Spo poslao ostavku, Srećković kaže da je nije podneo


Srpski pokret obnove poslao je danas u Vladu Srbije ostavke ministra Srđana Srećkovića i državne sekretarke Sanje Čekovića, dok Srećković i Čeković tvrde da nisu podneli ostavke.


U Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije Tanjugu je potvrđeno da su stigle ostavke Srećkovića i Čeković, koje je uputio SPO.

 

U Sekretarijatu međutim, kažu da su one nevažeće, jer nisu podnete lično i odnose se na funkcije koje su Srećković i Čeković obavljali pre rekonstrukcija vlade.

"Nisam podneo ostavku na mesto ministra vera i dijaspore", rekao je Srećković.


I Čekovićeva je takođe negirala da je podnela ostavku.
"Nikada nisam podnela ostavku na mesto državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu", rekla je ona.
 
Sanja Čeković

Čekovićeva je precizirala da je Vlada Srbije nju i Srećkovića razrešila dužnosti prilikom rekonstrukcije vlade marta prošle godine i imenovala ih na nove funkcije u rekonstruisanim ministarstvima.


SPO je danas međutim, prosledio tekstove ostavki Srećkovića i Čekovićeve, u kojima se ovlašćuje predsednik SPO da te ostavke preda.


"Podnosim neopozivu ostavku na funkciju ministra za dijasporu u Vladi Srbije. Moja neopoziva ostavku stupa na snagu trenutkom njenog podnošenja i ne može se opozvati pod bilo kojim izgovorom. Istovremeno ovlašćujem predsednika SPO Vuka Draškovića... da bezuslovno preda ovu ostavku", navodi se u ostavci Srećkovića koju je podneo SPO.


U ostavci Čekovićeve, koja je takođe stigla iz te stranke i istovetnog je teksta, stoji da ostavku podnosi na mesti državnog sekretara u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.


Kako se vidi u saopštenju SPO, ostavka Čekovićeve na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu overena je u Petom opštinskom sudu u Beogradu 18. jula 2008. godine. 

Izvor: Blic

Jebavaju se o našem trošku.

I zato ne dozvolimo da nas lazu nekim neizlaskom na izbore,praznim listicima,"nemam za koga da glasam" i slicnim glupostima.
Izadjimo svi,kulturno i disciplinovano glasajmo protiv trenutnih govana koji nista drugo ne znaju da rade osim da nas beskrupulozno zaduzuju,i zaduzuju i zaduzuju..(krediti,mmf)  tako nas doslovno vode u propast.

Svaki treći zaposleni u ministarstvima ne radi ništa


Sadašnji i bivši ministri Vlade Srbije priznaju da u resorima koje vode ili su vodili ima zaposlenih koji ništa ne rade. Procene su da bi, ako ne trećinu onda bar četvrtinu zaposlenih u javnoj i državnoj upravi mogli da otpuste a da to niko ne primeti. Samo u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi, što znači da je, prema ovoj proceni, učinak 9.000 njih za osam sati rada, ako i toliko provedu na poslu, ravan nuli.

O preglomaznom državnom aparatu i neradu jednog ne tako malog broja ljudi koje svi mi plaćamo kao poreski obveznici, javno retko koji predstavnik aktuelne vlasti želi da priča. U predizbornoj kampanji koja nas čeka, to i nije baš tako popularna tema. Nezvanično, pojedinci priznaju da imaju ogroman problem.


- Ima takvih neradnika da je to strašno, a jasno možete da vidite ko šta radi i koliko doprinosi. Kod njih je produktivnost nula, a ne možete im ništa jer ih Zakon o radu štiti i toga su vrlo svesni. Gotovo u 90 odsto slučajeva kada ih otpustite na osnovu neke disciplinske povrede rada, na kraju vas tuže i sud ih vrati na posao.

 

Odgovorno tvrdim da u mom ministarstvu, ako ne trećina onda bar četvrtina ništa ne radi i kada bi ih otpustili, to niko ne bi primetio - kaže za “Blic” jedan od aktuelnih ministara u Vladi Srbije.

