Manje mesa u narodnom kazanu

U narodnu kuhinju u Knjaževcu, koja mesečno priprema više od 45.000 obroka, umesto mesa koje joj sleduje, iz Direkcije za robne rezerve i od dobavljača iz Bora, već nekoliko meseci stižu samo obećanja.

U protekle dve godine, narodna kuhinja u Knjaževcu pripremala je obroke za oko dve stotine najsiromašnijh građana, više od 45.000 obroka mesečno.
Na obrok iz narodne kuhinje svakoga dana _eka oko dve stotine knja_ev_ana..jpg
Na obrok iz narodne kuhinje svakog dana čeka oko 200 građana

Zbog problema sa dobavljačem mesnih prerađevina, Industrijom mesa "Polet plus" iz Bora, na jelovniku narodne kuhinje sve je manje tih namirnica.

U Crvenom krstu kažu da je poslednja isporuka mesa preduzeća "Polet plus", jednog od dva dobavljača bila još 31. maja, kada je dostavljeno oko 400 kilograma mesnih prerađevina.

Sa isporukom mesa drugog dobavljača, novosadske "Neoplante", nema nikakvih problema, ali te količine nisu dovoljne za pripremu kvalitetnijih obroka.
Boban Radoj_i_, sekretar Crvenog Krsta u Knja_evcu.jpg
Boban Radojčić, sekretar Crvenog krsta u Knjaževcu

"Mesa nema dovoljno, deli se na kašičicu", kaže Boban Radojčić, sekretar Crvenog krsta u Knjaževcu. "Još oko jedne tone mesnih prerađevina do dan danas nije stiglo. Žalili smo se i načelniku Okruga i načelniku Direkcije za robne rezerve, svakodnevno zovem firmu Polet plus. Odgovor je: Biće uskoro, ali mesne prerađevine nikako da stignu."

U borskoj industriji mesa "Polet plus" najavljuju da će mesne prerađevine narodnoj kuhinji stići do kraja ove ili početkom sledeće sedmice, a kašnjenje u isporuci pravdaju obimom posla, zbog čega ne stižu da poštuju rokove.

U Crvenom krstu nameravaju da se žale i zaštitniku prava građana i već su pripremili potrebnu dokumentaciju.

Dok "Polet plus" ne ispuni obaveze prema narodnoj kuhinji, treba imati na umu da se od obećanja ne može skuvati paprikaš.

izvor

taman smo ih naučili da nejedu... 

Данас: Ко је ко у Демократској странци
   PDF    Штампа    Ел. пошта
недеља, 18. децембар 2011.

Односно, да одмах на почетку ублажимо евентуалну претенциозност наслова - „покушај анатомије“. Јер, политички, пословни и лични односи појединаца из врха Демократске странке толико су испреплетени и флуидни, да чак и они који му припадају често нису сигурни шта се и зашто у ком тренутку дешава.

Претходних дана, разговарали смо с више људи из врхушке и Главног одбор ДС, али и с високим функционерима неких већих странака које с њом имају партнерски однос. Све инфомације које објављујемо потврдила су најмање три извора, а „црвена линија“ били су кредибилитет Данаса и пријаве за клевету.

Повод је јасан. Драган Ђилас је у недељу, 11. децембра, у малој сали Сава центра, усталасао прилично нерасположени Главни одбор ДС својим иступом и поготово директном прозивком појединаца и ресора. Како нам препричава један од учесника тог окупљања, „било је тихо, али осећала се тензија, тражила се крв“. Разлог - неуспех кандидатуре за ЕУ, саопштен два дана раније. А, шта народ жели, Ђилас је спреман да му да.

За то што су изводи из говора другог човека ДС допрли до јавности, странка и он треба да захвале „мангупима“ у својим редовима, који су дан касније то дојавили медијима. Име и презиме члана Председништва који је о томе да је „Ђилас тражио оставку Јеремића и Богдановића“ обавестио новинаре компаније Рингиер (а они у покушају да провере информацију окренули телефоне неких људи, који су то одмах пренели Данасу) - „познати су редакцији“. Дакле, уместо што Ђилас и Јелена Триван окривљују „поједине медије“ за дезинформације и слично, требало би да почисте своје двориште. А, зашто је тај члан Председништва одлучио да детаље са дела седнице ГО затвореног за јавност прошири по граду, само је њему познато.

