Dinkić: U vladu samo ako je vodim   
Komentara 9
3
[Pošalji na mail]

Lider URS Mlađan Dinkić kaže da ta stranka posle izbora neće ulaziti u vladu, ako ne bude u prilici da je vodi ili bitno utiče na njenu politiku.
Srbiji potrebna nova politika: Mlađan Dinkić

"Ako ne budemo u prilici da je vodimo ili da bitno utičemo na njenu politiku, sigurno nećemo u njoj učestvovati", rekao je Dinkić.


On je ocenio da je Srbiji potrebna ne samo nova vlada, već i nova životna politika, koja će da brine o običnom čoveku.
 

Srbija se zaglavila, a za to su najodgovorniji oni koji vode ovu vladu, kaže Dinkić uoči zvaničnog početka predizborne kampanje URS-a u nedelju u Areni.

 

Dinkić smatra da je situacija u zemlji još gora od trenutka kada su ga izbacili iz vlade. On kaže da je cilj da URS zauzme jedno od prva tri mesta na sledećim izborima, dodajući da će učestvovati u sledećoj vlasti, samo ako bude mogao da utiče na njen rad.

 

"Srbija mora da se pokrene", kaže Mlađan Dinkić i najavljuje da će na skupu u Beogradskoj Areni u nedelju URS predstaviti životni program koji je okrenut običnom čoveku i koji ima tri stuba: decentralizaciju, poljoprivredu i ekonomiju.

 

On ističe i da je narod sa pravom razočaran i ljut na sve političare.

 

"Očigledno je da Srbiji sada nije potrebna samo nova vlada, već i nova, životna politika koja će da promeni sistem. Treba se ugledati na sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka, kada se znao red i kada je društvo bilo humanije i pravednije. Srbiji je potrebna politika koja će da brine o običnom čoveku", kaže Mlađan Dinkić.

 

On je ponovio da samo sa Socijaldemokratskom partijom Srbije Rasima Ljajića razgovara o savezu i da će do Nove godine biti poznato da li će na izbore ići zajedno.

 

Za program naprednjaka, "Belu knjigu", rekao je da ima mnogo "opštih mesta" i da u njemu "nema života", a da ideja "preokreta" Čedomira Jovanovića i Vuka Draškovića na prvi pogled deluje privlačno, ali da analiza toga dovodi do zaključka "da je to puka forma bez konkretne sadržine".

Снежана Маловић: Влада Србије остварила све циљеве   
   PDF    Штампа    Ел. пошта
понедељак, 14. новембар 2011.

Министарка правде Снежана Маловић каже је да је актуелна влада прва од 1998. године која је опстала цео мандат јер је, у највећој мери, остварила циљеве.

"Резултати су испуњени нарочито у стварима које су у надлежности министарства правде. Интензивирана је борба против организованог криминала и корупције. Што се тиче функционисања правосуђа дошло је до пооштравања казнене политике и ефикаснијих суђења", изјавила је министарка Маловић.

Према њеним очекивањима, предстојећи избори биће прилика да грађани Србије оцене рад Владе Србије према својој перцепцији и према њеним резултатима.

"Грађани ће на изборима препознати резултате рада Владе Србије. Верујем да је тренутак када се распишу избори моменат када се сумирају одређени резултати. Не можемо манипулисати са чињеницама. Ако говоримо о надлежности министарства правде, те чињенице говоре да су и поступци ефикаснији и да је пооштрена казнена политика", рекла је Маловић.

До правде у разумном року

До правде ће се, како је истакла, у будућности долазити у разумном року, чиме ће и Уставни суд бити у многоме растерећен.

"Министарство правде је иницирало нацрт закона о Уставном суду Србије, који је упућен у Венецијанску комисију и с тог аспекта смо гледали како можемо да растеретимо Уставни суд поводом решавања уставних жалби", нагласила је Маловић.