 

Kad posla nema
Vojislav Vukčević, bivši ministar za dijasporu, ima drugačiju priču. - Za razliku od drugih, Ministarstvo za dijasporu se samo tako zvalo, bez ikakvih nadležnosti. Mi čak ni zakone nismo mogli da predlažemo. Zaposlenih ima dovoljno srazmerno poslu kada ga ima, a mnogo kada ga nema - kaže Vukčević.

Jedan od retkih u redovima aktuelne vlasti koji je o ovom problemu želeo javno da govori je ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić koji priznaje da prostora za dodatnu redukciju ima.


- To jeste tačno, ali osim o stvarnoj produktivnosti i potrebama za određenim radnikom, treba voditi računa i o socijalnoj komponenti, jer se ne mogu ljudi tek tako ostaviti bez posla. U mom ministarstvu smo prošle godine otpustili 60 zaposlenih i prema nekim našim procenama ima prostora za smanjenje broja bar za još 20 - kaže Ljajić.


On, međutim, napominje da se mora imati na umu da ti ljudi nisu samo brojevi i da se to ne može na taj način posmatrati.


- Smanjenje broja zaposlenih u državnoj i javnoj upravi može da se odlaže, ali ne može da se izbegne. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, čak 30 odsto radi u državnoj i javnoj upravi, a u Nemačkoj taj procenat je tek nešto viši od sedam odsto. Ovaj podatak pokazuje koliko je sadašnje stanje neodrživo - upozorava ministar Ljajić.


O ovom problemu su bili spremniji da pričaju bivši ministri. Slobodan Milosavljević, koji je u dva navrata vodio Ministarstvo trgovine, za naš list kaže da je i u periodu dok je on bio na čelu ovog resora bilo viška ljudi, posebno u samom ministarstvu.


- Smanjenje broja zaposlenih svakako je potrebno, ali konkretno u Ministarstvu trgovine potrebna je preraspodela, jer recimo tržišne inspekcije nikada nisu imale dovoljno ljudi, dok ih je u samom ministarstvu bilo previše.

U samom ministarstvu i danas ima viška zaposlenih. To odgovorno tvrdim, kao što sam siguran da se ništa ne radi na smanjenju broja zaposlenih kako je planirano, već imamo potpuno suprotne tendencije - kaže za “Blic” Milosavljević. I bivši ministar prosvete Gašo Knežević početkom 2000. godine zatekao je sličnu situaciju u svom resoru.


- Postojalo je relativno malo jezgro među zaposlenima koje je radilo, ostatak je otaljavao posao, čekao penziju i bio nezainteresovan. U državnoj službi neki se rukovode sistemom “radio ne radio svira ti radio”.

 

Znate, sve je tu stvar motivacije, u to vreme plate su bile male, pa su valjda bili nemotivisani za rad, a s druge strane državna služba je sigurna para, što je bila motivacija da ostanu - objašnjava svoja iskustva Knežević.


On kaže da je zaposlenog u državnoj službi teško otpustiti i pored toga što ništa ne radi jer ga Zakon o radu štiti onako kako radnike u privatnom sektoru nikada nije.


- Za vreme mog mandata samo sam dva puta iskoristio pravo da nekome dam otkaz, i to zbog povrede radne discipline. Oba puta su me dobili na sudu - priča za “Blic” Knežević.


I danas, ali i u prethodnim vladama postojala su ministarstva koja nisu zapošljavala mnogo ljudi. Jedno od takvih je i Ministarstvo za kulturu koje je za vreme ministrovanja Dragana Kojadinovića imalo oko 60 ljudi.


- Na sve je moglo da se računa, to je bio minimum neophodan za rad. Ne znam kakva je sada situacija, ali da problem postoji - postoji. Ne postoji kontinuitet i komunikacija sa bivšim ministrima, pa onda kako ko dođe, on menja stvari, dovodi svoje ljude - kaže za “Blic” Kojadinović.