Да будемо јасни. У праву је председник Тадић када каже да у ДС „нема подела“. Наравно да их нема. Никоме, па чак ни Вуку Јеремићу, не пада на памет да сада изађе из странке, а камоли да оснива некакву фракцију или нову партију. Из јавних иступа неких функционера, стичемо утисак да би евентуална постизборна коалиција с Николићем и Вучићем већ била озбиљан проблем. Али, хајде да озбиљно схватимо председнИка када каже - „ни по коју цену“ с напредњацима.

Сукоби унутар врхушке углавном се своде на сплетке, интриге, подметања, трансакције. Свако свакоме ради о глави. Савезништва се граде и раскидају по потреби. Некада се ради о чисто пословним интересима, некада о функцијама (ин)директно повезаним с финансијама, често о обичним сујетама, личним нетрпељивостима. Најређе о политичким идејама и иделогији. Не зато јер их оне повезују. Напротив. Политика им је, просто, у другом, трећем плану. Предузетништво, ослоњено на државна јасла, је важније. И то не фотеље у јавним предузећима, управним одборима. Они о фигурама на тим местима одлучују. Они се баве милионским пословима, углавном у зони партнерства приватног и јавног сектора, од станоградње, преко асфалтирања, до медијског оглашавања, где имају директан приступ преко своје политичке моћи. Крупан бизнис је на првом месту, а за државу и грађане шта остане.

Срећом, то не важи за све, и не важи увек. Још у врху ДС има појединаца који верују у идеје реформи и европејства, модернизације и просвећене Србије. Сваког дана у блату српске политике, некада их потисну, али никада не забораве. То нам даје веру да демократама није крај. И да за ову земљу има некакве наде.

СИЛНИ ЂИЛАС

Драган Ђилас је, каже један од потпредседника ДС, „најкомплетнији политичар у Србији“. На питање зашто, објашњава - па, једини је објединио све три моћи - политичку, економску и медијску. Заменик је председника странке и градоначелник престонице, богаташ је и директно утиче на рад већине националних медија. Плус, скрупулозност му није врлина, амбициозан је, прек и тврдоглав. Лукав, интелигентан. Силан. Опасан. Ђилас је човек с којим, бар у овом тенутку, не треба улазити у рат, упозорава наш саговорник, „стари демократа“, уједно појашњавајући своју политику незамерања овом, ипак новокомпонованом, носиоцу жуто-плаве карте, једва годину дана члану ужег Председништва.

Наши саговорници из ГО ДС процењују да је Ђилас својим недељним наступом пренаглио, јер се стекао утисак да је (преурањено) ударио лично на Бориса Тадића. Критикујући спољне послове и КиМ заправо је „таргетирао“ председника, јер су министри који те ресоре воде заправо извршиоци одлука донетих на Андрићевом венцу. Чак и ако му Тадић није био мета, као човек посвећен односима с јавношћу, Ђилас је морао знати који ће бити „сиде еффецт“. И, чини се, није га било брига.

Занимљива је и његова прозивка функционера из унутрашњости, за које у странци важи да су „људи Душана Петровића“. Ђилас је с Петровићем у жестоком сукобу, а сад га је ударио тамо где је најслабији - а то је стање у централној Србији, где ДС јако лоше стоји.

Чланству ГО је, како кажу, највише засметало Ђиласово необазирање на страначке приоритете. „Па, ко још креће у унутрашње обрачуне који месец пре избора. Њему је лако, њега национални ниво (још) не занима. За разлику од свих нас, не интересују га ни изборна кампања за парламент, ни редослед на изборној листи. Плус, критиком државне политике даје муницију опозицији“, прилично су љуте неке демократе из СЦ-а.

За тренутну Ђиласову позицију у ДС више Данасових саговорника тврди да је „у слободном паду“. Одбио је два Тадићева позива да буде кандидат за премијера. Отворио је у исто веме више фронтова - с председниковим кабинетом, Душаном Петровићем и старим кадровима београдског ДС. Кажу, доказује се да „не зна политички да размишља“.

