Вук Јеремић: Кредит од Азербејџана за аутопут од Љига до Прељине
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 02. фебруар 2012.

Вук Јеремић и Шахин Мустафајев
БАКУ – Министар спољних послова Србије Вук Јеремић и министар за економски развој Азербејџана Шахин Мустафајев потписали су данас у главном граду Азербејџана, Бакуу, Споразум о зајму те земље за изградњу деонице Коридора 11, од Љига до Прељине у вредности од 300 милиона евра.

Јеремић је, после потписивања споразума, истакао да је учињен значајан корак у правцу чвршћег економског повезивања Србије и Азербејџана.

„Пре неколико месеци почели смо разговоре о изградњи аутопута, и данас је потписан уговор”, рекао је шеф српске дипломатије који је заједно са Мустафајевом копредседник Мешовитог комитета за економску сарадњу Србије и Азербејџана.

Јеремић је у изјави Танјугу прецизирао да је азербејџанска влада одвојила значајна средства из својих државних фондова под условима који су, како је нагласио, далеко бољи од тржишних.

„Градићемо заједно аутопут од Љига до Прељине. Радови практично могу да почну одмах, сва средства су обезбеђена и када тај аутопут буде изграђен, од Љига до Прељине моћи ће да се дође за мање од пола сата”, навео је он.

Према речима Јеремића, ради се о великом пројекту, који подразумева изградњу 60 мостова, пет тунела и представља значајно улагање у инфраструктуру Србије.

„Многи су у претходним месецима са једном врстом потцењивања гледали на економско повезивање Србије и Азербејџана, међутим, данас имамо конкретан пројекат и његово отпочињање је, практично, одмах”, нагласио је Јеремић.

Он је указао да је током посете било речи и о серији других важних пројеката, а Азербејџан је изузетно заинтересован за улагање у пољопривреду, сарадњу у области фармацеутске индустрије, и многим другим заједничким пројектима од обостраног интереса.

Азербејџанска влада обезбедила је кредит за изградњу деонице од Љига до Прељине по фиксној каматној стопи од четири одсто, на 15 година, са грејс периодом од три године, а на изградњи аутопута биће заједнички ангажоване српске и азербејџанске фирме.

Министар Мустафајев истакао је да ће од данашњег споразума користи имати обе земље, а пројекат изградње аутопута имаћепозитиван утицај на економију Србије.

Он је, током разговора са Јеремићем, подсетио да је Азербејџан започео економске активности на простору Балкана где ће му главни партнер бити Србија и додао да постоји политичка воља руководства две земље, као и сви остали предуслови за јачање економске сарадње.

Две земље имају велики потенцијал у економској сарадњи, не само на међувладиним пројектима, већ и међу бизнисменима, рекао је Мустафајев и подсетио на речи азербејџанског председника Илхама Алијева да јавне и приватне компаније из те земље треба да инвестирају у пријатељске земље.

Азербејџан већ има значајне инвестиције у Грузији иТурској, навео је он и изразио наду да ће у будућности сличан ниво улагања имати и у Србији.

Мустафајев је указао да је Азербејџан земља која има значајну улогу у обезбеђивању енергетске сигурности, како у региону, тако и у Европи, истичући да је главни циљ земље диверсификација економских активности.

Споразум о кредиту је оквирно договорен на заседању Мешовитог комитета за економску сарадњу Србије и Азербејџана у Београду у новембру прошле године.

Коридор 11 треба даповезе Румунију, Србију, Црну Гору и Италију (Темишвар - Београд - Бар -Бари). Тренутно се изводе радови од Уба до Лајковца, који се финансирају избуџета.

Ближа сарадња Србије и Азербејџана почела је политичким приближавањем јер је обема земљама угрожена територијална целовитост, Србији на подручју Косова и Метохије, а Азербејџану у Нагорно Карабаху.

Пружајући међусобну политичку подршку по тим питањима у међународним организацијама, две земље створиле су однос поверења који сада резултира сарадњом и у другим областима.

Председник Азербејџана Илхам Алијев боравио је у посети Србији у јуну прошле године и том приликом потписано је 12 споразума о сарадњи две земље у различитим областима - ванредним ситуацијама, подстицању инвестиција, култури, спорту, пољопривреди.