Izvor: Blic

Posledice propalih pregovora MMF i Srbije
Vladu više nema ko da spreči da do izbora troši koliko hoće
Snežana Krivokapić | 11. 02. 2012. - 16:30h | Foto: Beta | Komentara: 35

Vlada želi da nastavi sa trošadžijskom politikom pred izbore, ali joj ne odgovara da je u sukobu sa MMF-om, pa zato nemogućnost da se dogovori oko aranžmana naziva samo zamrzavanjem. S druge strane, i nije bilo realno da se udovolji MMF-u i da se potrošnja drastično skreše mesec i po nakon što je donet budžet, kažu sagovornici „Blica“.
Vlada još ne vidi ono što vide NBS i MMF: Guverner Šoškić i premijer Cvetković

Zuzana Murgasova, šefica misije MMF-a, kazala je juče da je dogovoreni budžetski deficit prekoračen zbog čega se revizija aranžmana iz predostrožnosti odlaže sve do rebalansa budžeta koji će doneti nova vlada. Vlada je isto to prezentovala kao zamrzavanje do leta. U dva dana MMF i Narodna banka izašli su sa ocenom da će privredni rast biti samo 0,5 odsto, dok jedino još iz Vlade ne priznaju javno tu realnost. To što MMF neće dolaziti do leta znači da više nema nikog da kontroliše potrošnju, a ovaj kabinet može mirno da ostavi nekom sledećem da se muči sa krpljenjem budžetske rupe u drugoj polovini godine.


Draginja Đurić, predsednica IO Banke Inteze, kaže za „Blic“ da je aranžman sa MMF-om od izuzetne važnosti za zemlju zbog očuvanja makroekonomske stabilnosti i poverenja međunarodne javnosti i investitora.


Draginja Đurić

- Odlaganje revizije ne mora da bude negativno samo pod uslovom da i u međuvremenu Vlada obezbedi ostvarivanje dogovorenih fiskalnih pravila i ciljeva u pogledu visine javnog duga i veličine budžetskog deficita, a u skladu sa uveravanjima koje je pružila fondu. Nepridržavanje dogovorenih fiskalnih pravila bi moglo nepovoljno da utiče na procenu rizika zemlje, uslove zaduživanja na međunarodnom tržištu, kao i na nivo direktnih stranih investicija u budućnosti. Svedoci smo da su pregovori sa MMF-om i istovremena revizija privrednog rasta Srbije za 2012. naniže već izvršili izvesni pritisak na devizni kurs tokom prethodnih dana, te bi bilo izuzetno značajno da se u što skorijem periodu obezbedi pozitivna revizija aranžmana - kaže Đurićeva.
Ivica Smolić, predsednik IO Komercijalne banke, kaže za „Blic“ da je logično bilo da se aranžman sa MMF-om zamrzne jer nije bilo realno da sad bude rebalansa budžeta.
- U sadašnjim prilikama Vlada nije imala izbora. Ne vidim, međutim, da je zamrzavanje nepremostiva prepreka koja na leto neće moći da se ispravi - zaključuje Smolić.


Njegov kolega iz Hipo Alpe-Adrija banke Vladimir Čupić kaže za „Blic” da ovakav razvoj događaja potencijalno može da dovede do povećane nestabilnosti i pada želje investitora za ulaganjem u dugoročne hartije od vrednosti.


- Samim tim, strani investitori manje prodaju devize da bi dobili dinare neophodne za investiranje u hartije koje emituje država što utiče na vrednost dinara - kaže Čupić.
Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije kaže za „Blic” da je očigledno da nikakvog dogovora nema sa MMF-om i da država želi da nastavi da troši kao raspikuća pred izbore. Odlaganje aranžmana naziva se zamrzavanjem jer je taktika da se minimizuje medijska šteta.


Prema njegovim rečima, odnosi i komunikacija sa Fondom su zamrznuti, kao i novac koji će možda zatrebati Srbiji i pre leta i to je sve što je MMF mogao da uradi pošto se država nije držala dogovora oko potrošnje.



Šta kažu stranci



Čarls Sevil, direktor odeljenja za procenu kreditnog rizika u rejting agenciji „Fič”, nije želeo da kaže da li će ocenjivati kreditni rejting Srbije nakon zamrzavanja aranžmana sa MMF-om.