Драган Ђилас је 11. децембра демонстрирао и своју силу и своју слабост. Ипак је „број 2“. Биће на крају како Тадић каже. А његова одлучна порука је „не радите једни другима о глави и добро ме слушајте“.

БОРБЕНИ ПЕТРОВИЋ

Ко је мислио да је Душан Петровић успоном Ђиласа отписан, гдно се преварио. Истина, избором градоначелника Београда на његово место заменика председника странке нанет му је снажан ударац. Брзо се опоравио, уз Тадићеву подршку. Искористио је полуге које има - ресурсе у секторима трговине и пољопривреде, које је преузео у влади, и своју верну и бројну страначку војску.

Петровић, бар од децембра 2010. и Изборне скупштине, у Ђиласу види озбиљног противника. Уверен је, а исто мисле и Драган Шутановац и Бојан Пајтић, да их је овај „закинуо“ за гласове својих делегата, тиме што није испоштовао претходни пакт.

Закачили су се министар трговине и градоначелник и око закона о оглашавању, где је први заговарао интересе Срђана Шапера и његовог Универсал МцЦанн-а, а други своје компаније Дирецт Медиа. Према подацима независних експерата ангажованих за потребе ОЕБС, а у које је Данас имао увид, Дирецт Медиа и МцЦанн остварују око 90 одсто укупног промета на тржишту медијског оглашавања у Србији. Према истом извору, процена нето инвестиција у медијско оглашавање у нашој земљи износи за 2009. - 142,2 милиона евра, а за 2010. - 137,9 милиона евра. Ето где се бију битке у ДС.

Да ли су Петровић и Шапер одговорни за улазак ДС у таблоид Курир, не знамо. Чаршија прича и да јесу и да нису (о том случају, више при крају текста). У сваком случају, слабљење Ђиласа и његовог медијског картела стиже и из тог правца.

И, каже Данасу потпредседница једне од важнијих странака владајуће коалиције, „не би ме чудило да Душан Петровић буде нови премијер“. На наша питања зашто и како, инсистира да је то само лична процена, али да би било логично решење за Бориса Тадића - Петровић је искусни „човек странке“, лојалан председнику без задршке и Ђиласов противник. Три у један.

ОСЛАБЉЕНИ ПАЈТИЋ

У овом тренутку политички вероватно најслабији човек из најужег врха демократа је премијер Војводине Бојан Пајтић. Више саговорника Данаса и из ДС и из странака коалиције сагласни су да је готово све Пајтићеве страначке ингеренције у Војводини преузео Душан Елезовић, председник Покрајинског одбора. Са те функције, Елезовић има свако право да руководи партијом у Војводини и то је био формални ослонац централи у Београду, то јест Тадићу лично, у политичком слабљењу до скора неприкосновеног Пајтића, које је почело проценом да се Статутом Војводине и Законом о преносу надлежности сувише осилио. Јер, кажу нам у ДС, „Бојан је умислио да може сам. Е, па, не може“.

Одузимање дела моћи војвођанском потпредседнику странке иде дотле да се наводно пута жалио, у уском (али ипак не довољно уском) кругу људи да је Елезовић преузео „све“, од одлука о одборничким местима по општинама до државне политике. „Питајте Елеза, не одлучујем ја о томе“, више пута је рекао високим функционерима других странака, који су мислили да је ипак он права адреса.

Прогнозира се да Бојан Пајтић у згради Бановине, где столује још од 2004, неће дочекати наредно лето. Коалициони партнери, то јест конкуренти, чак мисле да би могао бити кандидат за градоначелника Новог Сада, поготово ако се на то место, поред Маје Гојковић (УРС), устреми и Ненад Чанак (ЛСВ). Тиме би врх ДС имао јак аргумент за Пајтићево спуштање на градски ниво. Не заборавимо ни ово - Пајтић своју покрајинску функцију обавља волонтерски, а плату је одлучио да прима на Правном факултету.

Ипак, не треба срљати. „У много чему се не слажем с Бојаном Пајтићем, али поштујем то што у Војводини има снажну инфраструктуру и бирачко тело“, рече те недеље у Сава центру говорљиви Ђилас. Ако му амбиција претегне над меланхолијом, биће Пајтић играч којег је тешко сломити.