"Да није спорог суђења не бисмо ни реаговали. Наша реакција је била у осмишљавању поступка општег избора судија који је спроведен, али и доношења процесног закона, Закона о парничном поступку, Закона о кривичном поступку и Закона о извршењу који треба да убрза судијске поступке", рекла је она.

Министарска је истакла да је Закон о извршењу почео да се примењује од септембра и да се већ виде ефекти, јер се решења о извршењу доносе за неколико дана.

Сарадња у региону у узлазној путањи

Говорећи о правосудној сарадњи са државама региона, министарка је оценила да је она на узлазној путањи.

"Не можете да кренете у било какву борбу против организованог криминала, а да сарадња не постоји. Постигли смо много добре односе са министарствима правде у региону. Закључени су уговори са Црном Гором и Хрватском о изручењу сопствених држављана. Очекујем да се на конференцији 29. новембра у Београду, којој је тема баш борба против организованог криминала, потпише уговор и са Македонијом", каже Маловић.

Она је жестоко критиковала одлуку хрватске владе и парламента да усвоји закон о ништавности српских ратних оптужница из деведесетих година прошлог века.

"Тај закон не доприноси подизању сарадње између две земље То је урађено као политички чин и обичан маркетиншки трик због предстојечих избора. Министар правде Хрватске га није ни бранио у парламенту, већ неки други", рекла је Маловић и подржала иницијативу председника Хрватске Иве Јосиповића о посебном уговору између две земље којим би било решено ово питање.

"Предлог Јосиповића је добродошао. Подржавам став да прецизно договоримо све оно што можемо у својим односима. Ако говоримо о починиоцима ратних злочина, циљ нам је да се они не налазе на улицама, јер онај ко је починио ратни злочин не може да буде достојни грађанин неке земље", казала је Маловић.

Органи Србије сарађују са Еулексом, а не са институцијама у Приштини

Када је реч о питањима правосуђа на Косову, органи Србије сарађују са Еулексом, а не са привременим институцијама у Приштини.

"Ако говоримо о институцијама у Приштини, онда је јасан став Србије да нећемо признати независност Косова. Са друге стране, сарадња са Еулексом је у оквиру резолуције 1244 СБ УН", рекла је Маловић.

Она је навела позитиван пример сарадње Еулекса и Тужилаштва за организовани криминал Србије.

"Тужиластво за организовани криминал је активно сарађивало са Еулексом и дошло је до хапшења лица у Србији и лица на простору Космета за кривично дело трговине људима", рекла је Маловић.

Коментаришући извештај генералног секретара УН Бан Ки Муна о Косову, који ће да буде представљен 29. новембра Савету безбедности УН, у коме стоји да је сарадња косовских правосудних институција са српским органима лоша, министарка Маловић је рекла да верује да може да дође до помака.

(Танјуг)

Sve više gladnih u Srbiji

Od gotovo 30.000 korisnika narodnih kuhinja u Srbiji, svako treće je dete. Broj onih kojima je besplatan obrok potreban, nažalost, mnogo je veći. Iz Crvenog krsta Srbije podsećaju da rad narodnih kuhinja ne zavisi od potreba, već od mogućnosti.

Hranu iz narodne kuhinje koristi gotovo 30.000 ljudi, a svaki treći korisnik je dete. Broj onih kojima je besplatan obrok potreban, nažalost, mnogo je veći. Iz Crvenog krsta Srbije podsećaju da rad narodnih kuhinja ne zavisi od potreba, već od mogućnosti.
Izjave Vladimira Cakića, Slavke Bojović, Vesne Milenović, Milana Krkobabića i Ljube Pejakovića

Zbog bolesti Vladimir je morao u penziju. Za 26 godina radnog staža, dobio je penziju od šest hiljada dinara.

"Šta je to šest hiljada, ne znaš šta ćeš pre, da platiš račune ili da kupiš hleb", kaže Vladimir Cakić.

Hrana koja preostane u narodnoj kuhinji, podeli se ljudima bez bonova, koji svakodnevno čekaju ne bi li dobili dnevnu porciju.