Председник Србије Борис Тадић претходно је у мају 2010. године боравио у посети Азербејџану.

(Танјуг)

zajam za srbiju 

Вечерње новости: Владајућа коалиција више нема 126 гласова у Скупштини?
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 02. фебруар 2012.

Зато што владајућа већина не може да скупи 126 посланика у парламенту постоји могућност да до краја мандата не буде одржана ниједна седница Скупштине. Како ”Новости” сазнају, нису више сигурна четири гласа посланика СПО који је ушао у отворен клинч са ДС. А, спекулише се и да је предлог УРС да овај скупштински сазив више не усваја законске предлоге.

Наиме, после медијских вишедневних захтева појединих функционера СПО за смену Вука Драшковића, врх те странке оптужио је демократе да стоје иза хајке. Из ДС су то демантовали, али је сада у владајућој већини сигуран само глас министра Срђана Срећковића, који је ”на леду” у СПО.

Да нешто не штима ”чита се” и из изјаве посланика СПО Александра Југовића који за ”Новости” каже да ”парламент озбиљне проблеме гура под тепих, што најбоље доказује најава да ће се на предстојећој седници расправљати о периферним законима, а не о референдуму на северу Косова”.

- Најављена седница је лицемерје. Биће сазвана да би се на њој нешто радило, а ниједна од тачака дневног реда нема везе са добијањем статуса кандидата за чланство у ЕУ, док референдум може угрозити кандидатуру.

Заменица шефа посланичке групе УРС Сузана Грубјешић тврди да су парламентарци из овог клуба спремни за седницу, али Влада још није доставила дневни ред.

Иначе, првобитни план је био да се седница одржи 31. јануара, што се није догодило. Председница парламента најавила је да би оквирни датум за седницу могао бити 7. фебруар. Консултације о томе да ли ће сви моћи да дођу и има ли већине, још се воде. У Влади сазнајемо да су и министри свесни да до заседања можда неће ни доћи.

У пакету који чека усвајање налази се педесетак докумената Владе. Половина су закони, а остало споразуми. Највише је правосудних и образовних аката. Има и неколико кредита, који не могу бити коришћени без потврде посланика, међу којима је и новац за ”Галенику”. Зато је могуће да се некако пронађе договор како би прошли финансијски споразуми.

(Вечерње новости)

puče ..... 

Драгољуб Мићуновић: ДС би требало да буде на власти док Србија не уђе у ЕУ
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 02. фебруар 2012.

БЕОГРАД – Демократска странка (ДС) требало би да буде на власти док Србија не уђе у Европску унију, изјавио је данас Председник Политичког савета и први председник ДС Драгољуб Мићуновић, поводом 22. годишњице оснивања те странке.

„Да ли ће ДС бити увек на власти, можда ни то није добро, али док не завршимо овај посао и Србију не сместимо у породицу европских демократских народа требало би да покушамо да водимо Србију. Верујем да ће Србија имати демократску будућност дуго, дуго година”, рекао је Мићуновић агенцији Бета.

Мићуновић је истакао да је Европа била циљ којем је ДС тежио од оснивања и да је тај циљ остао у континуитету до данас.

Мићуновић је изразио очекивање да ће ДС на следећим изборима постићи одличан резултат и да ће поново моћи да састави коалициону владу, али на другим принципима који подразумевају да се претходно јасно дефинишу циљеви владе и понашање свих актера унутар коалиције како би влада могла да ради ефикасније, динамичније и без уцена.

(Бета)

ma da malo ste nas jahali,pa vam treba još 

Bar su je sklonili sa sporta!

Znači Mićun će proslaviti najmanje 150 godina života. Alal vera.

Драгољуб Мићуновић: ДС нема намеру да се добровољно повуче са власти
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 03. фебруар 2012.

НОВИ САД - Гостујући у емисији "Један на један" Радио телевизије Војводине, председник политичког савета Демократске странке (ДС) Драгољуб Мићуновић, изјавио је да, како је рекао, иако има конкретне резултате, његова странка нема намеру "добровољно да се повуче са власти" јер пред њом стоје послови које мора довести до краја.