- Poslednji put smo ocenili Srbiju u novembru. Ako bude potrebe, procenjivaćemo rejting opet, ali ne mogu da vam kažem kad će to biti - kazao je Sevil za „Blic“.
U dopisu koji je „Blic” dobio i koji datira od pre tri meseca, „Fič” kaže da je rejting Srbije ostao ispod investicionog praga, da je BB minus, ali sa stabilnim izgledima zbog smanjenja inflacije i stabilnog dinara. „Fič”, pak, napominje da bi u budućem periodu rejting mogao da se pogorša jer će privredni rast da se uspori, što će zajedno sa predstojećim izborima izvršiti pritisak na budžet i otežati državi upravljanje javnim finansijama.
Gabrijel Stern, ekonomista u „Egzotiksu”, investicionoj banci iz Londona koja trguje srpskim obveznicama na međunarodnom tržištu, kaže za „Blic” da će ulagači biti voljni da kupuju srpski dug „sve dok budžetski deficit ne eksplodira, odnosno dok je javni dug u prihvatljivim okvirima”.
- Nema razloga da investitori kazne Srbiju kroz veću kamatu koju će plaćati jer nije postigla dogovor sa MMF-om - kaže Stern, koji je proveo dve godine u toj vašingtonskoj instituciji.
Srbija je prošle godine u oktobru prvi put emitovala desetogodišnje evroobveznice u vrednosti od milijardu evra po kamati oko 7,25 odsto. Tim Eš iz Rojal benk of Skotland ocenjuje da je MMF bio prestrog prema Srbiji.
- Čini se da MMF zabija glavu u pesak. Ovog puta su previše zahtevali od Srbije posebno imajući u vidu okolnosti na svetskim tržištima i činjenicu da se Srbija sprema za izbore - kazao je Eš za „Blumberg”.


- Formalno gledano, ništa se nije promenilo tako da je sa te strane Vlada u pravu kada kaže da je dogovor zamrznut. On faktički ne postoji, ali Vlada ne želi iz propagandnih razloga da kaže da je u sukobu sa MMF-om - kaže Mijatović.


Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže za „Blic” da je rebalans potreban ne zato što je to uslov MMF-a nego zato što je to suština neophodnih ekonomskih reformi.


- Nepostojanje aranžmana definisano je kao zamrzavanje zato što postoji tračak nade na kraju tunela da će kad se steknu uslovi biti nastavljen - kaže Savić i dodaje da će nam biti teže bez dogovora, jer je to loš signal za investitore, a to je ključno u godini kad je prognoza privrednog rasta sumorna.


Branislav Grujić, predsednik kluba „Privrednik“, kaže za „Blic” da nije bilo realno da država uspori potrošnju tako brzo kao što je to MMF zahtevao.


- Ne možeš da režeš po živom mesu - slikovit je Grujić koji objašnjava da su „živo meso” ugroženi socijalni slojevi koji bi najviše osetili rezanje potrošnje.


MMF je Vladu korio zbog garancija za kredite javnim preduzećima, a Grujić kaže da se socijalna politika i vodi preko javnih preduzeća, odnosno cene struje i gasa.



Smolić: Narodna banka Srbije bila neodlučna


Ivica Smolić

U ponedeljak će evro vredeti 108,2 dinara. Trgovanje na međubankarskom tržištu je juče ujutro počelo sa 107,75 ili za dva dinara manje nego prekjuče, a ključnu ulogu je odigrala NBS koja samom najavom da će prodavati devize smiruje slabljenje dinara, kažu bankari i procenjuju da će ubuduće dinar nastaviti da slabi, ali bez tako oštrog pada kao prethodnih dana.

- Tokom ovog meseca konstantno će biti veća tražnja za devizama i usled toga veći pritisak na dinar. Razlog je uvoz energenata, ali i povlačenje investitora iz evra - kaže za “Blic” Ivica Smolić, predsednik IO Komercijalne banke.