"Ima par penzionera koji mogu da ostvare pravo na narodnu kuhinju, a ostalo su ljudi koji su ostali bez posla", objašnjava volonter u narodnoj kuhinji Slavka Bojović.

Broj onih kojima bi obrok iz narodne kuhinje, naročito zimi, bio neophodan, veći je od trenutnog broja korisnika.

Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović smatra da razvijenost narodnih kuhinja nikad nije zavisila od potrebe već od postojećih mogućnosti.

Samo u Beogradu, oko 12.000 ljudi svakodnevno čeka obrok, a ove godine ih je 2.000 više nego prethodne. U planu je otvaranje novih punktova.

Zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić rekao je da je za ovu godinu izdvojeno dovoljno sredstava, a da je za sledeću godinu isplanirano izdvajanje i većih sredstava i dodao da se, ako se pogledaju ekonomska kretanja, može očekivati veći broj korisnika narodnih kuhinja.

U Srbiji, ne računajući Beograd, rade 72 narodne kuhinje. Njihov opstanak tokom zime neće biti doveden u pitanje, tvrde u resornom ministarstvu.

"Ove godine smo, s obzirom na povećanje potrebe, predložili da uđe u budžet oko 369 miliona dinara. Sa sredstvima koja smo prošle godine obezbedili sve narodne kuhinje moći će da rade do tri meseca. To znači da bismo sa ovim sredstvima pokrili narednih devet meseci", tvrdi Ljuba Pejaković iz Ministarstva rada i socijalne politike.

Zbog sve većeg siromaštva, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku planira da obezbedi pakete s hranom i sredstvima za higijenu za još 30 hiljada domaćinstava, odnosno njih ukupno 70 hiljada.

Edit : Torivoje ---> post obrisah sam,nisam video da već postoji čitava tema.

ma ne... od tvog poreza ce da grade infrastrukturu, odrzavaju ti ulicu, cine kraj sigurnijim, nece dozvoliti deponije do tvoje zgrade, imaces uredno ulicno osvetljenje............ sve po p.s.-u

Inace http://forum.burek.com/ciplic-iz-vlade-odneo-pare-telefone-kompjutere-t563236.html

Izvinjavam se, nisam video da je već bilo - slobodno ga briši.

Наредне године живот још тежи

Више од једне и по просечне зараде биће потребно за подмиривање основних животних потреба у наредној години, каже сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић.

Према анализи Института за тржишна истраживања, наредне године биће потребно више од једне и по просечне зараде како би се подмириле основне животне потребе, рекао је сарадник Института Саша Ђоговић и додао да нема сигнала да ће се у 2012. години живети боље.


"Структура потрошње је, такође, веома неповољна, јер последњи подаци говоре да око 44 одсто расположивих примања трочланог домаћинства одлази на покриће трошкова хране, а још око 15 одсто на режије, тако да 59 одсто расположивих примања одлази на покриће егзистенцијалних животних потреба", рекао је Ђоговић.

Према његовим речима, у развијеним земљама Европске уније свега 15 одсто расположивих примања одлази на покриће трошкова за куповину хране. Ђоговић је подсетио да је у Србији просечна нето зарада у октобру износила 38.167 динара.

За утеху су једино пројекције да не треба очекивати "експлозивни раст инфлације" како до краја ове године тако ни у наредној години, каже Ђоговић.

"Имамо ниску агрегатну тражњу, пад цена сировина, а то све заједно са бољим пољопривредним родом ове године представља противтежу евентуалном јачању притисака на инфлацију", истиче Ђоговић.

Према његовим речима, овогодишња инфлација могла би да се заврши на квоти од близу осам одсто, што је изнад пројектоване горње границе од шест одсто.

Говорећи о стандарду, Ђоговић је истакао да куповна моћ становништва у Србији и даље има тенденцију пада, што је последица пада привредних активности у земљи, али и економске ситуације у еврозони, на коју је привреда Србије упућена.