СТАБИЛНИ ШУТАНОВАЦ

Мудро је Драган Шутановац одиграо тог 11. децембра. Искуснији од многих у Главном одбору, није загризао коску међусобних прозивки и ратовања. Зна министар одбране и да се повуче кад треба. Уосталом, шта мисли о Вуку Јеремићу знају сви који треба да знају. А он, војник ДС, добро је свестан да се у унутарстраначке обрачуне не улази пред изборе. Одрадио је реформу Војске на најбољи могући начин, како рече Тадић, „боље него што бих и ја то успео“.

Шутановац је после избора 2008. спречио да Јеремић постане председник владе, а кандидовао је Пајтића. На његовој страни били су Душан Петровић и Драгољуб Мићуновић. Ствари су се од тад промениле и Шутановац верује да би најбољи премијер био - он. Тадић је при реконструкцији актуелне владе, марта 2011, саслушао његове идеје о реформама пореског система, енергетике, пољопривреде, али ипак преломио да Цветковић треба да остане у Немањиној. Шта ће бити уочи изборне кампање 2012, да ли ће ДС истаћи кандидата за првог човека владе и ко ће то бити, и да ли ће тај уопште на крају засести у фотељу премјера, ни Тадић не зна.

Министар војни ових месеци, ако не и година, води политику ненападања с (потенцијалним и актуелним) конкурентима унутар ДС, засновану на „равнотежи моћи“. Играо је грубо само према Јеремићу, око Изборне скупштине, када су Ђилас, Петровић, Пајтић и он склопили пакт о међусобној подршци. При гласању, прешао је црту, али као четврти. Остали су се, пре свих Ђилас, за то потрудили. Шутановац (наводну) превару није заборавио, али ју је превазишао. Нити атакује, нити је мета напада.

Ипак, убрзо ће проћи тај период стабилности. Избори и прерасподела функција примораће га на офанзивније потезе. Какав му је стратешки план, само он зна.

ДРУГИ ЕШАЛОН

У такозвани „други ешалон“ врха најмоћније политичке организације у Србији сместили смо се оне који или не спадају у уже Председништво ДС, а итекако се питају за мишљење о многим кључним корацима које странка прави, или су у њему, али им је практични утицај ограничен.

Овој врсти функционера припадају, редослед небитан, Јелена Триван, Оливер Дулић, Слободан Хомен, Драгољуб Мићуновић, Марко Ђуришић и Душан Елезовић.

Јелена Триван је потпредседница ДС која по моћи којом располаже не припада најужој врхушки ДС, али има амбицију да направи тај корак више. На личну Тадићеву интервенцију је изабрана прво за портпаролку, а онда за потпредседницу, иако се у анкетама јавног мњења веома лоше котира. Ни у свом Крагујевцу није популарна. Ипак, једина је у ужем Председништву његов „производ“ и као таква је, процењују у ДС, Тадићу посебно драгоцена. Финансијски утицај јој је такође ограничен. Ту се више ослања на свог супруга Драгана, власника Протекте, једног од бизнис моћника из трећег ешалона демократа.

Оливер Дулић, поносни носилац повеље најмлађег председника парламента у историји Србије некако је опстао у реконструкцији актуелне владе, иако и неки од потпредседника странке кажу да би „на његовом месту поднели оставку“, због бројних афера у које је умешан, свих повезаних са могућим сукобом интереса. Ипак, Дулић се не да, дубоко уверен у сопствену невиност док се не докаже супротно. У војвођанском ДС некада је био утицајнији, као баланс Пајтићу и његов контролор, али сада је ту улогу још чвршће преузео Елезовић, а он се препустио чарима медијских кампања и мултимилионских послова заштите животне средине, просторног планирања и информатичке опреме. Докле?