На подсећање да је он једном изјавио како ће ДС бити странка на власти док Србија не постане чланица ЕУ, а да то чланство у овом тренутку изгледа врло далеко, што би значило још дугу владавину, он је одговорио да је задатак још у току.

А на примедбу да је од промена прошло десет година, Мићуновић је одговорио да не треба идеализовати друштво.

"Ми имамо друштво које има 700 хиљада нелегално подигнутих објеката, доноси силне законе о легализацији… што говори о томе да у друштву не постоји ауторитет и поштовање закона", каже Мићуновић.

На питање зар не треба ДС да буде пример у томе, Драгољуб Мићуновић је одговорио да се слаже да ДС треба да буде пример, и да се труди, али да је друштво такво и да ДС, излази из друштва.

"Не долази са неба као неки анђели, него су то чланови друштва. Исти су као и многи други", навео је председник политичког савета ДС.

А одговарајући на питање да ли је после 22 године постојања странке задовољан оним што је настало од ње, Мићуновић је одговорио да је задовољан чињеницом што је то најуспешнија странка.

"Странка која има и председника државе, има већину у парламенту, има свог председника владе, дакле, задовољан сам оним што је у политичком смислу успела. Нисам задовољан јер сам мислио да ће те европске интеграције ићи много брже, да ћемо се реформисати, много брже, да ће многи отпори бити много мањи. И, наравно, увек сам желео, јер сви тако раде када праве неки пројекат, много више него што се оствари. Сигурно да бих у том погледу желео Демократска странка изгледа још боље", рекао је рекао је за РТВ председник политичког савета Демократске странке Драгољуб Мићуновић.

Упитан да да свој суд о дометима данашњег састанка трилатерале на Јахорини у којем су учествовали челници Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске, Мићуновић је одговорио да је веома важно да се представници тих земаља састају јер то већ говори о добрим намерама и добрим односима.

"Полако постаје свима савршено јасно да ми као регион морамо да се окренемо себи ако хоћемо себи да помогнемо а не да једни друге тужакамо и да покушавамо да нам неко други реши проблем", објаснио је Мићуновић..

На тему кандидатуре Вука Јеремића за председника Генералне скупштине Уједињених нација Мићуновић је рекао је регион као такав на реду да да председника.

"Некада је био Лазар Мојсов, када је била Југославија, јер је дошао ред на Југославију, односно на регион, и онда су изабрали њега. Са овог  региона, где има десетак земаља, треба да изађе кандидат. Појавио се литвански, а добро је да буде кандидат из овог региона, а у овом нашем најужем региону, Србија је највећа", објашњава Мићуновић.

Он је додао је логика била да се за то предложи министар, да не зна какви су изгледи, али да не би било лоше да Србија има председавајућег.

О изјавама Хашима Тачија и председника Србије Бориса Тадића да су спремни да да разговарају Мићуновић је рекао да не верује њихову  стварну спремност да до сусрета дође због тога што све данас постаје статусно питање: да ли ће да разговарају као две државе или као два политичара који решавају неки практичан проблем.

Он је додао да је због тога предлагао међународну конференцију која би омогућила да се техничка питања решавају а статусно а се реши под окриљем Уједињених нација, ОЕБС-а и у директним разговорима.

О српском референдуму заказаном на северу Косова и Метохије Мићуновић је изразио мишљење да се пре ради о политичком него о практичном потезу.

"Да се покаже да и они имају право на некакву своју самосталност, без обзира у ком контексту је то урађено и, наравно, (да се види) какав је став Србије о томе", тумачи Мићуновић.

На питање зашто је тај референдум проблем за Србију, Мићуновић објашњава да је то, у тренутку када се воде разговори то се појављује као неки проблем који може да се тумачи као најава отцепљења севера од осталог дела Косова, изазвало још једну кризу коју ни требало Европа да решава.

"Они не желе, наравно, да улазе у ту кризу, тиме се ствар продужава" навео је Мићуновић.

(РТВ)

ma šta 150 i duže 

drug mrka 


Милутин Мркоњић: Ако неко треба да се извињава у Србији онда су то лидери ДОС-а
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 03. фебруар 2012.