Ђоговић истиче да је вероватно да ће у 2012. години привредни раст бити мањи од пројектованих 1,5 одсто.

"Чак и са оваквим постојећим трендовима у укупним привредним активностима треба рачунати да нема побољшања животног стандарда ни у следећој години. У најмању руку, он ће остати на постојећем нивоу", наглашава Ђоговић.


ртс

где је отпор,зовите малдиве 

NBS: Javni dug 46,7%, pogažen zakon
Izvor: Tanjug

Beograd -- Javni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 14,7 milijardi evra, za 1,5 milijardi više u odnosu na kraj juna, objavila je Narodna banka Srbije.

Tokom prvih devet meseci 2011, javni dug je povećan za 2,6 milijardi evra, ili za 4,8 procentnih poena ukupnog domaćeg proizvoda (BDP).

Javni spoljni i javni unutrašnji dug povećani su u istoj meri - za po 1,3 milijarde evra.

Povećanje stanja javnog duga rezultiralo je rastom njegovog učešća u procenjenom BDP na 46,7 odsto.

Zaduživanje države u dolarima u trećem tromesečju uticalo je na izmenu valutne strukture javnog duga u pravcu povećanja dela duga u dolarima, sa 12,2 na 17 odsto. Deo javnog duga u dinarima smanjen je s junskih 18,5 na septembarskih 17,7 odsto. Najveći deo javnog duga je i dalje u evrima iz inosi 56,9 odsto, dok se na druge valute i specijalna prava vučenja odnosi 8,8 odsto. Kamatna struktura duga nije znatnije promenjena.

Prema metodologiji Ministarstva finansija koju ono koristi za ocenu ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o budžetskom sistemu, učešće javnog duga u BDP je niže i iznosi 44,5 odsto.

U slučaju prekoračenja limita za javni dug od 45 odsto BDP, zakon nalaže obavezu Fiskalnom savetu i Vladi da Narodnoj skupštini podnesu plan vraćanja duga u dozvoljene okvire, podsetila je NBS.

Za razliku od prethodna tri tromesečja kada je javni dug uvećan pre svega po osnovu zaduživanja države na domaćem finansijskom tržištu, u trećem tromesečju je porastao pvenstveno po osnovu zaduživanja na svetskom finansijskom tržištu, i to javni spoljni dug za 1,2 milijarde evra, a javni unutrašnji dug za 222,7 miliona evra.

Od toga se 210 miliona evra odnosi na indirektne unutrašnje obaveze po osnovu garancije za kredit Srbijagasa, navela je NBS.

Povećanje javnog spoljnog duga najvećim delom je posledica zaduženja Srbije po osnovu prodaje evroobveznica na svetskom finansijskom tržištu u iznosu od milijardu američkih dolara.

Takođe, povećane su direktne spoljne obaveze države za 200 miliona evra po osnovu makroekonomske pomoći Evropske unije (EU), kao i indirektne spoljne obaveze za 120 miliona evra po osnovu garancije date za kredit Evropske investicione banke (EIB) kompaniji "Fijat kompakt automobili Srbija".

Udeo javnog duga ugovorenog po fiksnim kamatnim stopama na kraju septembra iznosio je 70 odsto, u odnosu na junskih 69,6 odsto, a preostalih 30 odsto ugovoreno je po varijabilnim kamatnim stopama

Javni dug na kraju novembra 44,8 odsto BDP
Beta pre 12 minuta

BEOGRAD, 16. decembra (Beta) - Javni dug Srbije na kraju novembra je bio oko 14,48 milijardi evra i dostigao je 44,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Učesće javnog duga u BDP je Zakonom o budžetskom sistemu ograničeno je na 45 odsto.

Javni dug je na kraju 2010. bio je 12,16 milijardi evra i u BDP je imao udeo od 42,9 odsto.

(Beta, 16.12.2011)

izvor

idemo dalje