Слободан Хомен, само формално подређен министарки правде Снежани Маловић, један је од носилаца реформе правосуђа и борбе против корупције у Србији, а с позиције координатора Владе Србије за односе с јавношћу („Звони ми телефон, јавим се, зову из Председништва, дођем код Тадића, он ми каже бирај како ће ти се функција звати, бирај где ћеш седети, али ојачај координацију унутар владе и буде као њен портпарол“) задужен за транспарентност власти. Колико су нам те реформе и борбе успеле, толика су Хоменова постигнућа. Кажу и у ДС и ван њега, „мастерминд“ куповине Курира, сива еминенција која стоји иза Душана Бјелопетровића и Небојше Росића, истакнутих представника (квази)демократске јапијевштине. У сваком случају, пред Хоменом је светла будућност.

Драгољуб Мићуновић је можда на заласку, али његове заслуге за странку су историјске. Тако мисле и у најужем врху ДС. Тадић га је 2010. поново изабрао за председника Политичког савета, што је функција која добро звучи, а мало тога значи. Сви га поштују, и његове савете, како сам признаје, слабо када послушају. Много тога иза Мићуновића остаје, од историјских чињеница до идеје социјалдемократске ДС, преко његових „ученица“ на челу с Надом Колунџијом, Весном Марјановић и Наташом Вучковић, која је сада и кооптирана у шире Председништво.

Марко Ђуришић, годинама први оперативац ДС, са Срђаном Шапером најзаслужнији за изборне успехе Тадићевих демократа. Војнички лојалан странци, мисли својом главом, а говори шта мисли, али далеко од јавности. Озлојеђен на готово све београдске медије, строго пази шта прича, па је редак саговорник новинара. У томе и претера. На пример, уверен је да Богољуб Карић финансира Данас. Покушали смо да га разуверимо. Штета је да ретко вредан и „чист“ човек ДС-а мисли (баш тако) лоше о нама. Али, џаба.

Душан Елезовић, ако и има неки значајнији квалитет, или крупнију ману, то самозатајно скрива. Зазире од београдских новинара, а пробрани новосадски тачно знају где, у којој кафани, могу да га нађу. Из угла престонице, потпуно је сив. Што се Новог Сада и Војводине тиче, написали смо, код Пајтића, каква му је улога. Много је важан.

ТРЕЋИ ЕШАЛОН

Овој екипи посветићемо мало простора, што је у складу са одговорношћу коју пред грађанима преузимају, а обрнуто сразмерно економској моћи којом располажу. Вуку конце иза сцене. Учествују у приватизацијама, махери су са тендерима, држе консултантске куће, саветују министре, контролишу агенције, манипулишу на берзи, имају приступ најосетљивијим информацијама, преузимају медије.

То је, дакле, сива зона ДС-а. Богати су, утицајни, а просечном Србину њихова имена (уз који изузетак) ништа не значе. Тај изузетак је Александар Влаховић, познат као бивши министар, а садашњи крупни бизнисмен, уз Ненада Поповића (ДСС) и Младена Грујића (Нова Србија) најбогатији народни посланик.

Драгослав Зека Божовић такође је у јавности, такође посланик ДС, пословни је човек, љубитељ каратеа, кум Бориса Тадића и отац председника Демократске омладине Балше Божовића. Држи се Београда и, кажу, мало има јачих.

Али их има. Међу њима су Никезићи, сениор и јуниор. Звонимир је власник Цес Мекона и (бивши?) шеф Мирка Цветковића. Душан је из Цветковићевог кабинета прешао у Министарство финансија, кад га је (при реконструкцији владе) премијер преузео. Хероји приватизација, шампиони јадне српске транзиције.

Још има отац-син комбинација. То су Бјелопетровићи, отац Милорад и син Душан. Милорад саветује Цветковића у „имовинско-правним пословима“, а Душан са својим пословним партнером Александром Родићем обавља крупне послове, где је покушај таблоида Курир да од немачког WАЗ-а откупи удео у гигантима Политика, Новости и Дневник јавности најзанимљивији. У поменутом медију је и Небојша Росић, такође млад, такође амбициозан, такође... перспективан. Ипак, док њихови „отпорашки“ другови Хомен, Ненад Константиновић и Срђа Поповић ипак и преузимају неке државне обавезе, они се строго држе берићетне бизнис заветрине.

Поменули смо, при почетку овог „покушаја анатомије“, да у врху ДС још има верника идеја реформи, европејства, модернизације и просвећене Србије. Да мало прецизирамо. У ужем Председништву - уз све бројне мане које имају, погрешне методе које бирају - готово сви су такви. У „другом ешалону“, однос је пола-пола. А у сивој зони ДС - поштени су, голом оку тешко видљив, изузетак.