Predsednik IO Hipo Alpe-Adrija banke Vladimir Čupić kaže da samo veća ponuda deviza može da dovede do stabilizacije kursa.
Vladimir Čupić

- U narednom periodu očekujem smanjenje dnevnih oscilacija i nastavak blagog pada vrednosti dinara. Potencijalno, bilo koji politički ili ekonomski rizik će dovoditi do nestalnog kretanja kursa - kaže Čupić.
Ivica Smolić kaže da je prethodnih dana dinar slabio zato što su pojačano kupovani energenti iz uvoza, preduzeća su preko banaka inače kupovala evro u većem obimu, bilo je neizvesnosti oko pregovora sa MMF-om. Međutim, drugi psihološki efekat je odigrao važnu ulogu.
- Narodna banka Srbije je bila neodlučna i nije intervenisala prodajom deviza na vreme - kaže Smolić.
Prema informacijama koje je „Blic” dobio sa međubankarskog tržišta, NBS se umešala prvi put prodajom 10 miliona evra u sredu kad je promet narastao na 100 miliona evra i kada je evro već skočio na više od 108 dinara i nije se mogao lako zauzdati čak ni nakon što je centralna banka prodala 68,5 miliona evra dan kasnije.


blic

Za rad okruga godišnje troše milione evra
Načelnici okruga ničemu ne služe
Ivana Mastilović Jasnić | 10. 02. 2012. - 18:31h | Foto: D. Milenković | Komentara: 82

U Srbiji ima 29 upravnih okruga, ukupno zapošljavaju 285 ljudi, a godišnje građane koštaju više od četiri miliona evra. Međutim, niko ne ume da objasni koje su njihove nadležnosti, čime se bave i šta su konkretno za svoju zajednicu uradili. Da stvar bude gora, na telefone „okružnih kancelarija” se javljaju sekretarice koje „uspešno pokrivaju svoje šefove”, a na sajtovima je nemoguće doći do kompletnih informacija. Čak ni u Vladi Srbije koja svojom uredbom formira okruge i postavlja načelnike niko nije mogao da nam pruži jasne odgovore.

U pres-službi Vlade nisu mogli da nam kažu ništa o kriterijumima za izbor načelnika okruga, pa su nas uputili na Službu za upravljanje kadrovima gde su nam tražili da pitanja dostavimo pisanim putem, ali kako u Službi „ne koriste elektronsku poštu“, zamolili su nas da pitanja pošaljemo pismom.


Nije tajna da se čak ni minorna i malo uticajna funkcija poput načelnika okruga bira po stranačkom ključu. Često predsednici opština ne znaju ko je načelnik njihovog okruga, a o saradnji da i ne govorimo. Međutim, stranke su i na tom nivou videle korist. Vođene logikom „osiguravanja glasova za naredne izbore”, partije su u okruge smeštale svoje ljude, drugu partijsku ligu, pošto nema mesta za sve u ministarskim ili poslaničkim foteljama.

„Načelnik je na putu”, „sa delegacijom je”, „izvan kancelarije je, neće se vraćati danas”, „na sastanku je” - ovo su odgovori koje smo dobijali u pokušaju da stupimo u kontakt sa prvim ljudima okruga i demistifikujemo njihov rad. Uspeh nismo imali sa kancelarijama Braničevskog, Zaječarskog, Južnobanatskog, Jablaničkog, Šumadijskog, Sremskog, Kolubarskog, Mačvanskog, Raškog okruga. Neki brojevi telefona su promenjeni, neki su non-stop bili zauzeti, a jedan od načelnika rekao je da ga pozovemo sutra. Verovatno da bi se sa stranačkom centralom „dogovorio” šta su mu nadležnosti. Pojedinci su obećali da će se javiti, ali se to nije dogodilo. Dovoljno kuraži imali su samo načelnici Nišavskog i Pirotskog okruga Aleksandar Cvetković i Goran Stamenović.

 
Klikni za uvećanje (+)

- Zadatak okruga je da preko područnih jedinica ministarstava oblikuje politiku vlade na terenu, da kroz okružne savete u kojima su predsednici opština i načelnici rešava probleme vezane za privredu, infrastrukturu, vanredne situacije i da komunicira s privrednim društvima - kaže Cvetković za „Blic”. On kaže da je na tu poziciju došao posle konkursa i da stranka nije imala nikakve veze, iako je član Socijalističke partije Srbije.


Stamenović, član Demokratske stranke, kaže da se s obzirom na to da se Pirotski okrug graniči sa Bugarskom dosta ulaže u prekograničnu saradnju. Tvrdi da je jedan od inicijatora Oblasne razvojne asocijacije „Jug”, u kojoj su još i opštine Nišavskog i Topličkog okruga, privredni subjekti i NVO, a koja predstavlja značajan potencijal za ubrzani razvoj celog regiona.