Београд - Ако неко треба да се овде у Србији извињава, то су свакако лидери ДОС-а који су после 2000. године зауставили све инфраструктурне пројекте, увели земљу у дивљу приватизацију, оставили десетине хиљада људи без посла.

Што се мене тиче, ја не видим коме бих се и зашто извињавао, јер увек сам, у свим режимима, радио на изградњи земље - истиче за Данас Милутин Мркоњић, потпредседник Социјалистичке партије Србије и министар инфраструктуре и енергетике, одговарајући на питање да ли ће се и он, попут лидера своје партије Ивице Дачића, извинити грађанима за грешке из прошлости.

- Дачић је паметан и бистар млад човек, али истовремено и искусан политичар са више од 20 година стажа у високој политици и он, као лидер партије, сигурно зна зашто је то рекао, а и зашто је додао да су проблеми из деведесетих и проблеми данас, 11 година после 5. октобра, „готово исти, ако не и већи“ - подсећа Мркоњић.

Није ли та Дачићева промена реторике у директној вези с близином избора?

- У Дачићевој реторици нема ни фанатизма ни скептицизма, ни када говори о Европи ни када говори о евроинтеграцијама.

Осим односа према ЕУ, Дачић је изгледа променио и однос према новинарима па је, чини се, постао превише арогантан.

- Није моје да тумачим Дачића, али пошто он ових дана доручкује у Америци, желим да знате да он и о најосетљивијим проблемима говори директно, када је то потребно и огољено, и то некима може да смета. Посебно онима који се ни са својим мишљењем често не слажу, па га се плаше. Дакле, Дачић није арогантан, али није ни снисходљив, није од оних, како би то Црногорци рекли, „са свима лијепо, ни са ким искрено“. Он међу новинарима има много пријатеља, можда и више него што је то у политици уобичајено.

Ваша партијска колегиница Славица Ђукић-Дејановић прижељкује поново коалицију с ДС, а ви?

- У овом мандату Владе Србије, ДС и СПС су добри партнери и не видим зашто то не би били и у следећој влади. Слажем се с мојом другарицом Славицом да би то била добитна комбинација.

Да ли и грађани с којима се срећете мисле да је то за њих добитна комбинација?

- СПС међу грађане иде са оним што је за грађане урадио. Није случајно мој предизборни слоган „Дела говоре“. Ја покажем шта сам урадио, не морам да причам. У томе је моја велика предност. Кажем, ево, ово је 180 километара Коридора 10, ово је највећи мост на највећој европској реци на Дунаву (Бешка, 2.205 метара), ово је најмодернија нова контрола лета на Балкану, ово су први километри Коридора 11, ово је прва деоница брзих пруга за брзине веће од 160 километара на час, ово је... И тако у недоглед.

Како гледате на евентуални савез са напредњацима?

- То је у овом тренутку потпуно нереална комбинација, иако знам да никада не треба рећи никада...

Да ли „Не“ коалицији са ЛДП на републичком нивоу више није тако енергично?

- У политичком животу, посебно у предизборна времена, појављују се свакојаке комбинације, па тако и оне које неретко подразумевају и „могућност немогућег“. Да би у овом случају то постало могуће, ЛДП би морао из корена да промени своју политику.

Да ли вам је коначно лакнуло када је Конузин саопштио да је Мирјана Марковић легално у Русији?

- Шта сте ви друго очекивали од Русије. То је озбиљна држава. Да, чујем се повремено с Мирјаном Марковић и она жели да се врати у Србију, где јој је и место. Бригу за породицу Слободана Милошевића осећам као своју моралну обавезу према пријатељу коме сам то и обећао непосредно пре него што је невин страдао у хашком казамату.

Мирјана Р. Миленковић

(Данас)

Opasno se zadužujemo
Opasno se zadužujemo
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je da je u ovom trenutku novog naleta krize izuzetno važno da se nastavi realizacija aranžmana iz predostrožnosti sa MMF, u vrednosti od 1,1 milijardu evra i dobijanje pozitivne ocene o reviziji.