(Данас)

Славица Ђукић-Дејановић: Будућу владу формираће ДС и СПС 
   
субота, 17. децембар 2011.

БЕОГРАД -Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић очекује да ће Демократска странка и Социјалистичка партија Србије после парламентарних избора формирати владу.

Она сматра да је то једина реална опција.

Ђукић-Дејановић је, у интервјуу Танјугу, рекла да ће социјалисти прихватити и све друге странке сродних програма, које виде да је придруживање СПС-у корисно за грађане.

Председница Скупштине сматра да је владајућа коалиција, без обзира на све тешкоће које је имала, одговорила основним циљевима, оценивши да и неко други, да је водио Србију, не би то могао боље у овим тешким временима.

Према њеним речима, социјалисти ће понудити досадашњим коалиционим партнерима, ЈС и ПУПС, заједнички наступ у наредним предизборним активностима, а да ће они одлучити шта је за њих најбоље.

"Политика је вештина могућег. Шта је за њих најбоље, како они мисле да ће најбоље остварити свој утицај на управљање државом, то остаје да видимо", рекла је Ђукић-Дејановић.

Све чешће захтеве дела опозиције за расписивање ванредних парламентарних избора, нарочито пошто Србија није добила статус кандидата, Ђукић-Дејановић сматра нереалним и - неискреним.

"Мало је вероватно да ће опозиција успети у својим жељама да избори буду раније. Нисам сигурна да они то искрено желе, јер није било озбиљнијих покушаја. Сви смо, већ сада, у предизборној кампањи, неки тако што раде државничке, одговорне послове и на тај начин пласирају шта заправо могу да ураде за грађане и државу, а други су у халама одавно, сликају се и дају обећања", рекла је Ђукић-Дејановић.

"Грађани све то виде и они ће најобјективније оценити у кога то они имају поверења", додала је председница парламента.

А када је реч о датуму када ће грађани изаћи на биралишта, Ђукић-Дејановић упућује на процену највећег броја политичара, лидера странака и каже да ће то бити, највероватније, 6. маја.

Она је уверена да ће теме које ће одредити предизборну кампању бити стандард и економија, као најбитнија питања за грађане Србије.

Они који то не буду ставити у приоритет својих активности после избора тешко да ће имати разумевање грађана, сматра Ђукић-Дејановић и додаје да су сва битна питања испреплетана.

"Питање стандарда и економског развоја Србије су, ипак, најважнији, као и то како да нови талас економске кризе што мање погоди земљу, како да се сачувају радна места и бар понеко негде отвори - то су питања за оне који нуде политику за тешко време које је пред нама", указала је Ђукић-Дејановић.

Према њеном уверењу, они који буду реални, отворени, који буди имали искрен контакт са својим бирачима и са грађанима, морали би најотвореније да разговарају о томе шта у периоду надолазећег другог таласа кризе Србија може да учини и који су то сегменти на локалном и на републичком нивоу, који ће дати погодност грађанима да живе нешто квалитетније у тако тешким временима.

Ђукић-Дејановић сматра да ће наредна година бити тешка и да се тек 2013. године може очекивати некаква стабилизација и бољи стандард грађана.

Говорећи о скупштинским темама, председница парламента је подсетила да је актуелни сазив, када је био конституисан, третиран као "црна рупа", а да је сада често у позицији да "вуче" остале државне инстанце и тражи да му се достављају акта, како би што коректније и квалитетније радили.

"У неку руку, постали смо, у тој спрези сарадње институција, једна од локомотива. Парламент је достигао одређен ниво, иако не можемо бити претерано задовољни. Међутим, значајни прогрес у функционисању парламента је констатовала и Европска комисија", подсетила је Ђукић-Дејановић и нагласила да се више не може назад, него само напред, у развоју, пре света, контролне функције.

Ђукић-Дејановић је закључила да европски пут Србије више није споран и да је пред будућим сазивом парламента изузетно значајан захтев, а то је да се обезбеди примена закона и контролна функција скупштине, уз даљи развој парламентарне дипломатије.