- Dvadeset godina sam radio u privredi, aktivno učestvujem u promociji privrednih potencijala i nastojim da pomognem svojim kontaktima i organizovanjem sastanaka sa predstavnicima Vlade, ali i ostalim značajnim činiocima iz zemlje i iz inostranstva. Aktivno sam pomagao i u organizaciji i nastupu na Sajmu lokalnih samouprava - ističe Stamenović za „Blic”.


O tome da li je neophodno da pored opštinskih organa postoje i okružni, naši sagovornici nisu želeli da polemišu, a Cvetković je rekao da „takva organizacija postoji i u Evropi”.


Ni postojanje okruga, ni ignorisanje novinarskih pitanja ne bi bilo strašno da isti ti ljudi za svoj (ne)rad ne primaju ogromne naknade. Plate za nejasne nadležnosti kreću se od 72.000 do sto i više hiljada dinara. Načelnik Zaječarskog okruga Dušan Ivanić, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, mesečno prima 102.000 dinara, načelnica Južnobačkog okruga Darija Šajin, poznata kao prva osoba u Srbiji osuđena zbog mobinga, zarađuje 101.500, načelnik Jablaničkog okruga Vladan Marinković 100.000, a dobro se kotiraju i prvi čovek Borskog okruga Siniša Puljecović sa 99.215 dinara i načelnik Južnobanatskog okruga Ivica Žarkov sa 98.132. Goran Petrović iz Braničevskog mesečno prihoduje 97.519 dinara.

 

Poslovi u okruzima
Iz Ministarstva za državnu upravu odgovorili su ovako na pitanje koji se poslovi obavljaju u okruzima: Rešavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu, odnosno o žalbi kad su u prvom stepenu rešavali imaoci javnih ovlašćenja, vrši nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja i vrši inspekcijski nadzor. O tome koje će poslove obavljati u upravnom okrugu, odlučuju organi državne uprave, koji i formiraju svoju okružnu područnu jedinicu u pojedinom upravnom okrugu svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta - stoji u odgovoru.

11. 02. 2012. 18:29h | Beta
veličina teksta:+-

Izbeglice na -14 greje jedna grejalica
Komentara 2
4
[Pošalji na mail]

U gotovo napuštenim barakama u selu Šopić kod Lazarevca živi nekoliko izbegličkih porodica Srba iz Hrvatske. Posle 17 godina u izbeglištvu dočekali su da ih na minus 14 stepeni Celzijusa greje jedna kvarcna peć, a frižideri su im poluprazni, javili su lokalni mediji.
Srpske izbeglice svi zaboravili: Foto (arhiva)

U porodici Šopić rekli su da "žive od ljubavi jer su im mesečna primanja nula" iako im duguju i Hrvatska, i Srbija i opština Lazarevac.

 

"Niko nas ne obilazi, svi nam duguju, opština duguje, duguje Hrvatska u kojoj sam bio penzioner 1990. godine, Srbija duguje", kazao je toj televiziji izbeglica, koji se predstavio kao Zdravko.

 

Njegov komšija, koji u barakama u Šopiću takođe živi bez osnovnih higijenskih uslova, dodao je kako "više ne veruje nikome", jer ih se "sete samo pred izbore".

 

Oni državljanstvo nisu dobili, bez zdravstevnog osiguranja su, nemaju ni lekova. "U ratu sam pet godina spavao u kamionu, za šta sam se borio?", pita se Zdravko.