"To utiče na veću sigurnost investitora, povoljnije uslove zaduživanja, pad kamata i konkurentnost domaće privrede", rekao je Bugarin u intervjuu za Novosti.

On objašnjava da MMF zamera našoj Vladi to što je mimo dogovora planirala veće zaduživanje i traži da se dogovori poštuju. "Verujem da će Vlada učiniti sve da otkloni eventualne nejasnoće i time omogući nastavak realizacije ovog aranžmana. Važno je da se učvrsti uverenje MMF i investitora da su javne finansije u Srbiji pod kontrolom".

Bugarin očekuje i da MMF neće tražiti od Vlade smanjenje planiranih sredstava za subvencije u privredi i ulaganja u infrastrukturne projekte, jer bi to moglo da ugrozi planiranu stopu BDP za 2012.

Povodom eventualne dokapitalizacije Komercijalne banke od strane države, predsednik PKS ocenjuje da zbog globalne krize nije vreme za prodaju Komercijalne banke, jer "uslovi za prodaju nisu povoljni, a ova banka ima značajnu ulogu u finansiranju privrede".

Bugarin kaže i da nije realno očekivati da razvojna banka sa minimalnim osnovnim kapitalom od 400.000.000 evra zaista bude razvojna i da finansira velike projekte.

Što se tiče garancije javnim preduzećima kad uzimaju kredite kod banaka, Bugarin kaže da su garancije države za zaduživanje za kapitalne projekte javnih preduzeća opravdane, jer se radi o investicijama koje doprinose održanju privrednih aktivnosti i ostvarivanju planirane stope rasta BDP.

"Međutim, treba voditi računa da izdate garancije ne vode povećanju javnog duga. To može stvoriti pritisak za povećanje raznih taksi i naknada koje privreda plaća".

Bugarin upozorava i da javni dug Srbije od 14,5 milijardi evra dostiže crvenu liniju od 45 odsto BDP. "Prema nešto drugačijoj metodologiji NBS, ta granica je već premašena. Ranije očekivana stopa rasta BDP od tri odsto, smanjena na 1,5, a sada se već dovodi u pitanje i održivost takve prognoze".

On predlaže da vlada hitno sprovede dodatnu restrikciju javne potrošnje, jer bi bilo ekonomski neprihvatljivo da se prilagođavanje vrši preko smanjenja kapitalnih investicija.

Na pitanje kako sprečiti da izbori ne dovedu do još većih budžetskih izdataka, Bugarin je kategoričan da se to ne sme dogoditi.

"Takođe, ne bi se smelo dozvoliti da glavni teret uravnoteženja budžeta snosi privreda, kroz neopravdano visoko oporezivanje dohodaka od rada i smanjenje sredstava za razvojne projekte. Naprotiv, treba smanjiti poreze i doprinose na zarade zaposlenih".

Bugarin kaže i da će u slučaju daljeg usporavanja ekonomske aktivnosti, koju predviđa i MMF, doći do smanjivanja javnih prihoda. "Privreda se zalaže za hitno otpočinjanje strukturnih reformi javnog sektora. Potrebno je sprovođenje delimične privatizacije javnih preduzeća i reformisanje sistema penzionog osiguranja. Nažalost, i tokom 2012. se može očekivati dalji rast javnog duga".

Upitan da li je dobro rešenje da grupa privrednika kupi Jat, Bugarin kaže da je za državu dobro da ima svoju nacionalnu avio-kompaniju i da je dokazani domaći privrednici podrže u tome svojim kapitalom i profesionalnim menadžmentom.

Komentarišući kupovinu "Telekoma" i smederevske železare od strane države, Bugarin ističe da je otkup smederevske železare je iznuđen potez u periodu ekonomske krize, kada su sve čeličane na udaru.

"Što se ”Telekoma” tiče, to je dobar potez države koja kvalitetnim menadžmentom može da održi i unapredi poslovanje ove kompanije i da potraži strateškog partnera kada za to dođe vreme".

Bugarin objašnjava i da je za stalan dijalog vlasti i privrede umesto okupljanja privrednika u razna udruženja i ulazak u politiku.

autor: AM izvor: Novosti/Novi magazin


bole nas ...