(Танјуг)

TakO i tRebA, dA naStaVimo, gRaĐani SrBijE glaSajte za DS i SPS vIdiTe kAko naM lEpo iDe!!

Pa ima tu dosta glasova da se prikupi od ovih gradjana koji su na drzavnoj sisi,mada moje neko misljenje je da ce DS popusiti karu na sledecim izborima,ja se tome iskreno nadam.
Srbija je otisla po kurcu,postali smo leglo kriminala,korupcije,politicari su nasi najveca gamad koja je ikada bila na vlasti.
Ako su cekali da dobiju kandidaturu za clanstvo u EU i nisu dobili,a to im je i najveci adut bio za predstojece izbore,onda me i ne cudi sto Tadic ne raspisuje izbore,samo ne znam sta on ima vise da ponudi,mada ne moze se raci covek ima obraz kao djon,jer da je iole normalan podneo bi ostavku i raspisao izbore.
Tako da u najkracim crtama se moze reci da je njihova parola "Fotelja nema alternativu" a ovamo se ljudima pricaju bajke...

Оливер Дулић: Ново задуживање неопходно како би се решили животни проблеми грађана   
   PDF    Штампа    Ел. пошта
уторак, 20. децембар 2011.

БЕОГРАД - Посланици опозиције критиковали су у уторак нове споразуме о задуживању Србије у укупном износу од 83 милиона евра, наводећи да ће они довести до презадуживања земље, док је и део владајуће коалиције оценио да је држава "озбиљно" задужена.

Парламент је завршио расправу о потврђивању три споразума о зајму, међу којима је задуживање од 13 милиона евра за куповину зграде Аероинжењеринга за Први општински суд у Београду, зајам код немачке развојне банке KfW-а од 45 милиона евра за рехабилитацију даљинског грејања у Србији, односно од 25 милиона евра за програм водоснабдевања и канализације у општинама средње величине у Србији.

Министар животне средине Оливер Дулић рекао је, представљајући предлоге, да је ново задуживање неопходно како би били решени животни проблеми грађана, као што су грејање, водовод и канализација, испуњени еколошки стандарди, али и побољшан рад правосудних органа.

Посланица Демократске странке Бранка Љиљак навела је да ново задуживање државе у износу од 83 милиона евра остаје у оквиру дозвољеног јавног дуга од 45 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Да је стање задужености Србије озбиљно сматра посланик Уједињених региона Србије (УРС) Влајко Сенић који је оценио да би о новим кредитима требало озбиљно разговарати.

Посланик Српског покрета обнове Александар Југовић рекао је да додатно задуживање није добро, али да је држава у таквој ситуацији да другог или бољег решења нема.

Посланици Савеза војвођанских Мађара ће подржати предлоге нових позајмица, али су изразили сумњу о њиховој нужности.

Српска напредна странка критиковала је предлог о задуживању за куповину зграде Аероинжењеринга и оценила да ће само адаптација трајати много дуже у "тако старој згради" него изградња нове.

(Бета)

Ministar Sulejman Ugljanin prekršio zabranu Vlade Srbije
DANAS SAZNAJE

Autor: S. Novosel - J. Lukač

Novi Pazar  - Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja, prekršio je zabranu Vlade Srbije o učešću na skupovima na kojima se pojavljuju i predstavnici Vlade Kosova. Naime, tročlana delegacija sandžačkih Bošnjaka boravila je 13. decembra u trodnevnoj radnoj poseti u Turskoj, gde su o razvoju Sandžaka u svetlu saradnje između Turske i Srbije, razgovarali sa najvišim turskim zvaničnicima. U delegaciji su bili ministar Sulejman Ugljanin i narodni poslanici Esad Džudžević i Bajram Omeragić.



Ova delegacija iz Srbije je kod predsednika Turske Abdulaha Gula u Ankari, sedela za istim stolom sa predstavnicima Crne Gore, Makedonije, Kosova, Bugarske i Grčke. Ministar Ugljanin sedeo je pored Mahira Jagžilara, ministra za javnu upravu u Vladi Kosova, koji predvodi Kosovsku demokratsku partiju Turaka (KDPT).