Pod Timokom 1.000 tona zlata

Rezultati istraživanja kanadske kompanije „Avala risorsis“ o nalazištima plemenitih metala u okolini Žagubice pokazuju da vrednost ležišta na području istočne Srbije premašuje 50 milijardi dolara.
Pod-Timokom-1000-tona-zlata


Rezultati kanadske kompanije „Avala risorsis“, koja je u okolini Žagubice pronašla značajne rezerve zlata, ne predstavlja iznenađenje jedino za geologe. U Timočkom magmatskom kompleksu (TMK), koji istražuju i najmoćnije svetske rudarske korporacije, poput američkog „Friporta“ i multinacionalnog „Rio Tinta“, kriju se rezerve ovog plemenitog metala od gotovo - 1.000 tona!
Vrtoglav pad vrednosti zlata
Novi rekord cene zlata
Srbija na 59. mestu u svetu po zlatnim rezervama

Po rečima profesora dr Milorada Grujića, člana SANU i Balkanske akademije nauka, koji se smatra jednim od najboljih poznavalaca rudarske problematike u Srbiji, rezultati kanadske kompanije „Avala risorsis“, koja je u okolini Žagubice pronašla značajne rezerve zlata, uopšte ne treba da čude!

"Ovo je područje bogato rudnicima plemenitih metala", kaže dr Grujić, uz napomenu da se ležišta zlata sa dva grama tog plemenitog metala po toni smatraju izuzetno bogatim.

Uz sve to, cena zlata je već dostigla cenu od 56.000 dolara po kilogramu, pa proizilazi da bruto vrednost ležišta ovog plemenitog metala na području TMK, koji obuhvata veliki deo istočne Srbije, premašuje 50 milijardi američkih novčanica.

Po rečima dr Grujića, najbogatije nalazište zlata, iz sastava borske kompanije, bez sumnje je majdanpečko ležište „Čoka Marin“, koje se nalazi nedaleko od sela Jasikovo.

On je rekao da u RTB „Bor“ razmatraju mogućnost da ponovo aktiviraju rudnik zlata „Blagojev kamen“, između Majdanpeka i Kučeva, u kome srednji sadržaj tog plemenitog metala iznosi oko dva grama po toni.

Srbija je, sa nešto više od 13 tona zlata, što čini 4,4 odsto deviznih rezervi zemlje, na 59. mestu u svetu i vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala koji se čuva u trezorima „iza sedam brava“. Međutim, veoma mali broj ljudi zna da je gotovo kompletna količina tog metala proizvedena u Rudarsko-topioničarkom basenu „Bor“, koji jedini u Srbiji ima fabriku za dobijanje zlata.


(Novosti)

evooo rešenja,narode ni brige glasajte opet za nas,otvaramo rudnike nova radna mesta vadimo zlato i za par godina bićemo lider u jebem li ga,ma nebitno bićemo lider 

sreda 15.02.2012 | 12:39
Incident na proslavi u Orašcu
 Izvor: Tanjug

Orašac -- Pristalice ekstremnih desnih grupa Naši i Obraz skandirali na svečanosti u Orašcu haškim optuženicima Mladiću i Karadžiću, a vladi vikali da je izdala Kosovo.
To se desilo prilikom obeležavanje Dana državnosti i godišnjice Prvog srpskog ustanka u Marićevića jaruzi kada je govorio ministar kulture Predrag Marković. Njegovo obraćanje u ime Vlade Srbije sve vreme je vikom i skandiranjem Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću ometala grupa okupljenih sa zastavama pokreta Naši, Obraz i Srpski četnički pokret.

Iz te grupe skandiralo se haškim optuženicima, a vlast optuživala za izdaju Kosova i upropašćavanja države.

 Ministar kulture im je uzvratio da je to što rade - običan vašar.

 "Mi danas ne slavimo samo datum, mi slavimo vrlinu i hvala onima koji u tome pomažu. Zahvaljujem i onima koji znaju šta je praznik, a šta vašar, jer vašari služe za izlivanje strasti, reagovao je Marković.

 Ovo nije prvi put da ekstremno desne grupe iskoristile svečanost u Orašcu kao priliku za manifestovanje svojih stavova.

 U Srbiji se obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na događaje iz 1804. i 1835. godine, koji simbolizuju početak stvaranja moderne Srbije.

Premijer Srbije Mirko Cvetković položio je na Oplencu lovorov venac i uz visoke državne i vojne počasti odao poštu voždu Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka.

 Na današnji dan 1804. godine u Orašcu Karađorđe je podigao Prvi srpski ustanak, a 15. februara 1835. godine Skupština u Kragujevcu proglasila je prvi Ustav Srbije tzv. Sretenjski ustav.