може свој ниво дуга да упоређује с развијеним земљама, јер ће оне своје обавезе много лашке да плаћају. Он наводи пример Јапана, чији је државни дуг достигао 200 одсто БДП-а, али то не значи да Србија сме то себи да дозволи.

----------------------------------------------

Немогућ исландски рецепт

Уколико би у Србији, баш као и у Исланду, суд забранио одобравање кредита с валутном клаузулом дошло би до слома кредитног тржишта, убеђен је економиста Мирослав Прокопијевић. Како каже, 90 одсто зајмова одобрава се у еврима, и кад би наша држава применила исландски рецепт нити би ко давао, нити би ко узимао кредите. Такође, банке с Исланда опраштале су дугове оним грађанима чији зајмови прелазе 110 одсто вредности имовине.

Професор Владимир Глигоров каже да уколико би држава решила да опрашта дугове, то би додатно повећало јавни дуг.

– Уколико би, опет, држава решила да не враћа дугове, они би морали да се реструктурирају према иностранству, када је реч о страном дугу, или би држава напросто престала да извршава обавезе према домаћим кредиторима, што би имало озбиљне негативне последице – упозорава.

----------------------------------------------

Министарство финансија: Србија није Грчка

Србија је неупоредиво мање задужена него Грчка, у релативном смислу скоро четири пута мање, а у апсолутном износу дуг Србије је мањи чак 20 пута од грчког дуга, тако да је у том смислу свако поређење Србије и Грчке крајње неумесно, кажу у Министарству финансија.

Потребе Србије за финансирањем, имајући у виду ликвидност банкарског сектора у Србији и на осталим сегментима домаћег финансијског тржишта, могу се у највећем делу задовољити на домаћем тржишту, што значи да Србија неће имати знатну изложеност према страним инвеститорима. Влада ће наставити да поштује фискална правила и предузети мере за смањење учешћа јавног дуга у БДП. Она су и уведена како би се предупредила могућност доласка у такву ситуацију, напомињу у овом министарству.

Они додају да је јавни дуг на крају јануара 2012. износио 14,47 милијарди евра, односно 43,2 одсто БДП.
Аница Телесковић
објављено: 23.02.2012.

Ало: Ученици првих разреда добили атлас са Србијом без Косова?
   PDF    Штампа    Ел. пошта
субота, 25. фебруар 2012.

Ученици првих разреда основних школа у Србији добили су на поклон уџбеник "Мој еколошки атлас", у коме се налази мапа Србије без Косова и Метохије. Дотични атлас је претходно препоручило Министарство просвете, а у 75.000 примерака, о трошку Фонда за заштиту животне средине, штампао је "Службени гласник“, сазнају београдски медији.

Атлас је поклон Министарства за заштиту животне средине, у ком су такође шокирани начином на који је Србија представљена.

"Мој еколошки атлас" је изворно објављен у Француској, а аутор је Изабела Николаци. Како се наводи, намењен је "најмлађим чуварима света", с циљем да "прикаже актуелно еколошко стање Планете".

Иначе, Министарству просвете у последње време се омакло подоста грубих грешака. Подсетимо, у уџбенику за граматику "Граматоломија" за шести разред реч "глупача" је дефинисана као женска особа. А још већи скандал је избио када се открило да се у уџбенику "Техничко и информатичко образовање“ за осми разред основне школе налазе линкови за порно-сајтове: "Лезбијска болница 2: Њен први преглед", "Девојка-девојка жестоко", "Лезбијски психотерапеут 2"...

У овом издању, средишњи елемент сваке странице су мапе света и региона. Па тако и мапа Европе, где је Република Србија без своје јужне покрајине. Министар Оливер Дулић у разговору за "Ало!" каже да је за контролу квалитета задужен издавач "Службени гласник".

- Ми смо само учествовали у финасирању пројекта, а то је пројекат "Службеног гласника", који је и издавач, па самим тим и задужен за контролу садржаја - објашњава Дулић, који на питање да ли ће ова неправилност бити исправљена и како, одговара:

- Па ми сад не можемо да повучемо новац нити да натерамо "Службени гласник" да то уради. Али, верујем да ће они ту грешку сами исправити.

"Грешка" у атласу који је иначе посредством ПТТ-а дистрибуиран школама широм Србије у периоду од 10. до 30. децембра прошле године и у ком је на противуставан начин приказана наша земља, међутим, није забринула директора "Службеног гласника" Слободана Гавриловића.

- Ја гледам и гледам и не видим шта је спорно у овој мапи. Ово није географски атлас, већ еколошки. На мапи се нигде не спомиње ни Србија ни Косово. Границе нису урађене стручно, већ произвољно и поента мапе је у степену загађености, а не у границама државе. Да сам сматрао да се ради о покушају представљања Србије без Косова, у уџбенику би то било исправљено - одговора Гавриловић.

Од Министарства просвете, као и од министра Жарка Обрадовића, и поред упућених позива и порука, новинари нису могли да добију коментар. Ни од Фонда за заштиту животне средине нису могли да сазнају колики су трошкови штампања атласа.

(Ало)