Narodni poslanik Esad Džudžević, za Danas, objašnjava da su oni bili u službenoj poseti u okviru koje su bili na kongresu vladajuće turske partije Pravde i razvoja (AKP), da je sastanak kod predsednika Gula bio na nivou ministara i parlamentaraca i da su mu prisustvovali „predstavnici Bošnjaka iz Srbije, Crne Gore i turske nacionalne manjine iz Grčke, Makedonije, Bugarske i sa Kosova“.

- To je bio predstavnik turske nacionalne manjine u Vladi Kosova i u tome ne vidim ništa čudno - kaže Džudžević i dodaje da su takve posete korisne, jer „učvršćuju dobru saradnju između Srbije i Turske, a to je dobro za položaj Bošnjaka u Srbiji“.

- Takvi susreti su na dobrobit svih balkanskih država, rekao je Džudžević. On podseća na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da su „uspeh i interes Srbije da Kosovo bude predstavljeno na regionalnim skupovima“.

Mihajlović: Ispitaćemo slučaj

- Postoji instrukcija o protokolu koga zvaničnici Republike Srbije treba da se drže prilikom učešća na međunarodnim skupovima, ukoliko na njima učestvuju i predstavnici Kosova - odgovorio je za Danas Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima, na pitanje da li je i dalje na snazi odredba da srpski državni funkcioneri ne mogu da sede pored kosovskih predstavnika, ukoliko su oni označeni kao čelnici nezavisne države. Na pitanje da li će onda Sulejman Ugljanin snositi neke posledice zbog pojavljivanja na skupu sa Mahirom Jagžilarom u svojstvu ministra Kosova, Mihajlović kaže „videćemo prvo da li je tačno to što kažete“.

Ђоко Кесић: Сигурна кућа за Зорана Живковића
   PDF    Штампа    Ел. пошта
уторак, 27. децембар 2011.

Зоран Живковић, бивши случајни премијер, живи на опрезу. Колико се да разумети, спава као зец, отворених очију. Недавно у једном интервјуу рече како од људи из врха власти чује да ће он - З. Ж. бити српски Санадер.

Његови страхови да би га власт могла упаковати као „српског Санадера", што је постало синоним за криминалца у оделу високог државног службеника, можда су основани. По његовим ранијим признањима, живео је као револуционар скромног имовинског стања. Данас је веома ситуиран човек.

У поменутом интервјуу бившег премијера, уз страхове о санадеризацији стоји и најава да се враћа у високу политику, иако је раније тврдио да то неће чинити. Наводно, брину га судбина Србије и будућност Демократске странке, као и велика неспособност Бориса Тадића да води земљу. Тешко се, пак, отети утиску да његова намера да се врати у високу политику не кореспондира директно с општим уверењем да су тамо сви мање-више у сигурној кући.

Најава господина Живковића да ће Србију и Демократску странку вратити на „прави пут" сигуран је знак да се у Србији још дуго ништа неће мењати. Поменути човек био је на власти, показао је шта зна и отеран с високих позиција у „жутом предузећу" демократском вољом својих партијаца. Господин Живковић је засигурно у праву, у свим странкама у власти и опозицији има заштићених. Због тога је у Србији већ дуго присутна теза како јој је преко потребан српски Санадер. Слажем се, потребан је. Али пребацивање целокупне кривице на плећа једног човека је само запретавање стварности. Број великих криваца је позамашан.

Србији, односно Борису Тадићу, није потребан српски Санадер само због тога да би он, односно ДС значајно подигли рејтинг уочи избора. Србији је потребна нова државна филозофија, не само обрачун са свим баронима који су на министарским и другим функцијама зарадили богатство, него много шта још. Ко смогне храбрости да осмисли и примени већ познату филозофију вођења државних послова ући ће у историју и даће шансу Србији.

Да ли је баш поменути Живковић наслутио да ће власт, односно председник Тадић, отворити врата затвора за неке своје бароне, али и за многе друге који су до јуче били недодирљиви? Случај вакцина против свињског грипа јасно показује да диктирана производња стварности у кључном тренутку лимитира свачију моћ и претвара се у организам који почне да једе своје творце. Да ли су власти из ове приче нешто научиле?

(Прес)